| е жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Бож |
| и моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш |
| , да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш |
| па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! |
| видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p> |
| а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лу |
| могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! |
| убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јад |
| маћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцр |
| кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: |
| </p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се ка |
| дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Л |
| <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а |
| к. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се нам |
| ш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направ |
| су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а пос |
| дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо |
| скача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај |
| и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живо |
| дет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет |
| ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару |
| м подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Циган |
| <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога |
| вор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише сл |
| шија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече л |
| како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођен |
| у, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџ |
| не, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си |
| и.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсто |
| ље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ај |
| .{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога |
| побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу |
| остију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише |
| > <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликат |
| онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакер |
| p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево т |
| е помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb |
| м.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p |
| руство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једар |
| аш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> |
| ћали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом |
| етом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерк |
| и, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испри |
| нај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право каж |
| е Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних |
| И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S |
| вамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} |
| јак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како |
| кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а |
| ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш |
| ака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ уж |
| певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ уве |
| ас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мисл |
| дмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муш |
| д ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли |
| аном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па са |
| Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али ј |
| обљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо дево |
| олестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ак |
| Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, |
| Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И |
| мује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у |
| ам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</ |
| к се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће |
| хиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћ |
| о, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра |
| то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смуко |
| рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, |
| а се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старо |
| тарати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек |
| и јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батрг |
| кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно |
| .</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће |
| Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће в |
| сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49 |
| р; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те |
| љица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни |
| д донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> < |
| ’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде с |
| ао резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она |
| {S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно |
| рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n= |
| га па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздер |
| мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај ко |
| благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који |
| својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се |
| Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, |
| уде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А о |
| кове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем |
| емамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да |
| ца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Х |
| гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, |
| са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, |
| пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> |
| рла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљи |
| и седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где |
| чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе |
| адоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него |
| се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, чове |
| у ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—м |
| p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да |
| ју се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорн |
| у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци |
| д и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш |
| епо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде с |
| му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима оти |
| даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зу |
| зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула сам |
| Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлисла |
| лав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-да |
| рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен |
| екиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може |
| ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је |
| е спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од не |
| е, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин од |
| монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, |
| Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре |
| р, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, |
| ве има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чи |
| з Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па |
| предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашње |
| Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут опш |
| е, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бр |
| на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А |
| град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико |
| а“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, |
| втелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја с |
| тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па |
| та Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич |
| ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да г |
| ен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмо |
| прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко с |
| сечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови! |
| p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> |
| Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код ме |
| вању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и д |
| чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Ј |
| о су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се неч |
| > <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима! |
| у.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сок |
| вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она с |
| ратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га н |
| е на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под м |
| ебашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!... |
| и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Бери |
| Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се |
| ад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се п |
| ица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам |
| м, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>Пос |
| е водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто |
| нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да |
| алим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, |
| еманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијск |
| S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две савет |
| ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S |
| е може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „К |
| Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегл |
| то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало |
| нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад |
| служен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад |
| а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и т |
| Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан д |
| Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p |
| вољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Глед |
| јски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глу |
| ре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... |
| ов од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е п |
| еј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ... |
| им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Ш |
| тне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ а |
| ; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, о |
| кој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад |
| Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу |
| </p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег |
| је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако бес |
| на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне |
| p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре б |
| лават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n |
| седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Поз |
| -Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те иск |
| хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попуш |
| јка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје |
| , за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после мож |
| убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и ди |
| и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавам |
| , као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно |
| лега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Ка |
| ајлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кућ |
| а тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Ке |
| ето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је |
| “ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Ку |
| ћи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви. |
| м ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, |
| .{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног из |
| послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јо |
| служује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин |
| ни“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончи |
| га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што |
| лчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ |
| онесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, |
| , поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави |
| тка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, |
| па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, п |
| и прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Пр |
| ред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други |
| вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле с |
| /p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да оста |
| нуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по |
| ем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим |
| ву!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.< |
| ој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом нек |
| најеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеј |
| а дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вра |
| ек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он с |
| ти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детен |
| овачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше. |
| јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год |
| енуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и |
| е печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} |
| и!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи з |
| к), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа |
| ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстраш |
| а.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу к |
| а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шест |
| о да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, п |
| паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирк |
| ају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А |
| дија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, ни |
| чеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски |
| , а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем сул |
| раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери и |
| обратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким |
| се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад |
| пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све ча |
| аш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо нат |
| ремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, |
| !{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им в |
| S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, |
| о махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао |
| споја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће |
| ћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио о |
| {S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{ |
| да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S |
| вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче |
| вњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како дом |
| када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, |
| онарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и |
| ер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друс |
| е света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво жив |
| зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неј |
| му, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душма |
| n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} |
| {S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта |
| значеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и с |
| Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} З |
| агао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам свој |
| у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш |
| ије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, |
| то је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим |
| снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у н |
| радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> вр |
| овао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се св |
| оште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па |
| е Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Вик |
| што везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивково |
| S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, бола |
| е изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшил |
| ватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Ц |
| тима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта сл |
| у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице |
| оло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш |
| већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота ј |
| ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њ |
| тприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог сл |
| кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како А |
| јица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> < |
| на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се |
| а нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник |
| е, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Р |
| рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искоч |
| >— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок |
| ој стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као чов |
| ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отм |
| "76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка |
| {S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се |
| а, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта |
| к за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} |
| петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесе |
| е брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивк |
| на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана |
| Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оће |
| тво, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бу |
| га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четв |
| ли Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да бу |
| Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тр |
| г знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко |
| S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, б |
| сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде |
| мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре то |
| — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандур |
| прћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест |
| м, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опклад |
| ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу |
| о! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.< |
| ациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладностр |
| прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ |
| се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S |
| — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако оста |
| Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p |
| у били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примет |
| сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га пош |
| , а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола не |
| p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Го |
| ајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре |
| , тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где с |
| њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, |
| жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као башт |
| р оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пи |
| ад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли |
| о је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону |
| па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — |
| пита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим И |
| што бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми |
| ђица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S |
| се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен |
| азда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ |
| аво, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: |
| ашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — п |
| вам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p |
| јено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господ |
| , већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, |
| ’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, |
| ала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и |
| си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: |
| а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марко |
| ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш |
| ог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја |
| не.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет. |
| молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим |
| биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад к |
| Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} |
| у очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш |
| слена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њ |
| р до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S |
| во, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита |
| .</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше |
| о, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побра |
| и, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка |
| побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија |
| но наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p |
| илију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бо |
| сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Крис |
| а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p |
| у?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ |
| кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> |
| лед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти с |
| им, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговара |
| и у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озб |
| и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Изв |
| ролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонл |
| оже носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и |
| бол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као је |
| <hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и |
| p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља |
| кој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, |
| /p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста ке |
| дет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ |
| , зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{ |
| у! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грува |
| а, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, ва |
| једаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа |
| — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше |
| њижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој п |
| у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, по |
| еш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да пре |
| рне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скут |
| ала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, |
| једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати |
| младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше |
| {S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се вик |
| ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево |
| ли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењ |
| сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти ос |
| што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите тол |
| м да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> |
| м бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S |
| му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер с |
| шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си о |
| а један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Б |
| ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим |
| ицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво д |
| о!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца |
| и шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како |
| г ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Ка |
| пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређа |
| галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} |
| уче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, |
| м, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} |
| кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у пла |
| ри човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} |
| пао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сва |
| седниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на |
| једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, т |
| ри овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до ре |
| увајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— |
| урјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацак |
| бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, ш |
| не нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити |
| ци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је доша |
| луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и ј |
| она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је у |
| — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпоји |
| наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ |
| игана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосва |
| дох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, |
| се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p |
| по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, к |
| ју кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одм |
| ем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је |
| е Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало в |
| г у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пре |
| ез икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гл |
| е да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости |
| ругог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А |
| " /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује |
| сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Доба |
| одине уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу |
| и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} П |
| ) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, |
| .{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у прису |
| саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не т |
| бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју |
| ним рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, |
| p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје з |
| </l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни |
| ућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само |
| жеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S |
| де у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па мо |
| .{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим |
| свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле |
| имо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му чести |
| ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно по |
| неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда |
| о виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, ве |
| ни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Ни |
| } Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и |
| о је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема г |
| сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} |
| } Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева |
| таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> < |
| капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; ком |
| свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји |
| да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е |
| {S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи нек |
| а-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреј |
| да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај сто |
| сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курја |
| а, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обо |
| кољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ћ |
| .{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, |
| — Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ уба |
| искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј м |
| леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, |
| најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правд |
| и то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако |
| апишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му раб |
| тојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице |
| ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач |
| свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да |
| господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме |
| те су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајс |
| и даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Так |
| а си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање н |
| лате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и |
| удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да ниј |
| гло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљ |
| <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’т |
| и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за му |
| ваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељ |
| </p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послу |
| ући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па б |
| тврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ив |
| јан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, ка |
| ниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Свет |
| си, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, как |
| не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тог |
| а нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо |
| е, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— |
| па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно дет |
| на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било |
| се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива |
| дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га ј |
| га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта |
| /p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побр |
| , јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већин |
| вол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидат |
| ваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, |
| како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте |
| липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у п |
| , и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господин |
| знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да с |
| ку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а |
| итујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} |
| >— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p> |
| аријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и са |
| ш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој врем |
| аву знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; сла |
| беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и т |
| погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је |
| лча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће с |
| </p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазеше |
| ма таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си м |
| </p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор |
| о си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми по |
| пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi> |
| !{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цвр |
| ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ив |
| иједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прили |
| уче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’ |
| е ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није |
| ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар |
| липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да лип |
| иђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађа |
| а му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко в |
| адаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у л |
| н.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — К |
| виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курја |
| а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— |
| к.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, го |
| иколу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди |
| симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— |
| уно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал |
| да човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> |
| } Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица през |
| ет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; |
| к, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, |
| се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А м |
| ћину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, т |
| Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ћ |
| слу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом |
| .{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се |
| амо макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! ре |
| е по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и за |
| да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно ве |
| а њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} |
| итко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење! |
| а су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло |
| ка ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кол |
| с је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, по |
| их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ив |
| ми, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, |
| Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајт |
| о нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђери |
| ањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што |
| м шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> |
| све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не поги |
| ере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак о |
| ознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да поне |
| прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три д |
| мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у |
| — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и с |
| ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја |
| жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" |
| а јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па |
| Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина |
| } Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати |
| ко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де! |
| па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} |
| д мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и се |
| нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мај |
| и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), |
| ка јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем |
| г, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем |
| мо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</ |
| } Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викн |
| имо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, нап |
| тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прст |
| вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има да |
| чо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, за |
| ијатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, ка |
| ада за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при |
| Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми ми |
| седникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан. |
| ека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није слав |
| болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хо |
| еш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу |
| ондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли |
| ну, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија |
| ема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, н |
| лава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о мла |
| "129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, п |
| си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, заш |
| доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још не |
| а погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га ј |
| е комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како |
| ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} |
| лушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Акс |
| и, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште дру |
| о неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Нас |
| е јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави |
| лом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба н |
| што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја |
| помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, |
| јко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели |
| нтика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пант |
| оро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је да |
| си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике |
| л’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А гд |
| ведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане |
| пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивк |
| ојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми |
| жи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Циган |
| велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пи |
| Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео д |
| о мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте |
| на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врат |
| д, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви к |
| нац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је т |
| о влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Н |
| варају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n |
| узе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на слава |
| ' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекн |
| се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p |
| махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празн |
| се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а |
| о збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; в |
| ’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још |
| ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе |
| олако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И д |
| истаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а п |
| виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Мо |
| не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће оста |
| вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само |
| те, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} |
| ас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај з |
| је домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски с |
| век; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је |
| ко испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону |
| о, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обичн |
| езване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти |
| вара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријо |
| јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друш |
| осту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало р |
| мо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сорти |
| ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од |
| бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?< |
| е на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а ч |
| мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p |
| још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја б |
| ше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> |
| е забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — |
| зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за |
| во; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{ |
| ик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и |
| сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала н |
| о још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и уч |
| там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти |
| па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови г |
| у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђ |
| шак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, ј |
| “</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко |
| е но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још в |
| а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а |
| г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше загов |
| у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, |
| писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуш |
| си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду споре |
| .</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Ха |
| што са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече |
| в, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А |
| тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни до |
| ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још поз |
| неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће |
| причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— М |
| ру и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан |
| по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који б |
| дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита пре |
| ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешт |
| заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко с |
| не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде. |
| а славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је |
| , ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски: |
| мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</ |
| Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p |
| неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би |
| ако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ват |
| ар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прекс |
| Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} |
| вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! |
| овек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама |
| ж’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели |
| и на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лу |
| и се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: и |
| оро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да |
| ори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје |
| домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, |
| а врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија |
| е сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n=" |
| м да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњен |
| добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, т |
| аш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по ко |
| uote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да |
| тимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, е |
| слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим циг |
| ом скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још |
| , господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?< |
| азиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болест |
| А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити т |
| > <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у об |
| з цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — п |
| ик — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једар |
| не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да |
| <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па |
| бар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А леп |
| ознаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, ве |
| <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви и |
| да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас моје |
| p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, |
| } Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се ос |
| b n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p |
| и, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: |
| ву?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} |
| рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за |
| к паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође н |
| убим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреее |
| меје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> |
| ена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка |
| испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој |
| к и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам ст |
| дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ло |
| е (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на |
| едећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па з |
| е би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари |
| раше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће |
| ити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је |
| његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и |
| а гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка |
| мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код |
| а и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И |
| а мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што ч |
| .</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — тр |
| одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био сре |
| их шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па н |
| S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на |
| и тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу б |
| они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, др |
| де управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један |
| ш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после |
| царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и |
| на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, |
| ко је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Т |
| им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S |
| ће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју |
| на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! в |
| ’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се |
| разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! р |
| , ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа н |
| ука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај |
| е смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам |
| и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> |
| петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ив |
| нда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина |
| <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, м |
| -председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> < |
| стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви |
| јем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— А |
| у беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казна |
| вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар мог |
| га — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи од |
| ађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст |
| х и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се т |
| /p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па |
| јак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући каји |
| } Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста |
| .. од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем. |
| е заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљач |
| осно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да вид |
| допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог оч |
| > <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Т |
| утра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, м |
| ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ћ |
| по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећ |
| ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У |
| ало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе |
| аве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? |
| вар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господ |
| од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да и |
| не! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам |
| ... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... к |
| саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p |
| ав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што |
| ште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине |
| ле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S |
| м му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти са |
| мке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људ |
| смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако сам |
| тиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весел |
| ани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на |
| младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше о |
| бирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће м |
| из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже |
| н на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине |
| , побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! ре |
| који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друс |
| лико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', се |
| м га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до |
| је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, приз |
| и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— |
| S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се т |
| ше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p> |
| стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам п |
| гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p> |
| ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћ |
| асту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па ј |
| е као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске |
| је је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш |
| ужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник но |
| јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’р |
| ећој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> |
| А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, |
| уј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого т |
| и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ |
| p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде |
| и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, |
| ети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више |
| сте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је |
| таде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер с |
| е поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ з |
| ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо |
| о, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша.. |
| Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену |
| антазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо |
| писмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?! |
| јем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Је |
| и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, гос |
| ријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давна |
| држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p |
| при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не |
| ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око к |
| ка како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје. |
| маћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ниш |
| асом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми |
| зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам нека |
| ује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, |
| у си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкри |
| свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћин |
| оброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошеви |
| полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш чов |
| знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченц |
| {S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не |
| Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побра |
| да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, |
| учај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и ста |
| ерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на |
| Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дел |
| ве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им с |
| о ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> |
| е : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у |
| а вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; |
| се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не д |
| седник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-пр |
| ци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе- |
| побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста |
| ан пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има |
| аном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; |
| коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, |
| сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, ка |
| дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако |
| ку и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што |
| ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, |
| Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— |
| <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p |
| то је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају |
| накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јошт |
| вали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење |
| ови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Л |
| зврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник. |
| није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то ј |
| дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изг |
| на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> |
| итуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на уд |
| , па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту |
| , па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p |
| в је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад с |
| и Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не |
| .{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познас |
| су ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ра |
| онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да |
| “( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „а |
| дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња де |
| , и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... |
| , а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких сед |
| следњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с в |
| ро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу ку |
| тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} |
| просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господ |
| м, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам |
| ине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>П |
| пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> < |
| ало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, в |
| же шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то |
| а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Аг |
| јаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој ку |
| но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, с |
| ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се исел |
| рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.< |
| д Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, баро |
| во гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, к |
| веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало |
| викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а |
| ш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а |
| госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе |
| {S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви |
| ицу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискињ |
| иде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио) |
| а кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчи |
| {S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусал |
| причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до |
| тијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47 |
| је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) |
| е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку |
| Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је |
| а криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> |
| , е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пуш |
| S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако |
| па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</ |
| разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</ |
| ње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу |
| {S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав нег |
| а је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му |
| Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву |
| фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, п |
| екао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пић |
| ребе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује ј |
| наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!< |
| чи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим п |
| е Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура јед |
| а не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Ча |
| е такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати к |
| што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га к |
| Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чв |
| метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела ва |
| гару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа гла |
| ку, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а наро |
| а онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте л |
| пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско |
| Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чуд |
| како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па ма |
| реке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од со |
| засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур |
| } Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и г |
| ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зб |
| и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шиј |
| /p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи |
| а у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене |
| Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу |
| о је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан |
| Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота |
| села!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, |
| да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по |
| еџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај ч |
| и: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ |
| поја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хо |
| Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим б |
| а се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми |
| овек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивн |
| знавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој |
| постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже глав |
| аму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S |
| утрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увел |
| S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалвару |
| је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад зат |
| уго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на |
| да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који |
| </p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право |
| ан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n=" |
| ш више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{ |
| то тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и |
| ена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, |
| дседник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господ |
| веде; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{ |
| не <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се о |
| ирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко |
| раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узост |
| у Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно |
| алио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} |
| рећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим |
| рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мал |
| ладожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> |
| ти се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипрова |
| мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче |
| андур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве т |
| и!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај |
| салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за |
| себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би па |
| ако зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ у |
| од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече |
| ала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљ |
| куписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Не |
| Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладол |
| Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме |
| их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо |
| ј да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у |
| е и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче |
| куда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисани |
| ре се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! ч |
| о Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас ост |
| едни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n=" |
| воје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црв |
| у је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазит |
| Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p> |
| имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некак |
| т.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у е |
| мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал |
| </p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако наб |
| у тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни ст |
| швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш |
| у и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, |
| оспода, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се |
| т беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си |
| оје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет б |
| а знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога. |
| голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србиј |
| отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, |
| се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква ј |
| алча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, уда |
| ет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па о |
| /p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, |
| еру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белки |
| Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p |
| о тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у |
| , каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, наст |
| дно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклони |
| што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази к |
| слу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази не |
| ј ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Све |
| би у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога |
| љиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те ј |
| ја.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> < |
| г причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— |
| тиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она д |
| риш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у о |
| е, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели он |
| па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башч |
| одине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! с |
| то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p |
| сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и ди |
| > <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> |
| И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимин |
| муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера на |
| па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ј |
| а остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече до |
| , и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> < |
| кајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— |
| .{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај |
| а реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће |
| Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Е |
| „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочека |
| искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче |
| чи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Ге |
| > <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако бе |
| јак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с др |
| начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Шт |
| ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица |
| кој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Ш |
| ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет п |
| ек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше у |
| а сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече прга |
| , Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет |
| белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узе |
| онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{ |
| ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учи |
| шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања сл |
| никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски |
| то. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то |
| ј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p |
| и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад в |
| сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си поч |
| га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позват |
| сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, поб |
| .{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он |
| лантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! |
| оре, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S |
| ода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало до |
| ик да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да |
| је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна |
| /hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџиј |
| егне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајц |
| још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чап |
| му поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да напра |
| ре ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су |
| с у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могл |
| А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да ск |
| .</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умр |
| бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени са |
| и се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — |
| Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi |
| а прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу |
| а си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Р |
| браз и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! с |
| м вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанп |
| м сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако |
| к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја |
| Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најб |
| Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је |
| напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдо |
| у.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по не |
| да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећниј |
| е опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из сво |
| слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну чове |
| весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе |
| друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, |
| ели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да |
| ских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— |
| прикаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га |
| ни тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се так |
| а и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фо |
| крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочоб |
| служује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, д |
| везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви |
| а ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени дос |
| омаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, |
| и сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му предс |
| а!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} П |
| Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама |
| почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучу |
| ца, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантеле |
| у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну |
| ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ |
| ок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и |
| њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да дав |
| к’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто |
| појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} |
| њу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми |
| ине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одго |
| знавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав |
| а ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча |
| у се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, |
| 8" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, |
| па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? пр |
| да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и |
| јите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а |
| ли му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с |
| ча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она д |
| емо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} |
| згураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га |
| ја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча у |
| увај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ |
| обратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и |
| /p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше с |
| јприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда |
| е туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Б |
| ир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што с |
| а искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега |
| ан човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ |
| уги Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристија |
| м, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамот |
| ен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем ка |
| ндисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n |
| ћу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да мож |
| ели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да |
| како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одма |
| оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово бил |
| собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати |
| ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Д |
| е знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, |
| ј! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео |
| и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а |
| је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би п |
| га даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} |
| не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирок |
| онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> < |
| хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном |
| у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ив |
| о њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину |
| ли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да с |
| с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, ок |
| ну и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред под |
| росто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно. |
| уштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског |
| ње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доруч |
| ажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, прот |
| акао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{ |
| аре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика |
| враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да |
| то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!< |
| ко ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је до |
| е код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по |
| ља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, нег |
| са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како д |
| .{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он дом |
| Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заст |
| прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и у |
| руство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем. |
| учаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSectio |
| си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија |
| а ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће тре |
| на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок |
| се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар |
| казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што |
| м је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Ов |
| рјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај по |
| звештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да коп |
| о не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, не |
| то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си прима |
| енадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има с |
| но.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, |
| > <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с по |
| кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... з |
| су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . |
| ој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, п |
| > <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте |
| .</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И |
| а огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пи |
| се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно је |
| стави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала п |
| о једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољ |
| , фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо ов |
| , вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S |
| , а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и прем |
| ?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.< |
| ш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја т |
| и лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер |
| те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе |
| да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Ка |
| јка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти |
| ко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брат |
| ма како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући |
| и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћу |
| е ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребр |
| !{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што |
| е женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:< |
| а керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне рабо |
| а нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми |
| држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега |
| кам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије. |
| варице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам ф |
| ред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове |
| растан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији |
| пови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S |
| у пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како ша |
| по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не |
| е од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу м |
| да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ух |
| ревукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао |
| — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога |
| ћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија сл |
| ако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>За |
| чету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајит |
| вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, |
| ричао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али |
| ..</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> |
| м’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p |
| Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видел |
| три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дув |
| ле и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb |
| даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам он |
| се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, |
| и љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво |
| опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при р |
| дио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће |
| ме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага о |
| дликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код |
| што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, за |
| онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се чове |
| ите, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџ |
| рате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем |
| а проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и |
| да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председн |
| <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} |
| нај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него нек |
| ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вел |
| његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рук |
| али би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лоз |
| дна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.< |
| Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због па |
| њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и |
| мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула п |
| алча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p |
| Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да |
| {S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пу |
| {S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И |
| ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> |
| сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, и |
| г председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше |
| нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх |
| до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не д |
| та, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Д |
| Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку по |
| сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш |
| ли за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука! |
| {S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујн |
| ажањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једи |
| ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, |
| > <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ип |
| смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног с |
| а.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досад |
| решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, в |
| рагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином < |
| и с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана к |
| мена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин ниј |
| ки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их ј |
| — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред с |
| истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешк |
| више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, |
| уж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати |
| , вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон к |
| годније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта с |
| ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се зат |
| интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нем |
| највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S |
| емо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати |
| ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њихов |
| није да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни бил |
| оновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (ј |
| даље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљн |
| вао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од боље |
| ш боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе |
| и ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљ |
| на од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом |
| а неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб |
| , па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом |
| омаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други |
| но мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет. |
| .{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенц |
| аг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше |
| ј ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волеш |
| абота!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} До |
| е иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, |
| игани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p |
| ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог |
| га грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} |
| даја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасја |
| саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, госп |
| , да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, м |
| > <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти ту |
| господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— |
| , па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа. |
| бори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на д |
| ањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама |
| ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели наш |
| и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се дома |
| т неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! |
| ругу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те |
| ма Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доно |
| ребашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше јед |
| о Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је |
| реме.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама тур |
| кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме по |
| е туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре |
| ој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засв |
| а.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се |
| га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; |
| во џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> |
| , јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.< |
| {S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И доб |
| зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде пре |
| еш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и л |
| чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било |
| ко здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анам |
| преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де |
| суз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад |
| р код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најсла |
| 18" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да |
| <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава с |
| тиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> к |
| и човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, р |
| е што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — |
| е од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p |
| ј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што |
| Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душ |
| је па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> < |
| за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; |
| чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива |
| — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> |
| е, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господин |
| и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла |
| атиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврс |
| мет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише ве |
| <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> |
| рло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет |
| ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са велик |
| е! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, д |
| дниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си бер |
| ре, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?! |
| т дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћи |
| да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не |
| кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Та |
| ли г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га И |
| па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњишт |
| ишто полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим |
| она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник |
| е да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј г |
| се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу сл |
| а је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удо |
| те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да б |
| не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А |
| алча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги ви |
| ди), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја |
| ам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, н |
| p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначе |
| уву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска |
| и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А по |
| на, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и н |
| зми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како бр |
| траг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ бил |
| S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се |
| /p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то ш |
| ерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} |
| а силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и та |
| у, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшиј |
| је куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, |
| како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама |
| че и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{ |
| ег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И посл |
| вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се г |
| устра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е |
| трпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па |
| т си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} |
| не прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док |
| јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће |
| љда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, |
| сува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок |
| Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљ |
| е да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам |
| срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу |
| и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене |
| е без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брин |
| } И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искат |
| е време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? п |
| лује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, д |
| казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги |
| > <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле |
| уда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш п |
| дова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли љу |
| па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је бил |
| господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти |
| Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јест |
| акво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Д |
| да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача |
| ори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} |
| {S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ј |
| агаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! |
| били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћи |
| ?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу проб |
| p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијск |
| њу и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фал |
| гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светисл |
| љчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши раз |
| /p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој |
| ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си п |
| дине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— |
| је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? |
| бало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, |
| } Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук |
| бришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму |
| >— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи к |
| — А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на гла |
| и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опе |
| свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.< |
| ма који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал |
| > <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> |
| зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се проб |
| .{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, |
| орбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане |
| ужески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— |
| , па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и бл |
| лико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим г |
| лча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у |
| ну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату |
| државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море |
| зо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брат |
| ворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја |
| у, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има т |
| молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, |
| А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори моми |
| А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму) |
| а мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом |
| ија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, не |
| прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А он |
| гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно |
| а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох н |
| ше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш! |
| , па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши |
| унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско |
| Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и д |
| је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Цига |
| е онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чи |
| ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само оде |
| ва, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштит |
| мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па |
| јама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар на |
| ! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што |
| b n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки |
| то се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> |
| спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту |
| задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко |
| а се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други |
| салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у |
| е, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шев |
| гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим |
| {S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> |
| ас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> |
| ек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богосл |
| ма или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p> |
| један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао ј |
| око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеоб |
| јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, т |
| оро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја |
| ван пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беш |
| па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу н |
| бичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен |
| /p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си баци |
| општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „беш |
| о причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S |
| лите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад |
| ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па |
| је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“ |
| ="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{ |
| лча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председни |
| нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с го |
| ре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни |
| им надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могл |
| Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарил |
| м кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. |
| и под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско |
| Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глу |
| а га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Д |
| господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си чове |
| ав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’к |
| потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као |
| ш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш з |
| ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p |
| е да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад |
| За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Кал |
| {S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си |
| падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па зас |
| а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви |
| p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> |
| ео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније |
| на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нем |
| м те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, |
| блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча |
| !{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди ка |
| ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје |
| 144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарус |
| зврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, с |
| а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и дев |
| ос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко |
| што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се |
| зе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија |
| , ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ |
| ирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим |
| војчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми д |
| е то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— |
| а помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлаза |
| носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник каз |
| век наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> < |
| бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p> |
| ио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радо |
| е, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, до |
| <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутур |
| нуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’ |
| стручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слу |
| <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Пр |
| љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да |
| e> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> < |
| ј и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога п |
| е.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето пет |
| ’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> < |
| Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече пе |
| да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш |
| нување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у |
| ело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђу |
| !{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси иск |
| и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <p |
| и јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се прем |
| — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“< |
| вник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчи |
| нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чи |
| Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да |
| та да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, |
| треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на |
| у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S |
| х тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ |
| упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан |
| Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од |
| ња!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели она |
| , боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни |
| о: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда |
| ли онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако |
| оспоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— |
| рострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио |
| т ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Да |
| но младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре |
| адовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, |
| е питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча. |
| мбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на |
| а, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину |
| у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а на |
| рјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премисл |
| Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не м |
| S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам |
| ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те ви |
| е — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па |
| д никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} |
| ушманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, п |
| станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p |
| гњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</ |
| ере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају |
| , ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га |
| чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је стар |
| И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си |
| ре, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Кал |
| , те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ |
| Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупат |
| о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „П |
| p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећ |
| е се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због пр |
| рите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко дост |
| их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и |
| одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко сла |
| аше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук д |
| и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испре |
| вираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-И |
| ћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча |
| о време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и шва |
| , ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — |
| до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три |
| е године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се д |
| срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово |
| р, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S |
| се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у |
| овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се |
| сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов и |
| димо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! |
| е терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искоч |
| гара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија чове |
| S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве ци |
| вам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џ |
| гу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да ј |
| уди воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> |
| же после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека |
| осле, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама ш |
| о упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ов |
| Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво |
| ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они |
| знавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине |
| батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је нек |
| једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па до |
| дник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како |
| латко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! |
| а моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко |
| иџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.< |
| } Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваз |
| у је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља |
| сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чес |
| о влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је при |
| оба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’! |
| ам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, |
| род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао |
| сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па |
| ао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће |
| коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али ка |
| Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам |
| ба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens</foreign |
| и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове |
| стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његов |
| дитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите |
| вко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по ав |
| вање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и п |
| , демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, за |
| ?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У на |
| ечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, са |
| тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас вид |
| > <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на |
| Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{ |
| исту, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама |
| не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.< |
| мрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ д |
| n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав |
| иш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее |
| еваш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој нећ |
| рча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћо |
| оклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у г |
| та-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу са |
| а</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циган |
| е за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш |
| сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али |
| ад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је |
| нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Н |
| а да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе |
| како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам. |
| оспода да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране |
| готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; |
| из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S |
| ко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“< |
| пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже |
| види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча. |
| сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> |
| же: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да |
| рија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију |
| мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хо |
| ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта ј |
| мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p> |
| ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на К |
| ни што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; |
| </p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за д |
| Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си |
| ваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај |
| Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb |
| ој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам |
| {S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику |
| ="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се нап |
| ски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако |
| ече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, |
| за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Ч |
| асли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за т |
| <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да |
| пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Шваб |
| и шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код |
| цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако |
| ући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе анге |
| вко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде св |
| е! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а |
| тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим |
| ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд |
| итискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циган |
| p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} |
| вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана сам |
| ету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} |
| госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, |
| аш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупо |
| а, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је м |
| вала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци |
| о Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема |
| вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољ |
| нпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па леп |
| ара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа |
| , у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи |
| с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам каз |
| те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш |
| > <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси |
| рце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на |
| као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нес |
| ва, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младе |
| трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ б |
| нију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас |
| у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, |
| чиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин. |
| д нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, |
| тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све |
| је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да и |
| бња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиск |
| се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, |
| ругом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођ |
| уван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох |
| е! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} |
| е и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па п |
| вета и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет |
| вом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљ |
| кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити |
| еде — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од |
| заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући к |
| ако код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ћ |
| кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кри |
| а, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној |
| ођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само т |
| Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан ј |
| се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пе |
| три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што ј |
| смо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Ха |
| у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немој |
| ко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали |
| <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да би |
| м пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт к |
| а другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син б |
| аљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензи |
| се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет |
| д ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?! |
| о у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) |
| орали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се |
| ма гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе |
| прављан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако |
| , да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још |
| којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p |
| > <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконик |
| Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цве |
| и Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А |
| на човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с |
| па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Да |
| еферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Д |
| , како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Ка |
| у, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си |
| ре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја |
| одине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изн |
| p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш о |
| баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, мно |
| у страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бије |
| ша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неј |
| чики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море шт |
| ију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на нес |
| Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете |
| рбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг |
| ста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та |
| 163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.< |
| рђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у сви |
| свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондон |
| авницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је б |
| ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библ |
| , вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја |
| } Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ |
| је! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} |
| буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{ |
| саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја |
| ед.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил |
| антим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лој |
| ове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни мо |
| ам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи |
| смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће |
| онекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види |
| о као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто |
| </l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l |
| аро доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али ви |
| ше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме |
| ме, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго |
| пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџи |
| и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу |
| Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврд |
| давање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија |
| емацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија |
| о одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу кој |
| насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три д |
| о дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Мо |
