е жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Бож |
и моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш |
, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш |
па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! |
видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p> |
а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лу |
могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! |
убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јад |
маћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцр |
кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: |
</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се ка |
дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Л |
<pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а |
к. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се нам |
ш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направ |
су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а пос |
дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо |
скача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај |
и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живо |
дет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет |
ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару |
м подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Циган |
<p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога |
вор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише сл |
шија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече л |
како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођен |
у, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџ |
не, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си |
и.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсто |
ље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ај |
.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога |
побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу |
остију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише |
> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликат |
онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакер |
p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево т |
е помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb |
м.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p |
руство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једар |
аш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> |
ћали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом |
етом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерк |
и, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испри |
нај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право каж |
е Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних |
И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S |
вамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} |
јак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како |
кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а |
ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш |
ака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ уж |
певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ уве |
ас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мисл |
дмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муш |
д ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли |
аном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па са |
Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али ј |
обљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо дево |
олестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ак |
Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, |
Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И |
мује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у |
ам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</ |
к се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће |
хиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћ |
о, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра |
то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смуко |
рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, |
а се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старо |
тарати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек |
и јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батрг |
кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно |
.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће |
Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће в |
сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49 |
р; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те |
љица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни |
д донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> < |
’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде с |
ао резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она |
{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно |
рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n= |
га па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздер |
мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај ко |
благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који |
својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се |
Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, |
уде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А о |
кове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем |
емамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да |
ца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Х |
гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, |
са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, |
пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> |
рла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљи |
и седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где |
чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе |
адоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него |
се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, чове |
у ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—м |
p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да |
ју се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорн |
у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци |
д и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш |
епо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде с |
му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима оти |
даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зу |
зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула сам |
Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлисла |
лав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-да |
рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен |
екиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може |
ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је |
е спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од не |
е, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин од |
монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, |
Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре |
р, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, |
ве има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чи |
з Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па |
предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашње |
Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут опш |
е, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бр |
на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А |
град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико |
а“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, |
втелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја с |
тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па |
та Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич |
ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да г |
ен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмо |
прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко с |
сечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови! |
p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> |
Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код ме |
вању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и д |
чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Ј |
о су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се неч |
> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима! |
у.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сок |
вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она с |
ратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га н |
е на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под м |
ебашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!... |
и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Бери |
Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се |
ад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се п |
ица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам |
м, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>Пос |
е водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто |
нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да |
алим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, |
еманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијск |
S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две савет |
ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S |
е може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „К |
Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегл |
то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало |
нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад |
служен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад |
а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и т |
Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан д |
Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p |
вољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Глед |
јски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глу |
ре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... |
ов од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е п |
еј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ... |
им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Ш |
тне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ а |
; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, о |
кој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад |
Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу |
</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег |
је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако бес |
на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне |
p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре б |
лават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n |
седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Поз |
-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те иск |
хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попуш |
јка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје |
, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после мож |
убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и ди |
и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавам |
, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно |
лега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Ка |
ајлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кућ |
а тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Ке |
ето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је |
“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Ку |
ћи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви. |
м ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, |
.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног из |
послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јо |
служује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин |
ни“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончи |
га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што |
лчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ |
онесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, |
, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави |
тка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, |
па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, п |
и прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Пр |
ред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други |
вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле с |
/p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да оста |
нуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по |
ем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим |
ву!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.< |
ој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом нек |
најеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеј |
а дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вра |
ек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он с |
ти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детен |
овачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше. |
јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год |
енуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и |
е печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} |
и!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи з |
к), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа |
ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстраш |
а.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу к |
а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шест |
о да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, п |
паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирк |
ају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А |
дија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, ни |
чеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски |
, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем сул |
раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери и |
обратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким |
се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад |
пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све ча |
аш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо нат |
ремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, |
!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им в |
S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, |
о махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао |
споја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће |
ћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио о |
{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{ |
да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S |
вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче |
вњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како дом |
када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, |
онарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и |
ер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друс |
е света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво жив |
зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неј |
му, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душма |
n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} |
{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта |
значеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и с |
Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} З |
агао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам свој |
у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш |
ије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, |
то је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим |
снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у н |
радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> вр |
овао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се св |
оште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па |
е Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Вик |
што везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивково |
S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, бола |
е изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшил |
ватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Ц |
тима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта сл |
у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице |
оло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш |
већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота ј |
ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њ |
тприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог сл |
кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како А |
јица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> < |
на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се |
а нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник |
е, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Р |
рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искоч |
>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок |
ој стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као чов |
ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отм |
"76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка |
{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се |
а, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта |
к за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} |
петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесе |
е брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивк |
на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана |
Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оће |
тво, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бу |
га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четв |
ли Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да бу |
Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тр |
г знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко |
S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, б |
сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде |
мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре то |
— Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандур |
прћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест |
м, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опклад |
ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу |
о! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.< |
ациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладностр |
прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ |
се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S |
— рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако оста |
Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p |
у били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примет |
сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га пош |
, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола не |
p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Го |
ајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре |
, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где с |
њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, |
жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као башт |
р оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пи |
ад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли |
о је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону |
па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — |
пита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим И |
што бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми |
ђица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S |
се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен |
азда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ |
аво, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: |
ашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — п |
вам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p |
јено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господ |
, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, |
’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, |
ала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и |
си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: |
а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марко |
ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш |
ог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја |
не.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет. |
молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим |
биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад к |
Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} |
у очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш |
слена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њ |
р до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S |
во, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита |
.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше |
о, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побра |
и, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка |
побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија |
но наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p |
илију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бо |
сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Крис |
а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p |
у?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ |
кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> |
лед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти с |
им, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговара |
и у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озб |
и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Изв |
ролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонл |
оже носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и |
бол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као је |
<hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и |
p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља |
кој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, |
/p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста ке |
дет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ |
, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{ |
у! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грува |
а, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, ва |
једаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа |
— дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше |
њижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој п |
у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, по |
еш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да пре |
рне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скут |
ала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, |
једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати |
младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше |
{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се вик |
...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево |
ли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењ |
сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти ос |
што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите тол |
м да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> |
м бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S |
му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер с |
шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си о |
а један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Б |
ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим |
ицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво д |
о!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца |
и шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како |
г ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Ка |
пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређа |
галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} |
уче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, |
м, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} |
кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у пла |
ри човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} |
пао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сва |
седниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на |
једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, т |
ри овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до ре |
увајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— |
урјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацак |
бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, ш |
не нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити |
ци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је доша |
луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и ј |
она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је у |
— на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпоји |
наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ |
игана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосва |
дох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, |
се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p |
по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, к |
ју кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одм |
ем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је |
е Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало в |
г у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пре |
ез икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гл |
е да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости |
ругог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А |
" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује |
сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Доба |
одине уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу |
и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} П |
) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, |
.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у прису |
саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не т |
бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју |
ним рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, |
p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје з |
</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни |
ућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само |
жеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S |
де у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па мо |
.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим |
свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле |
имо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му чести |
ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно по |
неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда |
о виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, ве |
ни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Ни |
} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и |
о је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема г |
сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} |
} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева |
таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> < |
капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; ком |
свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји |
да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е |
{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи нек |
а-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреј |
да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај сто |
сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курја |
а, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обо |
кољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ћ |
.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, |
— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ уба |
искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј м |
леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, |
најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правд |
и то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако |
апишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му раб |
тојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице |
ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач |
свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да |
господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме |
те су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајс |
и даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Так |
а си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање н |
лате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и |
удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да ниј |
гло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљ |
<p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’т |
и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за му |
ваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељ |
</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послу |
ући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па б |
тврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ив |
јан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, ка |
ниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Свет |
си, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, как |
не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тог |
а нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо |
е, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— |
па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно дет |
на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било |
се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива |
дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га ј |
га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта |
/p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побр |
, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већин |
вол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидат |
ваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, |
како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте |
липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у п |
, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господин |
знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да с |
ку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а |
итујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} |
>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p> |
аријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и са |
ш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој врем |
аву знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; сла |
беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и т |
погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је |
лча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће с |
</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазеше |
ма таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си м |
</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор |
о си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми по |
пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi> |
!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цвр |
ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ив |
иједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прили |
уче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’ |
е ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није |
ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар |
липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да лип |
иђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађа |
а му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко в |
адаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у л |
н.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — К |
виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курја |
а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— |
к.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, го |
иколу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди |
симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— |
уно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал |
да човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> |
} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица през |
ет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; |
к, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, |
се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А м |
ћину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, т |
Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ћ |
слу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом |
.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се |
амо макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! ре |
е по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и за |
да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно ве |
а њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} |
итко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење! |
а су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло |
ка ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кол |
с је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, по |
их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ив |
ми, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, |
Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајт |
о нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђери |
ањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што |
м шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> |
све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не поги |
ере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак о |
ознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да поне |
прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три д |
мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у |
— као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и с |
ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја |
жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" |
а јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па |
Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина |
} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати |
ко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де! |
па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} |
д мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и се |
нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мај |
и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), |
ка јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем |
г, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем |
мо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</ |
} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викн |
имо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, нап |
тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прст |
вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има да |
чо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, за |
ијатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, ка |
ада за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при |
Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми ми |
седникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан. |
ека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није слав |
болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хо |
еш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу |
ондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли |
ну, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија |
ема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, н |
лава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о мла |
"129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, п |
си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, заш |
доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још не |
а погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га ј |
е комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како |
ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} |
лушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Акс |
и, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште дру |
о неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Нас |
е јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави |
лом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба н |
што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја |
помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, |
јко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели |
нтика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пант |
оро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је да |
си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике |
л’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А гд |
ведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане |
пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивк |
ојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми |
жи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Циган |
велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пи |
Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео д |
о мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте |
на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врат |
д, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви к |
нац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је т |
о влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Н |
варају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n |
узе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на слава |
' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекн |
се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p |
махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празн |
се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а |
о збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; в |
’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још |
ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе |
олако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И д |
истаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а п |
виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Мо |
не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће оста |
вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само |
те, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} |
ас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај з |
је домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски с |
век; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је |
ко испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону |
о, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обичн |
езване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти |
вара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријо |
јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друш |
осту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало р |
мо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сорти |
ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од |
бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?< |
е на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а ч |
мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p |
још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја б |
ше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> |
е забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — |
зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за |
во; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{ |
ик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и |
сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала н |
о још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и уч |
там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти |
па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови г |
у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђ |
шак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, ј |
“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко |
е но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још в |
а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а |
г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше загов |
у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, |
писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуш |
си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду споре |
.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Ха |
што са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече |
в, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А |
тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни до |
ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још поз |
неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће |
причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— М |
ру и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан |
по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који б |
дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита пре |
ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешт |
заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко с |
не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде. |
а славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је |
, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски: |
мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</ |
Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p |
неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би |
ако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ват |
ар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прекс |
Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} |
вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! |
овек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама |
ж’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели |
и на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лу |
и се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: и |
оро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да |
ори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје |
домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, |
а врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија |
е сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n=" |
м да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњен |
добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, т |
аш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по ко |
uote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да |
тимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, е |
слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим циг |
ом скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још |
, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?< |
азиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болест |
А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити т |
> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у об |
з цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — п |
ик — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једар |
не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да |
<p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па |
бар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А леп |
ознаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, ве |
<pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви и |
да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас моје |
p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, |
} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се ос |
b n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p |
и, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: |
ву?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} |
рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за |
к паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође н |
убим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреее |
меје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> |
ена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка |
испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој |
к и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам ст |
дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ло |
е (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на |
едећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па з |
е би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари |
раше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће |
ити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је |
његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и |
а гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка |
мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код |
а и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И |
а мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што ч |
.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — тр |
одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био сре |
их шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па н |
S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на |
и тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу б |
они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, др |
де управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један |
ш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после |
царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и |
на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, |
ко је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Т |
им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S |
ће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју |
на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! в |
’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се |
разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! р |
, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа н |
ука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај |
е смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам |
и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> |
петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ив |
нда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина |
<p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, м |
-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> < |
стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви |
јем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— А |
у беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казна |
вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар мог |
га — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи од |
ађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст |
х и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се т |
/p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па |
јак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући каји |
} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста |
.. од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем. |
е заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљач |
осно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да вид |
допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог оч |
> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Т |
утра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, м |
ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ћ |
по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећ |
ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У |
ало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе |
аве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? |
вар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господ |
од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да и |
не! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам |
... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... к |
саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p |
ав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што |
ште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине |
ле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S |
м му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти са |
мке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људ |
смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако сам |
тиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весел |
ани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на |
младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше о |
бирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће м |
из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже |
н на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине |
, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! ре |
који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друс |
лико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', се |
м га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до |
је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, приз |
и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— |
S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се т |
ше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p> |
стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам п |
гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p> |
ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћ |
асту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па ј |
е као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске |
је је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш |
ужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник но |
јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’р |
ећој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> |
А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, |
уј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого т |
и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ |
p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде |
и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, |
ети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више |
сте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је |
таде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер с |
е поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ з |
ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо |
о, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша.. |
Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену |
антазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо |
писмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?! |
јем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Је |
и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, гос |
ријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давна |
држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p |
при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не |
ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око к |
ка како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје. |
маћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ниш |
асом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми |
зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам нека |
ује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, |
у си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкри |
свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћин |
оброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошеви |
полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш чов |
знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченц |
{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не |
Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побра |
да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, |
учај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и ста |
ерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на |
Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дел |
ве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им с |
о ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> |
е : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у |
а вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; |
се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не д |
седник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-пр |
ци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе- |
побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста |
ан пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има |
аном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; |
коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, |
сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, ка |
дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако |
ку и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што |
ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, |
Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— |
<hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p |
то је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају |
накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јошт |
вали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење |
ови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Л |
зврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник. |
није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то ј |
дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изг |
на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> |
итуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на уд |
, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту |
, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p |
в је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад с |
и Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не |
.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познас |
су ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ра |
онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да |
“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „а |
дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња де |
, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... |
, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких сед |
следњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с в |
ро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу ку |
тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} |
просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господ |
м, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам |
ине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>П |
пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> < |
ало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, в |
же шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то |
а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Аг |
јаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој ку |
но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, с |
ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се исел |
рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.< |
д Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, баро |
во гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, к |
веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало |
викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а |
ш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а |
госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе |
{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви |
ицу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискињ |
иде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио) |
а кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчи |
{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусал |
причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до |
тијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47 |
је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) |
е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку |
Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је |
а криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> |
, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пуш |
S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако |
па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</ |
разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</ |
ње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу |
{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав нег |
а је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му |
Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву |
фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, п |
екао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пић |
ребе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује ј |
наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!< |
чи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим п |
е Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура јед |
а не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Ча |
е такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати к |
што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га к |
Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чв |
метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела ва |
гару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа гла |
ку, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а наро |
а онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте л |
пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско |
Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чуд |
како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па ма |
реке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од со |
засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур |
} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и г |
ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зб |
и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шиј |
/p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи |
а у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене |
Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу |
о је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан |
Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота |
села!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, |
да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по |
еџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај ч |
и: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ |
поја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хо |
Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим б |
а се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми |
овек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивн |
знавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој |
постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже глав |
аму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S |
утрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увел |
S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалвару |
је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад зат |
уго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на |
да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који |
</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право |
ан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n=" |
ш више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{ |
то тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и |
ена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, |
дседник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господ |
веде; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{ |
не <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се о |
ирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко |
раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узост |
у Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно |
алио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} |
рећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим |
рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мал |
ладожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> |
ти се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипрова |
мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче |
андур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве т |
и!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај |
салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за |
себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би па |
ако зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ у |
од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече |
ала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљ |
куписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Не |
Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладол |
Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме |
их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо |
ј да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у |
е и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче |
куда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисани |
ре се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! ч |
о Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас ост |
едни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n=" |
воје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црв |
у је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазит |
Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p> |
имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некак |
т.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у е |
мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал |
</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако наб |
у тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни ст |
швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш |
у и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, |
оспода, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се |
т беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си |
оје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет б |
а знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога. |
голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србиј |
отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, |
се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква ј |
алча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, уда |
ет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па о |
/p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, |
еру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белки |
Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p |
о тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у |
, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, наст |
дно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклони |
што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази к |
слу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази не |
ј ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Све |
би у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога |
љиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те ј |
ја.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> < |
г причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— |
тиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она д |
риш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у о |
е, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели он |
па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башч |
одине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! с |
то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p |
сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и ди |
> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> |
И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимин |
муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера на |
па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ј |
а остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече до |
, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> < |
кајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— |
.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај |
а реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће |
Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Е |
„Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочека |
искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче |
чи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Ге |
> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако бе |
јак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с др |
начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Шт |
ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица |
кој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Ш |
ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет п |
ек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше у |
а сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече прга |
, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет |
белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узе |
онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{ |
ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учи |
шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања сл |
никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски |
то. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то |
ј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p |
и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад в |
сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си поч |
га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позват |
сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, поб |
.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он |
лантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! |
оре, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S |
ода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало до |
ик да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да |
је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна |
/hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџиј |
егне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајц |
још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чап |
му поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да напра |
ре ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су |
с у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могл |
А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да ск |
.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умр |
бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени са |
и се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — |
Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi |
а прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу |
а си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Р |
браз и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! с |
м вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанп |
м сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако |
к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја |
Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најб |
Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је |
напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдо |
у.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по не |
да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећниј |
е опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из сво |
слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну чове |
весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе |
друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, |
ели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да |
ских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— |
прикаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га |
ни тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се так |
а и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фо |
крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочоб |
служује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, д |
везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви |
а ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени дос |
омаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, |
и сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му предс |
а!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} П |
Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама |
почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучу |
ца, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантеле |
у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну |
ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ |
ок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и |
њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да дав |
к’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто |
појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} |
њу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми |
ине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одго |
знавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав |
а ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча |
у се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, |
8" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, |
па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? пр |
да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и |
јите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а |
ли му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с |
ча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она д |
емо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} |
згураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га |
ја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча у |
увај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ |
обратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и |
/p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше с |
јприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда |
е туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Б |
ир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што с |
а искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега |
ан човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ |
уги Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристија |
м, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамот |
ен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем ка |
ндисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n |
ћу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да мож |
ели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да |
како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одма |
оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово бил |
собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати |
ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Д |
е знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, |
ј! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео |
и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а |
је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би п |
га даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} |
не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирок |
онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> < |
хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном |
у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ив |
о њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину |
ли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да с |
с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, ок |
ну и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред под |
росто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно. |
уштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског |
ње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доруч |
ажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, прот |
акао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{ |
аре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика |
враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да |
то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!< |
ко ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је до |
е код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по |
ља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, нег |
са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како д |
.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он дом |
Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заст |
прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и у |
руство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем. |
учаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSectio |
си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија |
а ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће тре |
на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок |
се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар |
казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што |
м је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Ов |
рјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај по |
звештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да коп |
о не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, не |
то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си прима |
енадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има с |
но.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, |
> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с по |
кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... з |
су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . |
ој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, п |
> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте |
.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И |
а огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пи |
се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно је |
стави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала п |
о једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољ |
, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо ов |
, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S |
, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и прем |
?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.< |
ш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја т |
и лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер |
те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе |
да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Ка |
јка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти |
ко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брат |
ма како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући |
и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћу |
е ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребр |
!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што |
е женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:< |
а керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне рабо |
а нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми |
држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега |
кам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије. |
варице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам ф |
ред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове |
растан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији |
пови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S |
у пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како ша |
по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не |
е од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу м |
да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ух |
ревукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао |
— истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога |
ћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија сл |
ако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>За |
чету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајит |
вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, |
ричао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али |
..</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> |
м’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p |
Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видел |
три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дув |
ле и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb |
даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам он |
се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, |
и љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво |
опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при р |
дио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће |
ме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага о |
дликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код |
што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, за |
онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се чове |
ите, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџ |
рате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем |
а проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и |
да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председн |
<pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} |
нај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него нек |
ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вел |
његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рук |
али би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лоз |
дна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.< |
Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због па |
њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и |
мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула п |
алча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p |
Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да |
{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пу |
{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И |
ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> |
сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, и |
г председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше |
нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх |
до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не д |
та, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Д |
Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку по |
сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш |
ли за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука! |
{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујн |
ажањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једи |
ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, |
> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ип |
смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног с |
а.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досад |
решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, в |
рагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином < |
и с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана к |
мена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин ниј |
ки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их ј |
— и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред с |
истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешк |
више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, |
уж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати |
, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон к |
годније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта с |
ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се зат |
интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нем |
највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S |
емо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати |
ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њихов |
није да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни бил |
оновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (ј |
даље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљн |
вао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од боље |
ш боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе |
и ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљ |
на од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом |
а неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб |
, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом |
омаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други |
но мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет. |
.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенц |
аг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше |
ј ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волеш |
абота!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} До |
е иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, |
игани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p |
ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог |
га грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} |
даја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасја |
саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, госп |
, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, м |
> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти ту |
господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— |
, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа. |
бори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на д |
ањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама |
ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели наш |
и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се дома |
т неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! |
ругу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те |
ма Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доно |
ребашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше јед |
о Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је |
реме.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама тур |
кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме по |
е туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре |
ој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засв |
а.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се |
га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; |
во џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> |
, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.< |
{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И доб |
зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде пре |
еш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и л |
чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било |
ко здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анам |
преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де |
суз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад |
р код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најсла |
18" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да |
<p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава с |
тиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> к |
и човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, р |
е што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — |
е од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p |
ј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што |
Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душ |
је па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> < |
за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; |
чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива |
— ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> |
е, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господин |
и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла |
атиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврс |
мет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише ве |
<p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> |
рло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет |
ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са велик |
е! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, д |
дниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си бер |
ре, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?! |
т дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћи |
да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не |
кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Та |
ли г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га И |
па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњишт |
ишто полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим |
она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник |
е да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј г |
се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу сл |
а је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удо |
те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да б |
не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А |
алча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги ви |
ди), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја |
ам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, н |
p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначе |
уву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска |
и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А по |
на, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и н |
зми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како бр |
траг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ бил |
S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се |
/p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то ш |
ерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} |
а силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и та |
у, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшиј |
је куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, |
како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама |
че и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{ |
ег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И посл |
вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се г |
устра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е |
трпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па |
т си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} |
не прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док |
јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће |
љда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, |
сува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок |
Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљ |
е да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам |
срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу |
и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене |
е без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брин |
} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искат |
е време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? п |
лује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, д |
казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги |
> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле |
уда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш п |
дова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли љу |
па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је бил |
господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти |
Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јест |
акво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Д |
да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача |
ори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} |
{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ј |
агаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! |
били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћи |
?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу проб |
p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијск |
њу и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фал |
гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светисл |
љчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши раз |
/p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој |
ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си п |
дине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— |
је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? |
бало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, |
} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук |
бришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму |
>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи к |
— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на гла |
и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опе |
свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.< |
ма који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал |
> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> |
зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се проб |
.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, |
орбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане |
ужески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— |
, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и бл |
лико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим г |
лча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у |
ну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату |
државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море |
зо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брат |
ворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја |
у, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има т |
молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, |
А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори моми |
А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму) |
а мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом |
ија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, не |
прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А он |
гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно |
а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох н |
ше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш! |
, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши |
унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско |
Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и д |
је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Цига |
е онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чи |
ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само оде |
ва, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштит |
мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па |
јама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар на |
! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што |
b n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки |
то се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> |
спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту |
задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко |
а се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други |
салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у |
е, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шев |
гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим |
{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> |
ас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> |
ек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богосл |
ма или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p> |
један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао ј |
око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеоб |
јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, т |
оро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја |
ван пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беш |
па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу н |
бичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен |
/p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си баци |
општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „беш |
о причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S |
лите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад |
ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па |
је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“ |
="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{ |
лча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председни |
нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с го |
ре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни |
им надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могл |
Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарил |
м кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. |
и под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско |
Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глу |
а га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Д |
господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си чове |
ав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’к |
потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као |
ш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш з |
ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p |
е да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад |
За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Кал |
{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си |
падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па зас |
а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви |
p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> |
ео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније |
на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нем |
м те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, |
блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча |
!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди ка |
ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје |
144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарус |
зврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, с |
а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и дев |
ос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко |
што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се |
зе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија |
, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ |
ирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим |
војчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми д |
е то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— |
а помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлаза |
носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник каз |
век наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> < |
бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p> |
ио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радо |
е, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, до |
<hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутур |
нуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’ |
стручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слу |
<l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Пр |
љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да |
e> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> < |
ј и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога п |
е.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето пет |
’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> < |
Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече пе |
да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш |
нување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у |
ело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђу |
!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси иск |
и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <p |
и јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се прем |
— „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“< |
вник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчи |
нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чи |
Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да |
та да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, |
треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на |
у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S |
х тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ |
упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан |
Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од |
ња!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели она |
, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни |
о: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда |
ли онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако |
оспоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— |
рострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио |
т ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Да |
но младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре |
адовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, |
е питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча. |
мбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на |
а, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину |
у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а на |
рјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премисл |
Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не м |
S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам |
ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те ви |
е — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па |
д никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} |
ушманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, п |
станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p |
гњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</ |
ере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају |
, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га |
чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је стар |
И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си |
ре, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Кал |
, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ |
Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупат |
о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „П |
p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећ |
е се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због пр |
рите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко дост |
их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и |
одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко сла |
аше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук д |
и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испре |
вираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-И |
ћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча |
о време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и шва |
, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — |
до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три |
е године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се д |
срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово |
р, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S |
се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у |
овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се |
сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов и |
димо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! |
е терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искоч |
гара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија чове |
S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве ци |
вам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џ |
гу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да ј |
уди воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> |
же после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека |
осле, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама ш |
о упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ов |
Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво |
ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они |
знавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине |
батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је нек |
једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па до |
дник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како |
латко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! |
а моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко |
иџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.< |
} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваз |
у је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља |
сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чес |
о влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је при |
оба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’! |
ам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, |
род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао |
сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па |
ао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће |
коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али ка |
Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам |
ба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens</foreign |
и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове |
стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његов |
дитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите |
вко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по ав |
вање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и п |
, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, за |
?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У на |
ечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, са |
тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас вид |
> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на |
Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{ |
исту, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама |
не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.< |
мрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ д |
n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав |
иш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее |
еваш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој нећ |
рча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћо |
оклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у г |
та-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу са |
а</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циган |
е за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш |
сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али |
ад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је |
нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Н |
а да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе |
како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам. |
оспода да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране |
готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; |
из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S |
ко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“< |
пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже |
види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча. |
сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> |
же: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да |
рија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију |
мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хо |
ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта ј |
мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p> |
ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на К |
ни што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; |
</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за д |
Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си |
ваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај |
Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb |
ој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам |
{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику |
="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се нап |
ски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако |
ече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, |
за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Ч |
асли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за т |
<pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да |
пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Шваб |
и шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код |
цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако |
ући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе анге |
вко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде св |
е! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а |
тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим |
ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд |
итискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циган |
p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} |
вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана сам |
ету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} |
госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, |
аш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупо |
а, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је м |
вала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци |
о Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема |
вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољ |
нпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па леп |
ара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа |
, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи |
с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам каз |
те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш |
> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси |
рце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на |
као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нес |
ва, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младе |
трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ б |
нију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас |
у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, |
чиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин. |
д нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, |
тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све |
је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да и |
бња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиск |
се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, |
ругом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођ |
уван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох |
е! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} |
е и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па п |
вета и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет |
вом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљ |
кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити |
еде — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од |
заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући к |
ако код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ћ |
кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кри |
а, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној |
ођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само т |
Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан ј |
се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пе |
три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што ј |
смо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Ха |
у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немој |
ко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали |
<pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да би |
м пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт к |
а другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син б |
аљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензи |
се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет |
д ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?! |
о у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) |
орали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се |
ма гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе |
прављан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако |
, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још |
којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p |
> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконик |
Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цве |
и Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А |
на човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с |
па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Да |
еферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Д |
, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Ка |
у, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си |
ре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја |
одине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изн |
p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш о |
баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, мно |
у страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бије |
ша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неј |
чики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море шт |
ију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на нес |
Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете |
рбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг |
ста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та |
163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.< |
рђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у сви |
свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондон |
авницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је б |
ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библ |
, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја |
} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ |
је! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} |
буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{ |
саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја |
ед.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил |
антим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лој |
ове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни мо |
ам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи |
смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће |
онекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види |
о као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто |
</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l |
аро доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али ви |
ше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме |
ме, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго |
пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџи |
и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу |
Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврд |
давање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија |
емацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија |
о одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу кој |
насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три д |
о дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Мо |
еал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми |
о за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзор |
евај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имиту |
проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p |
а ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да |
ркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презрив |
х по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје |
а. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио м |
дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зр |
век што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?< |
е, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни по |
} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливан |
одину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој |
ро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и |
абровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су све |
, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62 |
!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не |
Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама са |
донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p> |
ч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени з |
! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, |
! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине пред |
изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер н |
урски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше н |
ет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте |
а и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча |
ених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћит |
н; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наш |
памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми |
и пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и |
ила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а |
дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} |
адоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да см |
че прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча |
ој си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена |
и казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</ |
дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе к |
олеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола |
</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој |
ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча |
А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке |
изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Н |
!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати |
от, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, И |
е рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Ц |
рко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да |
едну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> |
овица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану |
да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Зна |
тију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује |
је ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ |
суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчани |
да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или ч |
њи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p> |
једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да |
ловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цве |
ли Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме |
се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска за |
а присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! |
ез мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже |
има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Мло |
ам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> |
м те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште с |
Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је не |
з топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, госп |
Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан да |
вља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле с |
дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> |
то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ... |
е, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, п |
ини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште с |
10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој св |
бе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћ |
тануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита |
ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар |
: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-х |
нај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <p |
епелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quot |
се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па фор |
ом да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добр |
у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му с |
нама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не |
вима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју сл |
беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — |
ат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека. |
једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> |
па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не п |
ам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; |
ле-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, |
Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш |
{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако ш |
чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, |
о.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни з |
једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</ |
изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог |
још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се |
анине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике |
аву знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за м |
ечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који |
е! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по |
<p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф д |
о курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n |
етири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та с |
ека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да в |
јка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пишто |
искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; п |
ала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} М |
че искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на |
, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није |
е на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, |
ија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња |
ог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p> |
е ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А как |
/p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићет |
p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН |
е девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија п |
попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да |
какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је |
те, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој с |
вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' |
pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће тре |
д онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си с |
оту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори |
њаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде |
и па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{ |
.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели |
ера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно |
њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, сме |
и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S |
а да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си |
а је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S |
у?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек |
те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</ |
Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лој |
човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, он |
сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу |
знаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите |
да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} |
е бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могу |
(с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... иск |
мо разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ п |
није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељ |
апу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега к |
е ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позит |
S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од к |
је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Кал |
у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас |
трест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад д |
о, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се |
и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим оп |
је! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад каж |
м ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад оп |
је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да |
чи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово |
днела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда в |
шир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомич |
е хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од врем |
фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом ( |
путацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употреб |
граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосн |
>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао с |
у, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчи |
о изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те |
>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, |
ме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа |
ј мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше |
оре, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој н |
јан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени. |
p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесе |
кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има но |
га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трч |
слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му |
.. зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чи |
Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет.. |
еоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб |
а га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови гол |
ло за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле |
ко се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем |
} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он р |
сподине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, |
ечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом |
ја ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си оти |
де пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.< |
!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си |
иленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше |
д му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако |
неш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — |
море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за к |
синачку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Ср |
код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко |
е зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај за |
ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је |
полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — |
еће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имеј |
овци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази |
си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у ову |
ог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и ди |
екаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам д |
а да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика К |
па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењује |
д нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гл |
ота! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салт |
а побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</ |
и капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са |
чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Пи |
ре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје с |
није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате |
> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко с |
а оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме |
’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— |
„А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ |
овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде г |
што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога |
, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! ви |
хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво |
че и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јак |
рцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; а |
ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депу |
ес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу |
ило — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман |
.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и |
то му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Ја |
белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног з |
аде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни примет |
.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше |
о ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, |
ма!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да ск |
ли Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће |
едан снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, е |
ка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p |
окак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно |
ј полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накаш |
како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га |
а?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — ка |
луци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш |
опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! ве |
енце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турц |
се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па сал |
кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, |
вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај о |
ној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не по |
та, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> |
таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја |
ече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш |
в! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, |
сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама т |
е; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичк |
беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брад |
Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цига |
лча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— К |
друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p |
био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у нес |
гар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели у |
агао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто |
није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> |
отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} |
е, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, бер |
чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си |
а је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магл |
е зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема |
мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ п |
А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — |
а шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авли |
ана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Макс |
овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупаво |
хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и кам |
т литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су н |
што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох |
весност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, п |
је ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност свој |
обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели |
питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а |
да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Ц |
овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуз |
знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у ус |
дседник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... ж |
b n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове. |
ема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам там |
можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им т |
па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете н |
.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко вика |
чно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану д |
чну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n |
још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, |
сле сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, |
трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никак |
лом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију |
дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, |
једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих па |
Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштован |
ти као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује стр |
<p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити |
b n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао |
Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} |
ан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју |
ајмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипа |
а сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су св |
анаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Све |
еће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера |
Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам |
порт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалос |
то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и |
атими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Кал |
духваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Ба |
само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо |
их су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попи |
.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још |
бећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче |
а шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у хо |
нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а |
е године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој г |
черке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас |
те димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, |
ли казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан |
де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа |
га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ра |
ек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— За |
и идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} З |
ика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав аде |
јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кок |
акони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости |
мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господин |
се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку д |
ромине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} За |
сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се |
мог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме ос |
ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, |
?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n=" |
’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Б |
е бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гост |
окошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S |
ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог к |
багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, ја |
ис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те моли |
на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да |
се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, п |
— шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћи |
S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нем |
а који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— К |
у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, |
Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо |
кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" / |
ће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та ка |
нем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек ко |
па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури |
!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој |
Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, г |
и ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да |
Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол К |
Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S |
Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> |
такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш |
овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p> |
ет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, реч |
} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! |
там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталису |
е Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сик |
па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И шт |
.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p> |
а слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! |
е! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш л |
ко се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Т |
смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује С |
лпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у тв |
домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да ј |
царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; |
<p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој |
посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и приле |
бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија с |
ла!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <p |
таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не в |
Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за |
лтански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’ра |
онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџис |
p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! |
ртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама |
оште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога п |
ети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учини |
ш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, |
ку њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не |
и да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p |
кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, в |
моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ни |
Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.< |
те, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћ |
а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу |
не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаро |
са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што |
кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова |
руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да |
нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило |
јмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе |
р; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род о |
— која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да |
из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише с |
ио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему |
без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> < |
итога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као свак |
л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако |
е својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је |
као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго |
арим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за |
из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И |
бава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— |
; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га ј |
е — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити б |
саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} |
оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам |
> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки |
ољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); п |
и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај про |
тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} П |
ад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва |
назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Же |
како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, з |
ко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како |
а изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али с |
аћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досад |
ан од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија П |
Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко |
но радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим |
по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђош |
оћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце ј |
ш мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме |
имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћеба |
ме су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица зан |
, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да до |
ужба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих |
амо да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? |
па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разго |
удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше не |
а се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искоч |
ји него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је |
и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то |
рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, ос |
га на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват |
Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бо |
е богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави вергл |
p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, |
а је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било пову |
ош два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер |
ах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и мушти |
м испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба ниј |
поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сока |
преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада |
</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не п |
од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 2 |
у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је с |
лаве, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах по |
е једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г |
ема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама |
.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке |
одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више меша |
ити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) ка |
ве то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље |
> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година |
</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, |
огу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек л |
ису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је |
бран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим траг |
саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, |
ца и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вел |
и чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео |
почне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побрат |
болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће би |
" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако |
сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јак |
{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што пр |
р су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апо |
и Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S |
рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш |
<p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече |
је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеал |
авају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се |
</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... д |
ан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на |
му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — ра |
етислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја |
ш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је ј |
њи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или м |
саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— |
ругу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати ба |
о лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а пр |
слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек та |
ам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— М |
то не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг |
вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу б |
барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјак |
пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била ј |
д топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, |
аја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати |
коници там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господ |
кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашен |
и да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{ |
та војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и меракл |
ознавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државн |
авило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим |
о онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужност |
чност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није |
е онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо |
д је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и вр |
би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га |
ш ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што изб |
а њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два на |
е; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама |
а му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији |
ослужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скру |
ком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензио |
нио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се |
ме било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за |
је.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало в |
А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, |
и се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама |
љала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт |
који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мал |
но им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S |
ту који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога ж |
Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја ми |
{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми д |
<pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари А |
ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга |
невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као чо |
а није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је д |
урјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и |
асамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне ква |
у се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; |
око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе |
ени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у |
, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си |
е на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој припо |
а била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бар |
с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> |
али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Воља |
а Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p |
и Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на та |
, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — |
то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла |
ки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не зн |
нт, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас с |
актере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био иде |
тку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председн |
у да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас |
ђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, |
— а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, |
седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бит |
.</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, |
S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, |
је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, ил |
шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођен |
ао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што |
кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити бу |
у и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив ње |
!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> |
ко лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметил |
и био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није позн |
влије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније |
нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се |
натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази |
ле све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цин |
астужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седе |
остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, |
ам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефк |
другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја |
подине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ |
м опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отвори |
ако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше |
— „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се К |
ите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по ста |
врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још ма |
сет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опе |
о, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала |
Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је |
доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачк |
то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне |
} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb |
г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и т |
нули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе |
ича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима. |
е јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; з |
<p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудн |
осле има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућ |
е лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у с |
на и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова при |
И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>П |
а то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас д |
чања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином |
о; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда |
ио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, |
еб’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако с |
та значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а са |
лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му |
јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вел |
кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш |
лим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, т |
ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар |
тво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послуже |
ати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захр |
њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ћ |
им, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни |
а је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову |
су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мир |
председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Ми |
срећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човец |
мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, |
е.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд иска |
.. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мал |
а, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, |
е.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишт |
а пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све та |
<hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Свети |
> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја |
а ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу стран |
p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а |
али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеме |
као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопц |
ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му ма |
јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, |
а моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта гов |
е може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све |
, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оц |
већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у |
о давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је |
аква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладује |
абадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то з |
оворите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гле |
аква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу је |
иво беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p> |
једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео б |
их ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћ |
ек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече |
а акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој |
граФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да н |
не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не мо |
а дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо |
ко, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда та |
... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. |
едо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и о |
. .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како |
какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Мар |
да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало |
>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деве |
једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морам |
уквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е |
бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу |
ла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па |
мње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} Т |
друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиш |
им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас! |
а сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од |
ива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом |
бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је |
ра гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> |
то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се |
киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, |
тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопушт |
пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циган |
клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке< |
стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално са |
Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, |
и му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа |
Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше. |
n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од |
ега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} |
ди рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла! |
мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка б |
/> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непозн |
купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише с |
гичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се п |
о, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ на |
латиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудн |
ом, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад |
наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— |
е вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. |
<p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертх |
једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетиш |
можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курја |
више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако |
батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му по |
н жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на |
диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и о |
а у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипр |
дмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најл |
ратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; |
тиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’ |
д зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим |
ан квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо к |
а за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, |
анчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако |
ник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, преш |
мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а |
гра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и иск |
нце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш как |
задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, сви |
алост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А |
и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман ст |
ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да |
теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p |
’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели |
ци — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Н |
> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, ка |
о је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро поли |
још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} |
Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— |
="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви |
е.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензио |
век и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја |
ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Дад |
си г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} |
а да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, к |
е... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам в |
то фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, |
је могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги н |
не неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на |
дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са |
мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даљ |
!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече |
евдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја ке |
ад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви |
S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља.. |
јак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни г |
.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се предс |
адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> < |
Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ј |
уштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга |
петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, г |
шта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва |
воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да |
јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жит |
итио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потег |
опа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, ка |
ову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи |
<p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с |
авља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и од |
е, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко |
па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели |
т остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, |
тав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вел |
у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше |
ала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> < |
њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поуб |
! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — ка |
ку; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћ |
о оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ов |
је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда ни |
ор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни т |
, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето та |
сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не зна |
— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.< |
о пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Х |
S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротни |
.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; и |
блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу |
ш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нист |
Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пут |
<p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27 |
а се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Беогр |
</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> |
зда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ м |
лберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, |
вај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивков |
ара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{ |
благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим ос |
ас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, |
зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ив |
де да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у с |
а доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми с |
ганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! ви |
и је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде |
а засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си |
>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву |
сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бо |
тиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још |
љаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него |
ога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па изв |
о је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као |
е ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у к |
господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, |
така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне |
— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равно |
; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш |
па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} |
ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А |
ир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек ш |
{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да |
као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гл |
ашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, так |
Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки |
онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија |
Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{ |
! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без |
година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год се |
душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже |
деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, |
што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} |
прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то |
ки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно ст |
се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није |
вилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест |
јер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, |
опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице |
човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрач |
ала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак |
Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да п |
е си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да |
чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не |
<p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, |
и питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра |
ећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас |
џијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} |
дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{ |
даша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динар |
верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазни |
ован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! п |
ву арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред |
, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, как |
ице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— |
; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је по |
кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А и |
оједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај пам |
усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они ја |
ремру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одм |
ва трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још |
.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове ле |
се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="1 |
аздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она |
е се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други пр |
па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и д |
</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, збо |
аш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме |
ћа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} |
А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутра |
кам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радим |
илулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и |
па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј с |
га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесн |
с покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана ча |
ја фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а м |
ују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим |
pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказ |
— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! р |
а, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору |
та онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде |
ни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чи |
емљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су оти |
о шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, невер |
Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Он |
— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од |
p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Ку |
ромицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и |
мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове |
авама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће д |
знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да т |
је сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него |
у дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене к |
ако се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја |
одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отп |
а калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, кол |
и га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а |
а.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p |
куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добр |
ивоту да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре |
тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаље |
м, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с |
си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, нес |
Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа |
— узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим |
а ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо ку |
ечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле. |
раше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала |
лавити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> |
ли Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо |
оре, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одр |
пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има сл |
пију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није б |
у Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много д |
душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да |
лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на ко |
ме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку |
тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти н |
сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Б |
ца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, нес |
аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти |
сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србиј |
а за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко су |
о; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он ниј |
оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, |
кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело |
е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’х |
а ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Наст |
рате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година |
кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, |
аћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, |
ку, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се по |
ако шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да по |
идим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели н |
ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога |
вој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба |
а, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило б |
се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, |
о га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојн |
днео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, |
себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањи |
кну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро |
окати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски |
Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без ме |
набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђу |
нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне |
кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивк |
брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Мо |
ње.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из |
каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад |
збира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање |
пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да |
милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратим |
ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше |
ар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Не |
у ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за на |
с Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску ма |
веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набис |
а гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао ј |
г батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој |
друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка |
и, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни |
еди главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и ст |
е, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њ |
лушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, исти |
прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани к |
о, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Свет |
д, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље |
о! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани |
ар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курј |
а се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p |
па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу |
смо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратим |
у као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и з |
="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан. |
сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Кал |
Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, мор |
. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј |
та ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p |
е разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за ди |
мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеј |
да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто с |
чо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата |
шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што |
е да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се |
ра, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, |
а и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побр |
{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор |
ин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо |
па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратим |
ас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очув |
ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S |
амничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је |
ели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало ј |
из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{ |
ревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе |
ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не п |
пм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ |
нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а з |
ње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како |
дскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана |
поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаес |
атим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ вик |
ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај чове |
о домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се ви |
е Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и ј |
глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганск |
владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да |
е се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се н |
н, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веров |
ш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ив |
ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не |
ачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ам |
ини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега |
м.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинем |
и саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а |
епа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг |
а и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без т |
искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и д |
ак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, вика |
зи, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Треб |
е ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у |
ена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену |
пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да |
ла, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! в |
гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли |
утска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и ми |
ре, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S |
! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па нем |
е ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да |
ај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми |
седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од |
ште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да с |
узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да |
није.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за |
тала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше п |
{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с к |
делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напре |
потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и з |
ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три д |
а сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.< |
ом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф |
а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће л |
ита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се |
лебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и |
ак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, |
ојем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да |
е ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па |
! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{ |
се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџи |
времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бр |
? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно К |
Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је ба |
спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну |
му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> |
и... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— |
омаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи |
, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако |
!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испр |
штајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес |
да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко виде |
уће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима пар |
га, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојн |
ело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну |
за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле |
А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређе |
лији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засип |
нско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у |
си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а заш |
Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, л |
додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, |
ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, |
вршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си при |
си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а и |
да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си п |
нако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p |
идо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па |
само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вреднос |
— па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и за |
дују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих |
пет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине з |
и!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S |
ачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S |
капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од вр |
ске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као |
бацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међ |
> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа |
олом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убав |
! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S |
ече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања |
те, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко ... |
седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пру |
рдарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па |
ијем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без |
а полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p> |
померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господи |
се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi> |
првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука |
{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти |
Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, ва |
зним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви |
за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми как |
оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} |
<hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господи |
уј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> |
а жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и |
ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећем |
.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па |
них позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!) |
стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, |
а не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, им |
седниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки |
ју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене г |
и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! |
инови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар час |
бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као д |
авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се |
е опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Ци |
о, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и |
чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама |
свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, |
о!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вин |
једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— |
а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, п |
а овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли |
не Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Ф |
а и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек |
/p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе уз |
<p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побрати |
ушу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива |
па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од |
кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако |
век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика |
богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и |
и, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побрати |
ратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да |
је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, |
> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи д |
тиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље с |
дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат |
зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, п |
њено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} |
ниш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се уд |
S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што р |
амести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше с |
а, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си |
зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору |
да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господ |
господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече м |
пу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: д |
тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, |
та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је дево |
туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га с |
ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам |
>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим |
а код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита |
о кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку д |
ели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, о |
мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, го |
ти да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <di |
Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што |
рзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала |
ед кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама с |
и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{ |
да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућ |
ка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па |
ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, |
p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели п |
њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак |
м кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све |
тисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте |
и ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча |
а сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек |
>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место |
азиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p |
p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало |
већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p |
на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па не |
цају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други п |
шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Мари |
Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар |
пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па |
{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И пис |
је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелств |
о се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узаб |
ију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их |
била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} |
инчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногам |
урјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Кур |
ге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за свак |
но заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после |
ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали п |
мет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} |
S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у ов |
ајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош |
рим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, |
до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Б |
лча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ в |
ом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим |
е ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! ре |
ема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове |
ри Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S |
декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и д |
на, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује муст |
рчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз |
показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир |
узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно |
м <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обож |
ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, |
итујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како |
ше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат |
се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и |
рзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са жено |
е, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бу |
ја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на с |
ашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, |
кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да |
малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију |
дним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на |
, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? |
Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по |
{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек |
И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан да |
сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им п |
нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натр |
S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гл |
Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта на |
шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} |
ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узе |
ца Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред не |
врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни сра |
} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то |
иродне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задрж |
о разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана |
и састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хај |
е мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ив |
се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућ |
е у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домов |
удјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А п |
обар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног |
нам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за |
воја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, п |
ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А д |
у да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> |
т; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, как |
На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан бр |
чела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш т |
у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, д |
нт. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш |
у, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једн |
велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересан |
га од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да |
ст година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светоли |
си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље |
е како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! |
видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за |
и и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес- |
оводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p> |
ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп да |
ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вел |
Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учов |
у, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.< |
Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, го |
Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност. |
але у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, мо |
, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек |
то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш п |
рочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора з |
га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, |
а.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на |
ље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p |
дан мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... п |
, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, п |
о, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општин |
станемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него |
дниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозн |
ако, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш |
ошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољ |
ио још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се |
да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако д |
то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му |
о хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече См |
бориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич |
!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу |
што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се ње |
то на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— М |
<p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</ |
најеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, гос |
те, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{ |
му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... в |
јње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивков |
а где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му на |
жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S |
але; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј |
је дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му |
овачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опе |
<hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и |
да се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, госпо |
ели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, нег |
, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма к |
окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у ло |
тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осе |
ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече о |
{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, ј |
азност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и ј |
бу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести |
а шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, |
баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један |
кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима ј |
, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лу |
ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му |
о шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста |
није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори кој |
то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, |
деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, уве |
ратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи ман |
е! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко в |
нати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекос |
доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па |
се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, к |
вије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пу |
а ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у к |
ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> < |
и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући |
слав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} |
— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настав |
и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час о |
ење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гост |
и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, реч |
у, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу |
мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S |
ејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге н |
кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћ |
и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате |
х без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пуш |
Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буд |
е: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и ј |
<pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква |
вати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, |
е су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема н |
— слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјак |
е се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет п |
да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, |
морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што ниј |
ају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гар |
му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у с |
од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније |
Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа! |
о да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чис |
да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жа |
етати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба |
, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из моји |
е само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, ре |
</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја |
реседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог |
пудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дир |
е кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо |
жеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" |
ам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбару |
истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мен |
дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} |
ако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом к |
ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре |
, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додад |
зао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... |
а твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и жде |
S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јест |
ради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај |
Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те м |
га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами ст |
а му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели г |
ме, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас доша |
меје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, н |
вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од но |
ли Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и |
авикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и з |
у:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> |
елу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! реч |
ну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестраг |
гње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} |
> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чк |
почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печ |
ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се |
осподине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— |
нати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> |
...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви |
маћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад с |
а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они. |
ојекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служ |
о авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једн |
="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Ни |
а, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p |
додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашав |
звол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, о |
се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма |
стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци |
те ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! ре |
н није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви ! |
к, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још је |
рого и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће |
, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како х |
?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није мо |
ерује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Си |
ек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјек |
дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре |
ле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> < |
че Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{ |
ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, ч |
а су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> < |
ију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... |
<p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, |
долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле |
аш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, |
е’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ћ |
реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристиј |
во! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, |
е вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Сму |
ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге н |
девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да вид |
за ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеј |
у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети пе |
ћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општин |
и их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друств |
... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викн |
<p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} |
њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче брко |
ућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} И |
недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва к |
видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још |
а се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171 |
шао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S |
а удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту по |
а душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фиј |
ки за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Ка |
дна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, нећ |
— па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да и |
Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} |
ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а ски |
м; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поно |
уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало. |
а; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алал |
н мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И о |
демо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашт |
редомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> |
иским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се |
, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете |
к’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом |
је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад |
, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, |
драво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо |
и процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оно |
повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p |
ј имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ |
ote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њ |
е; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас |
ах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Ф |
ож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се |
</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Н |
спођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</ |
ова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели |
а Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се зауста |
а, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред |
е, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњ |
ао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, з |
ов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{ |
дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховим |
којучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Мног |
(Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен |
мо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То |
мо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко. |
из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно |
тиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече |
и требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, мо |
ола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, |
е слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замач |
а.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четир |
инка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> < |
е сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча ко |
сито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре |
? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за |
погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијо |
</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели |
} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан |
те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p |
га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали ци |
е тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме н |
.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је в |
наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, он |
устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p |
сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" |
Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у |
вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, |
<p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, |
ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша |
се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и р |
ебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу |
еваш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> |
еди на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лак |
је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели предс |
и се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p |
е, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да |
ш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде |
S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! в |
зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, же |
на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем |
Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наре |
у, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обила |
т у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „п |
/> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од |
ве!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу |
ине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе са |
те, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се н |
у?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да ис |
Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у су |
јак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком па |
уге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> |
оло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо с |
Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што |
/p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вел |
и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} |
:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, |
остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше та |
тидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} |
а се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гост |
т се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седи |
баце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив! |
.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади и |
ца од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Сму |
е твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> |
> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удов |
један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су |
!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад |
ву... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у з |
утун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш |
p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој зб |
одине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ет |
<pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој |
терицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра заси |
; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, г |
— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збор |
бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а д |
вковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела |
могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим |
</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли д |
} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с |
! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са |
о, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут |
ћ, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколиц |
е жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на |
тих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча |
и тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га |
о су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи |
/p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како вла |
опрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и |
мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послу |
се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо |
у, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем к |
т’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топ |
" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како |
господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први |
на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бид |
олазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробер |
97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину |
си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побр |
мо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без |
е ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни д |
жеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну |
црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чу |
а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} |
— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном |
едај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шеши |
Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шеш |
Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} |
Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> |
о по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шеш |
ћи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра |
Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре |
к не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини! |
сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С |
погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! ст |
млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, |
<p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— |
ектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> |
, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калч |
!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратим |
>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> |
е мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p |
м.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си |
ш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам |
а.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели |
Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђењ |
ло за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, м |
ој куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а |
’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу д |
се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрем |
Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце |
ко... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S |
слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријол |
ко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> |
"171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — шт |
кад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим д |
а си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет се |
ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од теб |
емој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти |
малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да |
без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, |
<p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствар |
еф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју |
Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги |
ст. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу |
он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, |
јем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> |
} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смеш |
какав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само ш |
сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје. |
</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу |
жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остат |
ину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, т |
аља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не |
едник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљиц |
јасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време |
е лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо |
на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{ |
посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да пој |
ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул п |
те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> |
</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} |
</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да |
<p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а |
ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету до |
главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није |
о си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели |
, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свр |
</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас сви |
и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на |
им побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ |
</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га |
што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да нећ |
ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код на |
а па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фами |
о желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Кур |
никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кре |
е! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д |
накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ет |
радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не |
правим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за |
{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре |
>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.< |
викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идем |
обратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца нем |
Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>? |
да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни |
S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха |
> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, |
вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, го |
у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке |
дна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од ј |
ако хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити кур |
Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, нес |
памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш |
други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као он |
по.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? ве |
рипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се |
pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије |
p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курј |
надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, н |
, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опклади |
>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да руча |
спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали пи |
нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа |
од поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и з |
.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обич |
ебе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш ма |
<p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик ов |
таде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми д |
оспођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и дома |
м сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} |
бу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казна |
о их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га |
Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не |
је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, ниј |
Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} |
селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у ме |
молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, за |
ристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у ја |
а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да |
и... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најле |
рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Ка |
дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, |
сти са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’ |
Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, доб |
казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје! |
а га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бо |
јлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, |
о дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме |
аре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их |
морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујт |
.. <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми неш |
а да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, |
Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ |
p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, |
ке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, |
пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му докт |
/p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша |
ога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попи |
Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли д |
братиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели К |
да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој |
а да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час р |
људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви ила |
е вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не куп |
е треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му |
вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је |
S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба |
уби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> < |
еје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, |
д још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста т |
ају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... с |
моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и |
де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје н |
по бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно |
је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа |
е боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо т |
јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четв |
влији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а по |
еофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијан |
менио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у |
веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук |
уђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председн |
ина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мај |
и вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле шир |
и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се кр |
и.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна |
тарац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> < |
рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — |
мо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај ду |
из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала |
чао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} |
сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ов |
ица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти |
и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као р |
вих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и |
едниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели предс |
ли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узв |
му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу |
85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— За |
питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису |
/p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко г |
p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, мор |
<p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде |
тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— |
о коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у креве |
ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако с |
иде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ко |
одаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, он |
урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петров |
.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Си |
ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том ј |
но је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов |
агателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! |
е.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски |
сти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво |
/p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да игр |
како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас |
Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! вик |
че, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкр |
а!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, |
к сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу |
Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p> |
јанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} З |
ристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило м |
ачелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је п |
де у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а го |
ргла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на слав |
ужити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одигр |
и потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. наче |
ку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао |
!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си |
ти шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да см |
о да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не |
кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да |
а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи |
помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му с |
ога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна |
се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше |
ећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} В |
дине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша |
есне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, |
оре, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено повере |
<pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуд |
мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога |
што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће |
!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! ве |
да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Т |
ељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Мил |
к у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећ |
ађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иск |
је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Ф |
да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ п |
и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и п |
у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} |
убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласо |
ође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четир |
ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану прав |
стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} |
>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, оти |
његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео |
ек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, реч |
полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата |
уфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну п |
е л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а |
ју и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан ста |
момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до предс |
о већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потакв |
да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко д |
p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђ |
што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, |
и.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко врем |
дало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да |
се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не |
и без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{ |
најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— И |
а глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n= |
с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и |
ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно паз |
боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} З |
седаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и |
како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да веру |
ао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка. |
аћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и к |
д је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутро |
ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за о |
о си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, |
нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни |
олико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу |
ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак. |
приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику ста |
слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ам |
p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Мит |
рмално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{ |
о!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао д |
је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи |
мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и н |
окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је дост |
сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и |
ј да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви |
за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ај |
о је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега |
ек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна |
оје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално |
засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} И |
<p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} |
Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом |
Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, госпо |
јте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{ |
изнати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не би |
/p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} |
јте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрп |
<hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе мн |
какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазво |
наест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе |
Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не к |
дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, |
— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и |
{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да |
нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и |
и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и пр |
акосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до п |
ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли б |
може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд |
о може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашни |
Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, |
бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} |
ном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S |
што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да оте |
о ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, |
ол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ј |
исам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, леж |
умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али |
ија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година |
и јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни |
и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и с |
стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дан |
д куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрз |
врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотв |
га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају |
и Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог |
д’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, за |
никовица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар |
рпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после |
ину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="12 |
еном СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напо |
се депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећ |
учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види |
у врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} До |
ак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће прич |
пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О вар |
не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесе |
несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахн |
и из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда |
ута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседит |
нтом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштај |
цака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично |
Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују св |
, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Ку |
ао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину |
права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они |
. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, |
олако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметни |
орити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно и |
екну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе.. |
ор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице |
ш никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовре |
шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фење |
ф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто |
умим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се |
шли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски кол |
кола!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши с |
ао растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се |
tion" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријол |
мишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним |
у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје п |
иганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та |
да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих |
госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> |
добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави. |
беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онд |
ста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p |
а донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, |
е беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о |
ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не |
интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко |
... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, Сте |
и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам доб |
скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Циг |
о није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је б |
ујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамб |
се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од све |
е новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапара |
ш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем ка |
да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли |
ке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није |
зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе |
ко му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, бр |
ушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем |
кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка |
у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други |
је бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није н |
Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> |
ко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за р |
а пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили |
аботисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме о |
чној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих к |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је д |
знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше |
... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредиш |
када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама |
по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећ |
дан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири з |
јци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, |
ели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, п |
ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да |
што ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давањ |
слатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе са |
Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Т |
} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-ч |
е појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, т |
вана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да пра |
има говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар већ |
ве славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па |
да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, |
у, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, |
тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева |
е.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А |
ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка |
ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, |
м, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, |
едо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар |
Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашт |
> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пи |
је и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p> |
гне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Час |
за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ј |
S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је св |
— Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како |
вија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S |
е било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} |
а сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихват |
енет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?! |
<p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p |
је што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама преми |
о, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калч |
p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је ! |
Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и би |
Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човец |
лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај |
ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, вид |
ако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо |
за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона |
а ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} О |
, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све при |
изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како |
га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити ша |
а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, |
, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{ |
женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом к |
да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао |
и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татк |
ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се ба |
здахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, ш |
тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјак |
ишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и п |
ad> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све |
а и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девоја |
олу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ |
p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама |
</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} |
о без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан |
осте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на |
/p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вече |
редседник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да |
те, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, |
ј ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Пл |
званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-И |
они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи |
па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша бра |
емо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p |
ема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечер |
идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p |
ти осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, |
ш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Ја |
жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре |
ре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што м |
/p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курј |
раћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да |
вио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{ |
анијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољ |
жасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече мала |
{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даљ |
ем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а |
та будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочиш |
ан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и |
ош једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева |
те полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво |
у га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и |
{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад |
арите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p |
ш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи! |
о се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја то |
/p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд |
и приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин |
ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по п |
<p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо |
“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} |
једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њег |
о клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде п |
реме што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа. |
p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад |
љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p |
тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ |
мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре |
а га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <h |
ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: ш |
треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с |
— Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да на |
се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, |
ња види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна |
е ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> < |
Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није у |
а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја |
ане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћиц |
ар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим |
е данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и дол |
би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и мес |
ј што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А по |
pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изглед |
м све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и ст |
{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ов |
обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чарш |
> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запи |
ђе и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то |
егда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И |
/p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А жив |
те ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, |
али по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали |
/p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} |
} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита |
а да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем |
уд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Ка |
ли госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{ |
далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете ви |
то је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће |
вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, |
му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — |
ије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко в |
Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек на |
пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} |
.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> |
бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{ |
та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И |
устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа |
памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча. |
е даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брис |
> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли |
вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали |
е људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од |
је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, |
с’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето до |
>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, |
лчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, |
ну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} |
мо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и |
адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећућ |
евету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава л |
амијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што |
па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у дру |
лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу |
Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, |
нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друст |
Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> |
тлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године |
лавеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није н |
ајубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу ме |
а себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа к |
уштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, |
ко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи д |
сподин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} К |
ту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па још |
де и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас |
ају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да |
а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде |
азећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбир |
ирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће |
ди! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међ |
јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче не |
то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком |
ву, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> |
оре, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време |
ија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборав |
како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да м |
ате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Т |
алча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај бару |
и се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг још |
е наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо дело |
се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и шт |
.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што т |
ју један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, |
{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је |
о је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један |
таде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он |
Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначе |
млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити |
} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Бољ |
утура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то р |
едног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} |
е госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па са |
абе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму |
S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, |
стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побр |
обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако |
је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави до |
{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Да |
<pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старинск |
скога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ћ |
није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло с |
акопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није у |
да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја. |
а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га |
— „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, |
p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{ |
асте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> |
урини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде |
стави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.< |
езе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја |
риседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради т |
иче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вин |
в, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући |
у од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чарш |
аћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често ч |
дур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке |
ајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, как |
на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на |
ом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и |
овирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и |
о стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је јед |
а, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, п |
шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога |
да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и |
{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па |
а гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, зна |
лепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто |
ше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, |
могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, |
гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и по |
било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање инти |
нских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак |
н диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да састав |
ућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млог |
чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислић |
, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да |
, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Б |
пођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да |
.{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми |
емо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окр |
па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну К |
некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се дома |
то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Госп |
ч да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курта |
па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га и |
ур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помог |
и дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје п |
а, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} |
и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n=" |
Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас мо |
м се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже м |
испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, |
да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{ |
смо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ |
таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! |
анеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од |
се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, |
апа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нек |
’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> |
ле теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! |
рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ |
ко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па посл |
ксик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео.. |
сиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био |
ваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу! |
то видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} |
Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра |
оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропад |
д ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију |
Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, |
диш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Р |
да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги |
b n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, |
е, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам ра |
е да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и не |
ч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, по |
рков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка сл |
> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу |
ну?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад о |
а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писује |
флера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако каж |
тазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дан |
да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Ф |
држа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га в |
велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио |
бини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а ни |
се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај свак |
тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право та |
азни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... јед |
ди, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p |
нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од |
и познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} |
А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он |
ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неј |
— туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без |
на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја раб |
удо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и |
, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, а |
ити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</ |
Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не |
ји побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друств |
што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} |
ећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча |
, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим ил |
среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги |
да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кард |
p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и позд |
друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данц |
</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како |
послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни п |
, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги |
Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} |
авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Б |
да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па приф |
вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А |
дет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— |
амо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас они |
фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећ |
ш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет тако |
ика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ћ |
акој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; |
тан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он |
а га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да |
атиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ст |
лча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви т |
што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А |
, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек |
, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, |
аг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? зап |
у отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за |
брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узе |
лого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си |
окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте< |
{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се |
амо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки бол |
оже!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, |
образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, |
ућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг |
те јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, нада |
у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димов |
а кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по |
ече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— |
н слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама |
, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за |
пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се |
а да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учил |
: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да по |
" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, |
ју, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не п |
в побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) |
аш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге |
Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за |
{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и м |
ал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да праји |
</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је |
бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Си |
и адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги |
оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет |
м помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — |
саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си |
не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— А |
{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танки |
срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такв |
човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си пог |
за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем |
сли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S |
што, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти |
0" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен |
онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од |
је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у |
ам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путн |
, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, |
“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, вик |
рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фа |
ата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си до |
аздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како |
гу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па пот |
смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S |
е руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта каже |
д овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; |
.. ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо |
— хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прели |
како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А |
аве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама |
ђем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до т |
о; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за |
, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а |
то смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од ста |
, па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг п |
не.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас |
и идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок |
си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да |
pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} |
ошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује |
, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива |
ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено |
ујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јова |
што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење |
S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. ш |
>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то |
!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава. |
чики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За сва |
ју, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо |
ек.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски |
!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, ка |
рећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти |
алча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће тр |
авиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на сла |
да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала |
/p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да |
тајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а зат |
} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ва |
како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појењ |
а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу |
мује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, |
раци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да |
ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и |
Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на |
ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Бата |
џија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за |
то је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како |
усте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па |
е послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) пот |
Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу |
а, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> |
и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песниц |
p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кул |
седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да |
аво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за поз |
је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг |
ају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој |
олицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу... |
си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ак |
ћи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p |
-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани уму |
моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да |
м, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече |
да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше к |
> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди о |
— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мр |
Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко до |
нусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево |
е, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и о |
во.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар м |
ж, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Гос |
потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану |
о ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> < |
ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи |
, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још б |
кир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке |
ли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је ово |
</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — |
l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</ |
чине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <!-- </div> |
ога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест |
.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише з |
жу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, но |
} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурун |
ну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако.. |
тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов с |
д запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овиј |
иште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирет |
не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито |
омаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је |
је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си |
ва за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може |
, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако |
и вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише изв |
ту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а та |
та, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној так |
l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На |
урчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино |
с један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви |
имају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p |
е горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Так |
бе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне |
ед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурли |
.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> |
из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав |
А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују |
ер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S |
тити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S |
е очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и н |
послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, |
, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. < |
Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње вре |
зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l |
<p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p |
подин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали з |
Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па ве |
а си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.< |
разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S |
м си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро |
„Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свир |
е шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекоју |
ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо др |
да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако к |
ча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам |
! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из кућ |
Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено |
ја доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море |
и бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курја |
“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагу |
p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l> |
>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да |
ти и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— |
овека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим |
тиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и др |
нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, поб |
едима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још |
е, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају ку |
се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} П |
е и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да батали |
в-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је |
</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите |
је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још |
аћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али ј |
же испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S |
у, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљу |
удорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела... |
не долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке др |
о је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си |
али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличн |
; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим |
си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, |
цају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Доб |
Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-д |
.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Ми |
ке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да с |
м, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин |
Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг |
т пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на мин |
уче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, |
том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармонич |
био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је |
опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чап |
е добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад |
и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више д |
гризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана кр |
ујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте |
ћи од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опе |
ан био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А т |
само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S |
ање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра |
а? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде |
још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дан |
Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи |
и сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да о |
сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Ми |
алим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S |
у је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас треб |
к брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-вета |
недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко |
ком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, |
ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су |
к, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више |
а стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак б |
уј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја |
алча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство д |
је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} |
ио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али |
оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и о |
. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта |
вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то инт |
вем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? |
само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Мар |
не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше |
, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад ј |
били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова |
избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и препод |
</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га о |
ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и п |
види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво |
жни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— |
приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показуј |
168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти |
долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, бра |
а, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је |
ње!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем о |
ти.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пит |
ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се же |
п онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на |
тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читат |
с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се н |
ла, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао |
ибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, |
ред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли леп |
чима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она с |
, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, |
а и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, |
су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и |
једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ |
Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као д |
о пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази |
аквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој р |
некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, |
ече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еми |
зи тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S |
и штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ов |
ољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено. |
аројко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево и |
, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, |
а увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад б |
Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} |
њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; н |
авање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе |
н.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка |
ник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави |
добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижов |
и за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нер |
промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у |
ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одб |
у војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комор |
нину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим |
чка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и ша |
ање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно п |
очешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шеши |
S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекн |
ако одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да уде |
Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лет |
ни га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Ча |
о сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Цигани |
пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно. |
човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S |
браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, ком |
вно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже д |
ијола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада м |
> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукни |
у у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено |
-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је |
бра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му |
је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир тре |
ији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{ |
овор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне |
ам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И глав |
етути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се ме |
>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три |
Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Де |
/p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, |
и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гро |
</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>О |
о неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, поза |
а од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом припо |
споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу п |
цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да |
е даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду каракт |
окта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се |
њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете |
Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита пр |
, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг |
љен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није |
ико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао |
прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урла |
!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру в |
еница.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p |
поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грд |
а ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да |
лчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb |
Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, |
час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој с |
у почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу |
кочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте т |
женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбри |
није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивал |
е се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис т |
е, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорга |
> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да каж |
учају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомер |
ни, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће |
Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја б |
!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S |
време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и ниг |
о без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, |
х да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S |
Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дан |
љубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он ј |
е се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шал |
у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да |
е!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми д |
Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па с |
давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И још |
имних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и |
то ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку |
и га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада ч |
е пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је се |
ови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог |
саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, |
е, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и |
ке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојо |
, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шуб |
обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко зад |
д, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јар |
а појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и п |
Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мара |
отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добит |
слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ст |
ремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господ |
Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели |
осле пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер |
па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадош |
да: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а о |
а билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигн |
{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и з |
ром, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џ |
обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А |
чуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његово |
ете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама |
у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и |
онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад |
Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај мато |
је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли зна |
се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председников |
рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече |
идо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: |
и, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и јед |
еда низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— |
у несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! ве |
о је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис та |
осао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, |
код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на ст |
е, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, |
а, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги в |
дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и реч |
дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су так |
нем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да |
о ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Удари |
="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доб |
и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там то |
риво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" |
и гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамс |
кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утеп |
— да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Буг |
амо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја |
ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заварав |
е Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да |
ни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да ј |
ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, |
> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да стан |
и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знал |
о сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја не |
кине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума б |
зелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога |
> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па |
свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се |
можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“ |
не!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели пред |
и па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за |
е, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} |
годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште |
како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. |
е ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја б |
то гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} |
еће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу к |
се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању |
таро, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли ш |
А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што б |
> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама с |
’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> |
а тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка |
(Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се маш |
послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатог |
ћута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> < |
овица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове мо |
> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какв |
је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зеј |
у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи час |
ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb |
јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та |
вут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што |
љачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и |
ки, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет! |
епшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега |
оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и т |
а видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за такс |
, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} |
главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинс |
ко онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, |
ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку ка |
света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини н |
е ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекне |
читао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Ње |
е почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку |
те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се |
јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању |
рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час реко |
и.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се |
сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жа |
славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о |
и реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум |
прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Си |
седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, |
p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} |
!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> |
чем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, |
ут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или п |
су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и г |
ој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у К |
се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како К |
о ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Куз |
н.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао с |
ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резил |
врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један ч |
наФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да |
-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па зад |
иде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућа |
’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди |
<p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> |
неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо |
Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му |
овољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се И |
очи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: |
еше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се б |
ше се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајто |
еме последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се |
позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим. |
ао и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зат |
(и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које |
ме, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си сед |
да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хла |
волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже |
— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива т |
то ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ |
о у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па |
кви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни да |
гледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година |
етрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду наме |
урјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вр |
/p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— |
И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео ј |
азити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај |
рдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— |
<p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се |
се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту |
{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.< |
још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви |
и онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом |
лицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, баја |
вол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре |
тивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалит |
ким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијо |
јатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу). |
.</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, госп |
ли онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам |
, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, гос |
<pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> < |
а јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферант |
адном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</ |
дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно |
оследњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циган |
огуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, бра |
чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко |
рко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом |
кише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно |
е:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања |
госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Све |
/> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да по |
> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћу |
а, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физик |
ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја! |
Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај |
ро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причањ |
увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још че |
а имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S |
м ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад сасл |
/> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, |
не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не мог |
, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога д |
ију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје |
вап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} |
уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски |
9" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим |
ље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, л |
. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки |
копу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, |
Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију |
све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гор |
ертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да |
аше и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и њег |
дан кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као д |
о.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује |
а славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме |
Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и |
господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — уме |
он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина о |
газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањ |
<p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да н |
ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој |
ни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме. |
мо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, |
е припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’т |
и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе |
лужбе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти |
уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за др |
о, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n=" |
вом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? за |
протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у |
атељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле |
анске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А |
— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, у |
све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писар |
ега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А чи |
дан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне |
чудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним ук |
.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.< |
нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Ис |
аља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ |
утра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре |
Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} С |
сле дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи |
ше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веров |
> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изр |
и се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{ |
е!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они |
сток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задев |
него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том |
ветом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb |
и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медец |
ође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога |
нути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за |
што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало п |
чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га из |
, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке г |
ио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди с |
кеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш |
кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бо |
атима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га пр |
ам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p |
у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно ви |
<p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га |
гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневн |
то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане |
да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о |
ви човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно |
ча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ам |
кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Кап |
не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће |
S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, |
Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Бож |
а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке |
лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и |
хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао |
дину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз ч |
савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — уч |
Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па п |
омаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не з |
о! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје |
ј си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— П |
мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита |
!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога |
даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Мор |
S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивк |
о не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се |
<p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{ |
ди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p> |
едседник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено |
о селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{ |
и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ет |
не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко к |
аше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија п |
ар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — |
рости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па к |
нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разоч |
сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година рав |
ба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ в |
ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л |
ча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само м |
једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од он |
Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Н |
> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А К |
вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стар |
рјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде ми |
S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не позна |
кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трг |
а? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто |
друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу |
а му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, |
своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се и |
, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне |
те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и |
ај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и |
наје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и п |
о њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па |
њак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу п |
то је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење |
алча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вик |
гмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџиј |
а и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па то |
ева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што каж |
{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко пол |
<p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са |
Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјад |
е, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а |
>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> |
тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89 |
мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал |
рује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да |
ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка мл |
вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је п |
е.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да с |
.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са |
м! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, |
> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пе |
мјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и дан |
лост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следоват |
— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb |
ас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња |
, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једно |
. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи. |
је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} К |
га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а |
и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па с |
А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће |
ак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Н |
имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запев |
прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис ка |
бићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо |
бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па м |
аг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ј |
.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће |
еру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е к |
а жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p |
— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави виши |
г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} |
— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, г |
а набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога с |
ако ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти |
’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па |
аде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господи |
кашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један |
ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, |
избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зн |
ного је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш |
> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> < |
аник, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— З |
антелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима |
.. па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тиг |
скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <p |
о је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А б |
ога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају |
рији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео |
па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Ми |
и и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се он |
мане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Раз |
ице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — |
</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећ |
о ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} |
— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} П |
/> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калч |
е; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у прил |
пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</ |
ерује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те |
купио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам с |
те само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам го |
p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас леп |
гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз |
и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само |
ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши с |
начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантс |
!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да |
Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> |
b n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само ма |
ни, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамоти |
ав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло до |
е Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита |
Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, |
ад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> |
ј кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} |
ослуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазн |
ута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, |
свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним |
га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држ |
дети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита |
ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мисли |
} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита |
им гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, |
сподине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, |
ј преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђу |
нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="14 |
допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те м |
ет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и |
} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора |
поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници ка |
ога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-баши |
момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не |
ај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздис |
Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске |
еће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их |
више слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Мар |
навутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и |
видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа |
дан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S |
нара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устим |
амо једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код на |
и на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са св |
вољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сах |
иганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Кал |
власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћо |
и чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та |
ав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па д |
те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, |
кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у |
ин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови |
обратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује |
лим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да да |
?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар |
исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="1 |
није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашу |
не под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>С |
обинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се |
о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. |
, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, |
побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта |
сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а |
боравиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански |
апаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; н |
S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.< |
в? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко вре |
/p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, |
...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште п |
фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и |
дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш |
нате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија |
ину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изво |
ицира не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо н |
нога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад с |
уке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са |
бимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? |
бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, ост |
сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сир |
ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, |
век.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама |
једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да |
же да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то кри |
ри пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Р |
глади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник |
ечено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрсти |
<p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет |
’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал |
ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам дом |
ли Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг б |
дљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} З |
ча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> |
је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књ |
е треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „ |
деш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> нис |
.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник |
Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине |
?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како т |
и на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Ц |
боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калаку |
погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је |
сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни |
Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} |
ако, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете т |
p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако мож |
дине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} |
! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, |
p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казн |
ао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ |
ица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу |
како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча |
веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседет |
на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} |
Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија |
а не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не позн |
/p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Ве |
је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за |
!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} |
амти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, |
<p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> |
па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} |
ма, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је с |
, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S |
оји је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши! |
} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Ка |
о био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би преки |
да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократс |
д нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци |
Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нес |
и га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и понов |
а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што р |
<p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— |
ко допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јошт |
на испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као |
адили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— |
p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио |
ачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега |
ана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а простр |
садио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И о |
— Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; |
беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — мор |
>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, |
чанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попи |
а четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и два |
ма ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајућ |
а га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито |
о је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице |
је знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао |
почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста |
добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, и |
и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да |
овек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право о |
— некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} |
оћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — А |
врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побра |
и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки ш |
ољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад |
плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па пос |
ча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство |
S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој т |
више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим. |
.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет |
раји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном во |
могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неу |
ој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш тр |
ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети з |
окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море |
лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, |
и, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, |
Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, г |
пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ив |
очи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-д |
име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А кој |
с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви |
а дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је изд |
аро више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пу |
Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о |
урбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било к |
а ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао к |
е, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрм |
учивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ н |
дведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га св |
на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> < |
ј концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико |
Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, |
а правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на |
пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи к |
ога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађ |
а си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дул |
Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, бе |
ругу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе |
ник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам |
ма дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овим |
Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> < |
о! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар с |
ки образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја. |
у други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узне |
{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај тво |
боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на у |
читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Циг |
селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па |
цето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики! |
о су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> |
е.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га биј |
>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију н |
шао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га ј |
т, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, |
да читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</ |
м и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди |
о једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас |
иметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и о |
их и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећу |
Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један |
о сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћ |
’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p |
е и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а ка |
захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— |
p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју ј |
слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крад |
о ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слу |
од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донеси |
не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виног |
шија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имаше |
просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Ка |
а, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сва |
крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласн |
{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муште |
ових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досади |
!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по каф |
шиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак н |
еседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш |
и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које з |
е, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из п |
а.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га См |
p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању |
кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна |
му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> < |
сле је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се ви |
м ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја с |
едног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу про |
ле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ћ |
и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли |
човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> < |
беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначе |
казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— |
<p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта с |
у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у ла |
је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њи |
.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинам |
јн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код свој |
и код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући |
жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p> |
чињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да ба |
и, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, оста |
тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара |
први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... |
кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба |
и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро |
де Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги |
толика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Пла |
е, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S |
о искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ће |
дан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S |
елник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, са |
ављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да сврати |
м признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и н |
ли неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад тре |
већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удо |
ку и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико |
о, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богода |
Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па он |
<p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ам |
казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћири |
ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а |
ек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, п |
ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћоп |
ијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што слави |
ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева |
он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ет |
!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цига |
и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли! |
...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају |
оре, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пуш |
премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа |
еш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме куртал |
дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напу |
пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми |
викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, |
сподине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пил |
ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једн |
в доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да |
вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика. |
ште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме |
ројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за о |
да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће |
ише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па иска |
мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S |
а?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па |
ан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар |
игана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише |
n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па с |
ко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вел |
ебеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овиј |
не, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште |
рећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим јед |
ез татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како ј |
ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође. |
иш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фир |
— И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене |
са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-ч |
а питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па |
оје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање. |
" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јо |
— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, госп |
гњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?< |
окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин |
татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем све |
а.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги п |
натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи у |
ијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— |
е те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и дод |
адију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за |
!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у |
ајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па |
а рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и |
ква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче н |
пају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збо |
последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један |
би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па и |
казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти |
ли Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циган |
ста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А к |
давде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Т |
аваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се наму |
p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће |
ави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево |
јци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми |
задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да г |
ам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и |
не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> |
одатке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за м |
три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој мој |
бија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{ |
еци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги |
и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па |
те кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим |
ик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пу |
или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него |
не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп |
но!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћ |
писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> |
свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p |
али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам |
и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци |
: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— |
између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака бе |
та враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, к |
ml:id="SRP18950_C1"> <pb n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-дв |
:id="SRP18950_C4"> <pb n="161" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу |
l:id="SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, |
:id="SRP18950_C5"> <pb n="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога в |
l:id="SRP18950_C3"> <pb n="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, так |
га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко |
, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равн |
огледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане |
шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ум |
и наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио гла |
олте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није |
о вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега |
ам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S |
ин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ п |
риви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} А |
силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у с |
р, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које пом |
ко пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте |
Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} |
о једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка |
усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у сев |
ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де |
покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ов |
<p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све пола |
а опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, ј |
не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поме |
уни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да |
мо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — |
омад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> |
име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га оном |
>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре |
ом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине |
да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} |
абивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p |
ше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p |
заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је |
поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— |
е.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његов |
е један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте гл |
ђе, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим |
и ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како с |
је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке о |
сера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствар |
свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, ка |
, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себ |
исац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац |
там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време |
купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас је |
овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахат |
ани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш с |
има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? |
та и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, д |
еси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо ма |
дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се тури |
ог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један |
татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви посл |
он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то |
</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну стр |
огледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, ал |
{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак |
и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" |
бес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> |
ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало |
— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар |
бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешт |
х мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски в |
о.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори |
па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, |
и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:< |
увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак М |
још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено п |
сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</h |
</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од м |
ев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: |
то зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! р |
Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна д |
скусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пр |
{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две з |
p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би пр |
и, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то т |
ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{ |
за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ |
лаву да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза нек |
есте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну с |
ут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала |
и г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио |
чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Нико |
трашним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и |
а се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај преки |
дам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја |
издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, |
ија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О |
дном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника |
тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од |
куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Неса |
шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — та |
? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди и |
јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пит |
то рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога |
та г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивк |
па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> |
такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво |
ву у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; се |
на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити |
</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли |
а пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва |
е дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а |
вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско |
опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све |
еће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги |
чно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као |
ардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продуж |
седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и на |
селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како |
ико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке м |
p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела |
о где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наш |
упи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, |
хватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема |
Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берб |
ах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" |
ор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече пре |
. и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и п |
, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p |
о! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш |
е по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.< |
аре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа ш |
е гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, |
...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и ова |
малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} |
а бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре |
и ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— |
>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па |
, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј н |
нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накаш |
о, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е п |
редседник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обеше |
} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа двор |
е то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n= |
евтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам |
l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји |
е, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче |
А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега |
, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све |
на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно ма |
то поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојн |
, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танк |
е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо |
нка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да |
војка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— |
} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! ( |
ћином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је так |
роз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на ју |
тао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па |
је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да п |
па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се с |
воју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују |
ој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— |
шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и д |
ољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не пој |
домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што н |
да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу |
n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се мл |
како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па |
стаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је |
ругог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пит |
иче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није |
ме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за |
х прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?< |
Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> |
а ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била сл |
е би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише и |
влађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако |
итерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни |
ја, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз |
већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ов |
. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад с |
м!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија о |
, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, |
г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју |
што у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само |
а оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а |
обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци |
е, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми још |
већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.< |
ојење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махн |
да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каж |
рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни .. |
. каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да |
мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.< |
ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не |
си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да |
ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла |
о каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се ле |
више, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на ме |
ишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је цел |
ју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> < |
Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и |
из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одма |
на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су |
нио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги |
олемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послу |
ије ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Мар |
меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не |
без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курја |
ба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нит |
а договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на л |
свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави |
<p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја мо |
живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...< |
још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро срп |
а необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим |
не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам |
дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, |
је га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — та |
ком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она п |
има, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} |
тки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; ни |
а „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак |
му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на п |
преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зу |
..{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде |
е-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, |
па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу |
ама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап |
ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се р |
ћна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог |
има, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста |
алонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је |
и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на |
Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право вел |
’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} М |
и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па о |
а бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико |
е поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито |
већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прек |
тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али шт |
ро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године |
енама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је |
о да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како |
а.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио ј |
иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело |
ребе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем. |
Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, нам |
дно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је присе |
евојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмир |
ећ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и |
кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне |
1" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћуј |
ве га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је да |
ење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му |
.</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> |
нога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здрав |
{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, ш |
и му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Н |
ују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море |
. не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвоји |
о селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, |
гај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога |
послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге по |
баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>С |
и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не мо |
лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми |
зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми |
ве Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} И |
ави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочи |
а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксу |
едседник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе |
/p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате |
,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут изл |
и?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро о |
процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, ре |
оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S |
енце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, призн |
Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на ов |
ите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да од |
ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко |
кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, шт |
и срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— М |
, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — доб |
епо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са жено |
смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве |
то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир |
па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и п |
Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потрај |
оћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћ |
очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле |
И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је |
рмала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најп |
вом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</ |
глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под |
<l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сик |
веде; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад про |
горке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоск |
рамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А те |
S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, |
влију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или ј |
у и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели предсе |
ају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p> |
и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће |
озност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна б |
горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му у |
ћу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је сл |
де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па к |
{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем |
кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека с |
="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фами |
ти главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу |
зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше |
станем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем |
ћу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, д |
ство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> |
панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жерав |
p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курј |
ма лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То |
умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и з |
иш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за |
ал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми |
и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ |
</quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А |
ши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј |
p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p |
оби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гард |
} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми ви |
Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево |
у ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели И |
ше мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перч |
И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам о |
од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње п |
јлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па |
рсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{ |
ји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — до |
већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта с |
один - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пр |
га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш туту |
еком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. М |
, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не ве |
/p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} А |
оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, |
званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? реч |
> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас д |
гаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г |
но, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; |
</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си ј |
а председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону стра |
осте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а |
седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не мо |
маћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште! |
> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а т |
н?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу з |
{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за он |
приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос |
, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина |
сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> |
тепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који |
p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, св |
много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бру |
Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} И |
е био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јол |
а часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Др |
зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— |
оседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг п |
ило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога |
ас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ј |
гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече ч |
и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на г |
га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе |
дној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране к |
угим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватов |
од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, |
но.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча |
пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти |
з њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само једа |
ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг о |
чену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како |
<p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, |
ет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и д |
Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За |
еш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, |
ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, већ |
а.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам |
, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одов |
си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат |
апита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, м |
прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка |
а? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога |
а кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште им |
’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска |
јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p |
к.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „З |
.. и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мај |
ем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, д |
не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за |
а за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто |
!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, т |
је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо |
Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели |
њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, в |
дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник |
и доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} |
p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек |
навам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће |
ожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И |
у и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па |
, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпој |
p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери т |
де?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу |
пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа не |
ес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Д |
гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ов |
ерек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> < |
шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам н |
ри сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} |
омогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, п |
ари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је |
оште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми |
...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил |
ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви о |
њеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо |
убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад ка |
еко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети |
уди лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не |
ујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p |
како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Кал |
ку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Ов |
улум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p> |
— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће не |
ено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</ |
за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми |
ладици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, |
књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p> |
наницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола пл |
љу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати |
е коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, |
сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја зако |
ад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ |
ој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, |
<p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</ |
омаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама |
зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећал |
фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?! |
а који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та |
била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја |
та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да |
баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни |
. срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, при |
ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и |
p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите |
ене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ д |
ез свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто |
веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како |
ко лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш мо |
око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си приле |
ајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па |
и прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’... |
таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— |
S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— |
Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћи |
Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, ве |
и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у |
/> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио к |
ема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столи |
о, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте |
? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од в |
о ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а чове |
ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, |
е брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседн |
отле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су л |
и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како |
ужи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то рад |
<p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања |
S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост. |
но се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче ос |
{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} З |
некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" |
, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p |
ен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје |
S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу |
ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја бер |
, па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> |
и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва |
ли.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење п |
ко сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махн |
, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим |
мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не у |
ио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све |
="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало |
ензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вел |
и пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад ч |
фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко |
>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођ |
есте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— |
и.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немам |
<p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова с |
тњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знат |
</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, |
то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај |
неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb |
ријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуб |
ли домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S |
ле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? реч |
аборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; |
Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а |
а прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу |
е.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша ј |
кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — |
сподин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је д |
зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе |
да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љ |
јма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу. |
на прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај |
<p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изр |
ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече гос |
да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Г |
између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децо |
омоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и |
ања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески п |
е Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски |
срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо |
ћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу н |
те до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто г |
крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, |
ати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> |
, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику |
одгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ |
Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивш |
о све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средс |
госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и |
овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госп |
те, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и |
ти — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиш |
м тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде ве |
n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, |
ле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му |
спођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћи |
и и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо |
ака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за |
десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена н |
доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко |
p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби |
дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстит |
че, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{ |
баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те |
море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и |
е Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек |
на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених ц |
тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века |
имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинс |
а шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер з |
чета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошл |
зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека |
сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или ви |
иром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се по |
и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, |
олиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му |
ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све сто |
о ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па |
> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне |
аши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} |
pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а См |
есе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, пе |
ирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се |
ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Мо |
> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да |
/p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} До |
/p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. |
влиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправнос |
мпа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћ |
дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде |
да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом |
врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке с |
, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Ула |
диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, не |
о јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове слу |
/p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море |
рглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље |
се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумов |
е, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! |
} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и п |
чи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, |
а.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај |
S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек једа |
у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, |
г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио ду |
и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и |
коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством |
у не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће |
веци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опа |
олико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш |
тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам с |
ебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело |
гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају н |
заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— |
забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата |
купљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календ |
визиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па |
е и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна |
апија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и |
домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао |
пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и |
ј жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и до |
јн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! |
/p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше |
е онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогн |
> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Циг |
ине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Бата |
каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал та |
а Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост м |
, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по |
ву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не број |
у ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али |
еее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не п |
с’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништ |
вија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред |
не т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Тур |
-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде |
пет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него |
ава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оста |
си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на |
и у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдес |
ст; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци |
p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И |
.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му |
! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изн |
вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свет |
е с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (К |
<p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија |
си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован чов |
а начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ло |
г Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по |
еним рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке |
е беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем |
кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке |
упаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звон |
реми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећ |
својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се из |
дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А од |
заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џ |
ља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с н |
ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а г |
ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој де |
ешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљ |
S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> < |
нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица |
ро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p> |
p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич |
а Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и ст |
Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе д |
— куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги |
ога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S |
рецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих п |
! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, г |
p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, нег |
вали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сео |
>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Шт |
у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки |
<l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> |
А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да |
таква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш |
ам’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво поје |
есче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>И |
тла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци с |
e> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд н |
када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракит |
<p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин изм |
одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да |
тела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су ос |
Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причек |
мам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, |
снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на |
а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи по |
њава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— |
ш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово |
<p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје п |
су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услу |
омо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Д |
што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и |
е ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг |
рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задр |
о је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је г |
че па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовр |
иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не |
како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана му |
56" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на не |
е.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Как |
Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећниј |
ре! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p |
ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светис |
о једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бист |
који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> |
ћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели |
и још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што с |
ади овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{ |
саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, |
како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за д |
па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту с |
о и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на дол |
фт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па |
неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) |
лада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет |
и је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми има |
рати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па ж |
кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и п |
лис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си |
ви пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накр |
на како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, |
ш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, нем |
b n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се |
оре!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, бере |
тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти |
те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — |
домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за уд |
м си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине |
.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, збор |
урјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Рак |
ом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не доче |
кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чува |
ерем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из буна |
— казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и |
ри; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си иде |
едан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</ |
је јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не |
у купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од му |
вко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— |
екнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како са |
керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} |
вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не брине |
к, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседн |
си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па |
А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, |
гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! |
ва работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, д |
омак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу |
аг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ |
ва јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} |
, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... к |
Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше јед |
, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не |
е?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти о |
г, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), он |
ва Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена к |
у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви ка |
се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си |
што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју н |
Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што |
среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си |
накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каска |
стаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак ш |
м.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка г |
е остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу |
Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође |
братими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене |
чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, |
полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво зна |
неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за ме |
мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојче |
јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш как |
не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</ |
з лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да |
баво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и |
им својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оно |
чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше |
p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора си |
тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> |
ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас |
му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, |
н ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко мло |
ам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши с |
Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да с |
бе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар т |
ва стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А |
амћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецн |
па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; |
белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућ |
?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује ло |
оћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева |
ка.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ак |
од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p> |
ако саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антери |
ако, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; |
за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџ |
лем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јо |
м јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антик |
па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" |
људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> |
има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од р |
долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{ |
бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да |
з њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да |
’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давањ |
м, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско |
} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те |
у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво |
лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше.. |
гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па т |
асто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас |
ди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чиз |
очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не с |
може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па |
" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па зако |
чо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му с |
>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> < |
а, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави раз |
ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за п |
неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако п |
не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, |
иса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, ш |
о авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела доне |
, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица |
њу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> |
и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-чов |
?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега... |
рганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема н |
док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудноват |
ам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо. |
га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фанта |
вањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лиц |
и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, |
Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си |
’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па |
а! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непозна |
се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.< |
на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им |
лонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ип |
старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и |
рало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј ( |
и, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске т |
беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на по |
“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ип |
било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обр |
ребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Гос |
ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па |
ам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и |
столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћем |
па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, мло |
> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш |
ше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... д |
ј и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! п |
доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си |
жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и за |
га, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с |
А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш п |
е свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви |
мтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на |
Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p> |
ожи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> |
ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до |
к, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и |
се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре то |
е изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто. |
ани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ ј |
као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напомене |
Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} |
а немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас ти |
— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ни |
шао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без |
ве се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то пр |
S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко |
> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко м |
о, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> |
лажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После ово |
{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погин |
ава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, |
тиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чуј |
ош остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} |
напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је |
сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демо |
!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седа |
уштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па |
бори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу |
не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, ка |
ерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p> |
а. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да с |
моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац ова |
коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да |
сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p |
чим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фал |
ив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да м |
и колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него |
ав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарс |
..{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигуриран |
мо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> < |
<pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јо |
гу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па |
тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да |
гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели |
ајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ |
г видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, |
к, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и п |
саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! .. |
ек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, мо |
ао пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, шт |
ће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несре |
<p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} |
ек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се |
</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој |
Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, |
о, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — и |
антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо |
а, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило |
ече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, марша |
краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, о |
Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ |
„Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, |
ам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па |
оже за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ в |
наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који |
о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин < |
си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и поле |
и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Р |
ајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „ |
први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће промени |
ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, б |
аквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изл |
ну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> |
како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пил |
За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, |
ле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Влад |
!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласо |
ће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја |
га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд |
нија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па ка |
публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Ч |
Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појм |
ао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у једа |
о нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А |
ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћ |
.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, |
оли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може д |
к.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо јед |
е чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагурид |
ча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој так |
Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим т |
нем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све |
то кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „З |
гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</ |
дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чу |
оле и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за ме |
саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S |
{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад п |
ш 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то н |
Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и раду |
аш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у |
— Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — |
атко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} |
ји се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако |
у, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, |
уда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе |
је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту |
, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb |
силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с |
на, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, вер |
, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за оно |
а данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} |
.{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очим |
ви, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође |
а бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</ |
ме (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као |
А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред |
је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивн |
е. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, а |
екинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, |
.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <p |
ебе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели |
! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој вика |
а-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где |
ечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> |
своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, |
ао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Мар |
зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки. |
с ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена ц |
кам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не позн |
заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћи |
да ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године |
раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га |
немо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на |
ри дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта |
вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, раз |
моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену |
љења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу пе |
то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадал |
а буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се |
чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и |
за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, о |
у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш |
ом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господин |
..{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да |
>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му |
>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> |
, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензио |
чем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га |
за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни с |
ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се |
се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо |
заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{ |
а.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и |
Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p> |
па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању |
е оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће |
лча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> < |
ена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечк |
тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} |
то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да К |
о седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркацион |
па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљ |
ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него до |
>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави! |
тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш ун |
Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ев |
ослуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гу |
ори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану |
одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се |
пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуд |
ка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаш |
пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, вид |
ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник |
Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама там |
и млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, ц |
је ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој |
<p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо |
е се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сот |
<p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за те |
је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече |
па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осе |
де зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште пого |
хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} |
им из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чи |
из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, |
> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</h |
а овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и |
го једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} |
нако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли дово |
смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хо |
човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола |
одине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; з |
а си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми |
тап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бо |
. гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на оч |
ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцк |
те, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си |
!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте |
закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне |
човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле С |
жиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! в |
се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само шт |
осподине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у ра |
ла је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удови |
в</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи ка |
да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја уд |
обратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га |
што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Од |
уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас |
ак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још го |
ији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може. |
видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S |
д.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, ко |
што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!< |
а ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p> |
их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у к |
з дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то |
реломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избаци |
сан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели предсе |
еш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фан |
да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојче |
и па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће |
екџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; а |
ко.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господин |
е славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а нес |
и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" / |
еленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу гл |
моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p |
то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведоч |
воју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — о |
аћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш. |
ите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... пр |
приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ |
а Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, п |
в без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само |
нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорган |
енут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли |
, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи |
но љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирк |
<p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио и |
на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко |
ели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да пог |
} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причај |
младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на мла |
ђен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за ина |
викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав. |
имо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно |
!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, вик |
да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре |
ја у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} |
те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Жи |
, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена |
л, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> < |
де, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они |
ше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј зе |
p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па |
мо прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Доб |
лану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ |
?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевн |
„Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и п |
ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мук |
и Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Он |
нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} |
ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на со |
?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си ок |
си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вел |
, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од ва |
ва погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем |
нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенад |
се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, бере |
лош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени |
овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћ |
едну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми при |
сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли |
истијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што сл |
с туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекн |
<p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија |
S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће |
и, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру? |
саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју б |
аг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Ке |
<p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је |
ика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пу |
лиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе с |
игде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати |
е попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек |
ко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за мл |
Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја гос |
а овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто п |
ју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле |
имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а о |
Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми |
изнати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико |
говачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете? |
ја и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече луп |
ук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пе |
ели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си |
едиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Позна |
, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, |
ко врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а |
Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати с |
, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто |
архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи |
је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су |
све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, гос |
је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г |
иш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је |
муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, |
а је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слатк |
Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко |
Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који про |
уго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав с |
ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S |
Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку н |
масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке та |
ући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калч |
ол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје |
>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хе |
па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је сврш |
е тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји |
чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће |
— гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И с |
е, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у |
лчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пља |
ник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши с |
ај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже г |
, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} |
х! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, |
ато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је |
страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.< |
преко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у |
’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да буд |
да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> |
— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих т |
ад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бе |
/p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас бе |
ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не за |
т од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, вика |
вац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Ка |
јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери |
ха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, |
први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и н |
уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отв |
оме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели |
;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Тв |
ше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{ |
хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друств |
а му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му |
p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Кур |
и, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, |
/p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући б |
—</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу |
на.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме зн |
pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је т |
оже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, |
> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје мло |
си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се |
, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и пр |
} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ как |
} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је с |
да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, |
баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше |
се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{ |
ог стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски |
како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек ј |
да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродн |
Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диж |
>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нест |
му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек п |
си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата |
а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћа |
о је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напос |
слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и по |
овима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и рав |
S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом |
у и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама |
ређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, б |
дан реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да |
звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као ш |
ући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганско |
Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и б |
вко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не пита |
<p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, |
з једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на |
кошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла |
од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, п |
такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима |
умена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фес |
еџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и |
к сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лу |
то ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така на |
мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, |
авитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар |
и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја |
је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има доба |
ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n=" |
јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуш |
одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер |
тор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар т |
му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Д |
да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пуст |
је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да с |
госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, |
мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; |
ко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Са |
аву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Ц |
S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо н |
јеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од све |
а, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удав |
како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти у |
одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> |
да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка |
ам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у |
тнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, |
, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду са |
анаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и кер |
исте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи |
о ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онд |
упе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју |
сет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете |
па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да |
арави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, нарав |
оја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко кри |
<pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му |
доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдр |
епше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно |
ад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је ст |
да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Рези |
сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев |
Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} |
е му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ла |
ко можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Ку |
Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p |
вко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ћ |
не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче См |
о. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, |
се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Не |
из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј |
ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује |
ђим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ зај |
био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, |
} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S |
— А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол |
, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, б |
те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица |
си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и |
то, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се |
друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, |
што без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; |
чекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко шт |
ијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама дом |
а шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћ |
>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— |
, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, б |
ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време биј |
оже и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има с |
да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ |
пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко зап |
ива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> < |
ле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да |
рицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову пата |
казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{ |
p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</ |
да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј |
иш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо |
м их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још |
лидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и д |
} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки |
хата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и ко |
га Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и он |
о време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је ле |
Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— |
се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут |
кам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене |
’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да ст |
за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и ј |
вден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! з |
!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви. |
зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да |
<pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куч |
?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не треб |
салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по ца |
не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем с |
нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти плат |
колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Изво |
није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Ког |
ед кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће лас |
арање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} |
> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин к |
олим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде пр |
он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си |
ко у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто |
ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за |
домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се чест |
како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо |
теринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна ка |
, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе |
ла, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашег |
ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да |
га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, та |
а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А ка |
мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му т |
ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... не |
ојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога |
хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су м |
најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја |
знем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију отк |
ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове припове |
за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, |
вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ |
леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадес |
, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу с |
а.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побрати |
је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, з |
Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам |
о се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек |
еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога м |
ко пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су м |
Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на м |
<p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис |
девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште по |
икам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се т |
А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом |
пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа |
ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати. |
а!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присе |
ш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, н |
{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но р |
ки и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако зна |
ј кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, да |
је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га |
љско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} |
каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто мас |
шао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор |
{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— |
жбе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био |
мо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ |
мати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места |
мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А тре |
>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче |
љ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панеги |
<p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас п |
ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, |
азује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ |
и збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прила |
Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо |
-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p |
еси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно.. |
пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у ш |
доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прег |
а, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћ |
ле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. |
га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Куртали |
а ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви ре |
е тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу |
вима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед о |
де да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће бер |
! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си |
т немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас |
.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба нова |
ди мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправљ |
’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! |
, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" |
многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, |
омаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.< |
тапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ов |
пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три да |
бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди |
</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил ч |
из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке д |
жен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се с |
цу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако л |
е просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки |
е, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганч |
па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете |
ј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, реч |
јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> |
p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву План |
ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај не |
?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар г |
и!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање |
а Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, |
ћу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш |
Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама |
ју ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник са |
р за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од |
м, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да да |
видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко |
!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стеф |
ву, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и р |
кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p> |
о си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зе |
е.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па |
нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— |
ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече И |
<p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, |
ица Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира |
живи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још м |
ешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с |
и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{ |
који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па |
ала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако |
за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх с |
чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не д |
маћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> < |
аког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда |
ви лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало ни |
лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени уз |
о на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен |
— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра |
дваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, н |
аш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зо |
ис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је д |
к тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! р |
рамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, |
акве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловић |
очекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате |
аг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко са |
а га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упу |
злече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ б |
, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече К |
ена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! |
Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога |
нем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{ |
тра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд |
подине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за |
, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашег |
, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! |
кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узе |
о и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају г |
бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак |
апази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, |
ести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то |
р пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јест |
ара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, исти |
давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала |
и жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што |
} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пуши |
и ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како |
се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слав |
се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А шт |
је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, |
водећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жал |
онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> |
умара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме с |
поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му |
ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је |
не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, |
угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир мет |
то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у |
оме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет |
тели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет |
!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} П |
е ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд с |
гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу ч |
ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Гос |
могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас н |
че Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије |
свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ћ |
S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Ку |
ко дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Поте |
те, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој ел |
овеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздиго |
пуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, |
били кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљуј |
ик, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и |
е петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обо |
има лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да појед |
е поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, |
ије хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пушт |
ли тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! |
л' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! реч |
исте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?! |
пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посл |
и од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Вра |
какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смисли |
признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Бож |
кне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће м |
средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кро |
> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! |
се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господ |
него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао он |
служени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, ил |
S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук |
се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте |
те, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу |
е, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узн |
, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек |
апиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си |
што; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бун |
меје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило би |
и мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија |
братиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим ш |
не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испр |
а.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, |
} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курја |
век?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а св |
и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — |
, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из б |
го срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а |
зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господи |
е и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па вик |
у и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; пол |
<p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</ |
ре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај д |
а, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш |
има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будал |
ек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће |
...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо ко |
и дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално муст |
<p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па изба |
p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче стол |
— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пи |
ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здра |
т ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и |
и! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> |
саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, реч |
ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а зад |
{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, п |
ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дођ |
и домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете н |
у знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— |
— ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?< |
/> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не квари |
.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се дев |
до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ н |
те тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од ме |
ј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па |
?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамиј |
раво кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивк |
ова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, го |
кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, |
бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калч |
дине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ д |
, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има |
стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо врем |
тидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме кур |
ук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас ме |
о, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршиј |
Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, н |
само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ран |
е; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и о |
ш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше дево |
реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, |
сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас а |
ак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и |
аво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што |
е!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо |
<pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели |
а песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, |
и славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} |
па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја дом |
главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке |
ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и |
нтазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ |
о — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде |
теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај р |
ко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, п |
ићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат |
пи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што м |
јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па д |
тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p> |
p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањ |
је што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! |
се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пи |
ени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражиш |
жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не |
вање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је |
уги дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они н |
, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S |
ели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко |
осе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако од |
им јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на го |
ал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116 |
скам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас |
н беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас |
} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пре |
веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та |
<p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вин |
, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш |
са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, |
е на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико |
дно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Б |
прати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да г |
окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни |
Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ак |
а.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и |
у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини |
, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најп |
ног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно забор |
околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагм |
последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и о |
ажити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> |
је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му вино |
не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— |
ме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био п |
само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде ма |
слешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А |
д кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од |
ство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, |
нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти д |
b n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нис |
, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да доби |
њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли н |
ени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову к |
...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спр |
рога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и зага |
се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ни |
ести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет до |
ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p> |
а га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши с |
у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пи |
а мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, |
тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне уб |
му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће с |
, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне |
зарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежење |
ијолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније |
бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, позна |
треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да |
та ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, |
ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли в |
урјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челеби |
да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и т |
, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најле |
p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и о |
ко Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свири |
врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, в |
{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест |
н... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносит |
{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, |
Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка |
да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко |
ска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, ст |
мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шар |
вари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја |
који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак на |
n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и г |
не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n=" |
а.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га |
е, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно треб |
Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога |
чеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик < |
Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет |
ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, б |
ита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато |
<p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појет |
тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вел |
нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу |
p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калч |
збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е |
Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi |
ати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан |
вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> |
истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p |
их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а ш |
азначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правит |
шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> |
азе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у д |
ти пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да |
нцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си |
Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину панду |
но друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намо |
ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите |
ела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова сла |
нај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема |
ву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p> |
ичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче |
уг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, |
негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, д |
тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, |
а; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао |
а ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су |
!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не |
кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, госп |
смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознат |
Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и |
ок само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред свак |
Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, о |
господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно |
p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар |
е порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да |
инареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала |
председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печ |
, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и |
Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а ј |
друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да |
да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомисли |
Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па |
место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-И |
Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, м |
Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па |
једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем н |
е, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Кал |
ће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину |
ко селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Ка |
} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S |
ли новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се о |
како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте |
Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него |
када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог |
ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије |
то смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар поб |
!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— |
једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и |
тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако |
.</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p> |
о то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, з |
Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калч |
оро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Н |
тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађ |
чно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке |
домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чу |
— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{ |
реће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући |
имски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају |
ости.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си ус |
радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.< |
што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него ка |
Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф |
мо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко |
а! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам з |
ад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А ве |
несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми |
трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да и |
кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и |
рвима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и тур |
акав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому |
А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, |
, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим чо |
е не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми |
паднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек |
а ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој |
кнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да иск |
нћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шал |
што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запи |
исује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабаје |
-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ голем |
штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће б |
и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти |
и остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, |
био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не |
Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћ |
'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек |
да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па |
е, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо |
по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калч |
си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је |
: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви к |
/> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује: |
p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу ш |
а од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш |
ед ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— |
бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} |
ија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жу |
икну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, ре |
хвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг |
ио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза све |
у.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече |
најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб |
те отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петл |
еко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и го |
о око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, |
турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Мож |
стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар |
вој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој |
> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје |
Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па не |
лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — |
гинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, |
ва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу |
не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да в |
врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му |
{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све в |
већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себ |
и кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, ово |
ватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови |
о сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И г |
="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> |
саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-х |
к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и на |
а се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, |
и па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми п |
ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из л |
ите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је |
вџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више наук |
бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па |
} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пуст |
обар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} К |
ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре в |
тка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг |
и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p> |
хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Мо |
е како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска |
>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l> |
што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то нек |
иседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> < |
ла, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ет |
пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал сед |
н остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S |
ивеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме |
даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебиј |
до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да |
петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође |
.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и ос |
па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја |
нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воден |
ут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера |
дамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста |
ло.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде |
па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жи |
ок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко с |
меним за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} |
ајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се |
тати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад го |
т.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана ст |
лите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо |
о разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило. |
Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> |
други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљено |
ат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се |
камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} |
овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће |
идосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и да |
анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу |
чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Сла |
од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и |
а гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од |
курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да м |
три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосн |
и најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне |
епо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава. |
екох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвц |
отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака |
{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није позн |
ућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занем |
е тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, |
то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око |
на и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам п |
а ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и г |
Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну |
крете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је л |
пео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратим |
прике, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у < |
миле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ кол |
ш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25 |
тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћи |
<p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у |
} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље р |
стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, |
пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је по |
се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме |
Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, мо |
и по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, ша |
а преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврн |
ни седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало посл |
д се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} А |
иму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. |
и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Ц |
е се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, веру |
претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријо |
пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање |
ране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане изв |
ђе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даљ |
тина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55 |
еле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала |
добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! |
разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш |
Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како |
ој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Слав |
а честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и |
зи брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче де |
пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отв |
ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се |
ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели К |
домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! |
а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да |
ше кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из ко |
е ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и из |
ога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, |
емо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да |
поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господин |
де, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, |
ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју с |
ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је ул |
гућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко и |
да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пу |
ерићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при в |
е уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћута |
</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред ку |
јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пи |
ћи и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, |
“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због сл |
А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> |
сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов. |
то више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се ник |
а, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предме |
у прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... п |
пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славс |
егрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија |
вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу |
урјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, |
да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби |
га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побрати |
ко рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад ми |
га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухв |
вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина |
у, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, ви |
па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле |
а дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде |
Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да т |
ао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а |
тима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш |
<p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си до |
оже, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако б |
Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то |
теља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам |
начеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено ј |
лаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме д |
ан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостин |
ви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, з |
} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{ |
а слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни |
буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светислав |
и“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте |
ци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петл |
ни се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је |
трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, |
оћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, |
е деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — |
сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да би |
почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може |
који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио |
г тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да |
ледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Је |
{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар. |
а држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензиона |
ма нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и ра |
еша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга с |
и !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вин |
пходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће ск |
лан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтикл |
и.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве |
останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, |
аг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, |
лим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља |
о шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, пр |
освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и |
дом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће |
Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу кати |
та да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« |
/> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је |
једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе |
како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питу |
и: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо н |
ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} |
> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро |
сти, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пун |
, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље сво |
сет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам ве |
на је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била м |
било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да т |
тан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и |
ав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам п |
ити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Гд |
сму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од на |
а скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quo |
једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо дол |
ужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! кома |
од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он п |
Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо јо |
како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} Посл |
лимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљин |
премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви |
љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути |
пштини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да |
S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво |
ало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: |
ог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Ка |
кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па |
p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> < |
{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино п |
остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају |
ећ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвир |
А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година |
! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте |
ито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скут |
пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ам |
А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако не |
ио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија |
али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> |
мо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" / |
он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике ти |
орављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се |
добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да ост |
ко га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресеч |
ри најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га јед |
дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} А |
<pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не з |
и отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што |
ајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми |
помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све |
ли, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што |
се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ |
сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље |
баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али |
ко су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се она |
даш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде л |
ао иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, |
ал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес |
и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето |
де да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту |
р и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! |
ко мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, со |
раше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, |
треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи ! |
не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чин |
неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се |
; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу про |
и потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} |
S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече |
па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} |
} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо! |
демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се |
ена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не б |
м! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? |
а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да и |
пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а |
лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; |
“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде |
о си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем |
ди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-вер |
који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је уми |
једно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљо |
S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је са |
воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p> |
ја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ов |
о куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред |
> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете с |
као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчи |
мек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар шт |
о добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Е |
молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си |
реба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, вер |
/> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ зај |
Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Карда |
да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја |
, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао су |
ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му ч |
осинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“ |
Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Ср |
јско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак |
постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испуд |
, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четвор |
Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо куку |
.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје д |
а здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трља |
значеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, госп |
Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач д |
" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина |
провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлиј |
> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, до |
или... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санки |
ору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће |
/p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е |
запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке т |
ука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим ма |
на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па |
јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да |
е.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се |
S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш |
половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем |
и у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она и |
још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним ма |
а!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да |
после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на смет |
па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два за |
знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се |
даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време сти |
му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни |
баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?< |
ма да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас св |
братим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не дава |
ужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да р |
е тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да |
што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријол |
ће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за |
а ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам |
собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} А |
, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе! |
е говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, с |
му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази |
дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S |
{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и |
и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{ |
шта и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Б |
тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јес |
ија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море н |
аћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, |
е дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао |
је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети |
шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда леп |
баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве |
вамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут |
ичку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Срби |
две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да |
зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни би |
си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> |
чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па је |
глед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највиш |
бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} К |
А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, |
/p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде |
а добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и |
сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Кал |
, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја |
пустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p> |
Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се сам |
отаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели о |
ам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш |
а вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то |
а се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да |
во ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо |
лча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, ј |
>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамили |
и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, |
и Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p |
рама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курја |
па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појав |
тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у др |
бу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од |
а си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама |
еје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кути |
} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу |
— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да |
ији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав |
гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, ко |
инским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" / |
</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да |
и погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, |
ој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да |
и тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми |
без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — |
у реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си |
и па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што |
.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> |
у!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је |
ебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џ |
и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским в |
окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи |
n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! |
и казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, не |
сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а дру |
ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ам |
што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле |
/p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побр |
ки метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу |
S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кар |
вом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што б |
е рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како |
сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра. |
— карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, не |
не тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног |
роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побрат |
Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Кал |
умеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{ |
ма три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па |
иш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш |
, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад бу |
нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нек |
гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник пола |
па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана |
бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{ |
, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видел |
p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало |
о травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан оп |
ојничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је |
а му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за м |
ца?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> |
о,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем |
,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти |
ико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:< |
нај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> |
дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да даде |
саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, в |
трљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки |
ко батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му |
деш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комш |
обијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после ни |
ојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побуд |
ори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па |
за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти бе |
/p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога |
не, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашт |
омору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> п |
у чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија! |
’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p |
и, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци м |
она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рап |
еф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, |
да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е |
муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S |
{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј М |
а фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулу |
емо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де |
оспоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је д |
а ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ м |
.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — |
иле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а он |
ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал |
е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p |
ну човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћ |
ет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, п |
ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крв |
>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па |
то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Н |
с багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар |
мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, по |
а!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и |
> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде |
еколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стад |
у отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махм |
немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Не |
ских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну |
свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога |
је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у ту |
<pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет |
мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </qu |
тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ |
а се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој |
кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> |
н глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> < |
о, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.< |
Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегр |
че кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују |
твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике |
ћу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пусти |
— „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да |
понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си |
ћемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све |
соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па |
} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе с |
у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, |
ине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, |
а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си |
а у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да јед |
мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Кал |
д стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Ми |
то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај н |
} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па вик |
куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је |
ици кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> |
дам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на |
<p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљ |
шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, |
апа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није х |
е разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола п |
ам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи |
можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и т |
е места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми |
, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, |
част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мис |
твар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева |
Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку |
мо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели |
ме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком |
их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека |
е Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та ч |
во си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, |
ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше р |
ик.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— |
дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па н |
женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа вете |
дем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> |
наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физ |
м... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак |
сара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што ст |
ракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и и |
слав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да вид |
а сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут |
да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је с |
ла за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, |
ите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајт |
ио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша |
ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <p |
, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, ко |
чно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чији |
се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред |
елук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су б |
хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и |
је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље ј |
ла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „ |
старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имен |
безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам |
т у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да |
му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ |
назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој |
чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор |
вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако ш |
јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче с |
} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знат |
ли силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-пр |
цу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жи |
па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не ск |
ограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Мило |
зменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</ |
они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, по |
морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам ш |
е, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који ју |
зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а о |
а зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Измеђ |
ко даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимн |
Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће |
<p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, бр |
човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија пета |
и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, к |
и ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Заш |
<p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, |
</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си |
ојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> |
дан суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сун |
рено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, |
мам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена |
Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег ч |
ом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуг |
ку.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са |
отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија ст |
, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиц |
, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патер |
и дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — |
/p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Бо |
хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а |
веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадо |
о! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а т |
ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпо |
А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка |
} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет у |
т у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се |
а лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} М |
{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако |
еници“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венч |
{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи н |
е како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене к |
собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи црка |
абулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско м |
не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млог |
не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђ |
пођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањај |
и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме так |
за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га д |
наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она изд |
пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твој |
="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти н |
и тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му |
ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све |
опити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n=" |
ирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се |
познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари |
уло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано уст |
ика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике |
пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш тол |
био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без пав |
на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с глав |
ор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фа |
мо један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрак |
аша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад |
је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мал |
дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! |
ђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рек |
е, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као из |
А</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пр |
нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих |
ка.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казнач |
врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па |
>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајду |
ма ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна ил |
Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред з |
едном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има прав |
ки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марко |
p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напо |
/> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-да |
оште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си |
од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па |
{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Им |
ила патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет |
head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{ |
данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то |
овац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ |
прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се |
> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми јед |
ра и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом |
и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после служ |
о; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече |
ни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како |
е жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па с |
елешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од ов |
им Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми |
о је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и св |
у премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ци |
ао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, пос |
икаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или кла |
многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тог |
ета.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога с |
е црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успа |
ита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та бат |
ао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм от |
албовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ип |
>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И дом |
знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, |
ана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним ко |
жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из |
мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа |
он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са |
лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote |
га дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његов |
имија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па |
ли су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним |
знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, з |
мшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима |
шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја |
галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је д |
и, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па |
ај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама вла |
ин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-б |
х до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој на |
оја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је м |
ула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим с |
како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим |
ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и |
тишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до |
ре муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни |
сто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рек |
човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји |
милије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи |
Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола |
а ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’х |
еш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, виш |
чак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар така |
а живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спал |
во он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се уст |
во доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, ал |
куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју |
с, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p> |
те, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, |
о сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми |
ува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија |
едну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, |
унав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наш |
ак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет ј |
е, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо... |
да иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни д |
ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство м |
, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од в |
прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном |
и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога с |
е бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л |
побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, к |
</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по под |
<hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{ |
-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да ви |
> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да остане |
ао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све |
г опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не тре |
календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, т |
два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> |
и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни |
’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" |
{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Да |
уд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, не |
ветислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам само |
свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити |
е, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на |
Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да на |
орење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од |
амота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тар |
о удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, и |
и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, звани |
диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</ |
а, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше о |
ћу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и |
а се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, мест |
дниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, |
им се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p |
ко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак. |
ођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња дево |
ане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје |
фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћур |
егов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоц |
то.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко |
ојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, ка |
/> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на д |
>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох ш |
не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Нећ |
погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путују |
истијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако з |
је увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један киј |
од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад |
о час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, сл |
окат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јор |
стематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколи |
, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} |
.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто |
д је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> |
илет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јо |
ратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и испра |
<p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</ |
</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! |
емо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данц |
ослу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџ |
же.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може |
И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} |
а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио |
о, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим |
ма.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слик |
девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па з |
дседник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, |
колико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, |
оши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба |
ваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадав |
, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обож |
, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали гран |
кана, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није з |
свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном г |
је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, т |
л’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{ |
ио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурн |
а била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, |
одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала |
свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи г |
ржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га |
урлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му |
и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској |
сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци. |
ило, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он п |
... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p |
тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра |
ио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Сти |
S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p> |
ам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та |
а-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече |
скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако |
да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајц |
братим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ с |
вчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг |
дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз гра |
екуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима т |
рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено ус |
једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се |
и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није ник |
ма дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандис |
пуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табак |
} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање |
аре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! |
да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и с |
ана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’< |
днику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитк |
зе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ А |
ead> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролет |
бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> < |
чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три |
, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци с |
а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник |
вадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборав |
о, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек извол |
са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> |
а коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив |
ицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} |
>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> |
ње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто |
од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх |
у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} |
у је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате! |
вење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, |
аје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред |
драно ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, |
море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како с |
се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву б |
са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике |
ко мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шар |
бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да |
им те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (по |
ајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да |
побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quo |
ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па |
оља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима. |
ума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} М |
е нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски с |
самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у |
а имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до де |
} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, |
Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и |
ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и |
Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па |
, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим |
>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, |
ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} |
<p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у |
његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пр |
пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Ке |
пита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да |
о соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и |
до!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их |
писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа... |
а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле |
?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што збори |
лким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако ми |
емо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеј |
погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разби |
ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам ко |
весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи б |
угога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А |
е, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на |
се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по |
ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, |
о сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја н |
ати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле |
{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а т |
ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућ |
баво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S |
амо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он |
оју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пија |
ан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо |
авамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога ру |
е Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти |
брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече И |
е, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук к |
енце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да |
вате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} |
архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш ш |
лајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море |
динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко |
те писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господин |
ладожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше л |
То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, н |
вцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега н |
а се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има та |
ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убав |
окана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем |
одине набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове |
вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за куће |
ку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску ч |
} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, как |
.</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да поје |
оја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће сл |
ругој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај |
јченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p |
лиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је |
ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити |
акле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао тр |
рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А мом |
одине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једн |
<p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она бу |
едо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за |
по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" |
видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима |
ма и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врб |
и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на ко |
све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу |
ви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} К |
о може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада |
на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" |
уче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш м |
а софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете |
како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу о |
<p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{ |
па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и р |
беже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уз |
гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да |
а гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, |
ју и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у |
<p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да ва |
то може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче |
сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветск |
брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} |
жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу увод |
већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепа |
ло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако |
{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, |
а си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто |
господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} |
пада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, |
војче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p> |
} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели |
{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — |
Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг |
— Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чира |
лого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па |
аш, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, в |
агаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућ |
тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послу |
ко до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак |
од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФа |
ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав бур |
како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пил |
да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да |
час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господ |
рете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее пр |
е омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} |
p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо р |
идим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како меч |
емо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си |
своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су при |
алиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто |
иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван |
, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавај |
о урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— |
.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</ |
</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане |
ије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Доло |
једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се |
ја; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу |
е мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се зава |
цета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улаз |
вутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо |
’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је |
.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — |
гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг н |
тају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па |
те по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци пот |
и, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.< |
оји је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, ка |
дитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Мари |
попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само |
чеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко г |
јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много зб |
едног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча |
вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како |
аљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Т |
стала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица |
махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите |
у се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} У |
ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијеше |
чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у |
си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S |
’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим |
итује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли беген |
<p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне кера |
— ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни т |
еше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та р |
види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>пр |
а да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у ов |
јеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија |
за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, как |
аро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њум |
ако је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што в |
ера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја |
нпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако |
а и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је |
има није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео |
икам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сик |
на ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем |
ре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и |
ка сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије |
поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дуга |
аре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се п |
е, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гле |
i>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па |
н сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.< |
е острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, дом |
<p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја с |
з тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорг |
ос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кар |
жак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали |
сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> |
бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! в |
иски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виногра |
ихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелни |
ића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало |
<milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла |
ну и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцр |
он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао у |
а особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То |
p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— |
и смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви! |
цето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспит |
тигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију |
викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон |
мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А в |
, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" |
ођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужил |
ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо . |
а. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си |
пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са |
n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на к |
Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и |
лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који |
би одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слобод |
е, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момк |
{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, ж |
она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне |
мио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је |
био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изгл |
видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код |
ко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак |
заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да |
ећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си |
илољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г |
ју.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра |
д шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Ц |
е дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану |
е.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокак |
ије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман од |
ћу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да |
>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо до |
head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их |
нај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, бра |
још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је |
вираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се е |
мо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради |
г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и |
и.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо у |
дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше |
пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} |
ад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по нека |
а иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача |
уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, |
еке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим ф |
иберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених г |
тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати и |
Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! ви |
а несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно к |
ош други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А та |
оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, н |
вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си вр |
огата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се |
ћима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да |
шљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да ос |
ирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, |
ву! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те |
ском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, |
ота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То м |
еће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а |
кави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} |
ет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Мар |
ога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о пог |
та Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћ |
ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb |
цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је |
и и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у |
! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.< |
дам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без муста |
лаго!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који о |
однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густ |
{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и |
} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту |
пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару |
{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да |
уван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гост |
ма хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколик |
не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље з |
уј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила |
по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда и |
дне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајк |
има Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше ост |
S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се |
, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</ |
што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треб |
?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја с |
, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> |
е то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му ви |
/p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, |
ст, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb |
бло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У з |
ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се разд |
д себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном |
, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне ш |
г дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господин |
у.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну |
угу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Баци |
њу! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код госпо |
оручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо |
по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија шт |
еч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мо |
дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а дома |
н дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврн |
сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњури |
у.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који |
како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало |
на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, ј |
о као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! |
тли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћи |
?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке |
се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауста |
кани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си |
о и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече |
је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два саха |
зговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже. |
женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се |
гледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Раз |
и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разв |
да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p |
Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> |
то прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се |
Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; д |
ече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па ј |
S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра друг |
ава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ д |
аф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на полов |
p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име пл |
ена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Ј |
и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} |
тинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председнич |
е!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлеп |
идиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште не |
да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми |
то. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, н |
ет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. |
у а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb |
— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чуј |
>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} |
нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си |
ва три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, |
ку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући |
магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј |
p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушн |
и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му |
.{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегав |
у и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — а |
му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим цип |
, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Ц |
олико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мис |
е се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, |
Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, |
ај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за та |
рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми нач |
мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносит |
скочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за ониј |
аље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе н |
"141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испра |
председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се н |
} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а п |
аглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као |
.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „ |
за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, |
што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S |
дине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамуј |
о кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове |
} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је |
виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели |
па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће |
у...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!< |
з онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже зд |
вету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја |
четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинск |
мшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формал |
ина равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Мар |
е то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи шт |
.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни |
ила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај |
вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогн |
, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио |
цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужа |
е, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да мож |
p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође |
екни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} |
S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпена |
а си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај |
. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио. |
е кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада ј |
они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко |
шим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као |
кне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види без |
га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа д |
дно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} |
ти.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца |
-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне |
е.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— |
е, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава |
је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто вези |
зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S |
д било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и о |
раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досад |
ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да |
кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и |
славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље. |
да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> |
чеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комши |
ајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радост |
о!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљ |
диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, али |
абота сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче |
збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништ |
ко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у |
а смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чап |
Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требаше |
о авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а |
, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахи |
тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је г |
ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ет |
под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си с |
апчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то ст |
до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра |
штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо |
кад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита |
им допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, |
ости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што |
домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и как |
задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, |
ареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се зап |
прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће |
S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима |
друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га он |
па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели И |
тим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или |
Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега |
председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, изба |
четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудиш |
га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искоч |
>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у о |
— настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол г |
овица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој |
пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та стану |
</quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај саг |
еме газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге |
елији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, ов |
знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с |
амо какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му |
већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и с |
онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не |
тор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права весел |
на — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна в |
ије.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио |
м си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију ср |
о бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских |
та годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{ |
Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати. |
ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један |
љена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb |
Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборави |
а се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, го |
ко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при паш |
е каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председ |
, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица |
чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрв |
е по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, |
га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик не |
се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза. |
вадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само |
је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирк |
до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а |
и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште |
дни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, |
ку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај б |
им и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам |
такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате дев |
Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него |
зија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у о |
ти.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту. |
/p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p |
га овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега |
?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим |
ешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад см |
е насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигар |
д хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме к |
<p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> |
слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— К |
јак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, бр |
} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сеља |
а му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и |
аш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигн |
ш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо. |
су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер попов |
убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше |
а, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— |
ри.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу |
о ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређат |
овници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни у |
се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је |
дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом сво |
једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се |
фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у |
онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Кал |
— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зб |
ђозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали |
читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан |
љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и о |
це буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{ |
аз да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> |
накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, |
за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не о |
е да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та |
и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија |
.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја |
не Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало |
<p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— И |
, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја г |
седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— |
<p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пев |
иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде |
<p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко! |
атко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за та |
, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је |
је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради |
тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господин |
</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам |
ени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако ск |
другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе п |
} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, |
данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују свој |
о жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно |
д сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако ка |
стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, св |
уштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А |
ба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чуту |
ветиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и |
сија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само про |
да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да |
ева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Беее |
Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Д |
свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања |
љан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је постав |
пази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиле |
из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш н |
знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ |
/p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар |
Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек ди |
и „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! |
вац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер |
-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Ре |
кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А |
о што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо |
а на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и |
ици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, |
аних података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" |
домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ак |
p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти ј |
ираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њ |
седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу |
видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и |
ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што |
ек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађ |
о и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају |
за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече јед |
и их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати |
но извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Цига |
авим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш до |
, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi |
човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато чест |
е жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу |
, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да |
S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо п |
гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо |
жући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то |
n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искат |
усе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што |
се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па |
одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда бу |
смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен |
(а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, как |
! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Ј |
аботу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, реч |
ше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео к |
Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута |
сподине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слав |
алча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у ку |
а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти р |
памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ј |
е се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне |
’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и госпо |
/p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да до |
и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за |
атиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џу |
м... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p |
ашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ п |
и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутр |
а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А |
и домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да |
а не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, |
а!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше |
, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, |
ли га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; ос |
, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S |
’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ |
} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, за |
и примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и |
тара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле |
н пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло |
слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће |
е да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да иск |
лисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде пред |
може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цига |
ћу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} |
став’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ |
гом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФ |
гу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ |
Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</ |
га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече м |
} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек |
„Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побрат |
стани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве |
е? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ ви |
ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф |
ашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавш |
дило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, |
ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупиш |
еца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па од |
д ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из мо |
овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, до |
(пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија п |
а је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{ |
а, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми сла |
лаве!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чу |
и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у друг |
ељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали |
ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си |
— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу |
ут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољн |
едам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе |
баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади |
ате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, прич |
ведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није |
чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учти |
А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познава |
мо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је с |
тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце прок |
Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n=" |
лем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише сла |
Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, |
т неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и изв |
да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мисли |
ју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послет |
> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј јо |
нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери |
тима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испо |
n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{ |
Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Ј |
="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигн |
Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет она |
у за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док с |
узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама |
Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ј |
</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче б |
да пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још |
овремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног п |
девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагм |
и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет |
о суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он |
бе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва |
а марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирал |
и ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кућ |
Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по дру |
ете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, т |
а, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђу |
на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то б |
ала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој |
ику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачк |
а — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љ |
р.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одма |
ма тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак при |
пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам |
, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, |
и онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Ма |
ајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са |
{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске |
ту; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се д |
/p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи |
ашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јорда |
ећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мор |
алчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема ж |
о је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у |
нији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све ле |
твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачк |
ке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву сер |
ро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што ура |
вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур |
ло дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су |
вати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија |
мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Ча |
Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} |
а, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ |
„Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких сл |
амо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокат |
ста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} |
="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису м |
и.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устад |
> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мај |
они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; |
кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко |
ам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гост |
аше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да |
о неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се |
ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и |
накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, |
пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па х |
звештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта р |
н и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Ку |
славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мал |
о и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су доб |
— (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А |
здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како |
p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на дв |
игоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријол |
ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и |
и је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} |
м од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке |
а, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у д |
{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцим |
чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са го |
це.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побр |
.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је |
ше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још |
оја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад ј |
>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ив |
е: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен |
ислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S |
променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ |
кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си |
И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си |
где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, ка |
кле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерко |
се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да |
и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Ка |
а наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ би |
на мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлиј |
празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па |
ун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а панду |
влији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и |
асте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник. |
алча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'? |
! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а |
Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и |
оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала о |
ас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, |
ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отп |
учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели |
! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи и |
де је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! |
ио при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после |
јећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и |
ерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, бе |
а што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и |
сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јес |
у тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од к |
ја побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим г |
е већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук |
е и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори |
ости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак. |
е, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном |
.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. |
Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а он |
аред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, ка |
ену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да н |
атима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пу |
ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— |
дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> |
цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да |
ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у ра |
а он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било |
уге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, ве |
ородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво |
шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бо |
не.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу |
е им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога ј |
ад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> |
та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мај |
чеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Т |
ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико |
томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему |
вујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може |
шир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по |
ој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше |
поља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S |
Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калч |
јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Г |
Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први ско |
е се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p |
јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате |
један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Н |
/p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче госпо |
е.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа |
о се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се се |
то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину зна |
нај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p |
а оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...< |
</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у ав |
алча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало |
>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задрж |
сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у |
ва ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на |
славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} К |
ти нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побрати |
а не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав |
слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} |
ше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свану |
омаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се |
!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и ма |
p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за |
ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-прис |
ава веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све ј |
p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све |
ели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко |
кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели |
<pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред |
е’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо |
ер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми ост |
г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p |
знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФу |
.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} |
44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан |
Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се до |
b n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку ко |
е званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>До |
јпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица в |
ко ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! |
несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчи |
је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућ |
прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пау |
а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшини |
маћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, је |
час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко |
прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признат |
аћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај |
тадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А ост |
рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p |
али с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у |
ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; |
тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, ч |
е! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се |
p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудим |
/p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко |
у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се |
на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек |
, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак |
Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друств |
2" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, п |
рем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си пр |
и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам н |
ква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким с |
узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало с |
на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и за |
е разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, |
нозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би п |
н без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нера |
у; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно |
ше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка |
— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е |
о, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, о |
воро у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте в |
цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да |
настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла |
а послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријол |
аф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај с |
збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце! |
емамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројиц |
а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! |
ела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политиран |
ане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да |
до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мор |
а видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} |
} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад х |
> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћем |
У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ив |
/p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту |
стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па |
S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћиц |
си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, з |
обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ |
па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Х |
реба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале |
моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их п |
ив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријол |
еше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше д |
кречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? з |
веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се пос |
у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде |
узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака д |
ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, |
зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас |
га јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише |
</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладн |
} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалим |
а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у соб |
<pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавиц |
чо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се |
орцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председ |
димо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време |
>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ |
И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам |
није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{ |
" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце ис |
као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима |
ко с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p> |
ели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Ка |
га. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или с |
ио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пе |
е момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тр |
ао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му п |
е, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што |
ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, |
неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} А |
дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвал |
а давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Ци |
Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џа |
у да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изнен |
је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна зак |
<p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем кр |
У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутр |
је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио |
тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </ |
и свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{ |
, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој |
јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија |
р до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого |
ана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му каже |
аг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгуби |
вља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па |
n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не в |
за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзе |
> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг |
и Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађа |
А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородо |
де је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град |
у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замр |
<l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када зап |
—</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми е |
требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="5 |
није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код |
аки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћ |
и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар |
анчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не вели |
ачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост" |
раздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је |
о његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још |
ћу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гос |
како да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремски |
ући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао св |
и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, се |
гани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда |
да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ |
Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и |
<p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, |
је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, |
та ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте |
рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} |
ав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, |
алчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и нам |
а да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! |
уме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та са |
а.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете |
кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај см |
о се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онд |
па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p |
госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, |
му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да пр |
ена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — |
ао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађ |
а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели К |
/p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно |
ава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена |
а нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо. |
— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ |
а послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну по |
вости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да м |
под њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав |
толика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петља |
какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} |
{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегл |
га дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му кос |
<p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана |
ишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се |
дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, |
p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама з |
и је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол |
еном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли св |
руштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p> |
а стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, к |
адржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај ис |
крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? |
> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој маха |
дни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви |
ко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какв |
.. ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од |
атали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећ |
атог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: д |
е, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> |
саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Ка |
ахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви с |
а него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с оч |
ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и |
вани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није |
да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћа |
’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал |
А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и пам |
сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у |
Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поско |
обратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се ше |
о да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу б |
уди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{ |
ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак |
које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, |
ки живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у ми |
ило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика |
его јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у |
ту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ни |
ву да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тр |
ш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја |
ратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио луд |
није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и |
ене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> |
у и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} К |
арко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, |
е!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сам |
председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Ца |
ш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што урад |
па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекуј |
, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ста |
да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ћ |
војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може |
шеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи |
на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> |
ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку |
њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. |
ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до |
лим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да иде |
е кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до нек |
могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} |
се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада |
{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјак |
ити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о ко |
’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p |
какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили г |
ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су с |
Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само |
ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — |
онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек с |
га Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ т |
твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, |
а ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ћ |
ла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је |
де на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој |
донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. . |
ено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} |
ва.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да |
а.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на једа |
Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, |
у и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’т |
т тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли и |
То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и |
ајзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да |
ст пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким ин |
Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све че |
за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по сво |
своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море б |
>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, сви |
едниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да помож |
рашније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник др |
.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> |
де је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели |
т и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, ни |
старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им т |
утра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, |
="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не т |
мац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </ |
ко је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују к |
авам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: п |
у па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је |
је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се! |
ији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друш |
.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је н |
држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и н |
а дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја |
али цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и а |
ну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — д |
ате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после |
олачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на т |
ни ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле |
воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг з |
о <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из ру |
едецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали |
тоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, |
же, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је оп |
под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! |
не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p |
ала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па |
жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прат |
едседник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентно |
ак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, |
вима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога м |
да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поз |
SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна |
домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а заш |
{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа |
, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барја |
{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и др |
ћ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да |
S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да |
ство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред |
реко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> < |
и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: |
уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу |
т почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га н |
рјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, т |
м година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p |
гаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно |
n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицо |
ћи како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Бо |
вко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те |
ава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, |
>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабул |
попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, |
а је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа |
ра госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb |
ал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристи |
вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама |
под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви |
не и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и |
и гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике |
лаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђу |
ан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— |
шеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужу |
рујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пр |
мално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па |
а, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја |
одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше |
Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне уч |
оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, прав |
ту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и дев |
{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће |
— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад с |
ко искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свеча |
мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док н |
н.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та б |
, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му |
ележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други да |
о кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у |
ућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где к |
куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се |
од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо |
рихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Ци |
чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:< |
они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа дру |
кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој |
а који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quo |
ика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче ис |
стали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> < |
једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да с |
>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му |
la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његов |
се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Мил |
и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша |
>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу дво |
млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, |
уго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} |
е опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како |
у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, н |
е.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од |
су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па |
лога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стере |
ам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Б |
S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало уг |
ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателиш |
p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се |
сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! у |
ирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми |
ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми |
), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш не |
оже да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и |
Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, де |
и!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији |
био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, |
ад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и |
у шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољн |
{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледа |
о измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је глас |
једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад |
ан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И до |
и моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ |
ко је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и ст |
черашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне |
ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSection" / |
Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту изме |
чи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S |
То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, н |
сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу за |
удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А мој |
ек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћ |
исети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, |
, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дира |
Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого с |
бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвира |
ко скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле п |
ма отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод те |
егнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, |
саја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди |
ији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледа |
foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којим |
о јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} |
мује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То и |
а.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обо |
т удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> |
и Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти п |
јку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{ |
ећ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испу |
баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи |
е ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као ш |
ом панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у др |
ј ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{ |
а је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} |
лан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гост |
ратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја |
о смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу с |
ебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умр |
ео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са св |
неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета |
ео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријави |
се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек п |
и он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи уп |
његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву |
ја га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се ср |
сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb |
о, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени |
ши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисово |
— „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно на |
и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наре |
а мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Па |
p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те |
т; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је |
о; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; |
е.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја |
и на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то каза |
несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама как |
им код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијењ |
арицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! |
викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће п |
млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија к |
аћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много уб |
и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепа |
ија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, п |
а па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, а |
ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби ш |
да прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! п |
и куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{ |
{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми предсе |
без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако |
пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! в |
казува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мисл |
p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турц |
Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Оста |
за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је д |
онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађу |
осподине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је п |
се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко |
енисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто с |
а се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се |
па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си |
, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ |
уј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гр |
— а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам |
во?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побрати |
ен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни про |
>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и |
дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки |
ацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га |
а — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ |
ивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових р |
чком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, мно |
је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и пос |
а тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њ |
је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора |
ко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побрати |
мове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што ни |
да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трго |
би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни п |
а.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавањ |
ле уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређе |
p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопаж |
љи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Ф |
и демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, д |
ици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном |
и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта и |
к који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S |
тање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа |
и дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан |
бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ |
нако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну |
се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људ |
докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пу |
сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако |
. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто моно |
д да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па с |
Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвику |
ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо |
е друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да ч |
ко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом ром |
г зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало заб |
ан, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не |
м казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — К |
и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд ч |
ар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— |
даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, н |
било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од не |
испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука |
и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и н |
табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из с |
в тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, |
својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве годин |
} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{ |
кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор |
учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb |
а шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмиц |
оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске брк |
његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са ц |
криви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште |
јче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капариса |
лила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да |
гра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим |
и Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — |
пеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а |
. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта |
„Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} |
скате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј мал |
. управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гле |
запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, ду |
који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутин |
ће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесе |
аве да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до ул |
и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао ч |
ати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, |
обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још ма |
то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало ча |
мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се |
о одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније л |
на свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комш |
), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад ве |
а мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан |
тио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не х |
— ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прих |
ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Де |
ова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На ш |
су од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хва |
ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана. |
Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се поп |
едно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротк |
ојим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се н |
шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана |
, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а |
а.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима к |
о у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак ско |
е где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и с |
урјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица. |
занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Раз |
а ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Бог |
куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче |
разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него п |
си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знаје |
p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а т |
до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти |
и, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, реч |
е заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је |
д се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне чове |
а јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а н |
S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту д |
ле, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, |
физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући |
ја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако сл |
онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p> |
чања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, С |
} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на П |
то, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође п |
ешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си наста |
аче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који |
кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, а |
ре, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{ |
ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, |
а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш шт |
сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. |
омињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињит |
о „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!< |
чу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето |
тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— |
S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „ |
бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими |
/l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, |
Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb |
гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг ов |
вом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’ |
p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграб |
врсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, |
Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ј |
ође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, ку |
не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једн |
.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калч |
ит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вел |
сет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде св |
оста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођет |
{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— |
.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</ |
ј ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се |
едне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће |
прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да п |
тељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких |
фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже |
род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровач |
будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себ |
} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам до |
и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком пре |
напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак |
уј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити |
једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се д |
е на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролаз |
ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече обла |
е, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад н |
<p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!< |
ма и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лу |
мут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Т |
пске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту д |
даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине |
на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, р |
сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане |
и, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у |
х 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. |
тити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упу |
па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, је |
аном и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти |
ead> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак |
маћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе ј |
p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ |
једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник и |
је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онд |
дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док |
м ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-д |
сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и |
n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђу |
е разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица< |
ђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му |
orpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. предс |
му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожни |
ете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети ко |
дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — |
ала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — |
у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — ку |
за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало! |
S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет! |
А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде |
, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је |
о Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изи |
а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем |
збирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуј |
Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога |
у девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега |
то се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две м |
ње! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо |
Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} |
Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Ми |
‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} За |
за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фам |
молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја |
да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, ч |
требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидн |
ја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! см |
кију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-ми |
Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не |
а данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол |
и сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки а |
Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до са |
<p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вје |
да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{ |
сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Ид |
јали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, |
> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу |
е, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па |
p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивк |
у.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{ |
?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају |
ечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по |
ву без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велик |
ену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по ча |
е се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господ |
.. како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у грам |
е му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Бата |
е си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p |
е отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти |
Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачк |
триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и љ |
во и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша ку |
ућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! |
о... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пуст |
добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> |
ма зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа! |
S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> |
сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А |
знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да |
Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и о |
чи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па де |
писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi> |
еси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} |
да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... пут |
еше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, |
за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека тв |
авање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита д |
дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дад |
Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћава |
гледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја већ |
ни, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо |
густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пек |
ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, |
казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар |
<p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, о |
ој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ив |
а ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју ку |
бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј |
лко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p> |
и хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p> |
изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па М |
теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За то |
босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што д |
да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и б |
те! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђу |
p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— М |
о намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S |
о ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседи |
и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за |
уку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Гос |
е да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из ко |
емљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако жел |
саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући кап |
како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p |
ине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој |
то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој приј |
ава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} |
м на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе дру |
а се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори |
> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ |
.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па |
> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја |
треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта |
навам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, д |
уцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прек |
а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а |
како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Сре |
се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да м |
е, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам бер |
о и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} То |
о!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; к |
едао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му |
на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калч |
; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојче |
у Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш |
ћу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, |
" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако сол |
ије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и т |
лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Тол |
ге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме. |
о.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопо |
.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна ра |
икам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умиру |
редседников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године |
етнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, |
</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и бац |
а и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ шт |
је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{ |
Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби |
p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је |
као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С м |
да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, ха |
рка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, |
ена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам с |
заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет |
ољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта |
там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, |
Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите о |
адостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо |
а хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гр |
ветислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину изв |
а се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</ |
ра!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убив |
p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј ж |
пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, кр |
, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча |
на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије с |
к си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и о |
дне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за тр |
>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p |
очетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’к |
жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па с |
ал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се |
} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, |
Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! з |
разниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију |
— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, ви |
/> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— |
е на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} |
едник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може |
зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! вел |
а; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ |
радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер |
друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си |
вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си мо |
.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа |
да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му ту |
!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n |
/> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук он |
е!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити |
к, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер |
дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} |
а је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљд |
ихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светисл |
Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— |
у бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију |
ика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Д |
ели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непозн |
озоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} |
а онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо |
г на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> |
, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скуп |
p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p> |
>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш теб |
рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју |
па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па ш |
ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јошт |
ет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајд |
као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази з |
е да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p> |
врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да |
да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! реч |
је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без глав |
од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мај |
а.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ |
е не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и сва |
вку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како ма |
помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си |
уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и пока |
а!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово |
долеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поу |
и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циг |
лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д |
слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљуј |
е дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малк |
милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, |
ше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама ј |
па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па |
е па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица с |
ез дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> |
на Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у |
иво, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Твр |
ас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду |
те.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ |
’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ п |
и требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— |
p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да по |
мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, |
, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и к |
ан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе... |
осподине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, |
у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да |
, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечк |
пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије м |
{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину п |
ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче ту |
!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> |
ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг б |
n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га |
о беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбира |
е, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; |
маћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из ку |
же од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум |
И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју |
да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци |
ине, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо |
.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb |
јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како он |
о које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад |
ити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је К |
го после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су |
лчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете. |
жише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани |
к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо! |
ко да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p> |
с твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно руч |
"105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала! |
<p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, |
шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и |
ро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> |
ик има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зев |
>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на |
и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја о |
ој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем ре |
талисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срнда |
било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{ |
несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам гла |
зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и чет |
икал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их зн |
ш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: |
и човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима |
} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ |
ике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива л |
по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Бо |
!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, неср |
вити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то освет |
носно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у |
оја сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што |
ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенл |
— па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казу |
да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра |
S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у ц |
> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и |
Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, |
па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни п |
ште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија |
мо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— |
ли!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— |
Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и ти |
ај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук |
ек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, ш |
!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти са |
ош горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној в |
па, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде |
амет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној |
итују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је у |
ај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол |
p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Зара |
ираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-кол |
под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови послед |
ндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и |
ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, |
е, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, |
ок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирај |
е после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како |
аде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја |
</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, |
ј!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако... |
цу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој |
о ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје ј |
с’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се пред |
е главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> < |
скога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа |
ме, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре |
ове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p |
устављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ај |
си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро? |
о ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан |
на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампим |
{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено |
и како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо |
онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p |
и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! ре |
p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи м |
па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг |
и, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прек |
м, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну з |
пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . |
к ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да м |
аш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, |
један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „буда |
агашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива |
>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па |
и, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{ |
ратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— |
ани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуц |
пада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мири |
о не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној вре |
Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви. |
ој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како |
} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појем |
лави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-пр |
овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Н |
скам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја |
тола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што |
нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган |
ираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, |
сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је |
се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђе |
пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијас |
рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искара |
емљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председн |
треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај |
лча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све |
и гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да |
је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господи |
ене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј М |
се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ел |
о за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно соп |
овић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти |
осподин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се |
до’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се пре |
ца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царск |
и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; пр |
а!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} |
е!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прил |
је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{ |
нем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам |
њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки. |
братима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <qu |
ужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, ве |
p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фај |
<hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и с |
па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју сла |
и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и дев |
ош и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта |
е!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" |
.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, |
ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето о |
па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а по |
бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и п |
Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да же |
домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то |
метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— |
ееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочек |
ди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај |
оја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А |
њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су |
Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; до |
што си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је н |
p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као |
судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, |
што не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! |
аво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна |
га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пе |
<p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да с |
у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови |
аго вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки ч |
му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па ј |
мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је |
Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сик |
му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај |
ра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама каз |
о би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било |
ш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већи |
Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово |
</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, д |
ан комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председн |
а, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p> |
, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у |
се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас |
е’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав |
мо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неј |
ре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калч |
икнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, |
б у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како к |
S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, |
S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а м |
испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем н |
ваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима |
ј по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту |
саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јуч |
сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! р |
раде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окрену |
гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај |
домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} |
а кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са по |
ет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко г |
рцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај го |
л човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, |
е си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да |
отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем |
{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време |
ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничар |
’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мисли |
ајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту |
{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што п |
он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њег |
ашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</ |
х.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, |
е многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да |
а дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опрост |
, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па ј |
егне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па |
ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па заред |
Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти как |
ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да б |
наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Т |
рапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калч |
да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата п |
Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!< |
која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па с |
а зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза |
.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од ј |
но и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиз |
веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с то |
оветци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) п |
ато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправ |
} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Р |
а кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како п |
преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милоса |
</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита К |
S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адво |
срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-при |
Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гост |
она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S |
огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, |
ројка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> |
вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена |
а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према |
ио сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и |
му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћ |
>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Нег |
и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје биле |
цепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну |
, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече |
д, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председни |
ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај |
мајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, |
да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" / |
а да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљи |
е враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија л |
} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да п |
е тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си оти |
е па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неј |
ођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p |
и и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо ви |
подине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, пр |
бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе мо |
.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и |
начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немо |
у беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџиј |
она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А |
Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па |
, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим увере |
лос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{ |
штара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завири |
аше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу к |
уј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не в |
ицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате п |
су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они |
руга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула |
} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми та |
г треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут |
тле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га |
двојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је б |
а ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па |
Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— |
и жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може |
ранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јорговано |
лијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре |
споје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне |
’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S |
све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и т |
дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне |
Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, |
фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, вос |
ана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине |
амо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а д |
слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л |
чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да |
и се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била |
е за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш. |
а као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бој |
у — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога |
<p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше раз |
и је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па в |
о и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Кал |
је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету |
други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па не |
па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, в |
наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дош |
оде, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка |
и Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се ста |
м Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и |
те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се |
ез бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на |
кне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа з |
о спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету.. |
ужбе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало пода |
ане се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј ко |
р хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим |
андује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом |
Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Ни |
има, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једана |
а.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским пр |
ес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу ми |
ама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним бу |
пођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним гл |
ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад |
тре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте м |
ли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хита |
озриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,< |
леда подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко с |
о планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Та |
би.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Мор |
} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо |
саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, |
и им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче |
у му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Шт |
игани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне че |
{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је |
не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и ст |
дан дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај |
рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће п |
пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у ж |
ра у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: мој |
не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дир |
оспођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да |
одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица |
домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Т |
сурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко ј |
тајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{ |
ојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни |
ецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно дод |
њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на |
ала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како |
то и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жест |
еће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и |
званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и |
чаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемиру |
уди из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од она |
сти.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар |
јајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у сназ |
!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, не |
ичке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, заш |
у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре |
на Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Сти |
у рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је |
МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко |
, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она з |
вац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој п |
својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Ид |
се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да |
да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је |
сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом |
збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за |
мшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стој |
и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, |
нате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не |
S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па р |
тио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бе |
, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува |
жим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу |
{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, с |
али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао |
не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав п |
дише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ра |
своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога пре |
А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни п |
а Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окат |
<p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо |
ко паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{ |
о после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећ |
} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> |
елену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А о |
еће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{ |
.. е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави еш |
х Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ј |
ње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у ту |
ордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар. |
> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, обла |
</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</ |
и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Беогр |
S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулиј |
S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам отк |
ре, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, |
о знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак |
ечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или |
штава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостим |
p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем |
аде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек б |
-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> |
ељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Ку |
знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је с |
јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни пад |
их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговар |
е Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушт |
те да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на |
више Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се свет |
елику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап пон |
.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} |
на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’к |
на, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад с |
ије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао |
е — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Мил |
Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој |
<p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, |
ги, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петн |
} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у |
, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћил |
па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко |
иво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме моли |
p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане |
ао да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! в |
ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! |
за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си |
ђем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ |
p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштериј |
ма знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, им |
датака као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скр |
знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамч |
улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па |
куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, ве |
петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску |
зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради др |
ебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи ре |
ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ј |
.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти |
Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{ |
е, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, ни |
едом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженст |
а света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те |
најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је реклам |
да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, вик |
вити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кла |
кад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш с |
! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га |
сме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p> |
им, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар позна |
ја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.< |
ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, гос |
а коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове |
и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас вре |
, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На |
диш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти на |
и у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гра |
за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали |
сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенц |
, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погр |
е.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилч |
о ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— |
’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џаб |
аља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А |
апапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запа |
ос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам |
Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал ка |
ча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам |
и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди с |
. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко |
спод ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко |
мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам |
засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газд |
во идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од кућ |
дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини ц |
на слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свира |
врти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један |
тке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, го |
а радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и нос |
дмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи |
и Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се ча |
Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, заш |
био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив с |
’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{ |
а их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога |
’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свир |
Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, да |
е! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет! |
="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу |
а?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје |
двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не |
не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи |
ом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком |
лика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, ње |
теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се |
људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! |
поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави ка |
ко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За |
екнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи |
стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек |
вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол |
чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, пооч |
> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побрат |
јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином |
апу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, |
је се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p |
рам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће мес |
ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти |
пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму |
/hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј |
ту) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налаз |
одине у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слат |
видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ћ |
Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из м |
е!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{ |
{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох |
побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зеле |
с кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг и |
по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча зад |
еје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шак |
им и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући |
ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и К |
и и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све угово |
а је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми да |
јсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изгле |
ему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га |
н.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, в |
се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, сал |
кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ |
ати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се |
Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате пат |
ме да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што |
<p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту и |
и најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно |
да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена к |
мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је |
заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар |
а Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу |
ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се |
’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S |
{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у |
па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у |
ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђ |
кне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — |
>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи стр |
му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Те |
дном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети |
о не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти |
ао опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да |
је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, |
<p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки п |
ева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, |
а пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</ |
ћу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирк |
па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — К |
на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако |
за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, |
ник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мо |
дине славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се |
!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пус |
ј си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Кал |
у.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашк |
ка мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук |
ристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа ја |
есива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног |
у љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> |
друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ |
S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да нам |
е у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечк |
у који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му п |
ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружни |
о детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за |
те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пила |
ја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; нама |
ј посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где с |
овој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просио |
оже да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да ид |
ре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( |
Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Госпо |
лаву.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, |
е! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па не |
смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг |
та; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ |
брог побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! |
ште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцети |
године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости) |
а давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам |
то то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе |
, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве сла |
ек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једн |
има, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није |
м не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је ку |
и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику? |
виксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носи |
скочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво |
курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што |
фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на ж |
<p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за оно |
ућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угре |
да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, |
свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, и |
праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си |
сти и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако |
како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да мн |
е једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap u |
се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ |
<pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро |
једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као н |
авештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гос |
на човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, |
е напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу оног |
еки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кок |
зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Зна |
а дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три |
смо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на |
че Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Чо |
} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу |
редседник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... н |
есмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели једа |
Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник |
/p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и з |
ута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, |
да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се ис |
добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; |
и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, |
јим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и осл |
нување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, |
т; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога |
та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: |
госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још јед |
смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она |
<p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> < |
часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дош |
ећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше |
Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна |
коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" / |
ју, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику. |
реска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капи |
сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије |
а домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— |
суз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја п |
шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} |
мо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је по |
n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може п |
шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Мари |
и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не м |
оворено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духов |
’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> < |
и ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој паме |
’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала ш |
вршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се п |
нда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалашт |
Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Ка |
ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре |
pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они |
и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све н |
е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша |
усти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврд |
ездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим л |
сутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p> |
ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три |
жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи |
стина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она |
ио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још ш |
ти, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Ку |
— Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и |
<p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, |
броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави. |
} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па |
и’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, с |
.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо |
у и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, |
офне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус |
Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узме |
ко сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести глав |
и једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте по |
им и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и |
ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из |
n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим тако |
ман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што каза |
ру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— |
па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> |
а доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, |
Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не ул |
да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од |
ко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{ |
је.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, ш |
а шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дуп |
ошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, |
вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га |
покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да |
оручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ |
ста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се збо |
јца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и по |
енце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одуш |
тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше |
{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује |
здисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна ма |
/l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та |
наче, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо |
еје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледа |
ознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, г |
очија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без м |
данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше |
е</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели |
{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S |
тан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), |
један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, |
о пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а о |
} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душман |
старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа к |
’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг пам |
28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба леп |
одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже та |
обратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор! |
веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика |
му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени у |
а посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не |
се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да по |
и се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену. |
вко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде! |
тави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највредн |
Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби оду |
анку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Мор |
целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се |
риседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> |
ше, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иа |
ко година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без |
о поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb |
а мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту нек |
„весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу ј |
Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побр |
Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цига |
} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш |
/p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А |
ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и он |
— па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре. |
да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, бил |
ивео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, н |
ло за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качама |
ог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који |
да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и с |
страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник |
ала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чап |
но, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј |
<p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, ид |
а сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</ |
се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га прими |
ви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да |
завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти в |
и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, |
оше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили |
облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су |
— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погин |
>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну д |
еба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате |
их хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу прија |
онесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио |
гаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар |
.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци ш |
улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја |
и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како н |
а мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ет |
м такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, |
Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> < |
својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној в |
бира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несре |
тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они |
ром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Ка |
ихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли |
во раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич |
е, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два з |
убе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вел |
пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote |
осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видо |
о, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си |
га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао |
девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> < |
ам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не |
мљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да |
А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је |
и мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар |
код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти |
е црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти п |
теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Б |
старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све ма |
и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај |
лча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу |
ологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си се |
пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p> |
ука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и |
атими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти п |
ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и |
му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете ј |
ашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је мла |
е стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореш |
се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека |
<p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен |
рда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, не |
потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! ве |
quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, п |
да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско по |
ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два ма |
ал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питу |
да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што с |
наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вред |
сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па |
ука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да |
до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал |
циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера |
дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако |
ња, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био јо |
удо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније |
а ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан... |
да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> ст |
и, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га |
никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ив |
у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде г |
е од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Б |
рку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је дево |
много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а ка |
ка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па са |
лагосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-ба |
погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да |
и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ б |
ли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија |
о ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети н |
е задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може т |
о, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стој |
ни други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништ |
оглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро с |
обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, в |
.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> |
има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у |
> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђ |
к непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док ј |
росена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курј |
тала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко |
је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече не |
рајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господ |
{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да . |
мерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ов |
Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад у |
и шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Н |
улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и |
праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине |
дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господин |
своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="gra |
ебе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Кур |
.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у |
по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почеш |
ј старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да |
какву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зу |
бе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало ч |
подине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респект |
ј, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега др |
арке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> |
је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они |
тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џи |
че?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол |
и и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па ј |
ко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, к |
ом! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја |
ве да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гле |
онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да |
дове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> |
b n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и |
е, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш |
> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је бил |
у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта |
лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ и |
ли да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и пре |
и; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на |
ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ |
е, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти пре |
на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то |
крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није т |
вим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених |
ијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је |
!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређе |
о!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је с |
До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пош |
авде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли |
не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним мило |
ардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и |
, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— |
баво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} |
Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој на |
једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас з |
траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита отка |
а хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све дру |
обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни друг |
иди да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му |
ма! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој |
Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин |
без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас |
ати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви |
а дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А к |
е у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} |
а и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у варо |
емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су к |
тоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, |
својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да. |
шло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је м |
ра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на р |
е знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и |
type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p |
а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправнос |
у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>Пос |
леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бог |
м, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чи |
чети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да |
Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} |
девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Раду |
јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај |
но није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика ј |
рећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не г |
о је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како ог |
Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да |
аши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! ре |
аде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ ј |
, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си |
илику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му |
о је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он |
<hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјални |
Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пр |
ујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама |
гу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје |
вите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте |
вицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служб |
ака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог ств |
је се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све п |
ад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као у |
јак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти |
</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Б |
ар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се |
, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину |
да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> |
без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да |
ако епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељ |
ко иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Ш |
чо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на |
ога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо |
зе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по ониј |
за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’ |
е магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} |
, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и |
ма како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука |
који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кут |
мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, п |
ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курб |
а фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце |
вко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава |
Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће оста |
саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од |
ишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде |
шака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{ |
ше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је |
је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелам |
{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко! |
те слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да |
} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и н |
один-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу |
дниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ д |
напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако пониз |
ван, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се |
да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> |
{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду о |
ви позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му |
блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда |
руштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пу |
т ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н. |
— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на т |
цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђор |
ку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује |
гани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одо |
аче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко |
али — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за сво |
мам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не |
подине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у |
ели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</ |
месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да |
разе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположи |
ли г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не |
апски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долаз |
ко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџи |
} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне по |
, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако т |
.{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} |
и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика |
љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имал |
га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само |
ито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћут |
бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А т |
ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{ |
угим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} |
.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет пр |
на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за ова |
али и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу |
е, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим |
ро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> |
а... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си п |
ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбе |
него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори ! |
>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало |
родневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта |
ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, |
е и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки поз |
уван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на о |
што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу |
се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и до |
око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег |
гућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њ |
авда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, |
варед поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А |
вко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на |
едну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко |
тву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од ку |
мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а |
и су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру |
и, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то при |
причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао |
на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Црк |
/p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету |
<l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Д |
икнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче |
За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех к |
опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба С |
/p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Мар |
му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју |
ке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А куп |
, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једош |
аши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако |
S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води |
војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да дав |
е, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вел |
<p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и л |
ање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.< |
/p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питује |
А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с |
<p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ћ |
Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, б |
>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд |
апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање И |
оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! |
као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по ав |
<p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједањ |
а је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, |
едседник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га |
тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче |
ки параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигар |
>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p |
н Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добис |
А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, |
p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред |
скам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-к |
е мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, |
жени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или в |
не.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим т |
аг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како |
у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Т |
чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а |
ћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је |
а Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је ис |
буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце |
ан Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти к |
!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote |
што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрн |
tle>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поруче |
поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајућ |
се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле не |
сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Шт |
бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто г |
мери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, |
, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l |
а брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви ка |
еше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти мож |
две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак |
зува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{ |
еј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију |
ди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:< |
дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бањ |
м, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </q |
вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни с |
ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ј |
а манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, |
а, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S |
ипелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или ча |
ли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, |
капчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он |
дере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом |
као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице |
ој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за ов |
кромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа: |
а сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде |
у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не с |
нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да |
да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> < |
н човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, |
е оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је |
ије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је чов |
ан! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „ |
и!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо! |
арко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S |
!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут |
осподине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине |
p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— |
S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ |
, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{ |
</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви |
p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од |
лча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ г |
се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах |
бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме |
p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмн |
а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел |
..{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежа |
спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n= |
во, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да н |
пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин |
ак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан кур |
ир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" / |
јатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му |
омично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му |
брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерам |
зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ с |
н реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућ |
и испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} |
ородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема и |
>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p> |
ина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Од |
ча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зул |
Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно с |
. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ |
омагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, ис |
о и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме! |
на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{ |
а ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и |
Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p> |
. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко. |
куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и н |
лно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким |
ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побра |
, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи л |
еш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја |
дајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и |
Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато |
да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук |
а; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S |
б’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде |
а.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је |
а г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, |
Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин |
баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад би |
ече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице М |
се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си п |
јстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу |
терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почес |
; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Ш |
Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, |
а инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава н |
јзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата ок |
диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћет |
иди!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p |
а направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на |
мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг дру |
у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да бат |
и трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове |
апаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој в |
лазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујно |
еми, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој д |
оскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, |
ијатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они м |
сто по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у |
, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и јед |
залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, |
и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима д |
ћу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти |
опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Ка |
.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си иде |
заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним п |
</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} |
а што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и г |
и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршав |
, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно нам |
не, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време |
ш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! сме |
— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њ |
кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко кол |
твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} |
ца,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли |
ају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уз |
Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нит |
да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела |
ла.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен б |
оодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и поглед |
8" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наш |
рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги ви |
ера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто |
женим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће мож |
азастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за |
си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и |
не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он т |
нар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани чове |
а глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, гл |
, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достој |
Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам |
рискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у сви |
ставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству о |
у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима за |
е неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отп |
ало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће п |
па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: |
едани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега |
мао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, м |
ао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом |
ена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њег |
јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па н |
дону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли т |
ако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док |
ра на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу |
и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђе |
исару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пушта |
мо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> < |
уке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S |
е ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси |
девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а |
а, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap u |
осио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би треба |
ко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави |
29" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па |
најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обога |
није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit= |
не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећ |
два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше |
ан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских |
без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика! |
девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допал |
о зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слуша |
ољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата |
у тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није |
појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћ |
м, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер |
кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да слож |
лашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога |
ма? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле |
томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јо |
ње у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јач |
е разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћ |
ке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и доче |
вно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних < |
јадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Све |
р па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простр |
е ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш |
.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се |
и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред! |
!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкш |
ву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показа |
ма зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се је |
Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, дом |
зија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд |
се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару |
а батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а с |
опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветери |
Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј по |
ко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта |
јнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а пос |
ош ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашт |
и.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљуј |
те једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разб |
је Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна |
обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па зас |
> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би с |
а, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем т |
ео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</ |
допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте |
разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, |
овем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А |
бог пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко |
Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па |
ца весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p> |
ши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко к |
не!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна е |
побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче к |
пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој |
ац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му ве |
{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за ин |
алча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна п |
а ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Х |
други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њој |
е, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кард |
S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бр |
ји се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, |
је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји |
це му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, |
а неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пуш |
Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија чо |
што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекне |
а давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, |
и бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча. |
нај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек |
а.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и |
јицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си |
</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украд |
е ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав |
жем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> < |
ека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како |
кају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не сме |
правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини |
а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека |
је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, |
викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани < |
господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф |
n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је |
Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од |
днога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен? |
овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} |
откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па |
ику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за даве |
неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па они |
, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Ј |
{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и |
е мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Ка |
си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, |
n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, |
</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати п |
и пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се ка |
<p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, |
поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје у |
ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит |
<p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да то |
водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто би |
бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А |
погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је |
е, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од д |
и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И ње |
удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се м |
тари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви п |
Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста са |
поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за |
јола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњ |
разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, ка |
егали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје |
е рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њи |
ену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове од |
} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек ник |
господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивк |
ни ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} |
p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алек |
<p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још |
и, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „бе |
Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што ма |
агир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између в |
аФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испече |
меју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страх |
иганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђ |
мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости |
38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге н |
.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао |
онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> |
ј прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и н |
од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама ч |
како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Мор |
моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S |
ше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и поје |
аг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим |
— „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, |
дан пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно зборе |
ослушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће ст |
жар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две |
познатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо |
сте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Б |
је што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У т |
>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми проч |
ук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па тв |
ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је о |
о да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли с |
моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће посл |
ија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па |
њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изнен |
а баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дав |
— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пуди |
ко...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се б |
.</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује |
го године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да прави |
фане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је |
ча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> |
саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја т |
о, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за |
ним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете |
ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, |
Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти |
вуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари м |
страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и пок |
јаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште |
био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без р |
ре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Р |
астуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} |
к.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја же |
ум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} |
екому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, |
вету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, е |
ај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; |
ратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен |
и, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е |
ре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, к |
еће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то |
овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ |
то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га ј |
{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позу |
е рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остави |
</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг |
ну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ј |
таш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас з |
исте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се |
ам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре реч |
екао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефек |
мати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко |
атан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; |
лом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседн |
цирско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у жи |
ну велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем б |
еседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији р |
зе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интим |
ада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и наст |
, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало |
рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? |
ас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаре |
о.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? вич |
дседником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а |
ги.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели о |
лче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... |
S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липт |
А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чул |
ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца по |
, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом з |
па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l> |
и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа |
ника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S |
ао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, |
низонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз она |
јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{ |
ошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамил |
задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, ка |
ах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, |
у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био |
лами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини |
линама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, |
’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што једа |
p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја |
будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у |
а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и |
ем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто годин |
уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на |
Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као |
много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — |
ли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују |
ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћ |
с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па |
S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те |
ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{ |
— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити |
лио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу |
p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе |
е, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у ч |
у.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</ |
аро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, |
га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да |
не коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио |
а и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Све |
јак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће |
ућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n |
! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели нес |
>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав |
па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p |
ун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А |
Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, мор |
о прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако |
ште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p> |
, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да м |
<pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседн |
еде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мар |
и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’к |
писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаи |
Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников |
средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је б |
је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке |
Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти |
прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су |
онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава |
етићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше |
де намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... |
е хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ћ |
кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја |
диш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> |
што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бе |
чамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све б |
и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш м |
Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здрав |
ази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није |
; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, |
црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, |
пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, |
спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свилено |
ко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па п |
и пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са с |
, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у мој |
-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш |
Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умр |
.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође |
, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, |
, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, зна |
будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један |
црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</ |
тишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га |
повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште пе |
ини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за о |
о кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарен |
усно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалн |
е, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} До |
видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , |
зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: кол |
а, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— |
ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако |
један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они |
у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога м |
тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Срб |
у таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди ду |
ту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче бил |
свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели ср |
ло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј |
равно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и |
лаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, |
ме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај |
пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су |
ути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па |
</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као М |
ро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; пл |
у криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, |
празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш |
ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од |
ече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} В |
е, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> < |
/>; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до год |
илика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам |
е се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> |
управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један б |
е, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који ј |
таш и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слу |
ка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа |
баво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p |
ачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} |
само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има |
еди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb |
мо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, ш |
т својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А нај |
/p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем ма |
што!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени |
Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио |
, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако |
ати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— |
кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне |
верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну |
Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако м |
.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! в |
ју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, |
ма све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по |
и и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <g |
исли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати |
ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли |
је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како д |
, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране |
pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину |
ане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна |
' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна ка |
сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговори |
мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су з |
лим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господи |
вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија |
на како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли |
не, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опе |
да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу. |
ребе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на |
>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како |
а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо |
е, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n= |
што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле |
беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и |
е и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, |
и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупају |
Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш |
и што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па |
ше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љу |
бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого |
ћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знав |
лчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} До |
<p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може б |
, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се с |
<hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, ти |
бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође с |
ој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Са |
е не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем |
вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p |
б’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два |
доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: |
па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па |
амо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено |
н, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји к |
је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак. |
Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини мл |
вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Ми |
ели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb |
/> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред. |
ко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> |
а кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како |
погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, С |
меџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије а |
казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до см |
ј голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} |
погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дот |
чу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, |
е шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за |
да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зел |
господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p |
је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?! |
а се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча |
у отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за млад |
а неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол |
е данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, поб |
>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште |
седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-чове |
тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац |
Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у |
едложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбе |
екам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, п |
а шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> |
и познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли |
, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво |
<p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се. |
бакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, |
прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не м |
ји му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја |
злико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор |
ица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послужива |
рили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курј |
шајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Сму |
мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га о |
м ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и изм |
осподине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144 |
тељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар |
.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражит |
вих слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па из |
ила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све |
ца доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипр |
се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него |
о се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и |
тко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Бого |
„Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, |
Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо сам |
у кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-па |
ве то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. |
од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те јед |
се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О ј |
неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па |
<p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше |
то...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да реч |
газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко |
Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни |
ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мо |
места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} |
о нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник |
Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} |
а батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједн |
рујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> |
ши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што |
одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану. |
весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да |
не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па ч |
зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче з |
са нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бла |
а сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени д |
„на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца |
мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не зна |
да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина |
нити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манис |
} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да чет |
ред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се |
но што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p> |
<pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву |
осле доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се н |
p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум |
што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мал |
шко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече дом |
> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо |
не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си посл |
је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па |
{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није т |
и, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би |
што и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је ч |
био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор- |
ратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је |
то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од |
ку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа жени |
ошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао |
шта женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако |
као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике |
се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздан |
знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати |
рапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} |
33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</ |
Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада.. |
и судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код |
збарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> |
да? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда |
начејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, ле |
лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па с |
еч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како она |
то, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Про |
ало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb |
је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни п |
до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков- |
отивна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Мари |
ада још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — так |
фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха |
тавља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и |
осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и ува |
“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па |
обац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, го |
ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, г |
јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут |
мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Кал |
алко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам в |
и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут |
у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече |
ба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па с |
испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти |
мо к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча ду |
>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти |
мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био о |
е те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а |
ад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пу |
шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, |
че Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— |
!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си |
} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки |
че Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака |
ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, д |
па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, п |
Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска врем |
, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може |
у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S |
<p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко п |
и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчава |
тију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си в |
их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их д |
чења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љ |
ану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреш |
гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља |
ој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управ |
јцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, |
p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без ка |
мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се н |
{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја! |
170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели |
и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он |
на то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, и |
/p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да с |
еје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са |
да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па |
му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку |
Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Наре |
екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели |
есам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Н |
један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба |
бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели н |
ће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели |
ељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проб |
то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искач |
омогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће |
бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филца |
е саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да зам |
на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та |
... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава |
лаву се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побр |
а намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Ми |
е; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за |
а, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само |
и дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по |
Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l> |
су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад |
ни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— |
кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прили |
о млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па т |
добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо? |
з сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчани |
ака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад |
ругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, |
мне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће в |
ајмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, са |
p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две неде |
зданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они св |
ло повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам |
јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{ |
ојиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ |
шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, о |
и двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога |
новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче вре |
’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазни |
, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</ |
им гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је из |
у да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} |
ино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Мариј |
како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— |
Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј м |
> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија а |
>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p> |
што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет |
ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} |
а није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зу |
рате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо |
{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каж |
багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, |
о збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш з |
трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} С |
S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, |
јолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Та |
пин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФ |
е из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће ба |
дарило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћ |
сну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућ |
јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајк |
не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се |
три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристи |
тавите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће ост |
афу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи и |
јко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био ка |
ат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који в |
прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол |
ер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S |
познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допад |
о ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у о |
атали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено |
измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силни |
е лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разглед |
па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све < |
дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија св |
амештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина |
а, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ |
рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита каз |
е из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, т |
о икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, ше |
лава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, кум |
ина практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и п |
ћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени |
S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, |
!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} |
и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло |
х како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих |
е на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га |
еданаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, м |
реко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Так |
у с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред |
ајмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљус |
Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут |
у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибра |
} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и |
урјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за бога |
е вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко |
ао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>П |
ција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Кал |
<p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивк |
на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Ал |
е искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинс |
човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање |
подине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на |
аредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, пр |
!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батал |
— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, |
ћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ћ |
при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, |
окупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан |
то милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко |
А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као дево |
у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записа |
и седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> < |
младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас |
римати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ив |
што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих с |
ући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да д |
ојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази |
е ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол |
и, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти |
жалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвока |
и сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или |
тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седе |
ес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вик |
ољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољу |
S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично |
и кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</ |
ен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здр |
</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем |
ио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па поб |
а идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам |
, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сл |
је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p |
S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио чове |
{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од они |
д пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је |
си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћ |
ош, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батис |
не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према |
еци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Кур |
им бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као |
рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мен |
па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас м |
Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку |
у и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, |
ошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је |
исмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани |
г да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтел |
! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога |
?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и |
; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи да |
, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} |
кола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен |
е у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно |
а је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасл |
</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Ту |
ац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан да |
прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — |
ува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ |
се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек |
екате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си |
мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет |
да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или |
n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то б |
е, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују |
и као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли |
одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да пром |
сати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би |
друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens vole |
навам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, |
тику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што |
а је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би |
дине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник |
Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо |
у?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то беза |
пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне ка |
засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже з |
у свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, |
а сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што с |
љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мера |
Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи |
ија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несре |
с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} |
Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне |
S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да |
стију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двој |
> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благос |
е у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје |
ло огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта т |
што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређ |
омаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изне |
част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је свет |
јани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше |
о је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону с |
датак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао |
и веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чив |
га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави |
кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капу |
је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе ма |
и отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да ид |
ло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вр |
њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S |
наш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А с |
негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} |
ижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину |
тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред |
> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и д |
на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка ка |
ћима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу м |
рајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> |
криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му |
уше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, |
S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто ј |
>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> |
гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањ |
стосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и |
итао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти |
S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безакониц |
— Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да прев |
њиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, ма |
Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, |
свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас |
ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{ |
авао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме |
садању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас |
овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају |
поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при ме |
а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је п |
).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо |
па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Ст |
рв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бир |
алу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много |
м, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради |
" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познат |
ек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и |
га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> |
и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара |
Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тириј |
и кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад о |
хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да |
доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мек |
си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; са |
и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетар |
ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој ду |
ију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} |
!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А ж |
то смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиов |
ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључал |
бам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико друг |
нда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбаш |
овин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећ |
су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљањ |
ни Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадо |
p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Ту |
авам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и |
гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика |
ле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори |
ам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} |
сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како |
и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте при |
јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш |
ол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве о |
лча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!! |
рао Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" |
ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и |
је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, дру |
ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цига |
брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег |
етали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте да |
је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} |
.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> |
ше у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та |
а и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели оп |
века сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Н |
севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја |
рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер д |
и у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопин |
— што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, к |
винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво |
; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек как |
за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, |
, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти ка |
и !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, бр |
игне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! в |
з’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветају |
ју, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Н |
рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је от |
да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели |
ише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n=" |
на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубен |
слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, |
се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази |
живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заи |
своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Панте |
слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и п |
, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што |
а је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукам |
а хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувен |
председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари |
е се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам |
црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким |
узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и у |
кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се К |
еднику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, од |
/p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи. |
во: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвок |
} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певај |
љених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не |
ише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и уша |
е тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас |
лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, дом |
многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, |
Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха! |
тимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Ци |
а што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, |
уће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он |
скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, |
ма, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде п |
ње у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} |
наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-чов |
.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав ти |
и стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, |
} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!< |
та, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би на |
Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим |
гу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим ј |
још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам го |
апитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{ |
ре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е та |
начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, |
је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, д |
има је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S |
неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а се |
стала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јо |
ко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удо |
ош онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} |
ио славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака |
ах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она не |
ђо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо! |
ради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рук |
едног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заб |
иде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напра |
га је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зелени |
и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фра |
.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и ка |
жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с ј |
ласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, в |
мљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли |
Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, н |
на их