| еал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми |
| о за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзор |
| евај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имиту |
| проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p |
| а ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да |
| ркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презрив |
| х по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје |
| а. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио м |
| дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зр |
| век што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?< |
| е, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни по |
| } Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливан |
| одину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој |
| ро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и |
| абровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су све |
| , што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62 |
| !</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не |
| Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама са |
| донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p> |
| ч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени з |
| ! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, |
| ! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине пред |
| изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер н |
| урски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше н |
| ет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте |
| а и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча |
| ених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћит |
| н; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наш |
| памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми |
| и пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и |
| ила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а |
| дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} |
| адоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да см |
| че прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча |
| ој си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена |
| и казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</ |
| дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе к |
| олеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола |
| </p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој |
| ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча |
| А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке |
| изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Н |
| !{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати |
| от, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, И |
| е рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Ц |
| рко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да |
| едну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> |
| овица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану |
| да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Зна |
| тију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује |
| је ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ |
| суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчани |
| да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или ч |
| њи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p> |
| једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да |
| ловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цве |
| ли Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме |
| се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска за |
| а присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! |
| ез мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже |
| има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Мло |
| ам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> |
| м те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште с |
| Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је не |
| з топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, госп |
| Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан да |
| вља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле с |
| дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> |
| то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ... |
| е, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, п |
| ини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште с |
| 10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој св |
| бе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћ |
| тануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита |
| ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар |
| : има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-х |
| нај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <p |
| епелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quot |
| се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па фор |
| ом да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добр |
| у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му с |
| нама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не |
| вима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју сл |
| беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — |
| ат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека. |
| једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> |
| па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не п |
| ам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; |
| ле-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, |
| Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш |
| {S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако ш |
| чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, |
| о.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни з |
| једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</ |
| изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог |
| још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се |
| анине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике |
| аву знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за м |
| ечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који |
| е! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по |
| <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф д |
| о курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n |
| етири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та с |
| ека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да в |
| јка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пишто |
| искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; п |
| ала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} М |
| че искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на |
| , колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није |
| е на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, |
| ија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња |
| ог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p> |
| е ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А как |
| /p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићет |
| p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН |
| е девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија п |
| попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да |
| какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је |
| те, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој с |
| вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' |
| pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће тре |
| д онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си с |
| оту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори |
| њаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде |
| и па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{ |
| .</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели |
| ера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно |
| њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, сме |
| и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S |
| а да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си |
| а је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S |
| у?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек |
| те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</ |
| Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лој |
| човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, он |
| сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу |
| знаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите |
| да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} |
| е бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могу |
| (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... иск |
| мо разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ п |
| није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељ |
| апу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега к |
| е ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позит |
| S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од к |
| је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Кал |
| у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас |
| трест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад д |
| о, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се |
| и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим оп |
| је! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад каж |
| м ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад оп |
| је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да |
| чи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово |
| днела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда в |
| шир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомич |
| е хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од врем |
| фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом ( |
| путацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употреб |
| граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосн |
| >Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао с |
| у, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчи |
| о изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те |
| >Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, |
| ме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа |
| ј мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше |
| оре, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој н |
| јан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени. |
| p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесе |
| кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има но |
| га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трч |
| слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му |
| .. зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чи |
| Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет.. |
| еоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб |
| а га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови гол |
| ло за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле |
| ко се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем |
| } Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он р |
| сподине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, |
| ечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом |
| ја ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си оти |
| де пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.< |
| !{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си |
| иленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше |
| д му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако |
| неш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — |
| море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за к |
| синачку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Ср |
| код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко |
| е зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај за |
| ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је |
| полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — |
| еће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имеј |
| овци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази |
| си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у ову |
| ог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и ди |
| екаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам д |
| а да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика К |
| па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењује |
| д нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гл |
| ота! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салт |
| а побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</ |
| и капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са |
| чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Пи |
| ре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје с |
| није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате |
| > <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко с |
| а оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме |
| ’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— |
| „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ |
| овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде г |
| што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога |
| , кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! ви |
| хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво |
| че и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јак |
| рцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; а |
| ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депу |
| ес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу |
| ило — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман |
| .</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и |
| то му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Ја |
| белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног з |
| аде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни примет |
| .{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше |
| о ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, |
| ма!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да ск |
| ли Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће |
| едан снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, е |
| ка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p |
| окак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно |
| ј полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накаш |
| како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га |
| а?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — ка |
| луци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш |
| опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! ве |
| енце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турц |
| се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па сал |
| кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, |
| вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај о |
| ној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не по |
| та, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> |
| таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја |
| ече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш |
| в! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, |
| сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама т |
| е; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичк |
| беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брад |
| Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цига |
| лча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— К |
| друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p |
| био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у нес |
| гар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели у |
| агао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто |
| није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> |
| отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} |
| е, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, бер |
| чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си |
| а је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магл |
| е зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема |
| мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ п |
| А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — |
| а шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авли |
| ана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Макс |
| овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупаво |
| хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и кам |
| т литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су н |
| што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох |
| весност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, п |
| је ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност свој |
| обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели |
| питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а |
| да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Ц |
| овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуз |
| знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у ус |
| дседник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... ж |
| b n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове. |
| ема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам там |
| можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им т |
| па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете н |
| .{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко вика |
| чно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану д |
| чну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n |
| још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, |
| сле сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, |
| трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никак |
| лом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију |
| дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, |
| једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих па |
| Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштован |
| ти као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује стр |
| <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити |
| b n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао |
| Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} |
| ан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју |
| ајмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипа |
| а сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су св |
| анаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Све |
| еће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера |
| Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам |
| порт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалос |
| то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и |
| атими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Кал |
| духваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Ба |
| само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо |
| их су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попи |
| .{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још |
| бећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче |
| а шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у хо |
| нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а |
| е године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој г |
| черке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас |
| те димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, |
| ли казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан |
| де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа |
| га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ра |
| ек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— За |
| и идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} З |
| ика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав аде |
| јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кок |
| акони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости |
| мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господин |
| се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку д |
| ромине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} За |
| сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се |
| мог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме ос |
| ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, |
| ?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n=" |
| ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Б |
| е бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гост |
| окошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S |
| ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог к |
| багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, ја |
| ис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те моли |
| на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да |
| се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, п |
| — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћи |
| S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нем |
| а који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— К |
| у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, |
| Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо |
| кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" / |
| ће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та ка |
| нем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек ко |
| па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури |
| !{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој |
| Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, г |
| и ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да |
| Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол К |
| Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S |
| Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> |
| такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш |
| овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p> |
| ет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, реч |
| } Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! |
| там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталису |
| е Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сик |
| па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И шт |
| .</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p> |
| а слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! |
| е! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш л |
| ко се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Т |
| смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује С |
| лпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у тв |
| домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да ј |
| царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; |
| <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој |
| посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и приле |
| бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија с |
| ла!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <p |
| таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не в |
| Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за |
| лтански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’ра |
| онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџис |
| p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! |
| ртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама |
| оште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога п |
| ети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учини |
| ш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, |
| ку њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не |
| и да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p |
| кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, в |
| моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ни |
| Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.< |
| те, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћ |
| а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу |
| не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаро |
| са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што |
| кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова |
| руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да |
| нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило |
| јмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе |
| р; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род о |
| — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да |
| из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише с |
| ио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему |
| без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> < |
| итога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као свак |
| л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако |
| е својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је |
| као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго |
| арим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за |
| из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И |
| бава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— |
| ; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га ј |
| е — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити б |
| саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} |
| оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам |
| > <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки |
| ољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); п |
| и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај про |
| тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} П |
| ад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва |
| назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Же |
| како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, з |
| ко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како |
| а изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али с |
| аћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досад |
| ан од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија П |
| Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко |
| но радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим |
| по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђош |
| оћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце ј |
| ш мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме |
| имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћеба |
| ме су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица зан |
| , вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да до |
| ужба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих |
| амо да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? |
| па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разго |
| удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше не |
| а се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искоч |
| ји него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је |
| и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то |
| рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, ос |
| га на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват |
| Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бо |
| е богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави вергл |
| p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, |
| а је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било пову |
| ош два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер |
| ах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и мушти |
| м испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба ниј |
| поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сока |
| преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада |
| </p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не п |
| од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 2 |
| у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је с |
| лаве, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах по |
| е једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г |
| ема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама |
| .{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке |
| одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више меша |
| ити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) ка |
| ве то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље |
| > <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година |
| </p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, |
| огу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек л |
| ису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је |
| бран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим траг |
| саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, |
| ца и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вел |
| и чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео |
| почне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побрат |
| болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће би |
| " /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако |
| сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јак |
| {S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што пр |
| р су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апо |
| и Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S |
| рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш |
| <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече |
| је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеал |
| авају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се |
| </p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... д |
| ан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на |
| му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — ра |
| етислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја |
| ш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је ј |
| њи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или м |
| саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— |
| ругу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати ба |
| о лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а пр |
| слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек та |
| ам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— М |
| то не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг |
| вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу б |
| барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјак |
| пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била ј |
| д топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, |
| аја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати |
| коници там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господ |
| кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашен |
| и да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{ |
| та војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и меракл |
| ознавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државн |
| авило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим |
| о онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужност |
| чност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није |
| е онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо |
| д је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и вр |
| би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га |
| ш ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што изб |
| а њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два на |
| е; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама |
| а му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији |
| ослужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скру |
| ком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензио |
| нио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се |
| ме било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за |
| је.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало в |
| А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, |
| и се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама |
| љала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт |
| који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мал |
| но им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S |
| ту који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога ж |
| Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја ми |
| {S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми д |
| <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари А |
| ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга |
| невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као чо |
| а није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је д |
| урјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и |
| асамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне ква |
| у се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; |
| око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе |
| ени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у |
| , шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си |
| е на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој припо |
| а била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бар |
| с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> |
| али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Воља |
| а Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p |
| и Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на та |
| , било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — |
| то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла |
| ки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не зн |
| нт, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас с |
| актере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био иде |
| тку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председн |
| у да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас |
| ђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, |
| — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, |
| седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бит |
| .</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, |
| S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, |
| је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, ил |
| шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођен |
| ао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што |
| кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити бу |
| у и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив ње |
| !{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> |
| ко лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметил |
| и био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није позн |
| влије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније |
| нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се |
| натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази |
| ле све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цин |
| астужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седе |
| остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, |
| ам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефк |
| другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја |
| подине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ |
| м опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отвори |
| ако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше |
| — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се К |
| ите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по ста |
| врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још ма |
| сет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опе |
| о, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала |
| Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је |
| доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачк |
| то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне |
| } О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb |
| г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и т |
| нули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе |
| ича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима. |
| е јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; з |
| <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудн |
| осле има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућ |
| е лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у с |
| на и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова при |
| И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>П |
| а то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас д |
| чања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином |
| о; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда |
| ио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, |
| еб’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако с |
| та значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а са |
| лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му |
| јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вел |
| кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш |
| лим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, т |
| ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар |
| тво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послуже |
| ати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захр |
| њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ћ |
| им, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни |
| а је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову |
| су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мир |
| председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Ми |
| срећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човец |
| мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, |
| е.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд иска |
| .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мал |
| а, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, |
| е.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишт |
| а пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све та |
| <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Свети |
| > <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја |
| а ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу стран |
| p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а |
| али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеме |
| као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопц |
| ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му ма |
| јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, |
| а моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта гов |
| е може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све |
| , вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оц |
| већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у |
| о давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је |
| аква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладује |
| абадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то з |
| оворите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гле |
| аква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу је |
| иво беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p> |
| једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео б |
| их ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћ |
| ек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече |
| а акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој |
| граФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да н |
| не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не мо |
| а дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо |
| ко, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда та |
| ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. |
| едо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и о |
| . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како |
| какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Мар |
| да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало |
| >— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деве |
| једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морам |
| уквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е |
| бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу |
| ла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па |
| мње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} Т |
| друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиш |
| им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас! |
| а сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од |
| ива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом |
| бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је |
| ра гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> |
| то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се |
| киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, |
| тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопушт |
| пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циган |
| клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке< |
| стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално са |
| Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, |
| и му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа |
| Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше. |
| n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од |
| ега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} |
| ди рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла! |
| мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка б |
| /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непозн |
| купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише с |
| гичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се п |
| о, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ на |
| латиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудн |
| ом, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад |
| наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— |
| е вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. |
| <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертх |
| једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетиш |
| можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курја |
| више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако |
| батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му по |
| н жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на |
| диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и о |
| а у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипр |
| дмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најл |
| ратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; |
| тиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’ |
| д зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим |
| ан квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо к |
| а за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, |
| анчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако |
| ник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, преш |
| мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а |
| гра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и иск |
| нце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш как |
| задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, сви |
| алост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А |
| и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман ст |
| ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да |
| теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p |
| ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели |
| ци — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Н |
| > <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, ка |
| о је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро поли |
| још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} |
| Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— |
| ="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви |
| е.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензио |
| век и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја |
| ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Дад |
| си г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} |
| а да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, к |
| е... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам в |
| то фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, |
| је могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги н |
| не неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на |
| дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са |
| мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даљ |
| !?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече |
| евдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја ке |
| ад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви |
| S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља.. |
| јак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни г |
| .{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се предс |
| адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> < |
| Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ј |
| уштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга |
| петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, г |
| шта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва |
| воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да |
| јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жит |
| итио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потег |
| опа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, ка |
| ову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи |
| <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с |
| авља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и од |
| е, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко |
| па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели |
| т остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, |
| тав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вел |
| у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше |
| ала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> < |
| њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поуб |
| ! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — ка |
| ку; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћ |
| о оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ов |
| је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда ни |
| ор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни т |
| , ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето та |
| сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не зна |
| — Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.< |
| о пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Х |
| S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротни |
| .{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; и |
| блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу |
| ш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нист |
| Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пут |
| <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27 |
| а се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Беогр |
| </p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> |
| зда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ м |
| лберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, |
| вај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивков |
| ара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{ |
| благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим ос |
| ас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, |
| зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ив |
| де да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у с |
| а доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми с |
| ганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! ви |
| и је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде |
| а засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си |
| >— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву |
| сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бо |
| тиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још |
| љаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него |
| ога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па изв |
| о је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као |
| е ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у к |
| господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, |
| така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне |
| — Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равно |
| ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш |
| па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} |
| ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А |
| ир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек ш |
| {S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да |
| као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гл |
| ашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, так |
| Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки |
| онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија |
| Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{ |
| ! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без |
| година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год се |
| душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже |
| деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, |
| што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} |
| прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то |
| ки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно ст |
| се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није |
| вилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест |
| јер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, |
| опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице |
| човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрач |
| ала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак |
| Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да п |
| е си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да |
| чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не |
| <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, |
| и питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра |
| ећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас |
| џијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} |
| дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{ |
| даша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динар |
| верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазни |
| ован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! п |
| ву арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред |
| , Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, как |
| ице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— |
| ; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је по |
| кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А и |
| оједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај пам |
| усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они ја |
| ремру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одм |
| ва трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још |
| .{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове ле |
| се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="1 |
| аздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она |
| е се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други пр |
| па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и д |
| </p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, збо |
| аш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме |
| ћа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} |
| А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутра |
| кам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радим |
| илулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и |
| па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј с |
| га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесн |
| с покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана ча |
| ја фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а м |
| ују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим |
| pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказ |
| — Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! р |
| а, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору |
| та онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде |
| ни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чи |
| емљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су оти |
| о шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, невер |
| Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Он |
| — Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од |
| p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Ку |
| ромицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и |
| мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове |
| авама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће д |
| знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да т |
| је сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него |
| у дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене к |
| ако се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја |
| одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отп |
| а калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, кол |
| и га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а |
| а.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p |
| куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добр |
| ивоту да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре |
| тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаље |
| м, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с |
| си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, нес |
| Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа |
| — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим |
| а ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо ку |
| ечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле. |
| раше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала |
| лавити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> |
| ли Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо |
| оре, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одр |
| пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има сл |
| пију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није б |
| у Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много д |
| душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да |
| лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на ко |
| ме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку |
| тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти н |
| сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Б |
| ца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, нес |
| аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти |
| сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србиј |
| а за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко су |
| о; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он ниј |
| оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, |
| кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело |
| е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’х |
| а ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Наст |
| рате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година |
| кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, |
| аћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, |
| ку, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се по |
| ако шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да по |
| идим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели н |
| ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога |
| вој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба |
| а, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило б |
| се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, |
| о га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојн |
| днео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, |
| себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањи |
| кну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро |
| окати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски |
| Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без ме |
| набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђу |
| нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне |
| кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивк |
| брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Мо |
| ње.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из |
| каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад |
| збира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање |
| пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да |
| милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратим |
| ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше |
| ар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Не |
| у ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за на |
| с Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску ма |
| веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набис |
| а гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао ј |
| г батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој |
| друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка |
| и, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни |
| еди главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и ст |
| е, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њ |
| лушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, исти |
| прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани к |
| о, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Свет |
| д, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље |
| о! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани |
| ар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курј |
| а се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p |
| па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу |
| смо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратим |
| у као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и з |
| ="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан. |
| сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Кал |
| Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, мор |
| . — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј |
| та ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p |
| е разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за ди |
| мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеј |
| да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто с |
| чо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата |
| шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што |
| е да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се |
| ра, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, |
| а и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побр |
| {S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор |
| ин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо |
| па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратим |
| ас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очув |
| ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S |
| амничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је |
| ели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало ј |
| из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{ |
| ревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе |
| ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не п |
| пм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ |
| нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а з |
| ње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како |
| дскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана |
| поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаес |
| атим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ вик |
| ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај чове |
| о домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се ви |
| е Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и ј |
| глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганск |
| владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да |
| е се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се н |
| н, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веров |
| ш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ив |
| ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не |
| ачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ам |
| ини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега |
| м.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинем |
| и саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а |
| епа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг |
| а и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без т |
| искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и д |
| ак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, вика |
| зи, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Треб |
| е ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у |
| ена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену |
| пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да |
| ла, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! в |
| гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли |
| утска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и ми |
| ре, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S |
| ! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па нем |
| е ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да |
| ај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми |
| седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од |
| ште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да с |
| узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да |
| није.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за |
| тала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше п |
| {S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с к |
| делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напре |
| потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и з |
| ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три д |
| а сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.< |
| ом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф |
| а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће л |
| ита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се |
| лебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и |
| ак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, |
| ојем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да |
| е ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па |
| ! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{ |
| се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџи |
| времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бр |
| ? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно К |
| Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је ба |
| спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну |
| му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> |
| и... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— |
| омаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи |
| , овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако |
| !</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испр |
| штајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес |
| да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко виде |
| уће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима пар |
| га, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојн |
| ело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну |
| за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле |
| А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређе |
| лији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засип |
| нско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у |
| си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а заш |
| Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, л |
| додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, |
| ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, |
| вршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си при |
| си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а и |
| да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си п |
| нако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p |
| идо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па |
| само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вреднос |
| — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и за |
| дују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих |
| пет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине з |
| и!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S |
| ачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S |
| капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од вр |
| ске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као |
| бацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међ |
| > <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа |
| олом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убав |
| ! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S |
| ече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања |
| те, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко ... |
| седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пру |
| рдарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па |
| ијем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без |
| а полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p> |
| померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господи |
| се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi> |
| првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука |
| {S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти |
| Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, ва |
| зним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви |
| за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми как |
| оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} |
| <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господи |
| уј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> |
| а жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и |
| ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећем |
| .</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па |
| них позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!) |
| стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, |
| а не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, им |
| седниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки |
| ју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене г |
| и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! |
| инови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар час |
| бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као д |
| авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се |
| е опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Ци |
| о, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и |
| чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама |
| свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, |
| о!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вин |
| једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— |
| а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, п |
| а овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли |
| не Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Ф |
| а и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек |
| /p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе уз |
| <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побрати |
| ушу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива |
| па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од |
| кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако |
| век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика |
| богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и |
| и, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побрати |
| ратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да |
| је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, |
| > <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи д |
| тиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље с |
| дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат |
| зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, п |
| њено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} |
| ниш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се уд |
| S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што р |
| амести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше с |
| а, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си |
| зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору |
| да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господ |
| господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече м |
| пу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: д |
| тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, |
| та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је дево |
| туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га с |
| ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам |
| >— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим |
| а код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита |
| о кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку д |
| ели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, о |
| мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, го |
| ти да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <di |
| Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што |
| рзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала |
| ед кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама с |
| и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{ |
| да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућ |
| ка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па |
| ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, |
| p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели п |
| њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак |
| м кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све |
| тисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте |
| и ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча |
| а сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек |
| >— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место |
| азиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p |
| p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало |
| већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p |
| на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па не |
| цају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други п |
| шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Мари |
| Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар |
| пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па |
| {S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И пис |
| је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелств |
| о се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узаб |
| ију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их |
| била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} |
| инчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногам |
| урјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Кур |
| ге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за свак |
| но заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после |
| ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали п |
| мет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} |
| S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у ов |
| ајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош |
| рим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, |
| до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Б |
| лча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ в |
| ом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим |
| е ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! ре |
| ема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове |
| ри Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S |
| декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и д |
| на, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује муст |
| рчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз |
| показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир |
| узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно |
| м <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обож |
| ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, |
| итујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како |
| ше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат |
| се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и |
| рзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са жено |
| е, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бу |
| ја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на с |
| ашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, |
| кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да |
| малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију |
| дним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на |
| , морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? |
| Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по |
| {S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек |
| И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан да |
| сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им п |
| нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натр |
| S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гл |
| Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта на |
| шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} |
| ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узе |
| ца Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред не |
| врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни сра |
| } Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то |
| иродне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задрж |
| о разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана |
| и састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хај |
| е мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ив |
| се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућ |
| е у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домов |
| удјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А п |
| обар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног |
| нам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за |
| воја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, п |
| ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А д |
| у да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> |
| т; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, как |
| На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан бр |
| чела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш т |
| у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, д |
| нт. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш |
| у, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једн |
| велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересан |
| га од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да |
| ст година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светоли |
| си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље |
| е како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! |
| видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за |
| и и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес- |
| оводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p> |
| ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп да |
| ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вел |
| Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учов |
| у, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.< |
| Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, го |
| Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност. |
| але у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, мо |
| , грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек |
| то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш п |
| рочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора з |
| га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, |
| а.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на |
| ље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p |
| дан мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... п |
| , од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, п |
| о, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општин |
| станемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него |
| дниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозн |
| ако, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш |
| ошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољ |
| ио још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се |
| да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако д |
| то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му |
| о хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече См |
| бориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич |
| !</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу |
| што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се ње |
| то на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— М |
| <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</ |
| најеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, гос |
| те, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{ |
| му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... в |
| јње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивков |
| а где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му на |
| жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S |
| але; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј |
| је дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му |
| овачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опе |
| <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и |
| да се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, госпо |
| ели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, нег |
| , дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма к |
| окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у ло |
| тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осе |
| ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече о |
| {S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, ј |
| азност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и ј |
| бу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести |
| а шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, |
| баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један |
| кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима ј |
| , а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лу |
| ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му |
| о шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста |
| није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори кој |
| то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, |
| деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, уве |
| ратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи ман |
| е! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко в |
| нати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекос |
| доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па |
| се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, к |
| вије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пу |
| а ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у к |
| ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> < |
| и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући |
| слав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} |
| — Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настав |
| и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час о |
| ење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гост |
| и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, реч |
| у, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу |
| мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S |
| ејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге н |
| кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћ |
| и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате |
| х без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пуш |
| Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буд |
| е: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и ј |
| <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква |
| вати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, |
| е су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема н |
| — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјак |
| е се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет п |
| да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, |
| морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што ниј |
| ају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гар |
| му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у с |
| од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније |
| Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа! |
| о да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чис |
| да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жа |
| етати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба |
| , сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из моји |
| е само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, ре |
| </p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја |
| реседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог |
| пудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дир |
| е кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо |
| жеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" |
| ам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбару |
| истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мен |
| дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} |
| ако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом к |
| ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре |
| , ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додад |
| зао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... |
| а твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и жде |
| S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јест |
| ради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај |
| Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те м |
| га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами ст |
| а му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели г |
| ме, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас доша |
| меје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, н |
| вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од но |
| ли Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и |
| авикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и з |
| у:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> |
| елу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! реч |
| ну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестраг |
| гње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} |
| > <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чк |
| почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печ |
| ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се |
| осподине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— |
| нати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> |
| ...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви |
| маћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад с |
| а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они. |
| ојекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служ |
| о авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једн |
| ="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Ни |
| а, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p |
| додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашав |
| звол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, о |
| се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма |
| стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци |
| те ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! ре |
| н није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви ! |
| к, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још је |
| рого и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће |
| , тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како х |
| ?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није мо |
| ерује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Си |
| ек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјек |
| дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре |
| ле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> < |
| че Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{ |
| ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, ч |
| а су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> < |
| ију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... |
| <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, |
| долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле |
| аш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, |
| е’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ћ |
| реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристиј |
| во! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, |
| е вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Сму |
| ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге н |
| девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да вид |
| за ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеј |
| у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети пе |
| ћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општин |
| и их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друств |
| ... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викн |
| <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} |
| њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче брко |
| ућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} И |
| недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва к |
| видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још |
| а се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171 |
| шао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S |
| а удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту по |
| а душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фиј |
| ки за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Ка |
| дна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, нећ |
| — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да и |
| Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} |
| ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а ски |
| м; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поно |
| уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало. |
| а; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алал |
| н мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И о |
| демо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашт |
| редомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> |
| иским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се |
| , мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете |
| к’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом |
| је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад |
| , преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, |
| драво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо |
| и процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оно |
| повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p |
| ј имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ |
| ote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њ |
| е; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас |
| ах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Ф |
| ож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се |
| </p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Н |
| спођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</ |
| ова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели |
| а Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се зауста |
| а, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред |
| е, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњ |
| ао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, з |
| ов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{ |
| дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховим |
| којучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Мног |
| (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен |
| мо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То |
| мо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко. |
| из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно |
| тиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече |
| и требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, мо |
| ола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, |
| е слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замач |
| а.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четир |
| инка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> < |
| е сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча ко |
| сито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре |
| ? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за |
| погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијо |
| </p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели |
| } А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан |
| те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p |
| га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали ци |
| е тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме н |
| .{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је в |
| наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, он |
| устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p |
| сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" |
| Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у |
| вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, |
| <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, |
| ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша |
| се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и р |
| ебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу |
| еваш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> |
| еди на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лак |
| је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели предс |
| и се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p |
| е, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да |
| ш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде |
| S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! в |
| зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, же |
| на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем |
| Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наре |
| у, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обила |
| т у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „п |
| /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од |
| ве!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу |
| ине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе са |
| те, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се н |
| у?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да ис |
| Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у су |
| јак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком па |
| уге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> |
| оло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо с |
| Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што |
| /p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вел |
| и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} |
| :{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, |
| остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше та |
| тидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} |
| а се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гост |
| т се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седи |
| баце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив! |
| .</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади и |
| ца од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Сму |
| е твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> |
| > </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удов |
| један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су |
| !{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад |
| ву... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у з |
| утун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш |
| p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој зб |
| одине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ет |
| <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој |
| терицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра заси |
| ; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, г |
| — Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збор |
| бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а д |
| вковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела |
| могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим |
| </p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли д |
| } Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с |
| ! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са |
| о, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут |
| ћ, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколиц |
| е жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на |
| тих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча |
| и тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га |
| о су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи |
| /p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како вла |
| опрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и |
| мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послу |
| се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо |
| у, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем к |
| т’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топ |
| " /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како |
| господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први |
| на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бид |
| олазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробер |
| 97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину |
| си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побр |
| мо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без |
| е ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни д |
| жеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну |
| црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чу |
| а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} |
| — Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном |
| едај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шеши |
| Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шеш |
| Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} |
| Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> |
| о по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шеш |
| ћи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра |
| Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре |
| к не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини! |
| сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С |
| погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! ст |
| млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, |
| <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— |
| ектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> |
| , по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калч |
| !</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратим |
| >— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> |
| е мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p |
| м.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си |
| ш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам |
| а.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели |
| Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђењ |
| ло за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, м |
| ој куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а |
| ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу д |
| се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрем |
| Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце |
| ко... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S |
| слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријол |
| ко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> |
| "171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — шт |
| кад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим д |
| а си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет се |
| ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од теб |
| емој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти |
| малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да |
| без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, |
| <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствар |
| еф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју |
| Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги |
| ст. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу |
| он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, |
| јем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> |
| } Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смеш |
| какав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само ш |
| сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје. |
| </p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу |
| жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остат |
| ину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, т |
| аља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не |
| едник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљиц |
| јасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време |
| е лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо |
| на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{ |
| посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да пој |
| ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул п |
| те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> |
| </p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} |
| </p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да |
| <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а |
| ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету до |
| главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није |
| о си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели |
| , побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свр |
| </p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас сви |
| и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на |
| им побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ |
| </p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га |
| што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да нећ |
| ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код на |
| а па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фами |
| о желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Кур |
| никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кре |
| е! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д |
| накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ет |
| радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не |
| правим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за |
| {S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре |
| >— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.< |
| викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идем |
| обратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца нем |
| Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>? |
| да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни |
| S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха |
| > </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, |
| вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, го |
| у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке |
| дна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од ј |
| ако хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити кур |
| Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, нес |
| памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш |
| други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као он |
| по.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? ве |
| рипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се |
| pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије |
| p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курј |
| надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, н |
| , ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опклади |
| >— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да руча |
| спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали пи |
| нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа |
| од поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и з |
| .</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обич |
| ебе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш ма |
| <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик ов |
| таде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми д |
| оспођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и дома |
| м сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} |
| бу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казна |
| о их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га |
| Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не |
| је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, ниј |
| Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} |
| селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у ме |
| молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, за |
| ристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у ја |
| а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да |
| и... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најле |
| рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Ка |
| дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, |
| сти са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’ |
| Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, доб |
| казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје! |
| а га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бо |
| јлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, |
| о дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме |
| аре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их |
| морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујт |
| .. <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми неш |
| а да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, |
| Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ |
| p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, |
| ке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, |
| пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му докт |
| /p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша |
| ога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попи |
| Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли д |
| братиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели К |
| да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој |
| а да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час р |
| људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви ила |
| е вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не куп |
| е треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му |
| вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је |
| S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба |
| уби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> < |
| еје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, |
| д још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста т |
| ају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... с |
| моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и |
| де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје н |
| по бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно |
| је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа |
| е боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо т |
| јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четв |
| влији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а по |
| еофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијан |
| менио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у |
| веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук |
| уђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председн |
| ина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мај |
| и вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле шир |
| и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се кр |
| и.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна |
| тарац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> < |
| рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — |
| мо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај ду |
| из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала |
| чао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} |
| сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ов |
| ица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти |
| и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као р |
| вих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и |
| едниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели предс |
| ли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узв |
| му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу |
| 85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— За |
| питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису |
| /p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко г |
| p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, мор |
| <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде |
| тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— |
| о коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у креве |
| ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако с |
| иде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ко |
| одаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, он |
| урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петров |
| .{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Си |
| ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том ј |
| но је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов |
| агателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! |
| е.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски |
| сти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво |
| /p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да игр |
| како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас |
| Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! вик |
| че, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкр |
| а!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, |
| к сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу |
| Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p> |
| јанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} З |
| ристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило м |
| ачелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је п |
| де у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а го |
| ргла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на слав |
| ужити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одигр |
| и потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. наче |
| ку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао |
| !{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си |
| ти шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да см |
| о да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не |
| кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да |
| а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи |
| помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му с |
| ога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна |
| се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше |
| ећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} В |
| дине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша |
| есне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, |
| оре, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено повере |
| <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуд |
| мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога |
| што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће |
| !</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! ве |
| да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Т |
| ељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Мил |
| к у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећ |
| ађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иск |
| је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Ф |
| да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ п |
| и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и п |
| у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} |
| убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласо |
| ође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четир |
| ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану прав |
| стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} |
| >Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, оти |
| његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео |
| ек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, реч |
| полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата |
| уфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну п |
| е л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а |
| ју и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан ста |
| момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до предс |
| о већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потакв |
| да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко д |
| p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђ |
| што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, |
| и.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко врем |
| дало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да |
| се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не |
| и без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{ |
| најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— И |
| а глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n= |
| с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и |
| ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно паз |
| боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} З |
| седаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и |
| како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да веру |
| ао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка. |
| аћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и к |
| д је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутро |
| ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за о |
| о си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, |
| нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни |
| олико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу |
| ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак. |
| приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику ста |
| слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ам |
| p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Мит |
| рмално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{ |
| о!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао д |
| је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи |
| мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и н |
| окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је дост |
| сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и |
| ј да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви |
| за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ај |
| о је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега |
| ек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна |
| оје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално |
| засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} И |
| <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} |
| Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом |
| Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, госпо |
| јте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{ |
| изнати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не би |
| /p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} |
| јте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрп |
| <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе мн |
| какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазво |
| наест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе |
| Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не к |
| дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, |
| — Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и |
| {S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да |
| нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и |
| и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и пр |
| акосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до п |
| ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли б |
| може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд |
| о може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашни |
| Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, |
| бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} |
| ном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S |
| што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да оте |
| о ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, |
| ол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ј |
| исам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, леж |
| умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али |
| ија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година |
| и јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни |
| и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и с |
| стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дан |
| д куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрз |
| врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотв |
| га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају |
| и Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог |
| д’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, за |
| никовица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар |
| рпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после |
| ину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="12 |
| еном СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напо |
| се депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећ |
| учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види |
| у врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} До |
| ак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће прич |
| пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О вар |
| не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесе |
| несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахн |
| и из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда |
| ута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседит |
| нтом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштај |
| цака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично |
| Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују св |
| , а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Ку |
| ао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину |
| права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они |
| . казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, |
| олако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметни |
| орити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно и |
| екну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе.. |
| ор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице |
| ш никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовре |
| шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фење |
| ф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто |
| умим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се |
| шли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски кол |
| кола!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши с |
| ао растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се |
| tion" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријол |
| мишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним |
| у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје п |
| иганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та |
| да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих |
| госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> |
| добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави. |
| беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онд |
| ста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p |
| а донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, |
| е беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о |
| ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не |
| интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко |
| ... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, Сте |
| и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам доб |
| скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Циг |
| о није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је б |
| ујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамб |
| се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од све |
| е новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапара |
| ш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем ка |
| да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли |
| ке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није |
| зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе |
| ко му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, бр |
| ушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем |
| кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка |
| у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други |
| је бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није н |
| Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> |
| ко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за р |
| а пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили |
| аботисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме о |
| чној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих к |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је д |
| знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше |
| ... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредиш |
| када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама |
| по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећ |
| дан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири з |
| јци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, |
| ели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, п |
| ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да |
| што ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давањ |
| слатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе са |
| Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Т |
| } За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-ч |
| е појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, т |
| вана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да пра |
| има говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар већ |
| ве славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па |
| да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, |
| у, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, |
| тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева |
| е.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А |
| ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка |
| ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, |
| м, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, |
| едо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар |
| Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашт |
| > <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пи |
| је и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p> |
| гне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Час |
| за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ј |
| S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је св |
| — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како |
| вија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S |
| е било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} |
| а сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихват |
| енет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?! |
| <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p |
| је што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама преми |
| о, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калч |
| p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је ! |
| Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и би |
| Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човец |
| лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај |
| ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, вид |
| ако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо |
| за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона |
| а ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} О |
| , домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све при |
| изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како |
| га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити ша |
| а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, |
| , газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{ |
| женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом к |
| да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао |
| и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татк |
| ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се ба |
| здахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, ш |
| тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјак |
| ишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и п |
| ad> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све |
| а и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девоја |
| олу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ |
| p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама |
| </p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} |
| о без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан |
| осте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на |
| /p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вече |
| редседник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да |
| те, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, |
| ј ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Пл |
| званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-И |
| они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи |
| па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша бра |
| емо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p |
| ема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечер |
| идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p |
| ти осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, |
| ш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Ја |
| жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре |
| ре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што м |
| /p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курј |
| раћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да |
| вио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{ |
| анијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољ |
| жасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече мала |
| {S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даљ |
| ем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а |
| та будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочиш |
| ан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и |
| ош једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева |
| те полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво |
| у га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и |
| {S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад |
| арите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p |
| ш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи! |
| о се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја то |
| /p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд |
| и приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин |
| ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по п |
| <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо |
| “ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} |
| једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њег |
| о клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде п |
| реме што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа. |
| p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад |
| љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p |
| тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ |
| мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре |
| а га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <h |
| ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: ш |
| треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с |
| — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да на |
| се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, |
| ња види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна |
| е ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> < |
| Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није у |
| а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја |
| ане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћиц |
| ар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим |
| е данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и дол |
| би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и мес |
| ј што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А по |
| pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изглед |
| м све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и ст |
| {S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ов |
| обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чарш |
| > <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запи |
| ђе и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то |
| егда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И |
| /p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А жив |
| те ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, |
| али по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали |
| /p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} |
| } Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита |
| а да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем |
| уд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Ка |
| ли госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{ |
| далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете ви |
| то је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће |
| вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, |
| му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — |
| ије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко в |
| Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек на |
| пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} |
| .</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> |
| бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{ |
| та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И |
| устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа |
| памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча. |
| е даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брис |
| > <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли |
| вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали |
| е људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од |
| је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, |
| с’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето до |
| >— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, |
| лчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, |
| ну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} |
| мо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и |
| адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећућ |
| евету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава л |
| амијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што |
| па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у дру |
| лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу |
| Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, |
| нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друст |
| Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> |
| тлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године |
| лавеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није н |
| ајубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу ме |
| а себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа к |
| уштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, |
| ко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи д |
| сподин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} К |
| ту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па још |
| де и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас |
| ају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да |
| а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде |
| азећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбир |
| ирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће |
| ди! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међ |
| јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче не |
| то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком |
| ву, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> |
| оре, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време |
| ија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборав |
| како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да м |
| ате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Т |
| алча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај бару |
| и се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг још |
| е наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо дело |
| се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и шт |
| .{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што т |
| ју један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, |
| {S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је |
| о је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један |
| таде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он |
| Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначе |
| млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити |
| } Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Бољ |
| утура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то р |
| едног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} |
| е госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па са |
| абе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму |
| S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, |
| стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побр |
| обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако |
| је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави до |
| {S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Да |
| <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старинск |
| скога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ћ |
| није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло с |
| акопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није у |
| да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја. |
| а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га |
| — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, |
| p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{ |
| асте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> |
| урини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде |
| стави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.< |
| езе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја |
| риседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради т |
| иче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вин |
| в, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући |
| у од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чарш |
| аћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често ч |
| дур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке |
| ајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, как |
| на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на |
| ом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и |
| овирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и |
| о стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је јед |
| а, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, п |
| шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога |
| да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и |
| {S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па |
| а гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, зна |
| лепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто |
| ше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, |
| могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, |
| гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и по |
| било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање инти |
| нских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак |
| н диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да састав |
| ућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млог |
| чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислић |
| , па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да |
| , дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Б |
| пођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да |
| .{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми |
| емо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окр |
| па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну К |
| некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се дома |
| то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Госп |
| ч да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курта |
| па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га и |
| ур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помог |
| и дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје п |
| а, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} |
| и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n=" |
| Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас мо |
| м се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже м |
| испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, |
| да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{ |
| смо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ |
| таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! |
| анеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од |
| се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, |
| апа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нек |
| ’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> |
| ле теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! |
| рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ |
| ко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па посл |
| ксик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео.. |
| сиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био |
| ваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу! |
| то видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} |
| Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра |
| оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропад |
| д ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију |
| Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, |
| диш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Р |
| да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги |
| b n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, |
| е, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам ра |
| е да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и не |
| ч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, по |
| рков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка сл |
| > <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу |
| ну?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад о |
| а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писује |
| флера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако каж |
| тазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дан |
| да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Ф |
| држа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га в |
| велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио |
| бини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а ни |
| се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај свак |
| тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право та |
| азни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... јед |
| ди, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p |
| нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од |
| и познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} |
| А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он |
| ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неј |
| — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без |
| на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја раб |
| удо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и |
| , за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, а |
| ити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</ |
| Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не |
| ји побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друств |
| што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} |
| ећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча |
| , ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим ил |
| среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги |
| да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кард |
| p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и позд |
| друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данц |
| </p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како |
| послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни п |
| , има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги |
| Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} |
| авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Б |
| да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па приф |
| вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А |
| дет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— |
| амо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас они |
| фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећ |
| ш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет тако |
| ика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ћ |
| акој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; |
| тан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он |
| а га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да |
| атиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ст |
| лча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви т |
| што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А |
| , знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек |
| , но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, |
| аг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? зап |
| у отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за |
| брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узе |
| лого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си |
| окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте< |
| {S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се |
| амо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки бол |
| оже!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, |
| образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, |
| ућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг |
| те јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, нада |
| у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димов |
| а кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по |
| ече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— |
| н слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама |
| , Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за |
| пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се |
| а да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учил |
| : „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да по |
| " /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, |
| ју, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не п |
| в побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) |
| аш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге |
| Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за |
| {S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и м |
| ал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да праји |
| </p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је |
| бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Си |
| и адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги |
| оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет |
| м помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — |
| саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си |
| не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— А |
| {S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танки |
| срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такв |
| човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си пог |
| за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем |
| сли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S |
| што, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти |
| 0" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен |
| онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од |
| је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у |
| ам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путн |
| , кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, |
| “ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, вик |
| рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фа |
| ата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си до |
| аздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како |
| гу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па пот |
| смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S |
| е руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта каже |
| д овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; |
| .. ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо |
| — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прели |
| како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А |
| аве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама |
| ђем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до т |
| о; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за |
| , па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а |
| то смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од ста |
| , па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг п |
| не.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас |
| и идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок |
| си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да |
| pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} |
| ошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује |
| , лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива |
| ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено |
| ујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јова |
| што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење |
| S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. ш |
| >— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то |
| !{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава. |
| чики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За сва |
| ју, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо |
| ек.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски |
| !{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, ка |
| рећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти |
| алча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће тр |
| авиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на сла |
| да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала |
| /p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да |
| тајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а зат |
| } Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ва |
| како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појењ |
| а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу |
| мује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, |
| раци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да |
| ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и |
| Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на |
| ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Бата |
| џија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за |
| то је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како |
| усте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па |
| е послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) пот |
| Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу |
| а, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> |
| и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песниц |
| p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кул |
| седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да |
| аво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за поз |
| је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг |
| ају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој |
| олицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу... |
| си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ак |
| ћи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p |
| -Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани уму |
| моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да |
| м, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече |
| да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше к |
| > <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди о |
| — Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мр |
| Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко до |
| нусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево |
| е, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и о |
| во.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар м |
| ж, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Гос |
| потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану |
| о ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> < |
| ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи |
| , неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још б |
| кир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке |
| ли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је ово |
| </p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — |
| l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</ |
| чине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <!-- </div> |
| ога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест |
| .{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише з |
| жу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, но |
| } Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурун |
| ну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако.. |
| тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов с |
| д запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овиј |
| иште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирет |
| не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито |
| омаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је |
| је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си |
| ва за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може |
| , вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако |
| и вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише изв |
| ту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а та |
| та, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној так |
| l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На |
| урчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино |
| с један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви |
| имају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p |
| е горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Так |
| бе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне |
| ед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурли |
| .{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> |
| из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав |
| А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују |
| ер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S |
| тити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S |
| е очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и н |
| послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, |
| , овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. < |
| Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње вре |
| зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l |
| <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p |
| подин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали з |
| Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па ве |
| а си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.< |
| разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S |
| м си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро |
| „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свир |
| е шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекоју |
| ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо др |
| да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако к |
| ча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам |
| ! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из кућ |
| Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено |
| ја доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море |
| и бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курја |
| “</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагу |
| p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l> |
| >— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да |
| ти и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— |
| овека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим |
| тиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и др |
| нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, поб |
| едима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још |
| е, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају ку |
| се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} П |
| е и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да батали |
| в-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је |
| </p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите |
| је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још |
| аћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али ј |
| же испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S |
| у, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљу |
| удорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела... |
| не долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке др |
| о је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си |
| али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличн |
| ; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим |
| си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, |
| цају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Доб |
| Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-д |
| .{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Ми |
| ке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да с |
| м, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин |
| Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг |
| т пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на мин |
| уче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, |
| том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармонич |
| био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је |
| опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чап |
| е добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад |
| и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више д |
| гризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана кр |
| ујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте |
| ћи од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опе |
| ан био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А т |
| само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S |
| ање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра |
| а? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде |
| још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дан |
| Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи |
| и сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да о |
| сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Ми |
| алим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S |
| у је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас треб |
| к брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-вета |
| недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко |
| ком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, |
| ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су |
| к, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више |
| а стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак б |
| уј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја |
| алча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство д |
| је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} |
| ио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али |
| оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и о |
| . — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта |
| вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то инт |
| вем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? |
| само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Мар |
| не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше |
| , ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад ј |
| били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова |
| избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и препод |
| </p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га о |
| ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и п |
| види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво |
| жни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— |
| приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показуј |
| 168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти |
| долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, бра |
| а, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је |
| ње!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем о |
| ти.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пит |
| ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се же |
| п онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на |
| тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читат |
| с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се н |
| ла, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао |
| ибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, |
| ред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли леп |
| чима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она с |
| , па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, |
| а и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, |
| су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и |
| једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ |
| Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као д |
| о пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази |
| аквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој р |
| некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, |
| ече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еми |
| зи тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S |
| и штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ов |
| ољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено. |
| аројко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево и |
| , комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, |
| а увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад б |
| Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} |
| њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; н |
| авање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе |
| н.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка |
| ник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави |
| добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижов |
| и за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нер |
| промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у |
| ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одб |
| у војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комор |
| нину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим |
| чка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и ша |
| ање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно п |
| очешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шеши |
| S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекн |
| ако одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да уде |
| Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лет |
| ни га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Ча |
| о сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Цигани |
| пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно. |
| човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S |
| браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, ком |
| вно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже д |
| ијола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада м |
| > ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукни |
| у у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено |
| -о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је |
| бра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му |
| је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир тре |
| ији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{ |
| овор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне |
| ам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И глав |
| етути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се ме |
| >— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три |
| Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Де |
| /p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, |
| и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гро |
| </p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>О |
| о неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, поза |
| а од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом припо |
| споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу п |
| цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да |
| е даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду каракт |
| окта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се |
| њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете |
| Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита пр |
| , како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг |
| љен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није |
| ико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао |
| прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урла |
| !“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру в |
| еница.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p |
| поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грд |
| а ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да |
| лчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb |
| Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, |
| час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој с |
| у почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу |
| кочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте т |
| женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбри |
| није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивал |
| е се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис т |
| е, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорга |
| > <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да каж |
| учају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомер |
| ни, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће |
| Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја б |
| !{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S |
| време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и ниг |
| о без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, |
| х да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S |
| Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дан |
| љубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он ј |
| е се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шал |
| у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да |
| е!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми д |
| Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па с |
| давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И још |
| имних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и |
| то ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку |
| и га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада ч |
| е пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је се |
| ови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог |
| саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, |
| е, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и |
| ке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојо |
| , кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шуб |
| обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко зад |
| д, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јар |
| а појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и п |
| Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мара |
| отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добит |
| слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ст |
| ремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господ |
| Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели |
| осле пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер |
| па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадош |
| да: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а о |
| а билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигн |
| {S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и з |
| ром, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џ |
| обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А |
| чуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његово |
| ете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама |
| у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и |
| онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад |
| Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај мато |
| је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли зна |
| се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председников |
| рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече |
| идо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: |
| и, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и јед |
| еда низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— |
| у несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! ве |
| о је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис та |
| осао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, |
| код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на ст |
| е, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, |
| а, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги в |
| дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и реч |
| дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су так |
| нем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да |
| о ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Удари |
| ="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доб |
| и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там то |
| риво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" |
| и гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамс |
| кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утеп |
| — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Буг |
| амо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја |
| ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заварав |
| е Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да |
| ни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да ј |
| ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, |
| > не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да стан |
| и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знал |
| о сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја не |
| кине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума б |
| зелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога |
| > <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па |
| свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се |
| можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“ |
| не!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели пред |
| и па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за |
| е, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} |
| годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште |
| како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. |
| е ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја б |
| то гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} |
| еће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу к |
| се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању |
| таро, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли ш |
| А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што б |
| > <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама с |
| ’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> |
| а тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка |
| (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се маш |
| послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатог |
| ћута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> < |
| овица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове мо |
| > <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какв |
| је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зеј |
| у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи час |
| ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb |
| јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та |
| вут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што |
| љачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и |
| ки, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет! |
| епшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега |
| оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и т |
| а видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за такс |
| , викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} |
| главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинс |
| ко онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, |
| ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку ка |
| света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини н |
| е ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекне |
| читао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Ње |
| е почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку |
| те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се |
| јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању |
| рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час реко |
| и.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се |
| сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жа |
| славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о |
| и реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум |
| прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Си |
| седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, |
| p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} |
| !{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> |
| чем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, |
| ут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или п |
| су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и г |
| ој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у К |
| се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како К |
| о ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Куз |
| н.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао с |
| ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резил |
| врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један ч |
| наФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да |
| -антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па зад |
| иде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућа |
| ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди |
| <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> |
| неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо |
| Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му |
| овољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се И |
| очи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: |
| еше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се б |
| ше се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајто |
| еме последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се |
| позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим. |
| ао и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зат |
| (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које |
| ме, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си сед |
| да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хла |
| волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже |
| — Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива т |
| то ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ |
| о у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па |
| кви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни да |
| гледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година |
| етрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду наме |
| урјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вр |
| /p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— |
| И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео ј |
| азити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај |
| рдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— |
| <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се |
| се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту |
| {S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.< |
| још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви |
| и онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом |
| лицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, баја |
| вол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре |
| тивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалит |
| ким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијо |
| јатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу). |
| .</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, госп |
| ли онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам |
| , не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, гос |
| <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> < |
| а јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферант |
| адном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</ |
| дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно |
| оследњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циган |
| огуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, бра |
| чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко |
| рко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом |
| кише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно |
| е:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања |
| госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Све |
| /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да по |
| > <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћу |
| а, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физик |
| ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја! |
| Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај |
| ро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причањ |
| увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још че |
| а имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S |
| м ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад сасл |
| /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, |
| не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не мог |
| , ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога д |
| ију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје |
| вап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} |
| уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски |
| 9" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим |
| ље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, л |
| . Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки |
| копу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, |
| Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију |
| све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гор |
| ертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да |
| аше и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и њег |
| дан кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као д |
| о.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује |
| а славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме |
| Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и |
| господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — уме |
| он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина о |
| газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањ |
| <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да н |
| ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој |
| ни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме. |
| мо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, |
| е припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’т |
| и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе |
| лужбе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти |
| уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за др |
| о, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n=" |
| вом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? за |
| протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у |
| атељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле |
| анске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А |
| — Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, у |
| све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писар |
| ега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А чи |
| дан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне |
| чудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним ук |
| .{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.< |
| нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Ис |
| аља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ |
| утра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре |
| Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} С |
| сле дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи |
| ше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веров |
| > <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изр |
| и се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{ |
| е!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они |
| сток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задев |
| него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том |
| ветом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb |
| и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медец |
| ође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога |
| нути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за |
| што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало п |
| чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га из |
| , како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке г |
| ио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди с |
| кеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш |
| кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бо |
| атима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га пр |
| ам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p |
| у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно ви |
| <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га |
| гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневн |
| то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане |
| да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о |
| ви човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно |
| ча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ам |
| кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Кап |
| не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће |
| S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, |
| Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Бож |
| а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке |
| лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и |
| хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао |
| дину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз ч |
| савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — уч |
| Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па п |
| омаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не з |
| о! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје |
| ј си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— П |
| мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита |
| !{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога |
| даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Мор |
| S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивк |
| о не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се |
| <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{ |
| ди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p> |
| едседник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено |
| о селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{ |
| и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ет |
| не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко к |
| аше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија п |
| ар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — |
| рости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па к |
| нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разоч |
| сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година рав |
| ба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ в |
| ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л |
| ча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само м |
| једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од он |
| Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Н |
| > <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А К |
| вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стар |
| рјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде ми |
| S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не позна |
| кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трг |
| а? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто |
| друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу |
| а му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, |
| своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се и |
| , па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне |
| те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и |
| ај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и |
| наје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и п |
| о њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па |
| њак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу п |
| то је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење |
| алча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вик |
| гмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџиј |
| а и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па то |
| ева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што каж |
| {S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко пол |
| <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са |
| Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјад |
| е, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а |
| >— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> |
| тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89 |
| мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал |
| рује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да |
| ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка мл |
| вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је п |
| е.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да с |
| .{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са |
| м! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, |
| > <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пе |
| мјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и дан |
| лост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следоват |
| — Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb |
| ас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња |
| , кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једно |
| . ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи. |
| је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} К |
| га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а |
| и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па с |
| А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће |
| ак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Н |
| имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запев |
| прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис ка |
| бићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо |
| бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па м |
| аг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ј |
| .</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће |
| еру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е к |
| а жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p |
| — Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави виши |
| г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} |
| — А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, г |
| а набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога с |
| ако ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти |
| ’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па |
| аде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господи |
| кашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један |
| ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, |
| избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зн |
| ного је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш |
| > <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> < |
| аник, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— З |
| антелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима |
| .. па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тиг |
| скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <p |
| о је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А б |
| ога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају |
| рији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео |
| па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Ми |
| и и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се он |
| мане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Раз |
| ице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — |
| </p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећ |
| о ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} |
| — Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} П |
| /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калч |
| е; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у прил |
| пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</ |
| ерује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те |
| купио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам с |
| те само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам го |
| p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас леп |
| гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз |
| и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само |
| ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши с |
| начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантс |
| !</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да |
| Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> |
| b n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само ма |
| ни, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамоти |
| ав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло до |
| е Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита |
| Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, |
| ад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> |
| ј кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} |
| ослуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазн |
| ута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, |
| свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним |
| га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држ |
| дети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита |
| ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мисли |
| } А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита |
| им гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, |
| сподине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, |
| ј преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђу |
| нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="14 |
| допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те м |
| ет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и |
| } Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора |
| поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници ка |
| ога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-баши |
| момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не |
| ај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздис |
| Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске |
| еће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их |
| више слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Мар |
| навутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и |
| видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа |
| дан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S |
| нара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устим |
| амо једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код на |
| и на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са св |
| вољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сах |
| иганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Кал |
| власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћо |
| и чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та |
| ав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па д |
| те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, |
| кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у |
| ин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови |
| обратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује |
| лим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да да |
| ?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар |
| исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="1 |
| није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашу |
| не под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>С |
| обинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се |
| о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. |
| , мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, |
| побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта |
| сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а |
| боравиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански |
| апаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; н |
| S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.< |
| в? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко вре |
| /p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, |
| ...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште п |
| фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и |
| дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш |
| нате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија |
| ину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изво |
| ицира не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо н |
| нога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад с |
| уке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са |
| бимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? |
| бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, ост |
| сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сир |
| ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, |
| век.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама |
| једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да |
| же да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то кри |
| ри пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Р |
| глади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник |
| ечено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрсти |
| <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет |
| ’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал |
| ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам дом |
| ли Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг б |
| дљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} З |
| ча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> |
| је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књ |
| е треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „ |
| деш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> нис |
| .</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник |
| Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине |
| ?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како т |
| и на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Ц |
| боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калаку |
| погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је |
| сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни |
| Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} |
| ако, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете т |
| p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако мож |
| дине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} |
| ! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, |
| p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казн |
| ао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ |
| ица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу |
| како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча |
| веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседет |
| на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} |
| Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија |
| а не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не позн |
| /p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Ве |
| је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за |
| !“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} |
| амти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, |
| <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> |
| па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} |
| ма, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је с |
| , да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S |
| оји је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши! |
| } Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Ка |
| о био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би преки |
| да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократс |
| д нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци |
| Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нес |
| и га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и понов |
| а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што р |
| <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— |
| ко допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јошт |
| на испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као |
| адили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— |
| p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио |
| ачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега |
| ана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а простр |
| садио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И о |
| — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; |
| беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — мор |
| >— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, |
| чанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попи |
| а четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и два |
| ма ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајућ |
| а га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито |
| о је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице |
| је знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао |
| почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста |
| добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, и |
| и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да |
| овек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право о |
| — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} |
| оћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — А |
| врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побра |
| и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки ш |
| ољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад |
| плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па пос |
| ча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство |
| S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој т |
| више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим. |
| .{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет |
| раји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном во |
| могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неу |
| ој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш тр |
| ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети з |
| окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море |
| лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, |
| и, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, |
| Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, г |
| пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ив |
| очи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-д |
| име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А кој |
| с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви |
| а дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је изд |
| аро више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пу |
| Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о |
| урбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било к |
| а ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао к |
| е, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрм |
| учивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ н |
| дведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га св |
| на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> < |
| ј концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико |
| Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, |
| а правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на |
| пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи к |
| ога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађ |
| а си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дул |
| Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, бе |
| ругу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе |
| ник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам |
| ма дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овим |
| Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> < |
| о! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар с |
| ки образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја. |
| у други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узне |
| {S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај тво |
| боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на у |
| читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Циг |
| селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па |
| цето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики! |
| о су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> |
| е.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га биј |
| >— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију н |
| шао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га ј |
| т, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, |
| да читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</ |
| м и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди |
| о једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас |
| иметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и о |
| их и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећу |
| Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један |
| о сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћ |
| ’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p |
| е и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а ка |
| захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— |
| p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју ј |
| слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крад |
| о ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слу |
| од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донеси |
| не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виног |
| шија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имаше |
| просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Ка |
| а, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сва |
| крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласн |
| {S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муште |
| ових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досади |
| !“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по каф |
| шиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак н |
| еседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш |
| и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које з |
| е, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из п |
| а.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га См |
| p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању |
| кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна |
| му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> < |
| сле је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се ви |
| м ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја с |
| едног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу про |
| ле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ћ |
| и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли |
| човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> < |
| беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначе |
| казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— |
| <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта с |
| у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у ла |
| је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њи |
| .{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинам |
| јн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код свој |
| и код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући |
| жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p> |
| чињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да ба |
| и, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, оста |
| тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара |
| први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... |
| кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба |
| и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро |
| де Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги |
| толика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Пла |
| е, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S |
| о искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ће |
| дан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S |
| елник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, са |
| ављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да сврати |
| м признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и н |
| ли неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад тре |
| већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удо |
| ку и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико |
| о, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богода |
| Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па он |
| <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ам |
| казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћири |
| ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а |
| ек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, п |
| ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћоп |
| ијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што слави |
| ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева |
| он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ет |
| !{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цига |
| и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли! |
| ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају |
| оре, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пуш |
| премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа |
| еш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме куртал |
| дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напу |
| пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми |
| викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, |
| сподине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пил |
| ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једн |
| в доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да |
| вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика. |
| ште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме |
| ројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за о |
| да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће |
| ише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па иска |
| мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S |
| а?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па |
| ан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар |
| игана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише |
| n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па с |
| ко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вел |
| ебеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овиј |
| не, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште |
| рећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим јед |
| ез татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како ј |
| ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође. |
| иш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фир |
| — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене |
| са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-ч |
| а питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па |
| оје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање. |
| " /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јо |
| — А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, госп |
| гњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?< |
| окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин |
| татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем све |
| а.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги п |
| натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи у |
| ијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— |
| е те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и дод |
| адију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за |
| !!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у |
| ајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па |
| а рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и |
| ква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче н |
| пају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збо |
| последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један |
| би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па и |
| казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти |
| ли Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циган |
| ста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А к |
| давде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Т |
| аваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се наму |
| p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће |
| ави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево |
| јци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми |
| задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да г |
| ам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и |
| не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> |
| одатке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за м |
| три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој мој |
| бија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{ |
| еци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги |
| и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па |
| те кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим |
| ик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пу |
| или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него |
| не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп |
| но!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћ |
| писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> |
| свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p |
| али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам |
| и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци |
| : <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— |
| између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака бе |
| та враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, к |
| ml:id="SRP18950_C1"> <pb n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-дв |
| :id="SRP18950_C4"> <pb n="161" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу |
| l:id="SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, |
| :id="SRP18950_C5"> <pb n="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога в |
| l:id="SRP18950_C3"> <pb n="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, так |
| га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко |
| , са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равн |
| огледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане |
| шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ум |
| и наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио гла |
| олте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није |
| о вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега |
| ам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S |
| ин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ п |
| риви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} А |
| силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у с |
| р, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које пом |
| ко пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте |
| Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} |
| о једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка |
| усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у сев |
| ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де |
| покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ов |
| <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све пола |
| а опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, ј |
| не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поме |
| уни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да |
| мо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — |
| омад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> |
| име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га оном |
| >— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре |
| ом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине |
| да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} |
| абивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p |
| ше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p |
| заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је |
| поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— |
| е.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његов |
| е један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте гл |
| ђе, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим |
| и ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како с |
| је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке о |
| сера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствар |
| свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, ка |
| , нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себ |
| исац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац |
| там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време |
| купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас је |
| овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахат |
| ани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш с |
| има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? |
| та и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, д |
| еси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо ма |
| дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се тури |
| ог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један |
| татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви посл |
| он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то |
| </p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну стр |
| огледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, ал |
| {S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак |
| и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" |
| бес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> |
| ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало |
| — Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар |
| бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешт |
| х мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски в |
| о.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори |
| па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, |
| и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:< |
| увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак М |
| још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено п |
| сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</h |
| </p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од м |
| ев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: |
| то зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! р |
| Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна д |
| скусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пр |
| {S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две з |
| p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би пр |
| и, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то т |
| ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{ |
| за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ |
| лаву да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза нек |
| есте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну с |
| ут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала |
| и г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио |
| чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Нико |
| трашним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и |
| а се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај преки |
| дам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја |
| издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, |
| ија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О |
| дном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника |
| тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од |
| куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Неса |
| шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — та |
| ? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди и |
| јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пит |
| то рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога |
| та г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивк |
| па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> |
| такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво |
| ву у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; се |
| на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити |
| </p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли |
| а пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва |
| е дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а |
| вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско |
| опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све |
| еће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги |
| чно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као |
| ардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продуж |
| седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и на |
| селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како |
| ико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке м |
| p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела |
| о где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наш |
| упи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, |
| хватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема |
| Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берб |
| ах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" |
| ор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече пре |
| . и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и п |
| , оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p |
| о! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш |
| е по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.< |
| аре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа ш |
| е гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, |
| ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и ова |
| малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} |
| а бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре |
| и ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— |
| >— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па |
| , разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј н |
| нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накаш |
| о, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е п |
| редседник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обеше |
| } Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа двор |
| е то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n= |
| евтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам |
| l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји |
| е, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче |
| А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега |
| , па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све |
| на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно ма |
| то поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојн |
| , ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танк |
| е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо |
| нка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да |
| војка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— |
| } Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! ( |
| ћином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је так |
| роз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на ју |
| тао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па |
| је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да п |
| па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се с |
| воју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују |
| ој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— |
| шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и д |
| ољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не пој |
| домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што н |
| да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу |
| n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се мл |
| како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па |
| стаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је |
| ругог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пит |
| иче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није |
| ме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за |
| х прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?< |
| Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> |
| а ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била сл |
| е би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише и |
| влађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако |
| итерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни |
| ја, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз |
| већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ов |
| . — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад с |
| м!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија о |
| , држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, |
| г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју |
| што у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само |
| а оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а |
| обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци |
| е, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми још |
| већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.< |
| ојење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махн |
| да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каж |
| рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни .. |
| . каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да |
| мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.< |
| ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не |
| си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да |
| ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла |
| о каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се ле |
| више, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на ме |
| ишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је цел |
| ју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> < |
| Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и |
| из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одма |
| на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су |
| нио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги |
| олемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послу |
| ије ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Мар |
| меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не |
| без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курја |
| ба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нит |
| а договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на л |
| свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави |
| <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја мо |
| живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...< |
| још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро срп |
| а необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим |
| не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам |
| дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, |
| је га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — та |
| ком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она п |
| има, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} |
| тки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; ни |
| а „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак |
| му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на п |
| преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зу |
| ..{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде |
| е-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, |
| па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу |
| ама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап |
| ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се р |
| ћна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог |
| има, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста |
| алонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је |
| и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на |
| Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право вел |
| ’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} М |
| и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па о |
| а бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико |
| е поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито |
| већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прек |
| тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али шт |
| ро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године |
| енама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је |
| о да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како |
| а.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио ј |
| иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело |
| ребе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем. |
| Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, нам |
| дно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је присе |
| евојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмир |
| ећ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и |
| кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне |
| 1" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћуј |
| ве га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је да |
| ење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му |
| .</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> |
| нога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здрав |
| {S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, ш |
| и му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Н |
| ују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море |
| . не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвоји |
| о селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, |
| гај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога |
| послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге по |
| баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>С |
| и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не мо |
| лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми |
| зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми |
| ве Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} И |
| ави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочи |
| а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксу |
| едседник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе |
| /p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате |
| ,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут изл |
| и?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро о |
| процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, ре |
| оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S |
| енце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, призн |
| Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на ов |
| ите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да од |
| ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко |
| кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, шт |
| и срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— М |
| , да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — доб |
| епо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са жено |
| смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве |
| то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир |
| па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и п |
| Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потрај |
| оћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћ |
| очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле |
| И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је |
| рмала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најп |
| вом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</ |
| глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под |
| <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сик |
| веде; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад про |
| горке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоск |
| рамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А те |
| S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, |
| влију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или ј |
| у и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели предсе |
| ају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p> |
| и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће |
| озност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна б |
| горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му у |
| ћу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је сл |
| де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па к |
| {S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем |
| кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека с |
| ="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фами |
| ти главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу |
| зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше |
| станем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем |
| ћу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, д |
| ство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> |
| панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жерав |
| p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курј |
| ма лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То |
| умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и з |
| иш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за |
| ал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми |
| и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ |
| </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А |
| ши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј |
| p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p |
| оби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гард |
| } Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми ви |
| Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево |
| у ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели И |
| ше мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перч |
| И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам о |
| од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње п |
| јлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па |
| рсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{ |
| ји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — до |
| већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта с |
| один - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пр |
| га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш туту |
| еком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. М |
| , па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не ве |
| /p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} А |
| оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, |
| званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? реч |
| > <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас д |
| гаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г |
| но, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; |
| </p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си ј |
| а председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону стра |
| осте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а |
| седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не мо |
| маћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште! |
| > <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а т |
| н?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу з |
| {S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за он |
| приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос |
| , па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина |
| сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> |
| тепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који |
| p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, св |
| много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бру |
| Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} И |
| е био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јол |
| а часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Др |
| зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— |
| оседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг п |
| ило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога |
| ас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ј |
| гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече ч |
| и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на г |
| га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе |
| дној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране к |
| угим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватов |
| од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, |
| но.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча |
| пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти |
| з њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само једа |
| ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг о |
| чену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како |
| <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, |
| ет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и д |
| Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За |
| еш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, |
| ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, већ |
| а.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам |
| , има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одов |
| си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат |
| апита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, м |
| прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка |
| а? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога |
| а кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште им |
| ’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска |
| јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p |
| к.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „З |
| .. и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мај |
| ем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, д |
| не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за |
| а за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто |
| !{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, т |
| је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо |
| Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели |
| њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, в |
| дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник |
| и доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} |
| p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек |
| навам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће |
| ожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И |
| у и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па |
| , више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпој |
| p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери т |
| де?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу |
| пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа не |
| ес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Д |
| гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ов |
| ерек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> < |
| шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам н |
| ри сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} |
| омогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, п |
| ари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је |
| оште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми |
| ...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил |
| ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви о |
| њеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо |
| убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад ка |
| еко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети |
| уди лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не |
| ујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p |
| како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Кал |
| ку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Ов |
| улум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p> |
| — Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће не |
| ено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</ |
| за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми |
| ладици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, |
| књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p> |
| наницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола пл |
| љу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати |
| е коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, |
| сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја зако |
| ад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ |
| ој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, |
| <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</ |
| омаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама |
| зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећал |
| фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?! |
| а који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та |
| била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја |
| та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да |
| баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни |
| . срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, при |
| ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и |
| p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите |
| ене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ д |
| ез свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто |
| веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како |
| ко лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш мо |
| око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си приле |
| ајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па |
| и прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’... |
| таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— |
| S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— |
| Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћи |
| Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, ве |
| и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у |
| /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио к |
| ема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столи |
| о, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте |
| ? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од в |
| о ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а чове |
| ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, |
| е брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседн |
| отле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су л |
| и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како |
| ужи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то рад |
| <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања |
| S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост. |
| но се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче ос |
| {S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} З |
| некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" |
| , нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p |
| ен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје |
| S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу |
| ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја бер |
| , па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> |
| и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва |
| ли.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење п |
| ко сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махн |
| , а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим |
| мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не у |
| ио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све |
| ="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало |
| ензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вел |
| и пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад ч |
| фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко |
| >— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођ |
| есте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— |
| и.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немам |
| <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова с |
| тњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знат |
| </p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, |
| то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај |
| неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb |
| ријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуб |
| ли домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S |
| ле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? реч |
| аборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; |
| Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а |
| а прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу |
| е.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша ј |
| кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — |
| сподин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је д |
| зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе |
| да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љ |
| јма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу. |
| на прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај |
| <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изр |
| ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече гос |
| да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Г |
| између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децо |
| омоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и |
| ања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески п |
| е Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски |
| срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо |
| ћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу н |
| те до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто г |
| крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, |
| ати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> |
| , ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику |
| одгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ |
| Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивш |
| о све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средс |
| госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и |
| овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госп |
| те, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и |
| ти — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиш |
| м тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде ве |
| n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, |
| ле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му |
| спођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћи |
| и и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо |
| ака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за |
| десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена н |
| доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко |
| p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби |
| дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстит |
| че, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{ |
| баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те |
| море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и |
| е Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек |
| на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених ц |
| тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века |
| имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинс |
| а шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер з |
| чета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошл |
| зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека |
| сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или ви |
| иром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се по |
| и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, |
| олиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му |
| ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све сто |
| о ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па |
| > <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне |
| аши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} |
| pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а См |
| есе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, пе |
| ирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се |
| ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Мо |
| > <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да |
| /p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} До |
| /p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. |
| влиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправнос |
| мпа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћ |
| дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде |
| да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом |
| врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке с |
| , јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Ула |
| диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, не |
| о јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове слу |
| /p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море |
| рглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље |
| се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумов |
| е, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! |
| } Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и п |
| чи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, |
| а.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај |
| S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек једа |
| у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, |
| г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио ду |
| и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и |
| коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством |
| у не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће |
| веци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опа |
| олико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш |
| тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам с |
| ебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело |
| гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају н |
| заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— |
| забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата |
| купљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календ |
| визиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па |
| е и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна |
| апија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и |
| домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао |
| пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и |
| ј жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и до |
| јн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! |
| /p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше |
| е онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогн |
| > <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Циг |
| ине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Бата |
| каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал та |
| а Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост м |
| , вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по |
| ву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не број |
| у ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али |
| еее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не п |
| с’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништ |
| вија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред |
| не т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Тур |
| -хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде |
| пет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него |
| ава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оста |
| си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на |
| и у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдес |
| ст; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци |
| p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И |
| .{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му |
| ! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изн |
| вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свет |
| е с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (К |
| <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија |
| си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован чов |
| а начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ло |
| г Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по |
| еним рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке |
| е беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем |
| кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке |
| упаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звон |
| реми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећ |
| својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се из |
| дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А од |
| заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џ |
| ља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с н |
| ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а г |
| ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој де |
| ешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљ |
| S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> < |
| нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица |
| ро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p> |
| p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич |
| а Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и ст |
| Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе д |
| — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги |
| ога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S |
| рецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих п |
| ! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, г |
| p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, нег |
| вали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сео |
| >— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Шт |
| у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки |
| <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> |
| А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да |
| таква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш |
| ам’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво поје |
| есче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>И |
| тла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци с |
| e> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд н |
| када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракит |
| <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин изм |
| одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да |
| тела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су ос |
| Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причек |
| мам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, |
| снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на |
| а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи по |
| њава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— |
| ш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово |
| <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје п |
| су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услу |
| омо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Д |
| што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и |
| е ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг |
| рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задр |
| о је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је г |
| че па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовр |
| иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не |
| како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана му |
| 56" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на не |
| е.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Как |
| Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећниј |
| ре! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p |
| ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светис |
| о једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бист |
| који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> |
| ћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели |
| и још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што с |
| ади овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{ |
| саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, |
| како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за д |
| па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту с |
| о и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на дол |
| фт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па |
| неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) |
| лада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет |
| и је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми има |
| рати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па ж |
| кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и п |
| лис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си |
| ви пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накр |
| на како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, |
| ш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, нем |
| b n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се |
| оре!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, бере |
| тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти |
| те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — |
| домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за уд |
| м си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине |
| .{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, збор |
| урјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Рак |
| ом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не доче |
| кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чува |
| ерем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из буна |
| — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и |
| ри; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си иде |
| едан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</ |
| је јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не |
| у купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од му |
| вко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— |
| екнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како са |
| керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} |
| вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не брине |
| к, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседн |
| си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па |
| А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, |
| гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! |
| ва работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, д |
| омак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу |
| аг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ |
| ва јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} |
| , господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... к |
| Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше јед |
| , викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не |
| е?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти о |
| г, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), он |
| ва Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена к |
| у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви ка |
| се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си |
| што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју н |
| Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што |
| среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си |
| накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каска |
| стаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак ш |
| м.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка г |
| е остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу |
| Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође |
| братими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене |
| чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, |
| полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво зна |
| неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за ме |
| мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојче |
| јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш как |
| не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</ |
| з лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да |
| баво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и |
| им својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оно |
| чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше |
| p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора си |
| тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> |
| ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас |
| му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, |
| н ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко мло |
| ам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши с |
| Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да с |
| бе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар т |
| ва стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А |
| амћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецн |
| па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; |
| белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућ |
| ?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује ло |
| оћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева |
| ка.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ак |
| од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p> |
| ако саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антери |
| ако, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; |
| за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџ |
| лем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јо |
| м јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антик |
| па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" |
| људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> |
| има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од р |
| долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{ |
| бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да |
| з њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да |
| ’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давањ |
| м, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско |
| } Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те |
| у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво |
| лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше.. |
| гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па т |
| асто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас |
| ди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чиз |
| очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не с |
| може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па |
| " /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па зако |
| чо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му с |
| >— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> < |
| а, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави раз |
| ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за п |
| неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако п |
| не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, |
| иса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, ш |
| о авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела доне |
| , а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица |
| њу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> |
| и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-чов |
| ?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега... |
| рганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема н |
| док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудноват |
| ам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо. |
| га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фанта |
| вањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лиц |
| и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, |
| Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си |
| ’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па |
| а! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непозна |
| се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.< |
| на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им |
| лонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ип |
| старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и |
| рало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј ( |
| и, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске т |
| беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на по |
| “ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ип |
| било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обр |
| ребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Гос |
| ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па |
| ам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и |
| столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћем |
| па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, мло |
| > <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш |
| ше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... д |
| ј и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! п |
| доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си |
| жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и за |
| га, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с |
| А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш п |
| е свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви |
| мтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на |
| Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p> |
| ожи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> |
| ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до |
| к, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и |
| се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре то |
| е изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто. |
| ани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ ј |
| као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напомене |
| Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} |
| а немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас ти |
| — А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ни |
| шао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без |
| ве се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то пр |
| S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко |
| > <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко м |
| о, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> |
| лажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После ово |
| {S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погин |
| ава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, |
| тиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чуј |
| ош остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} |
| напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је |
| сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демо |
| !{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седа |
| уштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па |
| бори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу |
| не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, ка |
| ерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p> |
| а. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да с |
| моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац ова |
| коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да |
| сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p |
| чим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фал |
| ив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да м |
| и колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него |
| ав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарс |
| ..{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигуриран |
| мо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> < |
| <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јо |
| гу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па |
| тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да |
| гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели |
| ајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ |
| г видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, |
| к, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и п |
| саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! .. |
| ек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, мо |
| ао пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, шт |
| ће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несре |
| <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} |
| ек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се |
| </p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој |
| Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, |
| о, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — и |
| антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо |
| а, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило |
| ече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, марша |
| краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, о |
| Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ |
| „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, |
| ам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па |
| оже за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ в |
| наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који |
| о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин < |
| си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и поле |
| и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Р |
| ајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „ |
| први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће промени |
| ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, б |
| аквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изл |
| ну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> |
| како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пил |
| За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, |
| ле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Влад |
| !!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласо |
| ће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја |
| га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд |
| нија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па ка |
| публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Ч |
| Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појм |
| ао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у једа |
| о нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А |
| ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћ |
| .</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, |
| оли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може д |
| к.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо јед |
| е чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагурид |
| ча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој так |
| Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим т |
| нем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све |
| то кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „З |
| гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</ |
| дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чу |
| оле и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за ме |
| саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S |
| {S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад п |
| ш 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то н |
| Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и раду |
| аш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у |
| — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — |
| атко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} |
| ји се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако |
| у, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, |
| уда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе |
| је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту |
| , на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb |
| силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с |
| на, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, вер |
| , дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за оно |
| а данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} |
| .{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очим |
| ви, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође |
| а бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</ |
| ме (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као |
| А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред |
| је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивн |
| е. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, а |
| екинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, |
| .</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <p |
| ебе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели |
| ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој вика |
| а-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где |
| ечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> |
| своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, |
| ао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Мар |
| зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки. |
| с ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена ц |
| кам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не позн |
| заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћи |
| да ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године |
| раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га |
| немо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на |
| ри дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта |
| вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, раз |
| моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену |
| љења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу пе |
| то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадал |
| а буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се |
| чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и |
| за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, о |
| у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш |
| ом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господин |
| ..{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да |
| >— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му |
| >— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> |
| , како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензио |
| чем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га |
| за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни с |
| ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се |
| се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо |
| заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{ |
| а.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и |
| Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p> |
| па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању |
| е оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће |
| лча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> < |
| ена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечк |
| тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} |
| то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да К |
| о седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркацион |
| па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљ |
| ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него до |
| >Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави! |
| тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш ун |
| Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ев |
| ослуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гу |
| ори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану |
| одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се |
| пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуд |
| ка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаш |
| пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, вид |
| ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник |
| Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама там |
| и млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, ц |
| је ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој |
| <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо |
| е се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сот |
| <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за те |
| је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече |
| па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осе |
| де зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште пого |
| хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} |
| им из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чи |
| из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, |
| > <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</h |
| а овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и |
| го једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} |
| нако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли дово |
| смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хо |
| човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола |
| одине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; з |
| а си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми |
| тап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бо |
| . гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на оч |
| ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцк |
| те, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си |
| !</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте |
| закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне |
| човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле С |
| жиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! в |
| се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само шт |
| осподине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у ра |
| ла је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удови |
| в</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи ка |
| да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја уд |
| обратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га |
| што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Од |
| уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас |
| ак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још го |
| ији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може. |
| видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S |
| д.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, ко |
| што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!< |
| а ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p> |
| их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у к |
| з дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то |
| реломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избаци |
| сан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели предсе |
| еш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фан |
| да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојче |
| и па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће |
| екџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; а |
| ко.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господин |
| е славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а нес |
| и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" / |
| еленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу гл |
| моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p |
| то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведоч |
| воју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — о |
| аћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш. |
| ите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... пр |
| приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ |
| а Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, п |
| в без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само |
| нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорган |
| енут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли |
| , благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи |
| но љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирк |
| <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио и |
| на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко |
| ели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да пог |
| } Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причај |
| младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на мла |
| ђен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за ина |
| викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав. |
| имо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно |
| !).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, вик |
| да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре |
| ја у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} |
| те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Жи |
| , вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена |
| л, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> < |
| де, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они |
| ше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј зе |
| p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па |
| мо прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Доб |
| лану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ |
| ?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевн |
| „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и п |
| ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мук |
| и Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Он |
| нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} |
| ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на со |
| ?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си ок |
| си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вел |
| , па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од ва |
| ва погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем |
| нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенад |
| се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, бере |
| лош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени |
| овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћ |
| едну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми при |
| сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли |
| истијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што сл |
| с туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекн |
| <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија |
| S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће |
| и, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру? |
| саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју б |
| аг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Ке |
| <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је |
| ика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пу |
| лиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе с |
| игде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати |
| е попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек |
| ко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за мл |
| Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја гос |
| а овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто п |
| ју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле |
| имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а о |
| Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми |
| изнати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико |
| говачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете? |
| ја и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече луп |
| ук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пе |
| ели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си |
| едиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Позна |
| , а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, |
| ко врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а |
| Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати с |
| , алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто |
| архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи |
| је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су |
| све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, гос |
| је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г |
| иш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је |
| муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, |
| а је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слатк |
| Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко |
| Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који про |
| уго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав с |
| ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S |
| Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку н |
| масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке та |
| ући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калч |
| ол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје |
| >На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хе |
| па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је сврш |
| е тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји |
| чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће |
| — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И с |
| е, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у |
| лчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пља |
| ник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши с |
| ај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже г |
| , има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} |
| х! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, |
| ато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је |
| страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.< |
| преко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у |
| ’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да буд |
| да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> |
| — А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих т |
| ад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бе |
| /p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас бе |
| ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не за |
| т од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, вика |
| вац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Ка |
| јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери |
| ха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, |
| први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и н |
| уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отв |
| оме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели |
| ;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Тв |
| ше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{ |
| хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друств |
| а му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му |
| p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Кур |
| и, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, |
| /p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући б |
| —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу |
| на.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме зн |
| pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је т |
| оже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, |
| > <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје мло |
| си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се |
| , и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и пр |
| } Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ как |
| } Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је с |
| да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, |
| баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше |
| се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{ |
| ог стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски |
| како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек ј |
| да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродн |
| Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диж |
| >А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нест |
| му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек п |
| си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата |
| а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћа |
| о је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напос |
| слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и по |
| овима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и рав |
| S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом |
| у и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама |
| ређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, б |
| дан реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да |
| звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као ш |
| ући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганско |
| Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и б |
| вко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не пита |
| <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, |
| з једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на |
| кошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла |
| од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, п |
| такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима |
| умена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фес |
| еџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и |
| к сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лу |
| то ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така на |
| мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, |
| авитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар |
| и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја |
| је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има доба |
| ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n=" |
| јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуш |
| одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер |
| тор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар т |
| му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Д |
| да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пуст |
| је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да с |
| госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, |
| мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; |
| ко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Са |
| аву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Ц |
| S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо н |
| јеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од све |
| а, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удав |
| како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти у |
| одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> |
| да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка |
| ам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у |
| тнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, |
| , чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду са |
| анаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и кер |
| исте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи |
| о ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онд |
| упе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју |
| сет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете |
| па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да |
| арави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, нарав |
| оја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко кри |
| <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му |
| доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдр |
| епше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно |
| ад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је ст |
| да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Рези |
| сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев |
| Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} |
| е му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ла |
| ко можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Ку |
| Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p |
| вко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ћ |
| не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче См |
| о. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, |
| се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Не |
| из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј |
| ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује |
| ђим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ зај |
| био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, |
| } Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S |
| — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол |
| , море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, б |
| те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица |
| си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и |
| то, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се |
| друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, |
| што без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; |
| чекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко шт |
| ијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама дом |
| а шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћ |
| >— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— |
| , море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, б |
| ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време биј |
| оже и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има с |
| да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ |
| пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко зап |
| ива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> < |
| ле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да |
| рицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову пата |
| казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{ |
| p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</ |
| да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј |
| иш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо |
| м их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још |
| лидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и д |
| } Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки |
| хата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и ко |
| га Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и он |
| о време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је ле |
| Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— |
| се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут |
| кам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене |
| ’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да ст |
| за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и ј |
| вден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! з |
| !{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви. |
| зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да |
| <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куч |
| ?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не треб |
| салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по ца |
| не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем с |
| нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти плат |
| колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Изво |
| није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Ког |
| ед кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће лас |
| арање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} |
| > <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин к |
| олим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде пр |
| он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си |
| ко у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто |
| ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за |
| домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се чест |
| како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо |
| теринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна ка |
| , вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе |
| ла, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашег |
| ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да |
| га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, та |
| а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А ка |
| мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му т |
| ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... не |
| ојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога |
| хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су м |
| најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја |
| знем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију отк |
| ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове припове |
| за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, |
| вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ |
| леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадес |
| , та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу с |
| а.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побрати |
| је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, з |
| Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам |
| о се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек |
| еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога м |
| ко пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су м |
| Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на м |
| <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис |
| девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште по |
| икам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се т |
| А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом |
| пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа |
| ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати. |
| а!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присе |
| ш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, н |
| {S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но р |
| ки и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако зна |
| ј кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, да |
| је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га |
| љско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} |
| каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто мас |
| шао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор |
| {S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— |
| жбе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био |
| мо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ |
| мати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места |
| мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А тре |
| >— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче |
| љ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панеги |
| <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас п |
| ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, |
| азује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ |
| и збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прила |
| Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо |
| -хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p |
| еси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно.. |
| пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у ш |
| доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прег |
| а, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћ |
| ле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. |
| га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Куртали |
| а ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви ре |
| е тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу |
| вима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед о |
| де да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће бер |
| ! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си |
| т немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас |
| .</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба нова |
| ди мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправљ |
| ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! |
| , ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" |
| многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, |
| омаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.< |
| тапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ов |
| пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три да |
| бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди |
| </p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил ч |
| из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке д |
| жен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се с |
| цу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако л |
| е просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки |
| е, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганч |
| па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете |
| ј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, реч |
| јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> |
| p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву План |
| ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај не |
| ?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар г |
| и!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање |
| а Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, |
| ћу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш |
| Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама |
| ју ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник са |
| р за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од |
| м, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да да |
| видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко |
| !{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стеф |
| ву, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и р |
| кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p> |
| о си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зе |
| е.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па |
| нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— |
| ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече И |
| <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, |
| ица Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира |
| живи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још м |
| ешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с |
| и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{ |
| који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па |
| ала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако |
| за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх с |
| чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не д |
| маћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> < |
| аког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда |
| ви лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало ни |
| лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени уз |
| о на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен |
| — Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра |
| дваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, н |
| аш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зо |
| ис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је д |
| к тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! р |
| рамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, |
| акве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловић |
| очекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате |
| аг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко са |
| а га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упу |
| злече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ б |
| , јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече К |
| ена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! |
| Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога |
| нем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{ |
| тра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд |
| подине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за |
| , ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашег |
| , наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! |
| кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узе |
| о и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају г |
| бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак |
| апази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, |
| ести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то |
| р пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јест |
| ара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, исти |
| давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала |
| и жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што |
| } Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пуши |
| и ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како |
| се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слав |
| се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А шт |
| је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, |
| водећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жал |
| онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> |
| умара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме с |
| поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му |
| ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је |
| не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, |
| угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир мет |
| то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у |
| оме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет |
| тели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет |
| !{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} П |
| е ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд с |
| гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу ч |
| ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Гос |
| могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас н |
| че Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије |
| свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ћ |
| S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Ку |
| ко дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Поте |
| те, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој ел |
| овеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздиго |
| пуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, |
| били кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљуј |
| ик, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и |
| е петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обо |
| има лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да појед |
| е поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, |
| ије хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пушт |
| ли тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! |
| л' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! реч |
| исте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?! |
| пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посл |
| и од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Вра |
| какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смисли |
| признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Бож |
| кне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће м |
| средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кро |
| > <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! |
| се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господ |
| него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао он |
| служени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, ил |
| S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук |
| се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте |
| те, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу |
| е, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узн |
| , стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек |
| апиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си |
| што; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бун |
| меје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило би |
| и мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија |
| братиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим ш |
| не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испр |
| а.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, |
| } Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курја |
| век?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а св |
| и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — |
| , берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из б |
| го срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а |
| зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господи |
| е и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па вик |
| у и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; пол |
| <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</ |
| ре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај д |
| а, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш |
| има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будал |
| ек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће |
| ...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо ко |
| и дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално муст |
| <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па изба |
| p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче стол |
| — Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пи |
| ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здра |
| т ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и |
| и! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> |
| саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, реч |
| ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а зад |
| {S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, п |
| ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дођ |
| и домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете н |
| у знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— |
| — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?< |
| /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не квари |
| .</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се дев |
| до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ н |
| те тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од ме |
| ј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па |
| ?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамиј |
| раво кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивк |
| ова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, го |
| кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, |
| бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калч |
| дине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ д |
| , та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има |
| стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо врем |
| тидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме кур |
| ук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас ме |
| о, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршиј |
| Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, н |
| само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ран |
| е; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и о |
| ш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше дево |
| реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, |
| сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас а |
| ак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и |
| аво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што |
| е!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо |
| <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели |
| а песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, |
| и славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} |
| па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја дом |
| главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке |
| ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и |
| нтазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ |
| о — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде |
| теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај р |
| ко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, п |
| ићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат |
| пи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што м |
| јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па д |
| тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p> |
| p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањ |
| је што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! |
| се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пи |
| ени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражиш |
| жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не |
| вање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је |
| уги дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они н |
| , па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S |
| ели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко |
| осе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако од |
| им јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на го |
| ал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116 |
| скам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас |
| н беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас |
| } Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пре |
| веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та |
| <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вин |
| , вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш |
| са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, |
| е на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико |
| дно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Б |
| прати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да г |
| окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни |
| Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ак |
| а.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и |
| у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини |
| , усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најп |
| ног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно забор |
| околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагм |
| последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и о |
| ажити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> |
| је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му вино |
| не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— |
| ме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био п |
| само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде ма |
| слешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А |
| д кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од |
| ство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, |
| нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти д |
| b n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нис |
| , зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да доби |
| њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли н |
| ени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову к |
| ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спр |
| рога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и зага |
| се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ни |
| ести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет до |
| ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p> |
| а га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши с |
| у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пи |
| а мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, |
| тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне уб |
| му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће с |
| , ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне |
| зарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежење |
| ијолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније |
| бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, позна |
| треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да |
| та ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, |
| ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли в |
| урјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челеби |
| да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и т |
| , тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најле |
| p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и о |
| ко Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свири |
| врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, в |
| {S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест |
| н... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносит |
| {S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, |
| Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка |
| да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко |
| ска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, ст |
| мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шар |
| вари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја |
| који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак на |
| n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и г |
| не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n=" |
| а.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га |
| е, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно треб |
| Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога |
| чеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик < |
| Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет |
| ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, б |
| ита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато |
| <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појет |
| тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вел |
| нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу |
| p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калч |
| збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е |
| Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi |
| ати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан |
| вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> |
| истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p |
| их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а ш |
| азначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правит |
| шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> |
| азе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у д |
| ти пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да |
| нцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си |
| Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину панду |
| но друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намо |
| ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите |
| ела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова сла |
| нај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема |
| ву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p> |
| ичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче |
| уг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, |
| негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, д |
| тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, |
| а; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао |
| а ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су |
| !{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не |
| кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, госп |
| смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознат |
| Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и |
| ок само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред свак |
| Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, о |
| господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно |
| p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар |
| е порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да |
| инареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала |
| председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печ |
| , не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и |
| Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а ј |
| друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да |
| да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомисли |
| Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па |
| место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-И |
| Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, м |
| Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па |
| једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем н |
| е, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Кал |
| ће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину |
| ко селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Ка |
| } Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S |
| ли новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се о |
| како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте |
| Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него |
| када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог |
| ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије |
| то смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар поб |
| !{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— |
| једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и |
| тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако |
| .</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p> |
| о то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, з |
| Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калч |
| оро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Н |
| тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађ |
| чно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке |
| домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чу |
| — Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{ |
| реће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући |
| имски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају |
| ости.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си ус |
| радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.< |
| што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него ка |
| Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф |
| мо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко |
| а! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам з |
| ад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А ве |
| несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми |
| трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да и |
| кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и |
| рвима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и тур |
| акав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому |
| А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, |
| , а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим чо |
| е не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми |
| паднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек |
| а ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој |
| кнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да иск |
| нћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шал |
| што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запи |
| исује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабаје |
| -башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ голем |
| штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће б |
| и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти |
| и остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, |
| био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не |
| Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћ |
| 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек |
| да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па |
| е, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо |
| по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калч |
| си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је |
| : „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви к |
| /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује: |
| p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу ш |
| а од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш |
| ед ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— |
| бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} |
| ија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жу |
| икну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, ре |
| хвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг |
| ио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза све |
| у.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече |
| најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб |
| те отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петл |
| еко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и го |
| о око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, |
| турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Мож |
| стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар |
| вој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој |
| > <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје |
| Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па не |
| лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — |
| гинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, |
| ва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу |
| не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да в |
| врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му |
| {S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све в |
| већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себ |
| и кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, ово |
| ватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови |
| о сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И г |
| ="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> |
| саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-х |
| к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и на |
| а се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, |
| и па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми п |
| ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из л |
| ите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је |
| вџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више наук |
| бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па |
| } Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пуст |
| обар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} К |
| ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре в |
| тка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг |
| и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p> |
| хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Мо |
| е како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска |
| >Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l> |
| што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то нек |
| иседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> < |
| ла, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ет |
| пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал сед |
| н остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S |
| ивеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме |
| даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебиј |
| до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да |
| петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође |
| .{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и ос |
| па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја |
| нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воден |
| ут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера |
| дамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста |
| ло.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде |
| па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жи |
| ок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко с |
| меним за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} |
| ајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се |
| тати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад го |
| т.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана ст |
| лите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо |
| о разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило. |
| Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> |
| други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљено |
| ат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се |
| камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} |
| овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће |
| идосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и да |
| анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу |
| чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Сла |
| од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и |
| а гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од |
| курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да м |
| три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосн |
| и најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне |
| епо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава. |
| екох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвц |
| отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака |
| {S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није позн |
| ућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занем |
| е тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, |
| то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око |
| на и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам п |
| а ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и г |
| Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну |
| крете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је л |
| пео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратим |
| прике, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у < |
| миле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ кол |
| ш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25 |
| тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћи |
| <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у |
| } Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље р |
| стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, |
| пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је по |
| се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме |
| Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, мо |
| и по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, ша |
| а преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврн |
| ни седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало посл |
| д се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} А |
| иму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. |
| и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Ц |
| е се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, веру |
| претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријо |
| пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање |
| ране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане изв |
| ђе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даљ |
| тина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55 |
| еле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала |
| добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! |
| разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш |
| Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како |
| ој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Слав |
| а честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и |
| зи брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче де |
| пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отв |
| ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се |
| ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели К |
| домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! |
| а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да |
| ше кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из ко |
| е ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и из |
| ога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, |
| емо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да |
| поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господин |
| де, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, |
| ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју с |
| ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је ул |
| гућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко и |
| да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пу |
| ерићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при в |
| е уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћута |
| </p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред ку |
| јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пи |
| ћи и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, |
| “ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због сл |
| А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> |
| сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов. |
| то више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се ник |
| а, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предме |
| у прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... п |
| пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славс |
| егрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија |
| вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу |
| урјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, |
| да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби |
| га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побрати |
| ко рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад ми |
| га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухв |
| вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина |
| у, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, ви |
| па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле |
| а дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде |
| Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да т |
| ао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а |
| тима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш |
| <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си до |
| оже, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако б |
| Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то |
| теља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам |
| начеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено ј |
| лаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме д |
| ан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостин |
| ви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, з |
| } Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{ |
| а слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни |
| буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светислав |
| и“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте |
| ци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петл |
| ни се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је |
| трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, |
| оћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, |
| е деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — |
| сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да би |
| почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може |
| који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио |
| г тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да |
| ледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Је |
| {S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар. |
| а држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензиона |
| ма нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и ра |
| еша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга с |
| и !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вин |
| пходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће ск |
| лан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтикл |
| и.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве |
| останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, |
| аг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, |
| лим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља |
| о шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, пр |
| освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и |
| дом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће |
| Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу кати |
| та да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« |
| /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је |
| једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе |
| како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питу |
| и: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо н |
| ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} |
| > <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро |
| сти, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пун |
| , чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље сво |
| сет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам ве |
| на је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била м |
| било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да т |
| тан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и |
| ав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам п |
| ити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Гд |
| сму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од на |
| а скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quo |
| једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо дол |
| ужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! кома |
| од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он п |
| Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо јо |
| како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} Посл |
| лимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљин |
| премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви |
| љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути |
| пштини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да |
| S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво |
| ало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: |
| ог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Ка |
| кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па |
| p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> < |
| {S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино п |
| остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају |
| ећ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвир |
| А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година |
| ! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте |
| ито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скут |
| пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ам |
| А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако не |
| ио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија |
| али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> |
| мо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" / |
| он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике ти |
| орављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се |
| добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да ост |
| ко га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресеч |
| ри најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га јед |
| дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} А |
| <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не з |
| и отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што |
| ајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми |
| помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све |
| ли, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што |
| се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ |
| сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље |
| баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али |
| ко су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се она |
| даш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде л |
| ао иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, |
| ал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес |
| и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето |
| де да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту |
| р и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! |
| ко мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, со |
| раше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, |
| треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи ! |
| не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чин |
| неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се |
| ; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу про |
| и потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} |
| S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече |
| па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} |
| } Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо! |
| демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се |
| ена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не б |
| м! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? |
| а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да и |
| пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а |
| лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; |
| “ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде |
| о си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем |
| ди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-вер |
| који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је уми |
| једно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљо |
| S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је са |
| воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p> |
| ја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ов |
| о куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред |
| > <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете с |
| као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчи |
| мек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар шт |
| о добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Е |
| молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си |
| реба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, вер |
| /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ зај |
| Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Карда |
| да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја |
| , остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао су |
| ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му ч |
| осинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“ |
| Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Ср |
| јско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак |
| постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испуд |
| , баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четвор |
| Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо куку |
| .{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје д |
| а здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трља |
| значеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, госп |
| Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач д |
| " /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина |
| провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлиј |
| > <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, до |
| или... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санки |
| ору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће |
| /p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е |
| запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке т |
| ука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим ма |
| на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па |
| јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да |
| е.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се |
| S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш |
| половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем |
| и у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она и |
| још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним ма |
| а!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да |
| после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на смет |
| па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два за |
| знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се |
| даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време сти |
| му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни |
| баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?< |
| ма да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас св |
| братим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не дава |
| ужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да р |
| е тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да |
| што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријол |
| ће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за |
| а ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам |
| собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} А |
| , трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе! |
| е говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, с |
| му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази |
| дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S |
| {S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и |
| и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{ |
| шта и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Б |
| тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јес |
| ија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море н |
| аћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, |
| е дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао |
| је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети |
| шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда леп |
| баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве |
| вамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут |
| ичку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Срби |
| две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да |
| зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни би |
| си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> |
| чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па је |
| глед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највиш |
| бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} К |
| А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, |
| /p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде |
| а добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и |
| сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Кал |
| , сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја |
| пустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p> |
| Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се сам |
| отаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели о |
| ам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш |
| а вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то |
| а се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да |
| во ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо |
| лча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, ј |
| >— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамили |
| и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, |
| и Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p |
| рама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курја |
| па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појав |
| тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у др |
| бу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од |
| а си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама |
| еје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кути |
| } А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу |
| — Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да |
| ији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав |
| гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, ко |
| инским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" / |
| </p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да |
| и погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, |
| ој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да |
| и тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми |
| без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — |
| у реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си |
| и па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што |
| .</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> |
| у!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је |
| ебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џ |
| и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским в |
| окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи |
| n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! |
| и казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, не |
| сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а дру |
| ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ам |
| што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле |
| /p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побр |
| ки метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу |
| S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кар |
| вом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што б |
| е рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како |
| сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра. |
| — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, не |
| не тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног |
| роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побрат |
| Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Кал |
| умеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{ |
| ма три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па |
| иш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш |
| , море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад бу |
| нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нек |
| гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник пола |
| па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана |
| бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{ |
| , Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видел |
| p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало |
| о травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан оп |
| ојничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је |
| а му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за м |
| ца?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> |
| о,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем |
| ,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти |
| ико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:< |
| нај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> |
| дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да даде |
| саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, в |
| трљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки |
| ко батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му |
| деш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комш |
| обијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после ни |
| ојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побуд |
| ори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па |
| за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти бе |
| /p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога |
| не, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашт |
| омору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> п |
| у чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија! |
| ’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p |
| и, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци м |
| она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рап |
| еф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, |
| да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е |
| муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S |
| {S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј М |
| а фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулу |
| емо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де |
| оспоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је д |
| а ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ м |
| .{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — |
| иле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а он |
| ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал |
| е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p |
| ну човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћ |
| ет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, п |
| ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крв |
| >— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па |
| то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Н |
| с багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар |
| мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, по |
| а!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и |
| > свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде |
| еколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стад |
| у отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махм |
| немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Не |
| ских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну |
| свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога |
| је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у ту |
| <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет |
| мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </qu |
| тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ |
| а се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој |
| кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> |
| н глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> < |
| о, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.< |
| Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегр |
| че кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују |
| твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике |
| ћу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пусти |
| — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да |
| понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си |
| ћемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све |
| соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па |
| } Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе с |
| у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, |
| ине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, |
| а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си |
| а у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да јед |
| мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Кал |
| д стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Ми |
| то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај н |
| } Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па вик |
| куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је |
| ици кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> |
| дам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на |
| <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљ |
| шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, |
| апа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није х |
| е разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола п |
| ам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи |
| можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и т |
| е места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми |
| , море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, |
| част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мис |
| твар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева |
| Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку |
| мо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели |
| ме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком |
| их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека |
| е Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та ч |
| во си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, |
| ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше р |
| ик.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— |
| дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па н |
| женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа вете |
| дем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> |
| наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физ |
| м... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак |
| сара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што ст |
| ракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и и |
| слав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да вид |
| а сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут |
| да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је с |
| ла за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, |
| ите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајт |
| ио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша |
| ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <p |
| , за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, ко |
| чно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чији |
| се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред |
| елук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су б |
| хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и |
| је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље ј |
| ла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „ |
| старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имен |
| безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам |
| т у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да |
| му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ |
| назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој |
| чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор |
| вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако ш |
| јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче с |
| } На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знат |
| ли силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-пр |
| цу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жи |
| па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не ск |
| ограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Мило |
| зменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</ |
| они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, по |
| морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам ш |
| е, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који ју |
| зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а о |
| а зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Измеђ |
| ко даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимн |
| Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће |
| <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, бр |
| човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија пета |
| и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, к |
| и ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Заш |
| <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, |
| </p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си |
| ојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> |
| дан суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сун |
| рено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, |
| мам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена |
| Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег ч |
| ом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуг |
| ку.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са |
| отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија ст |
| , бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиц |
| , пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патер |
| и дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — |
| /p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Бо |
| хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а |
| веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадо |
| о! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а т |
| ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпо |
| А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка |
| } Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет у |
| т у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се |
| а лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} М |
| {S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако |
| еници“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венч |
| {S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи н |
| е како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене к |
| собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи црка |
| абулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско м |
| не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млог |
| не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђ |
| пођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањај |
| и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме так |
| за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га д |
| наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она изд |
| пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твој |
| ="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти н |
| и тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му |
| ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све |
| опити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n=" |
| ирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се |
| познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари |
| уло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано уст |
| ика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике |
| пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш тол |
| био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без пав |
| на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с глав |
| ор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фа |
| мо један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрак |
| аша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад |
| је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мал |
| дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! |
| ђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рек |
| е, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као из |
| А</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пр |
| нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих |
| ка.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казнач |
| врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па |
| >Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајду |
| ма ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна ил |
| Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред з |
| едном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има прав |
| ки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марко |
| p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напо |
| /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-да |
| оште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си |
| од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па |
| {S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Им |
| ила патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет |
| head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{ |
| данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то |
| овац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ |
| прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се |
| > <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми јед |
| ра и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом |
| и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после служ |
| о; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече |
| ни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како |
| е жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па с |
| елешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од ов |
| им Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми |
| о је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и св |
| у премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ци |
| ао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, пос |
| икаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или кла |
| многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тог |
| ета.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога с |
| е црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успа |
| ита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та бат |
| ао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм от |
| албовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ип |
| >Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И дом |
| знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, |
| ана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним ко |
| жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из |
| мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа |
| он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са |
| лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote |
| га дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његов |
| имија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па |
| ли су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним |
| знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, з |
| мшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима |
| шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја |
| галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је д |
| и, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па |
| ај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама вла |
| ин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-б |
| х до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој на |
| оја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је м |
| ула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим с |
| како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим |
| ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и |
| тишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до |
| ре муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни |
| сто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рек |
| човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји |
| милије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи |
| Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола |
| а ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’х |
| еш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, виш |
| чак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар така |
| а живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спал |
| во он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се уст |
| во доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, ал |
| куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју |
| с, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p> |
| те, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, |
| о сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми |
| ува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија |
| едну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, |
| унав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наш |
| ак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет ј |
| е, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо... |
| да иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни д |
| ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство м |
| , млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од в |
| прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном |
| и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога с |
| е бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л |
| побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, к |
| </p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по под |
| <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{ |
| -дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да ви |
| > <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да остане |
| ао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све |
| г опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не тре |
| календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, т |
| два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> |
| и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни |
| ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" |
| {S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Да |
| уд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, не |
| ветислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам само |
| свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити |
| е, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на |
| Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да на |
| орење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од |
| амота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тар |
| о удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, и |
| и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, звани |
| диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</ |
| а, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше о |
| ћу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и |
| а се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, мест |
| дниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, |
| им се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p |
| ко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак. |
| ођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња дево |
| ане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје |
| фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћур |
| егов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоц |
| то.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко |
| ојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, ка |
| /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на д |
| >— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох ш |
| не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Нећ |
| погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путују |
| истијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако з |
| је увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један киј |
| од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад |
| о час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, сл |
| окат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јор |
| стематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколи |
| , што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} |
| .{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто |
| д је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> |
| илет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јо |
| ратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и испра |
| <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</ |
| </p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! |
| емо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данц |
| ослу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџ |
| же.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може |
| И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} |
| а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио |
| о, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим |
| ма.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слик |
| девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па з |
| дседник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, |
| колико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, |
| оши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба |
| ваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадав |
| , свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обож |
| , и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали гран |
| кана, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није з |
| свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном г |
| је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, т |
| л’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{ |
| ио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурн |
| а била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, |
| одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала |
| свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи г |
| ржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га |
| урлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му |
| и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској |
| сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци. |
| ило, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он п |
| ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p |
| тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра |
| ио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Сти |
| S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p> |
| ам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та |
| а-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече |
| скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако |
| да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајц |
| братим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ с |
| вчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг |
| дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз гра |
| екуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима т |
| рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено ус |
| једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се |
| и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није ник |
| ма дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандис |
| пуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табак |
| } Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање |
| аре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! |
| да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и с |
| ана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’< |
| днику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитк |
| зе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ А |
| ead> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролет |
| бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> < |
| чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три |
| , теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци с |
| а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник |
| вадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборав |
| о, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек извол |
| са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> |
| а коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив |
| ицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} |
| >— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> |
| ње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто |
| од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх |
| у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} |
| у је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате! |
| вење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, |
| аје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред |
| драно ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, |
| море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како с |
| се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву б |
| са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике |
| ко мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шар |
| бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да |
| им те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (по |
| ајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да |
| побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quo |
| ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па |
| оља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима. |
| ума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} М |
| е нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски с |
| самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у |
| а имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до де |
| } Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, |
| Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и |
| ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и |
| Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па |
| , лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим |
| >— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, |
| ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} |
| <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у |
| његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пр |
| пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Ке |
| пита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да |
| о соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и |
| до!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их |
| писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа... |
| а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле |
| ?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што збори |
| лким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако ми |
| емо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеј |
| погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разби |
| ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам ко |
| весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи б |
| угога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А |
| е, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на |
| се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по |
| ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, |
| о сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја н |
| ати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле |
| {S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а т |
| ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућ |
| баво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S |
| амо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он |
| оју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пија |
| ан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо |
| авамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога ру |
| е Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти |
| брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече И |
| е, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук к |
| енце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да |
| вате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} |
| архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш ш |
| лајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море |
| динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко |
| те писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господин |
| ладожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше л |
| То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, н |
| вцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега н |
| а се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има та |
| ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убав |
| окана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем |
| одине набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове |
| вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за куће |
| ку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску ч |
| } Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, как |
| .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да поје |
| оја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће сл |
| ругој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај |
| јченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p |
| лиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је |
| ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити |
| акле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао тр |
| рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А мом |
| одине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једн |
| <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она бу |
| едо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за |
| по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" |
| видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима |
| ма и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врб |
| и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на ко |
| све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу |
| ви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} К |
| о може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада |
| на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" |
| уче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш м |
| а софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете |
| како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу о |
| <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{ |
| па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и р |
| беже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уз |
| гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да |
| а гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, |
| ју и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у |
| <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да ва |
| то може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче |
| сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветск |
| брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} |
| жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу увод |
| већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепа |
| ло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако |
| {S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, |
| а си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто |
| господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} |
| пада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, |
| војче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p> |
| } Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели |
| {S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — |
| Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг |
| — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чира |
| лого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па |
| аш, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, в |
| агаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућ |
| тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послу |
| ко до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак |
| од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФа |
| ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав бур |
| како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пил |
| да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да |
| час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господ |
| рете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее пр |
| е омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} |
| p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо р |
| идим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како меч |
| емо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си |
| своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су при |
| алиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто |
| иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван |
| , при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавај |
| о урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— |
| .</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</ |
| </p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане |
| ије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Доло |
| једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се |
| ја; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу |
| е мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се зава |
| цета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улаз |
| вутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо |
| ’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је |
| .{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — |
| гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг н |
| тају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па |
| те по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци пот |
| и, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.< |
| оји је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, ка |
| дитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Мари |
| попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само |
| чеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко г |
| јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много зб |
| едног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча |
| вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како |
| аљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Т |
| стала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица |
| махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите |
| у се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} У |
| ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијеше |
| чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у |
| си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S |
| ’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим |
| итује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли беген |
| <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне кера |
| — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни т |
| еше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та р |
| види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>пр |
| а да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у ов |
| јеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија |
| за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, как |
| аро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њум |
| ако је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што в |
| ера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја |
| нпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако |
| а и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је |
| има није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео |
| икам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сик |
| на ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем |
| ре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и |
| ка сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије |
| поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дуга |
| аре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се п |
| е, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гле |
| i>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па |
| н сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.< |
| е острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, дом |
| <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја с |
| з тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорг |
| ос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кар |
| жак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали |
| сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> |
| бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! в |
| иски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виногра |
| ихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелни |
| ића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла |
| ну и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцр |
| он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао у |
| а особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То |
| p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— |
| и смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви! |
| цето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспит |
| тигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију |
| викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон |
| мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А в |
| , да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" |
| ођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужил |
| ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо . |
| а. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си |
| пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са |
| n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на к |
| Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и |
| лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који |
| би одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слобод |
| е, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момк |
| {S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, ж |
| она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне |
| мио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је |
| био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изгл |
| видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код |
| ко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак |
| заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да |
| ећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си |
| илољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г |
| ју.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра |
| д шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Ц |
| е дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану |
| е.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокак |
| ије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман од |
| ћу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да |
| >— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо до |
| head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их |
| нај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, бра |
| још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је |
| вираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се е |
| мо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради |
| г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и |
| и.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо у |
| дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше |
| пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} |
| ад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по нека |
| а иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача |
| уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, |
| еке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим ф |
| иберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених г |
| тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати и |
| Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! ви |
| а несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно к |
| ош други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А та |
| оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, н |
| вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си вр |
| огата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се |
| ћима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да |
| шљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да ос |
| ирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, |
| ву! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те |
| ском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, |
| ота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То м |
| еће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а |
| кави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} |
| ет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Мар |
| ога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о пог |
| та Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћ |
| ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb |
| цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је |
| и и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у |
| ! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.< |
| дам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без муста |
| лаго!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који о |
| однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густ |
| {S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и |
| } Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту |
| пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару |
| {S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да |
| уван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гост |
| ма хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколик |
| не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље з |
| уј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила |
| по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда и |
| дне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајк |
| има Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше ост |
| S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се |
| , а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</ |
| што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треб |
| ?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја с |
| , докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> |
| е то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му ви |
| /p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, |
| ст, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb |
| бло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У з |
| ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се разд |
| д себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном |
| , ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне ш |
| г дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господин |
| у.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну |
| угу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Баци |
| њу! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код госпо |
| оручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо |
| по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија шт |
| еч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мо |
| дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а дома |
| н дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврн |
| сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњури |
| у.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који |
| како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало |
| на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, ј |
| о као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! |
| тли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћи |
| ?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке |
| се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауста |
| кани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си |
| о и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече |
| је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два саха |
| зговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже. |
| женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се |
| гледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Раз |
| и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разв |
| да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p |
| Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> |
| то прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се |
| Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; д |
| ече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па ј |
| S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра друг |
| ава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ д |
| аф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на полов |
| p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име пл |
| ена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Ј |
| и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} |
| тинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председнич |
| е!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлеп |
| идиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште не |
| да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми |
| то. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, н |
| ет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. |
| у а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb |
| — Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чуј |
| >— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} |
| нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си |
| ва три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, |
| ку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући |
| магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј |
| p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушн |
| и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му |
| .{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегав |
| у и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — а |
| му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим цип |
| , а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Ц |
| олико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мис |
| е се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, |
| Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, |
| ај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за та |
| рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми нач |
| мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносит |
| скочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за ониј |
| аље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе н |
| "141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испра |
| председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се н |
| } Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а п |
| аглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као |
| .{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „ |
| за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, |
| што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S |
| дине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамуј |
| о кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове |
| } Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је |
| виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели |
| па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће |
| у...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!< |
| з онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже зд |
| вету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја |
| четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинск |
| мшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формал |
| ина равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Мар |
| е то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи шт |
| .{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни |
| ила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај |
| вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогн |
| , онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио |
| цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужа |
| е, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да мож |
| p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође |
| екни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} |
| S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпена |
| а си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај |
| . физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио. |
| е кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада ј |
| они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко |
| шим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као |
| кне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види без |
| га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа д |
| дно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} |
| ти.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца |
| -ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне |
| е.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— |
| е, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава |
| је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто вези |
| зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S |
| д било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и о |
| раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досад |
| ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да |
| кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и |
| славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље. |
| да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> |
| чеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комши |
| ајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радост |
| о!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљ |
| диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, али |
| абота сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче |
| збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништ |
| ко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у |
| а смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чап |
| Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требаше |
| о авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а |
| , пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахи |
| тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је г |
| ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ет |
| под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си с |
| апчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то ст |
| до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра |
| штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо |
| кад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита |
| им допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, |
| ости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што |
| домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и как |
| задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, |
| ареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се зап |
| прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће |
| S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима |
| друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га он |
| па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели И |
| тим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или |
| Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега |
| председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, изба |
| четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудиш |
| га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искоч |
| >Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у о |
| — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол г |
| овица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој |
| пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та стану |
| </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај саг |
| еме газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге |
| елији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, ов |
| знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с |
| амо какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му |
| већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и с |
| онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не |
| тор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права весел |
| на — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна в |
| ије.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио |
| м си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију ср |
| о бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских |
| та годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{ |
| Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати. |
| ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један |
| љена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb |
| Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборави |
| а се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, го |
| ко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при паш |
| е каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председ |
| , ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица |
| чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрв |
| е по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, |
| га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик не |
| се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза. |
| вадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само |
| је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирк |
| до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а |
| и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште |
| дни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, |
| ку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај б |
| им и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам |
| такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате дев |
| Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него |
| зија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у о |
| ти.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту. |
| /p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p |
| га овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега |
| ?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим |
| ешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад см |
| е насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигар |
| д хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме к |
| <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> |
| слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— К |
| јак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, бр |
| } Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сеља |
| а му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и |
| аш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигн |
| ш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо. |
| су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер попов |
| убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше |
| а, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— |
| ри.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу |
| о ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређат |
| овници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни у |
| се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је |
| дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом сво |
| једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се |
| фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у |
| онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Кал |
| — <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зб |
| ђозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали |
| читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан |
| љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и о |
| це буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{ |
| аз да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> |
| накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, |
| за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не о |
| е да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та |
| и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија |
| .</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја |
| не Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало |
| <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— И |
| , виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја г |
| седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— |
| <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пев |
| иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде |
| <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко! |
| атко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за та |
| , не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је |
| је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради |
| тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господин |
| </p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам |
| ени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако ск |
| другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе п |
| } А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, |
| данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују свој |
| о жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно |
| д сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако ка |
| стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, св |
| уштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А |
| ба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чуту |
| ветиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и |
| сија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само про |
| да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да |
| ева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Беее |
| Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Д |
| свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања |
| љан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је постав |
| пази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиле |
| из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш н |
| знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ |
| /p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар |
| Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек ди |
| и „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! |
| вац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер |
| -председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Ре |
| кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А |
| о што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо |
| а на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и |
| ици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, |
| аних података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" |
| домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ак |
| p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти ј |
| ираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њ |
| седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу |
| видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и |
| ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што |
| ек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађ |
| о и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају |
| за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече јед |
| и их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати |
| но извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Цига |
| авим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш до |
| , разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi |
| човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато чест |
| е жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу |
| , Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да |
| S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо п |
| гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо |
| жући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то |
| n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искат |
| усе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што |
| се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па |
| одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда бу |
| смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен |
| (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, как |
| ! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Ј |
| аботу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, реч |
| ше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео к |
| Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута |
| сподине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слав |
| алча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у ку |
| а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти р |
| памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ј |
| е се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне |
| ’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и госпо |
| /p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да до |
| и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за |
| атиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џу |
| м... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p |
| ашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ п |
| и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутр |
| а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А |
| и домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да |
| а не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, |
| а!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше |
| , ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, |
| ли га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; ос |
| , ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S |
| ’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ |
| } Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, за |
| и примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и |
| тара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле |
| н пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло |
| слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће |
| е да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да иск |
| лисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде пред |
| може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цига |
| ћу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} |
| став’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ |
| гом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФ |
| гу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ |
| Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</ |
| га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече м |
| } Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек |
| „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побрат |
| стани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве |
| е? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ ви |
| ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф |
| ашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавш |
| дило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, |
| ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупиш |
| еца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па од |
| д ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из мо |
| овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, до |
| (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија п |
| а је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{ |
| а, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми сла |
| лаве!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чу |
| и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у друг |
| ељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали |
| ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си |
| — Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу |
| ут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољн |
| едам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе |
| баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади |
| ате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, прич |
| ведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није |
| чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учти |
| А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познава |
| мо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је с |
| тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце прок |
| Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n=" |
| лем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише сла |
| Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, |
| т неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и изв |
| да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мисли |
| ју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послет |
| > <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј јо |
| нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери |
| тима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испо |
| n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{ |
| Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Ј |
| ="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигн |
| Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет она |
| у за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док с |
| узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама |
| Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ј |
| </p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче б |
| да пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још |
| овремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног п |
| девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагм |
| и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет |
| о суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он |
| бе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва |
| а марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирал |
| и ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кућ |
| Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по дру |
| ете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, т |
| а, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђу |
| на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то б |
| ала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој |
| ику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачк |
| а — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љ |
| р.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одма |
| ма тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак при |
| пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам |
| , онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, |
| и онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Ма |
| ајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са |
| {S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске |
| ту; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се д |
| /p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи |
| ашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јорда |
| ећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мор |
| алчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема ж |
| о је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у |
| нији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све ле |
| твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачк |
| ке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву сер |
| ро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што ура |
| вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур |
| ло дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су |
| вати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија |
| мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Ча |
| Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} |
| а, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ |
| „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких сл |
| амо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокат |
| ста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} |
| ="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису м |
| и.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устад |
| > <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мај |
| они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; |
| кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко |
| ам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гост |
| аше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да |
| о неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се |
| ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и |
| накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, |
| пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па х |
| звештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта р |
| н и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Ку |
| славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мал |
| о и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су доб |
| — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А |
| здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како |
| p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на дв |
| игоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријол |
| ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и |
| и је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} |
| м од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке |
| а, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у д |
| {S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцим |
| чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са го |
| це.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побр |
| .{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је |
| ше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још |
| оја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад ј |
| >— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ив |
| е: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен |
| ислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S |
| променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ |
| кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си |
| И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си |
| где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, ка |
| кле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерко |
| се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да |
| и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Ка |
| а наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ би |
| на мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлиј |
| празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па |
| ун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а панду |
| влији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и |
| асте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник. |
| алча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'? |
| ! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а |
| Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и |
| оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала о |
| ас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, |
| ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отп |
| учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели |
| ! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи и |
| де је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! |
| ио при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после |
| јећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и |
| ерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, бе |
| а што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и |
| сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јес |
| у тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од к |
| ја побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим г |
| е већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук |
| е и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори |
| ости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак. |
| е, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном |
| .</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. |
| Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а он |
| аред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, ка |
| ену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да н |
| атима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пу |
| ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— |
| дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> |
| цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да |
| ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у ра |
| а он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било |
| уге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, ве |
| ородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво |
| шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бо |
| не.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу |
| е им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога ј |
| ад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> |
| та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мај |
| чеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Т |
| ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико |
| томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему |
| вујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може |
| шир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по |
| ој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше |
| поља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S |
| Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калч |
| јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Г |
| Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први ско |
| е се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p |
| јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате |
| један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Н |
| /p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче госпо |
| е.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа |
| о се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се се |
| то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину зна |
| нај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p |
| а оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...< |
| </p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у ав |
| алча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало |
| >— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задрж |
| сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у |
| ва ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на |
| славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} К |
| ти нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побрати |
| а не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав |
| слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} |
| ше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свану |
| омаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се |
| !</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и ма |
| p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за |
| ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-прис |
| ава веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све ј |
| p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све |
| ели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко |
| кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели |
| <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред |
| е’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо |
| ер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми ост |
| г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p |
| знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФу |
| .</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} |
| 44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан |
| Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се до |
| b n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку ко |
| е званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>До |
| јпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица в |
| ко ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! |
| несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчи |
| је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућ |
| прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пау |
| а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшини |
| маћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, је |
| час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко |
| прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признат |
| аћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај |
| тадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А ост |
| рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p |
| али с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у |
| ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; |
| тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, ч |
| е! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се |
| p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудим |
| /p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко |
| у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се |
| на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек |
| , али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак |
| Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друств |
| 2" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, п |
| рем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си пр |
| и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам н |
| ква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким с |
| узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало с |
| на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и за |
| е разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, |
| нозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би п |
| н без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нера |
| у; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно |
| ше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка |
| — И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е |
| о, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, о |
| воро у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте в |
| цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да |
| настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла |
| а послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријол |
| аф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај с |
| збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце! |
| емамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројиц |
| а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! |
| ела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политиран |
| ане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да |
| до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мор |
| а видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} |
| } А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад х |
| > <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћем |
| У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ив |
| /p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту |
| стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па |
| S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћиц |
| си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, з |
| обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ |
| па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Х |
| реба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале |
| моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их п |
| ив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријол |
| еше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше д |
| кречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? з |
| веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се пос |
| у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде |
| узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака д |
| ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, |
| зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас |
| га јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише |
| </p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладн |
| } А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалим |
| а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у соб |
| <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавиц |
| чо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се |
| орцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председ |
| димо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време |
| >— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ |
| И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам |
| није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{ |
| " /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце ис |
| као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима |
| ко с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p> |
| ели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Ка |
| га. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или с |
| ио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пе |
| е момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тр |
| ао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му п |
| е, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што |
| ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, |
| неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} А |
| дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвал |
| а давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Ци |
| Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џа |
| у да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изнен |
| је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна зак |
| <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем кр |
| У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутр |
| је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио |
| тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </ |
| и свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{ |
| , па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој |
| јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија |
| р до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого |
| ана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му каже |
| аг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгуби |
| вља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па |
| n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не в |
| за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзе |
| > <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг |
| и Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађа |
| А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородо |
| де је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град |
| у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замр |
| <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када зап |
| —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми е |
| требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="5 |
| није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код |
| аки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћ |
| и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар |
| анчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не вели |
| ачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост" |
| раздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је |
| о његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још |
| ћу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гос |
| како да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремски |
| ући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао св |
| и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, се |
| гани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда |
| да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ |
| Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и |
| <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, |
| је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, |
| та ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте |
| рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} |
| ав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, |
| алчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и нам |
| а да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! |
| уме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та са |
| а.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете |
| кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај см |
| о се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онд |
| па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p |
| госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, |
| му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да пр |
| ена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — |
| ао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађ |
| а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели К |
| /p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно |
| ава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена |
| а нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо. |
| — Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ |
| а послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну по |
| вости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да м |
| под њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав |
| толика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петља |
| какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} |
| {S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегл |
| га дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му кос |
| <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана |
| ишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се |
| дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, |
| p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама з |
| и је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол |
| еном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли св |
| руштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p> |
| а стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, к |
| адржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај ис |
| крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? |
| > <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој маха |
| дни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви |
| ко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какв |
| .. ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од |
| атали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећ |
| атог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: д |
| е, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> |
| саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Ка |
| ахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви с |
| а него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с оч |
| ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и |
| вани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није |
| да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћа |
| ’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал |
| А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и пам |
| сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у |
| Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поско |
| обратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се ше |
| о да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу б |
| уди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{ |
| ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак |
| које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, |
| ки живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у ми |
| ило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика |
| его јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у |
| ту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ни |
| ву да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тр |
| ш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја |
| ратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио луд |
| није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и |
| ене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> |
| у и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} К |
| арко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, |
| е!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сам |
| председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Ца |
| ш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што урад |
| па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекуј |
| , до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ста |
| да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ћ |
| војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може |
| шеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи |
| на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> |
| ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку |
| њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. |
| ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до |
| лим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да иде |
| е кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до нек |
| могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} |
| се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада |
| {S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјак |
| ити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о ко |
| ’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p |
| какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили г |
| ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су с |
| Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само |
| ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — |
| онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек с |
| га Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ т |
| твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, |
| а ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ћ |
| ла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је |
| де на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој |
| донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. . |
| ено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} |
| ва.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да |
| а.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на једа |
| Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, |
| у и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’т |
| т тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли и |
| То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и |
| ајзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да |
| ст пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким ин |
| Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све че |
| за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по сво |
| своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море б |
| >— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, сви |
| едниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да помож |
| рашније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник др |
| .</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> |
| де је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели |
| т и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, ни |
| старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им т |
| утра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, |
| ="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не т |
| мац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </ |
| ко је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују к |
| авам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: п |
| у па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је |
| је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се! |
| ији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друш |
| .</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је н |
| држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и н |
| а дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја |
| али цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и а |
| ну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — д |
| ате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после |
| олачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на т |
| ни ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле |
| воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг з |
| о <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из ру |
| едецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали |
| тоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, |
| же, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је оп |
| под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! |
| не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p |
| ала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па |
| жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прат |
| едседник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентно |
| ак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, |
| вима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога м |
| да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поз |
| SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна |
| домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а заш |
| {S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа |
| , „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барја |
| {S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и др |
| ћ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да |
| S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да |
| ство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред |
| реко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> < |
| и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: |
| уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу |
| т почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га н |
| рјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, т |
| м година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p |
| гаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно |
| n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицо |
| ћи како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Бо |
| вко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те |
| ава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, |
| >— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабул |
| попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, |
| а је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа |
| ра госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb |
| ал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристи |
| вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама |
| под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви |
| не и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и |
| и гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике |
| лаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђу |
| ан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— |
| шеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужу |
| рујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пр |
| мално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па |
| а, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја |
| одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше |
| Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне уч |
| оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, прав |
| ту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и дев |
| {S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће |
| — Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад с |
| ко искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свеча |
| мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док н |
| н.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та б |
| , онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му |
| ележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други да |
| о кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у |
| ућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где к |
| куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се |
| од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо |
| рихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Ци |
| чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:< |
| они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа дру |
| кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој |
| а који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quo |
| ика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче ис |
| стали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> < |
| једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да с |
| >Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му |
| la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његов |
| се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Мил |
| и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша |
| >Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу дво |
| млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, |
| уго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} |
| е опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како |
| у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, н |
| е.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од |
| су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па |
| лога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стере |
| ам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Б |
| S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало уг |
| ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателиш |
| p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се |
| сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! у |
| ирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми |
| ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми |
| ), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш не |
| оже да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и |
| Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, де |
| и!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији |
| био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, |
| ад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и |
| у шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољн |
| {S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледа |
| о измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је глас |
| једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад |
| ан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И до |
| и моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ |
| ко је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и ст |
| черашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне |
| ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSection" / |
| Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту изме |
| чи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S |
| То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, н |
| сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу за |
| удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А мој |
| ек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћ |
| исети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, |
| , бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дира |
| Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого с |
| бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвира |
| ко скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле п |
| ма отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод те |
| егнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, |
| саја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди |
| ији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледа |
| foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којим |
| о јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} |
| мује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То и |
| а.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обо |
| т удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> |
| и Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти п |
| јку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{ |
| ећ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испу |
| баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи |
| е ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као ш |
| ом панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у др |
| ј ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{ |
| а је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} |
| лан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гост |
| ратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја |
| о смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу с |
| ебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умр |
| ео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са св |
| неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета |
| ео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријави |
| се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек п |
| и он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи уп |
| његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву |
| ја га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се ср |
| сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb |
| о, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени |
| ши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисово |
| — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно на |
| и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наре |
| а мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Па |
| p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те |
| т; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је |
| о; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; |
| е.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја |
| и на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то каза |
| несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама как |
| им код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијењ |
| арицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! |
| викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће п |
| млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија к |
| аћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много уб |
| и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепа |
| ија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, п |
| а па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, а |
| ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби ш |
| да прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! п |
| и куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{ |
| {S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми предсе |
| без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако |
| пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! в |
| казува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мисл |
| p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турц |
| Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Оста |
| за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је д |
| онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађу |
| осподине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је п |
| се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко |
| енисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто с |
| а се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се |
| па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си |
| , од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ |
| уј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гр |
| — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам |
| во?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побрати |
| ен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни про |
| >— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и |
| дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки |
| ацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га |
| а — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ |
| ивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових р |
| чком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, мно |
| је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и пос |
| а тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њ |
| је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора |
| ко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побрати |
| мове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што ни |
| да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трго |
| би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни п |
| а.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавањ |
| ле уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређе |
| p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопаж |
| љи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Ф |
| и демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, д |
| ици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном |
| и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта и |
| к који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S |
| тање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа |
| и дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан |
| бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ |
| нако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну |
| се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људ |
| докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пу |
| сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако |
| . Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто моно |
| д да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па с |
| Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвику |
| ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо |
| е друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да ч |
| ко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом ром |
| г зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало заб |
| ан, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не |
| м казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — К |
| и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд ч |
| ар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— |
| даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, н |
| било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од не |
| испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука |
| и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и н |
| табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из с |
| в тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, |
| својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве годин |
| } Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{ |
| кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор |
| учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb |
| а шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмиц |
| оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске брк |
| његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са ц |
| криви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште |
| јче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капариса |
| лила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да |
| гра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим |
| и Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — |
| пеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а |
| . одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта |
| „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} |
| скате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј мал |
| . управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гле |
| запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, ду |
| који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутин |
| ће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесе |
| аве да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до ул |
| и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао ч |
| ати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, |
| обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још ма |
| то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало ча |
| мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се |
| о одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније л |
| на свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комш |
| ), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад ве |
| а мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан |
| тио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не х |
| — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прих |
| ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Де |
| ова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На ш |
| су од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хва |
| ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана. |
| Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се поп |
| едно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротк |
| ојим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се н |
| шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана |
| , какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а |
| а.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима к |
| о у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак ско |
| е где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и с |
| урјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица. |
| занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Раз |
| а ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Бог |
| куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче |
| разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него п |
| си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знаје |
| p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а т |
| до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти |
| и, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, реч |
| е заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је |
| д се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне чове |
| а јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а н |
| S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту д |
| ле, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, |
| физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући |
| ја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако сл |
| онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p> |
| чања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, С |
| } Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на П |
| то, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође п |
| ешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си наста |
| аче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који |
| кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, а |
| ре, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{ |
| ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, |
| а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш шт |
| сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. |
| омињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињит |
| о „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!< |
| чу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето |
| тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— |
| S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „ |
| бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими |
| /l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, |
| Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb |
| гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг ов |
| вом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’ |
| p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграб |
| врсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, |
| Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ј |
| ође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, ку |
| не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једн |
| .{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калч |
| ит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вел |
| сет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде св |
| оста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођет |
| {S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— |
| .{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</ |
| ј ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се |
| едне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће |
| прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да п |
| тељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких |
| фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже |
| род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровач |
| будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себ |
| } Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам до |
| и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком пре |
| напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак |
| уј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити |
| једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се д |
| е на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролаз |
| ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече обла |
| е, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад н |
| <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!< |
| ма и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лу |
| мут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Т |
| пске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту д |
| даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине |
| на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, р |
| сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане |
| и, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у |
| х 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. |
| тити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упу |
| па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, је |
| аном и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти |
| ead> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак |
| маћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе ј |
| p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ |
| једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник и |
| је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онд |
| дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док |
| м ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-д |
| сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и |
| n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђу |
| е разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица< |
| ђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му |
| orpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. предс |
| му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожни |
| ете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети ко |
| дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — |
| ала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — |
| у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — ку |
| за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало! |
| S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет! |
| А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде |
| , кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је |
| о Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изи |
| а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем |
| збирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуј |
| Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога |
| у девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега |
| то се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две м |
| ње! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо |
| Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} |
| Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Ми |
| ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} За |
| за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фам |
| молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја |
| да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, ч |
| требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидн |
| ја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! см |
| кију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-ми |
| Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не |
| а данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол |
| и сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки а |
| Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до са |
| <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вје |
| да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{ |
| сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Ид |
| јали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, |
| > и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу |
| е, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па |
| p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивк |
| у.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{ |
| ?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају |
| ечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по |
| ву без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велик |
| ену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по ча |
| е се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господ |
| .. како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у грам |
| е му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Бата |
| е си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p |
| е отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти |
| Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачк |
| триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и љ |
| во и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша ку |
| ућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! |
| о... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пуст |
| добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> |
| ма зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа! |
| S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> |
| сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А |
| знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да |
| Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и о |
| чи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па де |
| писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi> |
| еси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} |
| да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... пут |
| еше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, |
| за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека тв |
| авање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита д |
| дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дад |
| Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћава |
| гледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја већ |
| ни, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо |
| густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пек |
| ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, |
| казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар |
| <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, о |
| ој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ив |
| а ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју ку |
| бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј |
| лко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p> |
| и хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p> |
| изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па М |
| теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За то |
| босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што д |
| да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и б |
| те! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђу |
| p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— М |
| о намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S |
| о ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседи |
| и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за |
| уку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Гос |
| е да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из ко |
| емљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако жел |
| саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући кап |
| како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p |
| ине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој |
| то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој приј |
| ава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} |
| м на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе дру |
| а се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори |
| > <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ |
| .</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па |
| > <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја |
| треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта |
| навам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, д |
| уцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прек |
| а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а |
| како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Сре |
| се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да м |
| е, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам бер |
| о и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} То |
| о!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; к |
| едао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му |
| на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калч |
| ; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојче |
| у Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш |
| ћу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, |
| " /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако сол |
| ије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и т |
| лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Тол |
| ге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме. |
| о.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопо |
| .{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна ра |
| икам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умиру |
| редседников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године |
| етнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, |
| </p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и бац |
| а и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ шт |
| је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{ |
| Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби |
| p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је |
| као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С м |
| да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, ха |
| рка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, |
| ена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам с |
| заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет |
| ољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта |
| там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, |
| Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите о |
| адостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо |
| а хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гр |
| ветислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину изв |
| а се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</ |
| ра!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убив |
| p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј ж |
| пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, кр |
| , песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча |
| на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије с |
| к си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и о |
| дне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за тр |
| >— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p |
| очетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’к |
| жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па с |
| ал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се |
| } С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, |
| Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! з |
| разниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију |
| — Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, ви |
| /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— |
| е на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} |
| едник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може |
| зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! вел |
| а; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ |
| радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер |
| друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си |
| вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си мо |
| .{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа |
| да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му ту |
| !</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n |
| /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук он |
| е!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити |
| к, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер |
| дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} |
| а је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљд |
| ихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светисл |
| Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— |
| у бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију |
| ика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Д |
| ели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непозн |
| озоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} |
| а онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо |
| г на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> |
| , дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скуп |
| p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p> |
| >— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш теб |
| рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју |
| па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па ш |
| ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јошт |
| ет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајд |
| као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази з |
| е да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p> |
| врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да |
| да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! реч |
| је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без глав |
| од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мај |
| а.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ |
| е не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и сва |
| вку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како ма |
| помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си |
| уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и пока |
| а!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово |
| долеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поу |
| и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циг |
| лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д |
| слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљуј |
| е дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малк |
| милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, |
| ше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама ј |
| па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па |
| е па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица с |
| ез дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> |
| на Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у |
| иво, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Твр |
| ас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду |
| те.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ |
| ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ п |
| и требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— |
| p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да по |
| мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, |
| , бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и к |
| ан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе... |
| осподине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, |
| у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да |
| , бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечк |
| пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије м |
| {S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину п |
| ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче ту |
| !{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> |
| ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг б |
| n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га |
| о беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбира |
| е, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; |
| маћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из ку |
| же од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум |
| И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју |
| да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци |
| ине, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо |
| .</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb |
| јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како он |
| о које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад |
| ити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је К |
| го после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су |
| лчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете. |
| жише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани |
| к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо! |
| ко да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p> |
| с твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно руч |
| "105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала! |
| <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, |
| шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и |
| ро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> |
| ик има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зев |
| >— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на |
| и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја о |
| ој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем ре |
| талисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срнда |
| било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{ |
| несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам гла |
| зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и чет |
| икал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их зн |
| ш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: |
| и човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима |
| } Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ |
| ике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива л |
| по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Бо |
| !?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, неср |
| вити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то освет |
| носно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у |
| оја сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што |
| ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенл |
| — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казу |
| да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра |
| S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у ц |
| > могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и |
| Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, |
| па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни п |
| ште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија |
| мо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— |
| ли!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— |
| Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и ти |
| ај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук |
| ек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, ш |
| !{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти са |
| ош горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној в |
| па, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде |
| амет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној |
| итују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је у |
| ај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол |
| p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Зара |
| ираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-кол |
| под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови послед |
| ндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и |
| ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, |
| е, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, |
| ок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирај |
| е после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како |
| аде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја |
| </l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, |
| ј!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако... |
| цу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој |
| о ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје ј |
| с’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се пред |
| е главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> < |
| скога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа |
| ме, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре |
| ове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p |
| устављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ај |
| си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро? |
| о ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан |
| на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампим |
| {S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено |
| и како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо |
| онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p |
| и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! ре |
| p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи м |
| па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг |
| и, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прек |
| м, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну з |
| пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . |
| к ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да м |
| аш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, |
| један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „буда |
| агашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива |
| >... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па |
| и, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{ |
| ратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— |
| ани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуц |
| пада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мири |
| о не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној вре |
| Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви. |
| ој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како |
| } У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појем |
| лави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-пр |
| овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Н |
| скам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја |
| тола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што |
| нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган |
| ираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, |
| сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је |
| се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђе |
| пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијас |
| рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искара |
| емљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председн |
| треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај |
| лча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све |
| и гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да |
| је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господи |
| ене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј М |
| се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ел |
| о за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно соп |
| овић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти |
| осподин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се |
| до’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се пре |
| ца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царск |
| и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; пр |
| а!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} |
| е!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прил |
| је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{ |
| нем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам |
| њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки. |
| братима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <qu |
| ужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, ве |
| p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фај |
| <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и с |
| па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју сла |
| и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и дев |
| ош и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта |
| е!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" |
| .</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, |
| ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето о |
| па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а по |
| бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и п |
| Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да же |
| домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то |
| метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— |
| ееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочек |
| ди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај |
| оја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А |
| њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су |
| Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; до |
| што си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је н |
| p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као |
| судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, |
| што не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! |
| аво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна |
| га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пе |
| <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да с |
| у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови |
| аго вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки ч |
| му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па ј |
| мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је |
| Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сик |
| му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај |
| ра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама каз |
| о би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било |
| ш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већи |
| Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово |
| </p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, д |
| ан комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председн |
| а, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p> |
| , ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у |
| се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас |
| е’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав |
| мо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неј |
| ре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калч |
| икнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, |
| б у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како к |
| S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, |
| S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а м |
| испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем н |
| ваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима |
| ј по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту |
| саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јуч |
| сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! р |
| раде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окрену |
| гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај |
| домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} |
| а кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са по |
| ет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко г |
| рцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај го |
| л човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, |
| е си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да |
| отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем |
| {S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време |
| ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничар |
| ’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мисли |
| ајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту |
| {S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што п |
| он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њег |
| ашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</ |
| х.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, |
| е многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да |
| а дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опрост |
| , или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па ј |
| егне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па |
| ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па заред |
| Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти как |
| ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да б |
| наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Т |
| рапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калч |
| да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата п |
| Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!< |
| која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па с |
| а зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза |
| .{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од ј |
| но и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиз |
| веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с то |
| оветци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) п |
| ато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправ |
| } Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Р |
| а кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како п |
| преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милоса |
| </head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита К |
| S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адво |
| срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-при |
| Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гост |
| она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S |
| огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, |
| ројка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> |
| вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена |
| а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према |
| ио сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и |
| му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћ |
| >О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Нег |
| и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје биле |
| цепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну |
| , овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече |
| д, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председни |
| ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај |
| мајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, |
| да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" / |
| а да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљи |
| е враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија л |
| } А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да п |
| е тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си оти |
| е па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неј |
| ођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p |
| и и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо ви |
| подине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, пр |
| бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе мо |
| .{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и |
| начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немо |
| у беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџиј |
| она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А |
| Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па |
| , ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим увере |
| лос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{ |
| штара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завири |
| аше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу к |
| уј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не в |
| ицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате п |
| су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они |
| руга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула |
| } Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми та |
| г треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут |
| тле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га |
| двојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је б |
| а ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па |
| Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— |
| и жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може |
| ранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јорговано |
| лијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре |
| споје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне |
| ’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S |
| све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и т |
| дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне |
| Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, |
| фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, вос |
| ана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине |
| амо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а д |
| слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л |
| чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да |
| и се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била |
| е за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш. |
| а као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бој |
| у — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога |
| <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше раз |
| и је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па в |
| о и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Кал |
| је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету |
| други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па не |
| па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, в |
| наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дош |
| оде, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка |
| и Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се ста |
| м Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и |
| те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се |
| ез бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на |
| кне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа з |
| о спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету.. |
| ужбе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало пода |
| ане се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј ко |
| р хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим |
| андује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом |
| Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Ни |
| има, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једана |
| а.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским пр |
| ес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу ми |
| ама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним бу |
| пођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним гл |
| ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад |
| тре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте м |
| ли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хита |
| озриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,< |
| леда подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко с |
| о планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Та |
| би.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Мор |
| } И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо |
| саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, |
| и им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче |
| у му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Шт |
| игани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне че |
| {S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је |
| не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и ст |
| дан дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај |
| рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће п |
| пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у ж |
| ра у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: мој |
| не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дир |
| оспођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да |
| одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица |
| домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Т |
| сурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко ј |
| тајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{ |
| ојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни |
| ецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно дод |
| њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на |
| ала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како |
| то и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жест |
| еће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и |
| званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и |
| чаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемиру |
| уди из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од она |
| сти.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар |
| јајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у сназ |
| !</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, не |
| ичке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, заш |
| у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре |
| на Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Сти |
| у рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је |
| МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко |
| , — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она з |
| вац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој п |
| својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Ид |
| се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да |
| да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је |
| сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом |
| збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за |
| мшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стој |
| и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, |
| нате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не |
| S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па р |
| тио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бе |
| , најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува |
| жим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу |
| {S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, с |
| али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао |
| не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав п |
| дише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ра |
| своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога пре |
| А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни п |
| а Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окат |
| <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо |
| ко паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{ |
| о после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећ |
| } Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> |
| елену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А о |
| еће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{ |
| .. е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави еш |
| х Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ј |
| ње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у ту |
| ордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар. |
| > <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, обла |
| </p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</ |
| и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Беогр |
| S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулиј |
| S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам отк |
| ре, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, |
| о знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак |
| ечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или |
| штава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостим |
| p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем |
| аде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек б |
| -човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> |
| ељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Ку |
| знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је с |
| јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни пад |
| их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговар |
| е Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушт |
| те да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на |
| више Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се свет |
| елику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап пон |
| .{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} |
| на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’к |
| на, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад с |
| ије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао |
| е — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Мил |
| Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој |
| <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, |
| ги, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петн |
| } А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у |
| , и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћил |
| па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко |
| иво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме моли |
| p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане |
| ао да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! в |
| ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! |
| за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си |
| ђем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ |
| p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштериј |
| ма знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, им |
| датака као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скр |
| знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамч |
| улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па |
| куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, ве |
| петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску |
| зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради др |
| ебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи ре |
| ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ј |
| .</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти |
| Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{ |
| е, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, ни |
| едом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженст |
| а света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те |
| најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је реклам |
| да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, вик |
| вити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кла |
| кад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш с |
| ! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га |
| сме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p> |
| им, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар позна |
| ја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.< |
| ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, гос |
| а коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове |
| и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас вре |
| , шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На |
| диш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти на |
| и у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гра |
| за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали |
| сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенц |
| , кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погр |
| е.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилч |
| о ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— |
| ’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џаб |
| аља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А |
| апапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запа |
| ос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам |
| Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал ка |
| ча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам |
| и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди с |
| . — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко |
| спод ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко |
| мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам |
| засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газд |
| во идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од кућ |
| дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини ц |
| на слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свира |
| врти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један |
| тке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, го |
| а радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и нос |
| дмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи |
| и Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се ча |
| Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, заш |
| био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив с |
| ’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{ |
| а их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога |
| ’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свир |
| Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, да |
| е! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет! |
| ="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу |
| а?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје |
| двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не |
| не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи |
| ом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком |
| лика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, ње |
| теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се |
| људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! |
| поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави ка |
| ко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За |
| екнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи |
| стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек |
| вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол |
| чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, пооч |
| > <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побрат |
| јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином |
| апу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, |
| је се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p |
| рам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће мес |
| ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти |
| пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму |
| /hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј |
| ту) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налаз |
| одине у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слат |
| видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ћ |
| Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из м |
| е!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{ |
| {S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох |
| побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зеле |
| с кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг и |
| по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча зад |
| еје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шак |
| им и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући |
| ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и К |
| и и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све угово |
| а је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми да |
| јсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изгле |
| ему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га |
| н.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, в |
| се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, сал |
| кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ |
| ати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се |
| Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате пат |
| ме да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што |
| <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту и |
| и најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно |
| да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена к |
| мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је |
| заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар |
| а Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу |
| ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се |
| ’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S |
| {S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у |
| па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у |
| ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђ |
| кне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — |
| >А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи стр |
| му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Те |
| дном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети |
| о не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти |
| ао опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да |
| је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, |
| <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки п |
| ева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, |
| а пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</ |
| ћу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирк |
| па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — К |
| на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако |
| за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, |
| ник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мо |
| дине славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се |
| !{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пус |
| ј си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Кал |
| у.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашк |
| ка мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук |
| ристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа ја |
| есива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног |
| у љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> |
| друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ |
| S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да нам |
| е у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечк |
| у који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му п |
| ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружни |
| о детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за |
| те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пила |
| ја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; нама |
| ј посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где с |
| овој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просио |
| оже да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да ид |
| ре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( |
| Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Госпо |
| лаву.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, |
| е! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па не |
| смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг |
| та; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ |
| брог побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! |
| ште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцети |
| године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости) |
| а давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам |
| то то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе |
| , верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве сла |
| ек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једн |
| има, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није |
| м не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је ку |
| и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику? |
| виксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носи |
| скочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво |
| курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што |
| фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на ж |
| <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за оно |
| ућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угре |
| да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, |
| свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, и |
| праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си |
| сти и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако |
| како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да мн |
| е једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap u |
| се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ |
| <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро |
| једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као н |
| авештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гос |
| на човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, |
| е напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу оног |
| еки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кок |
| зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Зна |
| а дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три |
| смо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на |
| че Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Чо |
| } А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу |
| редседник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... н |
| есмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели једа |
| Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник |
| /p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и з |
| ута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, |
| да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се ис |
| добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; |
| и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, |
| јим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и осл |
| нување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, |
| т; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога |
| та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: |
| госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још јед |
| смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она |
| <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> < |
| часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дош |
| ећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше |
| Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна |
| коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" / |
| ју, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику. |
| реска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капи |
| сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије |
| а домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— |
| суз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја п |
| шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} |
| мо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је по |
| n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може п |
| шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Мари |
| и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не м |
| оворено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духов |
| ’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> < |
| и ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој паме |
| ’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала ш |
| вршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се п |
| нда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалашт |
| Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Ка |
| ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре |
| pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они |
| и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све н |
| е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша |
| усти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврд |
| ездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим л |
| сутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p> |
| ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три |
| жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи |
| стина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она |
| ио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још ш |
| ти, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Ку |
| — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и |
| <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, |
| броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави. |
| } Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па |
| и’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, с |
| .{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо |
| у и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, |
| офне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус |
| Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узме |
| ко сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести глав |
| и једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте по |
| им и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и |
| ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из |
| n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим тако |
| ман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што каза |
| ру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— |
| па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> |
| а доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, |
| Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не ул |
| да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од |
| ко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{ |
| је.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, ш |
| а шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дуп |
| ошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, |
| вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га |
| покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да |
| оручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ |
| ста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се збо |
| јца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и по |
| енце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одуш |
| тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше |
| {S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује |
| здисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна ма |
| /l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та |
| наче, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо |
| еје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледа |
| ознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, г |
| очија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без м |
| данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше |
| е</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели |
| {S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S |
| тан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), |
| један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, |
| о пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а о |
| } Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душман |
| старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа к |
| ’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг пам |
| 28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба леп |
| одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже та |
| обратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор! |
| веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика |
| му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени у |
| а посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не |
| се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да по |
| и се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену. |
| вко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде! |
| тави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највредн |
| Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби оду |
| анку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Мор |
| целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се |
| риседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> |
| ше, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иа |
| ко година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без |
| о поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb |
| а мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту нек |
| „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу ј |
| Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побр |
| Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цига |
| } И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш |
| /p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А |
| ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и он |
| — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре. |
| да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, бил |
| ивео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, н |
| ло за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качама |
| ог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који |
| да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и с |
| страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник |
| ала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чап |
| но, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј |
| <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, ид |
| а сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</ |
| се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га прими |
| ви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да |
| завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти в |
| и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, |
| оше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили |
| облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су |
| — У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погин |
| >— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну д |
| еба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате |
| их хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу прија |
| онесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио |
| гаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар |
| .{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци ш |
| улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја |
| и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како н |
| а мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ет |
| м такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, |
| Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> < |
| својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној в |
| бира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несре |
| тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они |
| ром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Ка |
| ихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли |
| во раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич |
| е, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два з |
| убе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вел |
| пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote |
| осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видо |
| о, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си |
| га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао |
| девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> < |
| ам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не |
| мљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да |
| А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је |
| и мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар |
| код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти |
| е црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти п |
| теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Б |
| старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све ма |
| и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај |
| лча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу |
| ологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си се |
| пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p> |
| ука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и |
| атими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти п |
| ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и |
| му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете ј |
| ашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је мла |
| е стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореш |
| се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека |
| <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен |
| рда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, не |
| потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! ве |
| quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, п |
| да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско по |
| ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два ма |
| ал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питу |
| да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што с |
| наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вред |
| сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па |
| ука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да |
| до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал |
| циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера |
| дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако |
| ња, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био јо |
| удо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније |
| а ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан... |
| да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> ст |
| и, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га |
| никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ив |
| у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде г |
| е од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Б |
| рку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је дево |
| много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а ка |
| ка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па са |
| лагосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-ба |
| погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да |
| и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ б |
| ли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија |
| о ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети н |
| е задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може т |
| о, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стој |
| ни други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништ |
| оглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро с |
| обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, в |
| .{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> |
| има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у |
| > <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђ |
| к непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док ј |
| росена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курј |
| тала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко |
| је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече не |
| рајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господ |
| {S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да . |
| мерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ов |
| Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад у |
| и шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Н |
| улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и |
| праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине |
| дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господин |
| своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="gra |
| ебе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Кур |
| .{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у |
| по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почеш |
| ј старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да |
| какву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зу |
| бе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало ч |
| подине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респект |
| ј, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега др |
| арке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> |
| је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они |
| тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џи |
| че?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол |
| и и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па ј |
| ко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, к |
| ом! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја |
| ве да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гле |
| онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да |
| дове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> |
| b n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и |
| е, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш |
| > <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је бил |
| у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта |
| лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ и |
| ли да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и пре |
| и; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на |
| ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ |
| е, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти пре |
| на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то |
| крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није т |
| вим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених |
| ијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је |
| !{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређе |
| о!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је с |
| До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пош |
| авде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли |
| не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним мило |
| ардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и |
| , па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— |
| баво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} |
| Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој на |
| једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас з |
| траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита отка |
| а хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све дру |
| обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни друг |
| иди да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му |
| ма! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој |
| Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин |
| без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас |
| ати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви |
| а дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А к |
| е у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} |
| а и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у варо |
| емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су к |
| тоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, |
| својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да. |
| шло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је м |
| ра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на р |
| е знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и |
| type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p |
| а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправнос |
| у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>Пос |
| леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бог |
| м, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чи |
| чети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да |
| Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} |
| девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Раду |
| јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај |
| но није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика ј |
| рећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не г |
| о је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како ог |
| Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да |
| аши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! ре |
| аде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ ј |
| , зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си |
| илику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му |
| о је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он |
| <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјални |
| Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пр |
| ујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама |
| гу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје |
| вите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте |
| вицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служб |
| ака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог ств |
| је се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све п |
| ад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као у |
| јак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти |
| </p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Б |
| ар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се |
| , салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину |
| да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> |
| без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да |
| ако епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељ |
| ко иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Ш |
| чо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на |
| ога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо |
| зе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по ониј |
| за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’ |
| е магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} |
| , та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и |
| ма како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука |
| који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кут |
| мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, п |
| ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курб |
| а фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце |
| вко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава |
| Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће оста |
| саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од |
| ишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде |
| шака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{ |
| ше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је |
| је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелам |
| {S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко! |
| те слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да |
| } Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и н |
| один-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу |
| дниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ д |
| напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако пониз |
| ван, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се |
| да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> |
| {S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду о |
| ви позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му |
| блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда |
| руштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пу |
| т ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н. |
| — Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на т |
| цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђор |
| ку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује |
| гани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одо |
| аче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко |
| али — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за сво |
| мам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не |
| подине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у |
| ели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</ |
| месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да |
| разе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположи |
| ли г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не |
| апски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долаз |
| ко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџи |
| } Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне по |
| , а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако т |
| .{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} |
| и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика |
| љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имал |
| га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само |
| ито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћут |
| бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А т |
| ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{ |
| угим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} |
| .{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет пр |
| на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за ова |
| али и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу |
| е, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим |
| ро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> |
| а... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си п |
| ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбе |
| него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори ! |
| >Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало |
| родневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта |
| ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, |
| е и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки поз |
| уван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на о |
| што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу |
| се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и до |
| око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег |
| гућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њ |
| авда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, |
| варед поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А |
| вко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на |
| едну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко |
| тву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од ку |
| мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а |
| и су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру |
| и, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то при |
| причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао |
| на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Црк |
| /p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету |
| <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Д |
| икнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче |
| За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех к |
| опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба С |
| /p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Мар |
| му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју |
| ке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А куп |
| , а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једош |
| аши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако |
| S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води |
| војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да дав |
| е, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вел |
| <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и л |
| ање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.< |
| /p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питује |
| А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с |
| <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ћ |
| Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, б |
| >— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд |
| апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање И |
| оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! |
| као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по ав |
| <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједањ |
| а је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, |
| едседник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га |
| тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче |
| ки параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигар |
| >— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p |
| н Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добис |
| А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, |
| p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред |
| скам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-к |
| е мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, |
| жени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или в |
| не.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим т |
| аг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како |
| у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Т |
| чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а |
| ћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је |
| а Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је ис |
| буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце |
| ан Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти к |
| !“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote |
| што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрн |
| tle>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поруче |
| поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајућ |
| се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле не |
| сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Шт |
| бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто г |
| мери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, |
| , веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l |
| а брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви ка |
| еше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти мож |
| две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак |
| зува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{ |
| еј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију |
| ди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:< |
| дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бањ |
| м, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </q |
| вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни с |
| ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ј |
| а манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, |
| а, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S |
| ипелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или ча |
| ли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, |
| капчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он |
| дере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом |
| као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице |
| ој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за ов |
| кромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа: |
| а сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде |
| у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не с |
| нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да |
| да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> < |
| н човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, |
| е оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је |
| ије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је чов |
| ан! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „ |
| и!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо! |
| арко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S |
| !{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут |
| осподине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине |
| p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— |
| S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ |
| , ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{ |
| </p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви |
| p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од |
| лча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ г |
| се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах |
| бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме |
| p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмн |
| а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел |
| ..{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежа |
| спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n= |
| во, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да н |
| пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин |
| ак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан кур |
| ир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" / |
| јатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му |
| омично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му |
| брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерам |
| зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ с |
| н реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућ |
| и испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} |
| ородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема и |
| >— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p> |
| ина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Од |
| ча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зул |
| Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно с |
| . — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ |
| омагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, ис |
| о и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме! |
| на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{ |
| а ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и |
| Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p> |
| . Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко. |
| куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и н |
| лно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким |
| ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побра |
| , ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи л |
| еш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја |
| дајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и |
| Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато |
| да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук |
| а; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S |
| б’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде |
| а.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је |
| а г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, |
| Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин |
| баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад би |
| ече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице М |
| се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си п |
| јстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу |
| терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почес |
| ; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Ш |
| Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, |
| а инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава н |
| јзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата ок |
| диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћет |
| иди!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p |
| а направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на |
| мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг дру |
| у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да бат |
| и трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове |
| апаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој в |
| лазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујно |
| еми, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој д |
| оскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, |
| ијатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они м |
| сто по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у |
| , а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и јед |
| залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, |
| и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима д |
| ћу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти |
| опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Ка |
| .</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си иде |
| заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним п |
| </p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} |
| а што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и г |
| и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршав |
| , окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно нам |
| не, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време |
| ш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! сме |
| — Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њ |
| кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко кол |
| твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} |
| ца,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли |
| ају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уз |
| Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нит |
| да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела |
| ла.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен б |
| оодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и поглед |
| 8" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наш |
| рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги ви |
| ера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто |
| женим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће мож |
| азастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за |
| си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и |
| не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он т |
| нар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани чове |
| а глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, гл |
| , ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достој |
| Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам |
| рискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у сви |
| ставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству о |
| у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима за |
| е неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отп |
| ало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће п |
| па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: |
| едани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега |
| мао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, м |
| ао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом |
| ена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њег |
| јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па н |
| дону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли т |
| ако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док |
| ра на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу |
| и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђе |
| исару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пушта |
| мо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> < |
| уке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S |
| е ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси |
| девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а |
| а, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap u |
| осио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би треба |
| ко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави |
| 29" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па |
| најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обога |
| није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit= |
| не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећ |
| два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше |
| ан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских |
| без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика! |
| девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допал |
| о зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слуша |
| ољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата |
| у тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није |
| појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћ |
| м, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер |
| кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да слож |
| лашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога |
| ма? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле |
| томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јо |
| ње у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јач |
| е разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћ |
| ке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и доче |
| вно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних < |
| јадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Све |
| р па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простр |
| е ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш |
| .</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се |
| и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред! |
| !{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкш |
| ву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показа |
| ма зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се је |
| Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, дом |
| зија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд |
| се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару |
| а батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а с |
| опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветери |
| Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј по |
| ко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта |
| јнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а пос |
| ош ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашт |
| и.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљуј |
| те једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разб |
| је Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна |
| обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па зас |
| > <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би с |
| а, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем т |
| ео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</ |
| допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте |
| разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, |
| овем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А |
| бог пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко |
| Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па |
| ца весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p> |
| ши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко к |
| не!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна е |
| побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче к |
| пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој |
| ац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му ве |
| {S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за ин |
| алча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна п |
| а ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Х |
| други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њој |
| е, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кард |
| S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бр |
| ји се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, |
| је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји |
| це му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, |
| а неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пуш |
| Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија чо |
| што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекне |
| а давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, |
| и бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча. |
| нај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек |
| а.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и |
| јицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си |
| </p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украд |
| е ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав |
| жем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> < |
| ека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како |
| кају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не сме |
| правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини |
| а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека |
| је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, |
| викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани < |
| господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф |
| n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је |
| Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од |
| днога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен? |
| овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} |
| откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па |
| ику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за даве |
| неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па они |
| , молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Ј |
| {S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и |
| е мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Ка |
| си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, |
| n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, |
| </p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати п |
| и пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се ка |
| <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, |
| поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје у |
| ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит |
| <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да то |
| водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто би |
| бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А |
| погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је |
| е, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од д |
| и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И ње |
| удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се м |
| тари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви п |
| Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста са |
| поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за |
| јола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњ |
| разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, ка |
| егали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје |
| е рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њи |
| ену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове од |
| } И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек ник |
| господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивк |
| ни ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} |
| p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алек |
| <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још |
| и, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „бе |
| Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што ма |
| агир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између в |
| аФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испече |
| меју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страх |
| иганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђ |
| мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости |
| 38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге н |
| .{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао |
| онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> |
| ј прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и н |
| од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама ч |
| како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Мор |
| моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S |
| ше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и поје |
| аг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим |
| — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, |
| дан пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно зборе |
| ослушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће ст |
| жар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две |
| познатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо |
| сте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Б |
| је што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У т |
| >— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми проч |
| ук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па тв |
| ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је о |
| о да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли с |
| моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће посл |
| ија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па |
| њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изнен |
| а баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дав |
| — Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пуди |
| ко...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се б |
| .</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује |
| го године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да прави |
| фане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је |
| ча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> |
| саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја т |
| о, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за |
| ним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете |
| ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, |
| Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти |
| вуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари м |
| страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и пок |
| јаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште |
| био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без р |
| ре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Р |
| астуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} |
| к.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја же |
| ум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} |
| екому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, |
| вету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, е |
| ај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; |
| ратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен |
| и, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е |
| ре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, к |
| еће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то |
| овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ |
| то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га ј |
| {S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позу |
| е рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остави |
| </p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг |
| ну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ј |
| таш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас з |
| исте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се |
| ам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре реч |
| екао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефек |
| мати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко |
| атан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; |
| лом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседн |
| цирско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у жи |
| ну велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем б |
| еседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији р |
| зе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интим |
| ада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и наст |
| , био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало |
| рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? |
| ас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаре |
| о.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? вич |
| дседником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а |
| ги.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели о |
| лче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... |
| S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липт |
| А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чул |
| ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца по |
| , господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом з |
| па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l> |
| и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа |
| ника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S |
| ао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, |
| низонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз она |
| јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{ |
| ошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамил |
| задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, ка |
| ах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, |
| у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био |
| лами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини |
| линама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, |
| ’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што једа |
| p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја |
| будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у |
| а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и |
| ем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто годин |
| уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на |
| Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као |
| много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — |
| ли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују |
| ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћ |
| с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па |
| S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те |
| ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{ |
| — За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити |
| лио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу |
| p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе |
| е, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у ч |
| у.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</ |
| аро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, |
| га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да |
| не коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио |
| а и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Све |
| јак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће |
| ућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n |
| ! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели нес |
| >— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав |
| па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p |
| ун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А |
| Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, мор |
| о прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако |
| ште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p> |
| , ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да м |
| <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседн |
| еде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мар |
| и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’к |
| писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаи |
| Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников |
| средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је б |
| је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке |
| Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти |
| прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су |
| онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава |
| етићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше |
| де намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... |
| е хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ћ |
| кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја |
| диш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> |
| што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бе |
| чамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све б |
| и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш м |
| Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здрав |
| ази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није |
| ; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, |
| црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, |
| пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, |
| спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свилено |
| ко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па п |
| и пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са с |
| , господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у мој |
| -приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш |
| Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умр |
| .</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође |
| , нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, |
| , куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, зна |
| будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један |
| црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</ |
| тишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га |
| повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште пе |
| ини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за о |
| о кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарен |
| усно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалн |
| е, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} До |
| видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , |
| зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: кол |
| а, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— |
| ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако |
| један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они |
| у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога м |
| тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Срб |
| у таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди ду |
| ту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче бил |
| свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели ср |
| ло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј |
| равно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и |
| лаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, |
| ме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај |
| пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су |
| ути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па |
| </p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као М |
| ро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; пл |
| у криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, |
| празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш |
| ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од |
| ече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} В |
| е, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> < |
| />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до год |
| илика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам |
| е се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> |
| управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један б |
| е, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који ј |
| таш и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слу |
| ка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа |
| баво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p |
| ачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} |
| само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има |
| еди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb |
| мо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, ш |
| т својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А нај |
| /p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем ма |
| што!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени |
| Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио |
| , јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако |
| ати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— |
| кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне |
| верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну |
| Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако м |
| .</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! в |
| ју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, |
| ма све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по |
| и и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <g |
| исли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати |
| ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли |
| је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како д |
| , као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране |
| pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину |
| ане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна |
| ' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна ка |
| сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговори |
| мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су з |
| лим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господи |
| вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија |
| на како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли |
| не, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опе |
| да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу. |
| ребе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на |
| >— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како |
| а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо |
| е, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n= |
| што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле |
| беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и |
| е и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, |
| и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупају |
| Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш |
| и што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па |
| ше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љу |
| бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого |
| ћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знав |
| лчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} До |
| <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може б |
| , викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се с |
| <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, ти |
| бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође с |
| ој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Са |
| е не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем |
| вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p |
| б’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два |
| доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: |
| па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па |
| амо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено |
| н, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји к |
| је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак. |
| Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини мл |
| вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Ми |
| ели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb |
| /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред. |
| ко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> |
| а кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како |
| погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, С |
| меџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије а |
| казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до см |
| ј голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} |
| погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дот |
| чу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, |
| е шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за |
| да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зел |
| господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p |
| је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?! |
| а се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча |
| у отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за млад |
| а неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол |
| е данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, поб |
| >— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште |
| седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-чове |
| тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац |
| Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у |
| едложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбе |
| екам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, п |
| а шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> |
| и познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли |
| , зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво |
| <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се. |
| бакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, |
| прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не м |
| ји му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја |
| злико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор |
| ица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послужива |
| рили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курј |
| шајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Сму |
| мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га о |
| м ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и изм |
| осподине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144 |
| тељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар |
| .{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражит |
| вих слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па из |
| ила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све |
| ца доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипр |
| се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него |
| о се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и |
| тко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Бого |
| „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, |
| Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо сам |
| у кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-па |
| ве то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. |
| од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те јед |
| се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О ј |
| неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па |
| <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше |
| то...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да реч |
| газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко |
| Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни |
| ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мо |
| места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} |
| о нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник |
| Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} |
| а батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједн |
| рујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> |
| ши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што |
| одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану. |
| весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да |
| не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па ч |
| зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче з |
| са нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бла |
| а сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени д |
| „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца |
| мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не зна |
| да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина |
| нити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манис |
| } Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да чет |
| ред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се |
| но што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p> |
| <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву |
| осле доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се н |
| p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум |
| што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мал |
| шко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече дом |
| > <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо |
| не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си посл |
| је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па |
| {S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није т |
| и, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би |
| што и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је ч |
| био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор- |
| ратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је |
| то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од |
| ку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа жени |
| ошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао |
| шта женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако |
| као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике |
| се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздан |
| знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати |
| рапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} |
| 33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</ |
| Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада.. |
| и судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код |
| збарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> |
| да? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда |
| начејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, ле |
| лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па с |
| еч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како она |
| то, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Про |
| ало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb |
| је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни п |
| до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков- |
| отивна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Мари |
| ада још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — так |
| фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха |
| тавља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и |
| осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и ува |
| “</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па |
| обац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, го |
| ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, г |
| јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут |
| мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Кал |
| алко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам в |
| и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут |
| у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече |
| ба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па с |
| испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти |
| мо к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча ду |
| >— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти |
| мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био о |
| е те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а |
| ад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пу |
| шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, |
| че Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— |
| !!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си |
| } Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки |
| че Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака |
| ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, д |
| па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, п |
| Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска врем |
| , па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може |
| у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S |
| <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко п |
| и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчава |
| тију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си в |
| их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их д |
| чења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љ |
| ану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреш |
| гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља |
| ој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управ |
| јцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, |
| p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без ка |
| мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се н |
| {S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја! |
| 170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели |
| и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он |
| на то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, и |
| /p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да с |
| еје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са |
| да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па |
| му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку |
| Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Наре |
| екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели |
| есам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Н |
| један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба |
| бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели н |
| ће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели |
| ељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проб |
| то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искач |
| омогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће |
| бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филца |
| е саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да зам |
| на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та |
| ... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава |
| лаву се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побр |
| а намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Ми |
| е; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за |
| а, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само |
| и дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по |
| Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l> |
| су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад |
| ни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— |
| кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прили |
| о млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па т |
| добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо? |
| з сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчани |
| ака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад |
| ругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, |
| мне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће в |
| ајмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, са |
| p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две неде |
| зданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они св |
| ло повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам |
| јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{ |
| ојиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ |
| шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, о |
| и двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога |
| новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче вре |
| ’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазни |
| , бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</ |
| им гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је из |
| у да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} |
| ино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Мариј |
| како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— |
| Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј м |
| > <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија а |
| >— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p> |
| што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет |
| ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} |
| а није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зу |
| рате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо |
| {S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каж |
| багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, |
| о збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш з |
| трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} С |
| S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, |
| јолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Та |
| пин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФ |
| е из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће ба |
| дарило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћ |
| сну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућ |
| јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајк |
| не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се |
| три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристи |
| тавите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће ост |
| афу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи и |
| јко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био ка |
| ат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који в |
| прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол |
| ер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S |
| познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допад |
| о ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у о |
| атали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено |
| измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силни |
| е лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разглед |
| па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све < |
| дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија св |
| амештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина |
| а, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ |
| рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита каз |
| е из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, т |
| о икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, ше |
| лава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, кум |
| ина практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и п |
| ћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени |
| S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, |
| !{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} |
| и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло |
| х како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих |
| е на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га |
| еданаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, м |
| реко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Так |
| у с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред |
| ајмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљус |
| Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут |
| у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибра |
| } Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и |
| урјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за бога |
| е вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко |
| ао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>П |
| ција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Кал |
| <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивк |
| на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Ал |
| е искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинс |
| човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање |
| подине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на |
| аредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, пр |
| !{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батал |
| — Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, |
| ћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ћ |
| при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, |
| окупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан |
| то милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко |
| А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као дево |
| у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записа |
| и седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> < |
| младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас |
| римати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ив |
| што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих с |
| ући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да д |
| ојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази |
| е ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол |
| и, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти |
| жалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвока |
| и сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или |
| тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седе |
| ес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вик |
| ољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољу |
| S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично |
| и кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</ |
| ен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здр |
| </p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем |
| ио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па поб |
| а идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам |
| , кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сл |
| је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p |
| S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио чове |
| {S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од они |
| д пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је |
| си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћ |
| ош, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батис |
| не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према |
| еци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Кур |
| им бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као |
| рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мен |
| па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас м |
| Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку |
| у и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, |
| ошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је |
| исмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани |
| г да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтел |
| ! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога |
| ?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и |
| ; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи да |
| , кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} |
| кола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен |
| е у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно |
| а је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасл |
| </p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Ту |
| ац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан да |
| прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — |
| ува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ |
| се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек |
| екате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си |
| мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет |
| да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или |
| n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то б |
| е, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују |
| и као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли |
| одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да пром |
| сати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би |
| друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens vole |
| навам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, |
| тику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што |
| а је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би |
| дине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник |
| Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо |
| у?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то беза |
| пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне ка |
| засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже з |
| у свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, |
| а сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што с |
| љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мера |
| Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи |
| ија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несре |
| с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} |
| Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне |
| S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да |
| стију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двој |
| > <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благос |
| е у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје |
| ло огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта т |
| што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређ |
| омаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изне |
| част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је свет |
| јани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше |
| о је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону с |
| датак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао |
| и веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чив |
| га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави |
| кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капу |
| је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе ма |
| и отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да ид |
| ло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вр |
| њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S |
| наш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А с |
| негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} |
| ижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину |
| тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред |
| > <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и д |
| на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка ка |
| ћима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу м |
| рајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> |
| криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му |
| уше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, |
| S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто ј |
| >— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> |
| гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањ |
| стосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и |
| итао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти |
| S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безакониц |
| — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да прев |
| њиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, ма |
| Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, |
| свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас |
| ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{ |
| авао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме |
| садању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас |
| овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају |
| поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при ме |
| а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је п |
| ).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо |
| па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Ст |
| рв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бир |
| алу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много |
| м, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради |
| " /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познат |
| ек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и |
| га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> |
| и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара |
| Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тириј |
| и кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад о |
| хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да |
| доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мек |
| си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; са |
| и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетар |
| ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој ду |
| ију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} |
| !</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А ж |
| то смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиов |
| ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључал |
| бам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико друг |
| нда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбаш |
| овин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећ |
| су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљањ |
| ни Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадо |
| p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Ту |
| авам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и |
| гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика |
| ле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори |
| ам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} |
| сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како |
| и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте при |
| јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш |
| ол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве о |
| лча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!! |
| рао Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" |
| ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и |
| је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, дру |
| ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цига |
| брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег |
| етали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте да |
| је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} |
| .</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> |
| ше у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та |
| а и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели оп |
| века сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Н |
| севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја |
| рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер д |
| и у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопин |
| — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, к |
| винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво |
| ; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек как |
| за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, |
| , с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти ка |
| и !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, бр |
| игне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! в |
| з’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветају |
| ју, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Н |
| рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је от |
| да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели |
| ише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n=" |
| на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубен |
| слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, |
| се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази |
| живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заи |
| своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Панте |
| слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и п |
| , вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што |
| а је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукам |
| а хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувен |
| председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари |
| е се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам |
| црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким |
| узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и у |
| кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се К |
| еднику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, од |
| /p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи. |
| во: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвок |
| } Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певај |
| љених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не |
| ише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и уша |
| е тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас |
| лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, дом |
| многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, |
| Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха! |
| тимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Ци |
| а што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, |
| уће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он |
| скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, |
| ма, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде п |
| ње у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} |
| наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-чов |
| .{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав ти |
| и стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, |
| } Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!< |
| та, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би на |
| Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим |
| гу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим ј |
| још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам го |
| апитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{ |
| ре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е та |
| начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, |
| је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, д |
| има је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S |
| неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а се |
| стала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јо |
| ко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удо |
| ош онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} |
| ио славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака |
| ах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она не |
| ђо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо! |
| ради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рук |
| едног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заб |
| иде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напра |
| га је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зелени |
| и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фра |
| .{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и ка |
| жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с ј |
| ласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, в |
| мљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли |
| Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, н |
| на их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога |
| ше интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи д |
| Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физику |
| умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у т |
| >— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну рук |
| Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пак |
| {S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и |
| твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убић |
| аг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на к |
| шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш |
| и нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свир |
| Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо к |
| ањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</ |
| то боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} |
| име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, сла |
| и сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пи |
| но, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— |
| ече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте |
| уче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш |
| и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и |
| p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и к |
| ли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{ |
| е!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с |
| знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем ониј |
| о и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депута |
| овек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а |
| и, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си |
| </p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, |
| ика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекн |
| а“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким |
| кшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-баши |
| е је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од рези |
| где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у |
| , што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p> |
| не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држ |
| дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Бог |
| ли: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био |
| радину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му не |
| Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— |
| како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обичн |
| ше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша |
| ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мал |
| ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги им |
| анча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дођ |
| у се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после |
| се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те |
| ашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан |
| .</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S |
| <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре бра |
| као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно к |
| ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курј |
| и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S |
| ли Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, |
| он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестин |
| е први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад.. |
| А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, бра |
| ћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Фр |
| а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека |
| је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону ј |
| о, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: по |
| .{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S |
| {S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пи |
| а видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па |
| љу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће |
| еп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, к |
| ијола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и саве |
| а ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће |
| е више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погине |
| знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па |
| ика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш |
| ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где |
| радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а к |
| а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А м |
| а лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто |
| р и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа |
| /p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — треб |
| шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек |
| — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди |
| аде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам поб |
| оме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, н |
| и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... с |
| ита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p> |
| мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сут |
| } А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви за |
| , јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; |
| е мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, |
| из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики |
| рга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем |
| тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> |
| ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде |
| се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради па |
| и силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распр |
| урцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— |
| куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, |
| да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га |
| о!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та в |
| тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div |
| војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без кани |
| S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Ос |
| ЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита |
| акој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављи |
| здалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би |
| дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; |
| е једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{ |
| као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</ |
| море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како она |
| уги пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке |
| адос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, |
| иса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и |
| за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да |
| јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели ув |
| ој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан зан |
| орнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространиј |
| саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпо |
| н!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите |
| го га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том тв |
| ти), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад |
| , вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, |
| у косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, ле |
| дине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и |
| а све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога |
| ан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата |
| но!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да ид |
| ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко |
| икну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трг |
| о браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, к |
| ио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он с |
| му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газд |
| онцепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико ко |
| Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф |
| по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општи |
| /p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је б |
| они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, он |
| адне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухват |
| полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— |
| Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</h |
| ам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има |
| римљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у |
| што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се о |
| S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којим |
| година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, в |
| ји је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде. |
| међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је |
| јеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како |
| љка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без ч |
| узичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кард |
| вно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и |
| по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јак |
| м демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може! |
| pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што та |
| а она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њој |
| n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с панду |
| беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији |
| Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Т |
| кашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци та |
| о је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранк |
| е! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда |
| се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је |
| ећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, |
| ола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше |
| спођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јес |
| посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и |
| си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ иде |
| ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побр |
| ли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече ј |
| ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „ |
| го, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог изле |
| лов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! ве |
| ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у с |
| <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! |
| Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога га |
| воја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, |
| тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски |
| је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу мло |
| вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се |
| , јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, ма |
| апут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или |
| вка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради п |
| авима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су |
| оји их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервениса |
| ?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва доч |
| је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је |
| ј исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памет |
| т да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јол |
| гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче |
| ислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајк |
| n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ј |
| да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} П |
| па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и луп |
| ио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели |
| ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао |
| едно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још п |
| меташе преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и ви |
| ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: |
| ’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овд |
| месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руко |
| редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Ма |
| код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад |
| лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџ |
| n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спр |
| нке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецељ |
| , прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и обо |
| .{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици о |
| павица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А за |
| Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња |
| и разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по |
| а епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда |
| а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, |
| благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и про |
| руштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да м |
| ма дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих ст |
| а да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је за |
| ичају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{ |
| по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S |
| лијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се раз |
| } Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога н |
| м крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо |
| бав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, д |
| едном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на ње |
| ла за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и |
| право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</ |
| јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> < |
| да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало |
| .{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долап |
| сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти д |
| се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p |
| нда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде наш |
| ледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају пантал |
| лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са же |
| нџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виног |
| почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У |
| ари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним син |
| д седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежа |
| он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и |
| еним прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена со |
| еше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи з |
| еном прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим |
| ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако |
| фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рек |
| ига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, |
| а женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које с |
| м свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је за |
| домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју ста |
| шиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ ви |
| азне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улаз |
| шало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он на |
| ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрен |
| стаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ |
| е оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу |
| , пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и д |
| н, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућ |
| ам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, го |
| врши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко |
| вио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тог |
| а је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два са |
| нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} |
| аксуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја |
| ави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од |
| м гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек ко |
| лча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} |
| ца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали |
| ме дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворен |
| им прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак на |
| с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва к |
| јвише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва угра |
| ће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, |
| кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то |
| ву биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распаран |
| па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад |
| еше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију |
| ад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му ви |
| орили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег н |
| ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се |
| ви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до |
| и су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељ |
| је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су |
| штво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чији |
| видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се за |
| е будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi> |
| теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее... |
| трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и ра |
| млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! |
| са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председни |
| е па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти |
| дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бој |
| > <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Пр |
| S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} |
| аво велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје |
| ринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете тако |
| еја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти с |
| , сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, вик |
| о шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S |
| p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова замп |
| смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и тр |
| раци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и |
| уваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пиј |
| ако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише |
| а сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече п |
| , мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, го |
| пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како |
| ало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било |
| в свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и |
| i>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и |
| који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дува |
| ери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу |
| ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поруча |
| председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и ч |
| !{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p |
| а комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!! |
| </p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кар |
| , господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беш |
| млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две |
| ком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Мног |
| који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вред |
| што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, ос |
| к; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годи |
| ше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рек |
| о! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И ре |
| си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, гос |
| ети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. с |
| пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде |
| ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! |
| ад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бада |
| он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича |
| ета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеман |
| куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели |
| смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је |
| т, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си к |
| да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручат |
| о после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто м |
| b n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може |
| рихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена. |
| до’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да |
| ли увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се мл |
| што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљ |
| <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море |
| ош уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштал |
| резије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озби |
| ком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друд |
| е искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу |
| рко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} С |
| на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да |
| ајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто год |
| а, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге свато |
| и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> < |
| p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу |
| де опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и пам |
| ја петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе |
| тавио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него у |
| ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја к |
| ник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио с |
| исује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} И |
| се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре |
| и се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јо |
| меју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли н |
| везданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они |
| ше ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> |
| а и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у каса |
| > се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер |
| ла реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је |
| писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачек |
| ло од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} |
| дан глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> |
| и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. |
| вај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свир |
| риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ |
| дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођ |
| а доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} |
| ираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због |
| -а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а н |
| , а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао нап |
| Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ив |
| > <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S |
| S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, в |
| ли им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју м |
| Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збо |
| ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за п |
| pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли иск |
| а куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p |
| "127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише в |
| под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други с |
| трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали |
| ча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море |
| е онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} |
| човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели п |
| ако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сик |
| </p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар тво |
| у будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и |
| демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како ото |
| пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже |
| а ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Н |
| га ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побрат |
| и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S |
| ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и ди |
| ш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, |
| ратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ ш |
| иљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, |
| иге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прај |
| ка онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти биј |
| махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и |
| > је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији |
| ме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са не |
| ету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пуши |
| и Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град. |
| у знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају |
| и показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" |
| еће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан прем |
| за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари р |
| Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ д |
| оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер |
| г, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си |
| оји и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела ов |
| ошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је са |
| ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, |
| На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с |
| онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l |
| бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба |
| у се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— |
| вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бр |
| који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} |
| а чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозн |
| рљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоће |
| ели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја |
| час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцу |
| кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! прод |
| дур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивк |
| ледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после |
| изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица доне |
| сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, |
| онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, сл |
| вички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и н |
| ечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, забор |
| -дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали н |
| .{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из |
| се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} |
| она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њих |
| и и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— |
| ик је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседа |
| јола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Ку |
| или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин- |
| в-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, |
| ; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису |
| и простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и |
| што неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад |
| p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут до |
| ствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се кр |
| очасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко го |
| е један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели |
| а! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овак |
| о; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и в |
| >Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне |
| <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равноду |
| <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад |
| одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како д |
| домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад |
| и где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, |
| што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на |
| стинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи у |
| ослуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Ма |
| Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како |
| смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправд |
| домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже |
| > <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка |
| ка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— О |
| душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само |
| аше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази вре |
| и удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Ха |
| p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто оп |
| — Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели м |
| ан осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку |
| су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучераш |
| и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, |
| таде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији |
| сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p |
| Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.< |
| Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит. |
| ко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрт |
| ој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па са |
| пом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} |
| га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од |
| ку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! у |
| иљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, реб |
| рале неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} О |
| те му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве н |
| /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па о |
| не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се каз |
| обичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапск |
| елешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду с |
| ст уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељс |
| тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вал |
| крену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове |
| а се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде |
| славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе |
| и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Ма |
| један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, с |
| појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, ма |
| ко ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; |
| "19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исечени |
| тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика |
| , па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за |
| чеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела |
| гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p> |
| светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" |
| доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом кал |
| ше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се |
| фектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто |
| .{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, |
| рећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хлад |
| пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око верг |
| исли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да |
| а, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не |
| реме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био |
| анчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуш |
| да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их |
| е само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде |
| насонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; |
| е!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; как |
| у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају коко |
| а сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И |
| ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој |
| е у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање сл |
| укама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним |
| уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Дух |
| комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче д |
| бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — |
| е ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме |
| а чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао |
| анских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бес |
| по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, пок |
| , имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет |
| рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, нада |
| ет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним поглед |
| /quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом |
| сподине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане из |
| е, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе |
| ни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, |
| реко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако б |
| иш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и т |
| ају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb |
| д бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он |
| аукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги н |
| уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила |
| у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гу |
| сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Ал |
| у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманет |
| буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љ |
| о, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је |
| на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије! |
| боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, |
| , али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко ј |
| г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још не |
| мци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манас |
| адолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријол |
| о ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, |
| сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А ла |
| нска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што |
| на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво др |
| азначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћо |
| .{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам. |
| по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ив |
| ко просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} |
| вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> |
| напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих таб |
| своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је чо |
| оме.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у св |
| страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали |
| ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрл |
| ; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држ |
| такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају |
| с њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја |
| Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један |
| мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} |
| цама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и в |
| а и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на |
| немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне трој |
| испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Бож |
| Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде с |
| дно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују пе |
| је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па |
| ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— |
| Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај м |
| pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не |
| Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад |
| у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!? |
| тлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка б |
| азе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на |
| ганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам б |
| сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> |
| и смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... поре |
| разиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове |
| Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао ј |
| ише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ |
| .</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на |
| збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и го |
| А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде д |
| ’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код мо |
| вакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! |
| ли“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде |
| кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пр |
| али гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), кој |
| им, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могу |
| се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком л |
| а, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и |
| , Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што |
| ао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чоч |
| онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једн |
| , ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дан |
| вет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је |
| а, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, |
| или шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И к |
| председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обе |
| /p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој ма |
| есе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапт |
| {S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео |
| ш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели м |
| , сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, п |
| не што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може св |
| "69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курја |
| дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лак |
| они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то споп |
| поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће см |
| добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни ос |
| једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циг |
| олан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија зарази |
| р по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија |
| светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! с |
| е знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, |
| се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па |
| S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек дру |
| х на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им |
| у и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли ј |
| шевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа и |
| ћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наста |
| рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече |
| S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско |
| а оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велик |
| отле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћин |
| раскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам квари |
| е надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначе |
| терицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прав |
| од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} О |
| елику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за прич |
| Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно |
| г да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро ј |
| /p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тог |
| ућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели |
| на, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гос |
| У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујск |
| их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, |
| си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, |
| не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S |
| те!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је |
| >— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се |
| !{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете |
| вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана |
| је далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете |
| е! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, к |
| вол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па позн |
| атија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило |
| рко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је |
| на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их сти |
| што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могу |
| последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако нај |
| руство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче |
| рка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он |
| рте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S |
| у омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из |
| о, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте |
| те и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чи |
| ђа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавас |
| та у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „ |
| ану.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и са |
| и свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па трес |
| е да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда |
| ол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> |
| у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске на |
| зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, нећ |
| Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се на |
| , ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве |
| кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми |
| ре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да |
| иска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени |
| на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За ово |
| крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Је |
| <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, м |
| је.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је |
| у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе |
| седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је |
| се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој |
| лужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на пи |
| шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда |
| ote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>К |
| у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, |
| је знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи ле |
| е вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништ |
| башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлат |
| иром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. |
| о уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имен |
| јолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те |
| е пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га пре |
| једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ив |
| реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога |
| нат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?< |
| и; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> < |
| баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</ |
| ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да |
| ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> < |
| уита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, |
| же то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га |
| ешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, разми |
| разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако |
| <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шт |
| ’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослобо |
| : да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лека |
| обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењ |
| бење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још ј |
| ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече ма |
| богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побрат |
| аше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој гал |
| пудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко вре |
| — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, д |
| А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој к |
| не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира п |
| за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред |
| пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто |
| /p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј |
| апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар |
| плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, ш |
| ће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми |
| мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама |
| имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у кр |
| уче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага. |
| онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада изб |
| вјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, |
| нда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остад |
| а још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле д |
| то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, ка |
| бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.< |
| .</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћут |
| рам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерк |
| не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да н |
| к нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е |
| о собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га ни |
| пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p |
| азима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде т |
| ум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није дру |
| се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Оста |
| че дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтед |
| се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалиш |
| , а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу |
| чео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну јед |
| мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су |
| ити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи |
| ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попије |
| и динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да |
| о је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто ве |
| аФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу проше |
| е или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до под |
| <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p |
| ! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв з |
| жу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто глед |
| оз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад |
| доше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита го |
| исују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди ј |
| ити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, |
| му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што |
| сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување |
| /p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли |
| свајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да тера |
| ..</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе п |
| н’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} П |
| заја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти мол |
| а се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљо |
| су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-ка |
| те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивост |
| а па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састана |
| на — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и |
| о мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи б |
| ра, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и |
| је на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и |
| ек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол |
| а нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти |
| тим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им |
| S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као ч |
| сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, |
| <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на к |
| чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— |
| гар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, не |
| било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у де |
| и капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, т |
| Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ |
| смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, р |
| а их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасви |
| шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало |
| до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бр |
| а не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} П |
| } Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је др |
| угог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и |
| ме: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били т |
| срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз т |
| дите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весел |
| оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих ше |
| ишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града |
| и госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница дож |
| Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре |
| } Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на јед |
| тевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па |
| живај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> |
| еш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај М |
| </p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће нек |
| овао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код јед |
| >И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, |
| ваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после један |
| не, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> < |
| ад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како са |
| љену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред п |
| саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ п |
| рјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја |
| је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањ |
| одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, |
| е признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најп |
| умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— |
| и нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у |
| са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да рад |
| <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче н |
| троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Тр |
| лете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој при |
| риповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће о |
| да му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — |
| раш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш |
| и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се |
| па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председни |
| — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграби |
| } Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад |
| њу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је ова |
| дака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срнд |
| као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешт |
| јеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство ј |
| да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле |
| радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака ка |
| их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} |
| аше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек |
| истаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу |
| сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> < |
| и; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, |
| кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије |
| ељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква с |
| ека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спо |
| оветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду на |
| их столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере |
| — И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и н |
| } Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне |
| сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу |
| спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашт |
| Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде |
| дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а |
| а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што с |
| е празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакш |
| в Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуш |
| тини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поу |
| ошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, мах |
| S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинск |
| тника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а ов |
| , та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу |
| а од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и пр |
| подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познан |
| и ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га мет |
| уја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште |
| бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напр |
| вет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запо |
| славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасо |
| пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко |
| саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако па |
| т; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар д |
| Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Б |
| } Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав |
| а је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти |
| па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за ч |
| ам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p> |
| јд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместиш |
| ј ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш зла |
| из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јав |
| pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло? |
| вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја |
| заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешај |
| Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади м |
| м јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за та |
| етворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганк |
| рећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке |
| чели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да |
| , гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим |
| м; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње |
| а.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „за |
| } Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> |
| јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз |
| слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је в |
| а си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, а |
| се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су |
| естрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цига |
| ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џи |
| госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; ж |
| черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не д |
| живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спре |
| <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Д |
| о, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео морад |
| ођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кут |
| ник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па с |
| ешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а |
| у ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — о |
| м!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан ч |
| p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на |
| а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је? |
| ајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није |
| тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, је |
| па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То сла |
| Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а де |
| > <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово н |
| кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити м |
| Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је дома |
| жован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да с |
| реба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у |
| па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> К |
| се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојз |
| љда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши |
| {S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба м |
| вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не мо |
| а га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> |
| аћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану |
| .</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно |
| а.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ив |
| ра</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бур |
| си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој па |
| се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у ко |
| све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство ч |
| док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш |
| сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} |
| S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, д |
| кварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се |
| ке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да до |
| ице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка к |
| ињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње |
| ели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, г |
| ри !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетува |
| или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на вр |
| каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан |
| те сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} К |
| праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се |
| ет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, |
| ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје. |
| Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Ф |
| ве.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај р |
| је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? за |
| ’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном |
| наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше |
| ој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде |
| -хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то в |
| , а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комши |
| одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па виде |
| с њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли |
| где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јошт |
| а, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели |
| нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А |
| воју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се вод |
| видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?< |
| мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутр |
| су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први |
| p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалос |
| добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури |
| Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам. |
| лију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ м |
| па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а |
| да извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се |
| ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се |
| л’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што |
| однику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— |
| ри за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзил |
| е — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знањ |
| то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни |
| живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је рад |
| : да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да |
| ч не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађа |
| ивувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, мно |
| .{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми |
| ек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ј |
| чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку |
| p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, до |
| > <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; с |
| , брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је доб |
| о било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чох |
| уне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све нови |
| човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за т |
| поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше је |
| о седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и |
| м, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти о |
| н, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто жи |
| који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е доб |
| — Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p |
| попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти к |
| За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... |
| о сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Б |
| нице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, |
| вет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p |
| да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, |
| седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеле |
| и Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председник |
| </p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, |
| Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удо |
| а се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га з |
| о власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на |
| дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време г |
| са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војн |
| на не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гл |
| ога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки |
| па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’а |
| , сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе жен |
| упи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску ча |
| испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им иск |
| чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ј |
| че.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан.. |
| и је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да |
| мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову |
| изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока |
| још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод |
| афин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори |
| и, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и за |
| поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш |
| атки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам с |
| га ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да |
| а да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; |
| — Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде |
| и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триу |
| у кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треб |
| а ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, ш |
| е малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушиј |
| >— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да с |
| тарога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и за |
| p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет он |
| о пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по саха |
| атно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, |
| , кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како г |
| а мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој м |
| м! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га за |
| а, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се |
| х неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <p |
| и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обуч |
| а г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година пос |
| е дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесеље |
| ош онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>К |
| јљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди гост |
| и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим |
| еченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугач |
| жи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а стар |
| ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгл |
| рез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} |
| ше, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се в |
| арош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ св |
| ђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; ве |
| у по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мир |
| /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек |
| — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} С |
| во је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ |
| га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио са |
| шла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте му |
| игани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </ |
| осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је |
| како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи |
| зман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилн |
| мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} По |
| ем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи |
| емојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p |
| а једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом по |
| постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли |
| ко често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Ма |
| .{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас |
| на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светис |
| .{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — |
| ва се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} |
| ! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, зна |
| е у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, п |
| а видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стан |
| и, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што |
| те!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да н |
| рлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим ви |
| питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за о |
| ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ет |
| !</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господ |
| то га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу са |
| омљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang |
| Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— |
| дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак |
| већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га виш |
| p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по ди |
| > <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е |
| ну, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три |
| ре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо |
| зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар- |
| изају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на |
| ња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивк |
| — Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па |
| > <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тараб |
| } Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће ос |
| казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне кас |
| олази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да по |
| до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј |
| ти.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче до |
| и тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас в |
| ос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала |
| рем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре |
| ега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне |
| е његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али ода |
| {S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако д |
| зио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, |
| о како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође |
| ни се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је чи |
| који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, |
| вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљ |
| а је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по н |
| главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, кој |
| брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалос |
| гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! |
| а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па намест |
| амести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет |
| , ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече предс |
| иче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају |
| дам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатност |
| реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} |
| се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам |
| је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога треће |
| ћу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што |
| овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{ |
| чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ |
| сподине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја о |
| кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, |
| и је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу с |
| оређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и |
| бија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила |
| S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да |
| су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и |
| — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених |
| слук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало ко |
| на.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а ј |
| ај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дуги |
| рсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си |
| ко.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p |
| — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изнена |
| на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сум |
| одине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Моли |
| свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се |
| ли друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и |
| онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будала |
| ве куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што ре |
| И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p |
| вим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао |
| бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште поглед |
| <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb |
| учили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наокол |
| кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали |
| долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празни |
| ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише |
| у да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију |
| ол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми св |
| е, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, пр |
| е, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Он |
| да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти и |
| p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, |
| ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{ |
| буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! и |
| аг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да |
| е станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на слав |
| о... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од |
| зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене пит |
| лан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дођ |
| ек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мој |
| S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па т |
| гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" |
| ле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фан |
| умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одм |
| >Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше |
| т остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чарши |
| у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате |
| у госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпо |
| скусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као шт |
| , зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општ |
| лча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си до |
| гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за соб |
| здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за |
| и у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник |
| ине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену харт |
| д како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз |
| тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда |
| године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си о |
| ко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хо |
| е ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нара |
| Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји ве |
| олим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Ци |
| {S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Цига |
| би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога поб |
| који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који г |
| к ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> < |
| ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе ка |
| једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавник |
| како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила |
| вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновниц |
| кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандист |
| .{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је у |
| му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лир |
| тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то |
| пујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван |
| си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> |
| а да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А |
| } Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, оста |
| } Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи |
| ној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја ма |
| е пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Кал |
| Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</ |
| ајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?< |
| и га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p |
| к.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно ј |
| да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче |
| <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече |
| ’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше па |
| остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели |
| на на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред гла |
| ћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за врем |
| ј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — р |
| срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе је |
| ва.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</ |
| и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђави |
| стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Д |
| ано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у св |
| о није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим |
| ам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, ре |
| .{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало |
| , ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багател |
| </p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па |
| /p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и поче |
| ка и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, нег |
| дна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно |
| ди“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола |
| е ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и к |
| или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} |
| еће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били с |
| а дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А |
| и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да |
| ом и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињава |
| ујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" |
| нат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно з |
| ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју слав |
| кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по |
| турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну буд |
| ла мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p |
| ко примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фар |
| о! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервоз |
| није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немо |
| чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили прот |
| едање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима по |
| и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни др |
| > <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{ |
| ира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он |
| н’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку д |
| ита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре тава |
| маше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће |
| и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па |
| се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је т |
| знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, пр |
| злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много ш |
| да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко |
| Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири |
| аполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи |
| ка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...< |
| о задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле |
| ита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши |
| спарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као к |
| изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пан |
| ој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уни |
| и дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а до |
| ију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и при |
| нин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре поре |
| ује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и |
| него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне |
| га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми зна |
| запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Ху |
| славом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} |
| <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле о |
| о реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побра |
| шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, |
| , та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да |
| А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја |
| брамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у з |
| су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је би |
| а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све |
| у, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наш |
| д би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се |
| човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и др |
| чицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и |
| али или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вред |
| осподине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам |
| а има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та С |
| ка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је |
| што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли |
| и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушче |
| а!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" |
| ’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим с |
| вета Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, |
| а’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</ |
| си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики как |
| каја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твој |
| и вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин |
| 142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господ |
| како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи н |
| ну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што |
| наесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. |
| {S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фур |
| окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад |
| овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И |
| ете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, |
| , јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћ |
| ор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, |
| ча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пуст |
| о, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе |
| <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито |
| мо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’к |
| о доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} |
| аа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите |
| Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров с |
| коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, нес |
| н ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и нај |
| .</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p> |
| .</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, |
| ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је л |
| аје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— И |
| ш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га пор |
| запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од св |
| штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење |
| а!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем јед |
| ска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па |
| олим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године ( |
| је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један к |
| две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... ос |
| и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријате |
| седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, ка |
| ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-пре |
| е наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сач |
| смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге кла |
| к, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на |
| јак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке приј |
| олим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на |
| акву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једн |
| га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре |
| аки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се зн |
| у узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та |
| дине па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја б |
| и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу |
| е!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како |
| /p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо! |
| ветолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично пет |
| о доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћин |
| а вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изв |
| ос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, |
| би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио |
| а насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три |
| ђе а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва |
| него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак п |
| вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан поз |
| куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така |
| и; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад |
| па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... ба |
| реска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете |
| задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другог |
| по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је ј |
| да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, |
| ви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? |
| понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не вид |
| Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, чи |
| .</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се. |
| А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је |
| ина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана |
| е како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи |
| ло.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто шт |
| едва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устра |
| отао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у баш |
| ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> |
| осто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није уч |
| е тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне |
| (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и |
| арање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј |
| а се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје |
| пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде |
| А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да ни |
| елим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд |
| а зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и м |
| а, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не теј |
| мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} |
| н риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану |
| сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим је |
| ачини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест |
| та, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели |
| а, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у К |
| е Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авл |
| !</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, госпо |
| ати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише и |
| ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће |
| амо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао н |
| еје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су др |
| ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вел |
| о решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је в |
| о да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче бил |
| врту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а |
| насонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем |
| ци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на |
| ред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и |
| лази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку. |
| и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт па |
| p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курја |
| ђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачн |
| а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше |
| ; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побрат |
| а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обе |
| оскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант |
| у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живо |
| и.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију |
| ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива руме |
| “ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој пос |
| за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, обл |
| .{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је ост |
| руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кро |
| и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Кал |
| в, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Бреее |
| Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бр |
| ва девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светли |
| дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S |
| шир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго. |
| ла, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто ку |
| } Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и поду |
| ди, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да в |
| кује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале |
| овек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и бого |
| му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао |
| банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па ад |
| веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само |
| нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се сам |
| е, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек |
| куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам |
| њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним рекв |
| свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си |
| ко ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава |
| вао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто д |
| редна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам д |
| ајбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји |
| ње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше |
| ма-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} |
| је фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћ |
| р-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј |
| ући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S |
| p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде мн |
| овољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жи |
| а селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, как |
| зе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гла |
| мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубав |
| коро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло ра |
| {S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола о |
| аст интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ |
| оличицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели |
| ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, |
| се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чека |
| Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућме |
| , пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{ |
| сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по не |
| ан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, при |
| сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле |
| е за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало |
| шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да |
| ира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ п |
| се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ... |
| просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљн |
| плете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих крити |
| и г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, |
| аш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја т |
| се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и в |
| малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да |
| ена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и ужи |
| ра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, к |
| м челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> |
| Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке |
| {S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дв |
| Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— М |
| погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Р |
| ек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а |
| едседник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту кој |
| } О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборав |
| , ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то м |
| цко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па ви |
| ли види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види как |
| да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памт |
| паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућ |
| сле се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па |
| а други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заје |
| едничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од остал |
| који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крс |
| мах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, л |
| дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе |
| сподина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} |
| >— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју |
| знатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном |
| љом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> < |
| ла, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.< |
| о ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам! |
| па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то о |
| де, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога ви |
| медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забал |
| опусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тв |
| мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је л |
| има, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају |
| е.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу |
| Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо неже |
| ромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дв |
| се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb |
| е на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за т |
| те ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман |
| примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипа |
| аријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметни |
| подине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго са |
| стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богм |
| омшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чанди |
| p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! ре |
| севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу |
| овек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За дава |
| ан купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне д |
| напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола |
| зрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} |
| ју славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красн |
| са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са |
| тком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и до |
| газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће ома |
| ију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава б |
| иво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> < |
| е, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. |
| х дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом с |
| паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасир |
| ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких љ |
| л’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један т |
| ти нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам |
| л’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{ |
| велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап п |
| ње.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{ |
| реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међ |
| ?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох виш |
| овек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с дано |
| b n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се |
| /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту |
| устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије с |
| у бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, поз |
| а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за К |
| да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p> |
| е побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, мор |
| о пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, |
| јење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем од |
| ста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А т |
| е рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги |
| па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Д |
| S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr |
| ... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је с |
| па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у |
| вио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, |
| , а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па призна |
| , а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да поп |
| у.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до |
| друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарско |
| а, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висин |
| вет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и и |
| кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е |
| >Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ћ |
| > <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p> |
| ђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се |
| ко да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мис |
| еће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што сл |
| е попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена. |
| руди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општин |
| аријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и |
| S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не |
| су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва ј |
| у све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар чове |
| о; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снег |
| иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па с |
| и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује ви |
| ога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мал |
| ава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује. |
| 3" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добр |
| ено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p |
| ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру |
| један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја с |
| неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „пису |
| децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније |
| на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече |
| запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време. |
| днем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре |
| ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Ч |
| , мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше |
| од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упо |
| ука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викн |
| ош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били зајед |
| м рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, ка |
| урпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујн |
| се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, п |
| ја рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цвети |
| а, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам |
| дравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену |
| Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па д |
| ј, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци |
| се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели К |
| да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Ку |
| иџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, |
| и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју |
| се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол |
| час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и че |
| Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ам |
| мон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интерв |
| та је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, |
| ицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за пат |
| се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, |
| е главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дуга |
| време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једв |
| , пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да а |
| д еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и ско |
| од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а н |
| ни али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајсто |
| ?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ? |
| па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима кој |
| ата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да вид |
| казује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три |
| и човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб |
| имније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који с |
| да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика кра |
| м пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да буде |
| признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.< |
| аче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, |
| ветиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто |
| А</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не д |
| и приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.< |
| се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да |
| седник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му |
| о завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, |
| вају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као |
| прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту зат |
| ти, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не |
| о је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— |
| нас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Оста |
| е, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта |
| обро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и уп |
| икну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси ул |
| ћег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и |
| о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је п |
| ије легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обуче |
| икам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је јо |
| траховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: |
| S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби |
| .{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добр |
| „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, ла |
| вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-п |
| ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој |
| наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскок |
| наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да г |
| лад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" / |
| Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракну |
| у, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— А |
| ужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лак |
| ј време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад с |
| о макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече |
| ване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{ |
| : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у к |
| ру и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу |
| онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли |
| ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засв |
| а и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и и |
| p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да ка |
| ук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја |
| зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је наша |
| p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Д |
| ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А |
| и или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут ула |
| к.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а |
| има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут |
| /p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су |
| осподин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одго |
| p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти с |
| >— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се нам |
| исли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— |
| дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се |
| и његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} |
| лковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајс |
| тално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћ |
| магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone |
| ма светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да и |
| дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— |
| а ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну |
| ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет п |
| старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на т |
| >После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; |
| гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко |
| међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто о |
| еће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу |
| х маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита г |
| да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, |
| <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} |
| Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону |
| p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— |
| да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно к |
| послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> |
| па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште у |
| толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, |
| Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, кака |
| е познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимо |
| уја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</ |
| , ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смуш |
| ујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у |
| ат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде к |
| , ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав ка |
| омени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од гл |
| ли Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите |
| а! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друств |
| а.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, гос |
| ви!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, с |
| Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живеје |
| да запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глав |
| и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коц |
| пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата з |
| , са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, |
| ј га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем |
| ити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb |
| чекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, |
| </p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ |
| пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на гла |
| ја се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари |
| p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко |
| иво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му пр |
| аве, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, |
| председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за |
| > <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, |
| — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и н |
| и Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гле |
| ! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је |
| јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали и |
| ше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да м |
| ер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је |
| кнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разго |
| едседник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару |
| Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ пр |
| </p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} |
| познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p |
| ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p |
| ?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето вид |
| n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сока |
| ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не |
| но детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не ви |
| .</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, ча |
| м ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди |
| о не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вел |
| п.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам |
| зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у гр |
| те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не тера |
| Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти |
| ија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако |
| ти да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се |
| ако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га ста |
| , вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко |
| ја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Ло |
| , неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми вер |
| </p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муш |
| ошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се ј |
| е сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Троји |
| хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваљ |
| и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не |
| смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе |
| гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — п |
| <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и |
| <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодиш |
| е добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у за |
| помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и сми |
| да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди |
| се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знав |
| шка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за |
| лути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — к |
| .. ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с |
| степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који ј |
| ији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, |
| S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, х |
| осподине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену |
| ати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко п |
| е — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао |
| !{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако л |
| арко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у |
| е су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле остав |
| вој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче није |
| и Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети |
| ај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упа |
| ће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) дру |
| амет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Го |
| Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све |
| Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и нас |
| ол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет |
| гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ив |
| човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се пов |
| аја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљен |
| о да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш |
| , за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Ка |
| p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} |
| ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време |
| алча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао о |
| ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови. |
| чајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где с |
| ији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не ис |
| ионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и |
| Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим |
| {S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више |
| p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мог |
| оше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четв |
| отија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Не |
| рује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, чел |
| аз, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У |
| и Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газ |
| бар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кади |
| S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики |
| вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, п |
| о! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не зна |
| е, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> < |
| <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, а |
| ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас слу |
| онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он |
| ну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објасни |
| ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући |
| ује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до г |
| — Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оста |
| маћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече |
| се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га. |
| ан створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би |
| још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али де |
| те боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме |
| p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је з |
| ; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу |
| p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људ |
| м бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је |
| циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} |
| ш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ам |
| сле пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и прима |
| да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, на |
| е прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога ка |
| вају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме с |
| ко се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.< |
| и су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ва |
| <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ст |
| ахваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За б |
| вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> с |
| љине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да б |
| ник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „ |
| тају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те н |
| зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у |
| 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда |
| ет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча. |
| Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, то |
| у се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте |
| е, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па т |
| тислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— |
| оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви м |
| сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, |
| ад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е је |
| дете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па |
| зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти с |
| ав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p> |
| еубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се |
| м.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивк |
| па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газ |
| о — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рец |
| а. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, ку |
| ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: |
| а.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа |
| мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, |
| дера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка ск |
| има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ив |
| не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.< |
| Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђ |
| одзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцим |
| рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати |
| то се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј? |
| ишних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од |
| да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого |
| , вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем д |
| усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се би |
| Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у |
| зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! |
| нета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се |
| вко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по јед |
| ојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или с |
| учио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан с |
| зујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} |
| } Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка |
| ше домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њи |
| p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојк |
| о устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и уз |
| ше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочи |
| <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједн |
| ама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући |
| ро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ход |
| опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не мож |
| на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни |
| це.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> |
| и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега прек |
| ао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то |
| а се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p |
| већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, мал |
| е! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с пр |
| неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чу |
| или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне |
| нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у св |
| таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па |
| му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу ос |
| ава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господин |
| давде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук пре |
| дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дува |
| ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно |
| аке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници |
| ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пц |
| моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> |
| оји значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живот |
| се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које |
| ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу |
| жана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — реч |
| љски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од в |
| о, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убава |
| >— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{ |
| д Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби |
| сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p> |
| овин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са |
| арање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него |
| ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, м |
| зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по тв |
| з мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћ |
| ин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна ка |
| ћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, |
| !{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помол |
| видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на тере |
| и Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, д |
| то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си иде |
| л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук. |
| а домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стар |
| а па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике в |
| Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од ј |
| туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко |
| бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога добро |
| дан урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! в |
| немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а |
| ики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тик |
| мљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не по |
| ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слуша |
| Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће |
| и г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, го |
| Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си |
| о!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господ |
| л’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби |
| шију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> |
| те ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си д |
| рету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти каз |
| к, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само ху |
| за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку |
| амо што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет |
| три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу |
| алосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — |
| ре, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, б |
| арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да |
| мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкод |
| <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како |
| , чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да |
| >— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим |
| м по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} |
| За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а о |
| о, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се вра |
| {S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. |
| собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те би |
| ину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? |
| мири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прс |
| а.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти с |
| адовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволев |
| циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> |
| а ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад с |
| другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се ф |
| у и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Мор |
| или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути |
| паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови кој |
| један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који ст |
| у десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско |
| } Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi> |
| и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосни |
| ’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се |
| воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном |
| ="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' к |
| и шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у |
| н се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они поче |
| за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па вик |
| а.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на |
| ушманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме ти |
| запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување |
| године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.< |
| S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гоч |
| .{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требал |
| право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — уз |
| идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одат |
| p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у |
| /p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако |
| а Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска оно |
| к, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулу |
| азарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вел |
| ’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да ф |
| з како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика |
| о ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, г |
| м стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини ш |
| ли г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно са |
| то ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму |
| Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се? |
| едоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па м |
| тавио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јак |
| е сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S |
| ху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да |
| и дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те |
| , хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су |
| е занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те вид |
| ја кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајс |
| слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па |
| неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито ј |
| ђе поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи |
| рију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо |
| веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} |
| два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуван |
| е макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али |
| <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и |
| ци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а пос |
| ем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже пр |
| жасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb |
| p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев- |
| алу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је |
| .{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Д |
| ашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што м |
| е?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} |
| еше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ т |
| и деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику |
| > <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и п |
| је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча |
| а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— |
| м ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S |
| камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на ње |
| и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си с |
| још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тућ |
| ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а |
| !{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како са |
| асом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника |
| о весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти ис |
| ејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта |
| ..</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А увери |
| ам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко ум |
| и будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди |
| ила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S |
| лом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње врем |
| о да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ |
| пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти |
| и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и ж |
| носи им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице |
| славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, з |
| шта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена |
| заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с |
| и речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек |
| ут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут |
| збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш? |
| деш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гу |
| твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p> |
| веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и |
| ак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви |
| ушманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одр |
| јте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај чове |
| >Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку ч |
| Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њег |
| радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пуш |
| ћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, |
| оворник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају к |
| S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати п |
| би, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у |
| на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту |
| има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине посл |
| ак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој |
| но је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и |
| ла Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је |
| ? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{ |
| одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при ње |
| се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка с |
| , он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта в |
| е што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па |
| ве и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свр |
| е!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад т |
| о, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула л |
| је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па |
| вом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику |
| знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћ |
| ева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,< |
| плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S |
| ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па |
| ема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не |
| талисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-ш |
| исмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринк |
| ас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило |
| некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се |
| анким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да п |
| p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми ов |
| а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавш |
| па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} |
| ом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> |
| и се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p |
| >— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p |
| ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А пи |
| пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Н |
| te> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитил |
| осу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча по |
| оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, к |
| један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити! |
| ну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам н |
| е познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и |
| а дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Кур |
| ји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и траж |
| елска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} |
| ате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратим |
| телан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па т |
| удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као к |
| е за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизера |
| уцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф нач |
| куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било |
| исцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за о |
| њу али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и д |
| Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јо |
| и, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, С |
| и.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мал |
| нким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред пред |
| те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај. |
| та, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, д |
| жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком |
| им својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као ма |
| и, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, к |
| кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје |
| као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и |
| о морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога |
| ле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је |
| Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се доб |
| баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на |
| лони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, веруј |
| а три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они |
| то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је |
| ише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, |
| у почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи |
| , брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А |
| м се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позор |
| ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председ |
| а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се з |
| да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен |
| е и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</ |
| у се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају |
| о и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде пре |
| малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!< |
| годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p> |
| о — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред п |
| господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи |
| ели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и с |
| — Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу |
| го да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији |
| ’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S |
| е извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> |
| знутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да |
| о, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Св |
| p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се та |
| ћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неко |
| рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је ви |
| ...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} |
| мо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, |
| и ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слав |
| злазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и др |
| онар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казн |
| више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није |
| и другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих |
| и оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика ж |
| их критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их ј |
| уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим ду |
| е Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти ре |
| и је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} |
| осутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али т |
| с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било |
| дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше до |
| андури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне сви |
| дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држ |
| шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче шти |
| и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турск |
| поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога жени |
| а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накриви |
| пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, н |
| ав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле |
| ја стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, и |
| омаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, ж |
| ове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p |
| а, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} |
| кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику |
| те му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меш |
| никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од стра |
| к сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето |
| ати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p |
| као славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, |
| , ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „ |
| мерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не у |
| ност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па н |
| диш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га |
| лбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо |
| трећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани |
| а Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да с |
| трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се к |
| нке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са |
| па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.< |
| азила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованк |
| звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb |
| А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који ра |
| срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, поглед |
| , па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агниј |
| ав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S |
| ; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено |
| ас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво ви |
| их и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри |
| данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те вета |
| ји је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Ку |
| јем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{ |
| с онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. |
| дника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се буба |
| стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја |
| обро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица |
| ли кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{ |
| великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И |
| си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> |
| ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с о |
| де тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији с |
| ском њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} И |
| о сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Руча |
| г сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е |
| надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначеје |
| , па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је пр |
| в-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели |
| и Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. ста |
| Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљ |
| Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бр |
| емо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} По |
| риређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње |
| , у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по сна |
| рије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глав |
| Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се |
| кара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и по |
| колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звездан |
| човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све |
| његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабр |
| књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да иде |
| Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> |
| зију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад |
| на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, |
| метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита |
| дар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати з |
| је се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљен |
| исање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих т |
| зе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. Т |
| ш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{ |
| уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје |
| доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад см |
| туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Т |
| њски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дан |
| на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га ча |
| а будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим с |
| д бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах |
| .</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мисл |
| је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јован |
| ави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пи |
| ло час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на о |
| и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето |
| вај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, |
| ен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Поме |
| /p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, |
| е је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са |
| агње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p> |
| пше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по т |
| аше у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трав |
| ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће до |
| је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, ј |
| S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапим |
| е најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокак |
| им, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд н |
| ?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да б |
| и он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као |
| ријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па |
| радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао к |
| S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде милова |
| вега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце |
| тари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни поглед |
| Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за свој |
| ’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од те |
| .</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије |
| о посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради во |
| > <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још |
| p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} С |
| а кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светисла |
| не здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозициј |
| „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на к |
| зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смеш |
| оно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по не |
| е данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не с |
| леда и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не вер |
| је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жу |
| запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној |
| поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет кв |
| казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер |
| ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Б |
| стави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару |
| урио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад |
| ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој сл |
| носи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после |
| Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ак |
| ли онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} |
| јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни д |
| какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> |
| ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да |
| у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су |
| во ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикирид |
| гнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто |
| е обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од |
| забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлено |
| гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше нов |
| и пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су |
| ветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима |
| леба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на |
| атле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div |
| ати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на |
| на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не г |
| ан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се ди |
| но до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузе |
| да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт шт |
| ти на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу пр |
| сем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим |
| м.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуд |
| ни сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће |
| будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе |
| ћи ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и рашири |
| , у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а о |
| е само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у |
| је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломи |
| јани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, т |
| употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба |
| сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми |
| ме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту сл |
| и дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан |
| вуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковиц |
| х симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га |
| бијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џеп |
| ирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друг |
| и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање |
| ет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако и |
| ити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно ко |
| ло у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, би |
| д он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — тре |
| јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте п |
| устиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка |
| а ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму |
| нар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу з |
| еманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{ |
| , фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, |
| ко може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Ц |
| S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старо |
| ога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после |
| ао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло |
| викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — |
| бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} С |
| , али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; |
| па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И |
| д „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, ка |
| ко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају г |
| да преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извеш |
| воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетко |
| и на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било з |
| но прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола пор |
| аспремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а гос |
| богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и з |
| и се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мија |
| опреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће |
| тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-в |
| у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће т |
| Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин н |
| иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и |
| р слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем |
| ва... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брз |
| о те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет. |
| ерко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим |
| д мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш |
| , познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, |
| сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама |
| уђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сото |
| ћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одго |
| и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фа |
| один председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају |
| {S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и пар |
| хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће |
| /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше |
| а лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак к |
| спап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило |
| ка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га |
| ају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећав |
| болов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији |
| к не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прај |
| ле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапа |
| ек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опр |
| иче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од б |
| ају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били |
| ни <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специја |
| по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њих |
| сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанп |
| дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{ |
| рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се ди |
| начеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и |
| вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи |
| /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и |
| па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја с |
| ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој |
| Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу м |
| ало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на он |
| а ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако л |
| {S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате |
| време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију |
| је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Мож |
| о курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p |
| упачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, |
| Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели |
| о нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћ |
| еб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што с |
| не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење о |
| бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на т |
| сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици! |
| други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје да |
| бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p |
| ра на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко сла |
| о има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, за |
| Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што |
| > <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — је |
| мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг ид |
| јак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пуд |
| жанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, |
| аш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуд |
| </p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога |
| ечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који |
| евдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ м |
| га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и |
| је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће |
| ват и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n=" |
| етири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут |
| таде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек бе |
| шем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја |
| е се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-л |
| . казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко |
| е и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје |
| му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађ |
| е у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф |
| S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о с |
| а брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А ре |
| дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих стол |
| ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи |
| /p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у ов |
| да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код |
| толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигент |
| во зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад |
| еће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S |
| м?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шест |
| ј Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} |
| > <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је |
| немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе с |
| ј домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се |
| се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што |
| хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздер |
| е мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а |
| рилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога |
| а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, и |
| те.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, и |
| <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и м |
| зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! |
| заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траж |
| ји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стој |
| ој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметно |
| /p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, осл |
| су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим |
| код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића |
| ати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна чов |
| чекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика К |
| м пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царс |
| ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да |
| е Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад ова |
| е му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосут |
| ко поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, |
| ватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправља |
| алча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— |
| навам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до |
| трага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да |
| мо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако |
| орамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама |
| кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, госп |
| дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђа |
| авно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без ку |
| а тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му |
| и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста неприја |
| им а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од п |
| орњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра |
| и црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначе |
| госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} |
| те?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потегл |
| е, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за |
| комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика ш |
| послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где |
| ма па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p |
| а главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" |
| Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у остал |
| ој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p |
| , мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} |
| и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па |
| први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је |
| аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гл |
| > <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, |
| беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и |
| } Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од |
| , ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, |
| да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас јед |
| А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми |
| ченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не |
| реме у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине про |
| сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала |
| мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један д |
| су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, |
| ита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они |
| д петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесе |
| ="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и д |
| аћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а н |
| лча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, поб |
| му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} |
| p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, |
| Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеј |
| етворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му н |
| одати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и пи |
| е остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега |
| једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> |
| ш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири р |
| чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Роси |
| -мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе |
| кчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, ил |
| енирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били |
| ки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није |
| њу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне |
| Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— |
| а си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S |
| S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала трој |
| е, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавс |
| Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, та |
| тадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабуч |
| рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искид |
| 146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој д |
| лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто зб |
| дна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да |
| " /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде |
| цаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Цига |
| дно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред д |
| је у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} |
| ешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претеран |
| вео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он п |
| на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сик |
| за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкл |
| ни и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалос |
| пита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работ |
| ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не |
| аници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело |
| ; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До |
| ичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви п |
| зе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} |
| му се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови |
| је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да у |
| а неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — н |
| и ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас |
| пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас. |
| и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и |
| но дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! пов |
| се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не в |
| !{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у мој |
| чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, |
| мо какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црве |
| што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпље |
| ом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n=" |
| рви мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да |
| ћу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је дру |
| иховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније |
| доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког к |
| , и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S |
| таљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зат |
| ња за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свог |
| а ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, |
| од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети са |
| а, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на ш |
| ар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиља |
| сподина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да |
| Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му |
| с нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> < |
| живаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоћ |
| ко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да |
| ша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офи |
| ..</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неј |
| , ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књ |
| акој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају п |
| ију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а |
| унску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво |
| зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си |
| ако је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срнд |
| рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Беге |
| до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! |
| танче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно |
| Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} |
| рез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек |
| <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, |
| „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па |
| да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, |
| џијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од |
| гута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; р |
| е-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама |
| еше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче мо |
| ијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од врем |
| p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — |
| бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча не |
| правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чирац |
| м га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га |
| Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га д |
| напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу |
| своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, д |
| ед.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом фи |
| е!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и з |
| се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калч |
| не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују мест |
| рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мисли |
| нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник к |
| ка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разб |
| ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство |
| -ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрад |
| p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин |
| ни за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив! |
| ство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, та |
| не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, аги |
| колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</ |
| а и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, |
| Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза |
| председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник |
| а ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте мо |
| е — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич |
| ун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та |
| , па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћинс |
| , викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако иска |
| тко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p |
| {S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је ан |
| есму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прв |
| а ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па те |
| стаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је |
| а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беј |
| међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за т |
| попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ с |
| што тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има |
| те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! ре |
| в’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини |
| ица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} |
| муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само |
| оти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и |
| три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан как |
| ију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем |
| ућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти п |
| ш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дед |
| онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне сви |
| све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и |
| > <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да и |
| у Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ иск |
| уј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу в |
| , ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} И |
| p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи |
| како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла м |
| егне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две |
| ма кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове |
| пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био |
| јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргај |
| гра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ниш |
| дни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће |
| м, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде предс |
| од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и прим |
| де много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуб |
| ! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово со |
| ак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девет |
| S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p |
| Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> |
| ан бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus delicti |
| погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ел |
| <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да |
| свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФ |
| да <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да м |
| та лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се диг |
| за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> |
| тера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да с |
| , расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитај |
| стиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она |
| упити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им |
| лишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикав |
| м не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре бр |
| ијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се с |
| ичање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастре |
| ели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си |
| и пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам р |
| Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари |
| ко неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док |
| га имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву сво |
| аша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили против |
| Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин т |
| вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како |
| као бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за |
| Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казн |
| живам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{ |
| 83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадн |
| да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и кра |
| а ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако рук |
| утито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква |
| наш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана |
| уше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко |
| о!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко ла |
| Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве пи |
| а ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Св |
| му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! ве |
| побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, |
| ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, |
| вирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S |
| Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а |
| p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју брук |
| сно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пце |
| ко си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од |
| , зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А има |
| ење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна |
| те и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви |
| вде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих подата |
| лос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у сед |
| у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дуп |
| ку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча |
| S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад |
| , једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што |
| .</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му |
| ок је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра |
| анеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не |
| азија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> |
| !{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми да |
| катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а |
| ем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} |
| кос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има врем |
| држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p |
| ком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре ка |
| p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n=" |
| ј а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и ш |
| Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ов |
| дне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почн |
| ни ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно |
| несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а св |
| леда око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — д |
| косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп |
| г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се |
| ели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ |
| по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, го |
| а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} |
| аво кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гле |
| могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за с |
| нети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, мног |
| морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пош |
| ске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћ |
| му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и за |
| гани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочи |
| Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг |
| о ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> |
| ш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, к |
| ан је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, поб |
| на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо |
| су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна чов |
| срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, |
| да била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговач |
| лио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове |
| , море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{ |
| ризнајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и са |
| ити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, |
| руга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то до |
| мо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да с |
| се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарк |
| е, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, п |
| мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће по |
| еће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} |
| вко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и ра |
| Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није ша |
| ео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курја |
| } А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ |
| к су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си м |
| речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, с |
| изнава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)< |
| рументима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред |
| а тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика докту |
| тиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му |
| анула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије |
| један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (ко |
| аше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се |
| ије ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер к |
| гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, госпо |
| усур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошч |
| шао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајли |
| и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог з |
| аховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> |
| ао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што |
| опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, ма |
| тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свег |
| ци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше |
| их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и с |
| ј још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и |
| сте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље |
| p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћ |
| видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана пра |
| е се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да с |
| ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, |
| је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно ка |
| ре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли к |
| Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити |
| ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најз |
| лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам |
| — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми н |
| му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро бле |
| а је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче ( |
| Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p |
| <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно за |
| Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си |
| на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идем |
| изнавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</ |
| глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! |
| , та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и п |
| да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сли |
| љив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту ха |
| .{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је весел |
| а љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Та |
| пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) |
| алфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао |
| м више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до |
| ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја к |
| веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, |
| еве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа по |
| Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо гото |
| очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45 |
| алгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још ј |
| како ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, д |
| о тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте |
| бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди |
| скачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их гд |
| ућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас а |
| ћу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели |
| узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па и |
| ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па м |
| Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде |
| } Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Т |
| и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће |
| Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он б |
| и једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, |
| ушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао |
| акова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} |
| ве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице |
| вко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако д |
| традан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате |
| тају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло |
| кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} |
| е задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај |
| презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{ |
| тим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни |
| ираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит |
| но и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман |
| е не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог |
| и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под |
| вина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{ |
| са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је са |
| нска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они |
| збише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до дато |
| није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур |
| > <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, |
| ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је |
| изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урође |
| ух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде |
| адашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече |
| ем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по ко |
| ца ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ак |
| како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што |
| <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му |
| ни.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> < |
| О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— |
| , људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгуб |
| ин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су ро |
| утиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... и |
| S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у |
| шем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она |
| говачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, вик |
| л’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је |
| али?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше чове |
| све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим! |
| пам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калч |
| и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан |
| оже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! |
| салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — |
| можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се с |
| да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, |
| а ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ |
| а гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак |
| ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним. |
| ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник |
| ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. |
| .{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— |
| е ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ |
| еним за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте чове |
| Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а |
| вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!< |
| жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си |
| већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} |
| је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у |
| Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер |
| , пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео с |
| га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже и |
| кционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за вр |
| два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФера |
| “.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign |
| ’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да |
| ну у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апел |
| одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва тр |
| А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да ви |
| Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити |
| обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва по |
| <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> < |
| > <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </q |
| рлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема н |
| болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет |
| г’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а |
| >— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетк |
| слав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти |
| брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „К |
| еверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се пов |
| д си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, т |
| >— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће |
| аФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја в |
| е да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, би |
| и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је |
| твар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, |
| да је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир |
| ад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из крев |
| <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гла |
| који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, |
| <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се жив |
| н?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послу |
| Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско мој |
| зи као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже закл |
| је ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му |
| обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта к |
| ! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да |
| p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми |
| пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја |
| може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А |
| — Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда |
| ошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, ш |
| ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— А |
| аш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће т |
| преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; так |
| и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па |
| ић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! |
| стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује |
| лања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учев |
| це шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> < |
| пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p |
| ворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Т |
| : „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш |
| p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јошт |
| Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу |
| он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар з |
| , сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— |
| /p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богороди |
| се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигар |
| и ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си |
| та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет |
| и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шал |
| пет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табак |
| ва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{ |
| — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— |
| ри! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му с |
| ојемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само некол |
| у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Посед |
| н</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — |
| чевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па ста |
| ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Ка |
| као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мал |
| есте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а |
| уј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Ку |
| је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам |
| вамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас |
| ко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш |
| .</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!< |
| л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не се |
| <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не би |
| Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си |
| се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</ |
| т с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњ |
| у ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта |
| ако да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="6 |
| и гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страш |
| искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у бел |
| > <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дак |
| ар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> |
| ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, |
| кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! |
| } Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Чо |
| ла па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога |
| Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Свети |
| ће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме |
| проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нит |
| моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш з |
| казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару ко |
| помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n= |
| е не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек |
| и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, |
| о кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав |
| нопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, ал |
| има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чира |
| ражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па и |
| чем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S |
| ке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се н |
| м ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што |
| од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо |
| ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, б |
| а ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, т |
| а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султа |
| аскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из |
| ак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћ |
| о, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бука |
| Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде |
| огу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и трес |
| о бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ћ |
| е нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, |
| но у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господин |
| малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вади |
| жован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој про |
| ..{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево ра |
| м главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти оста |
| шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како м |
| Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало вре |
| је, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-И |
| аг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p> |
| се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столи |
| л’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, |
| S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврст |
| ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— М |
| е се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од |
| видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја на |
| јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем с |
| , та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија м |
| молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да |
| у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви кап |
| таје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а поз |
| иче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море |
| испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону в |
| ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</ |
| Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексут |
| воја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Е |
| како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси |
| — Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, ј |
| а, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и |
| и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто |
| ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Си |
| тазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, |
| ри вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бр |
| игане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја |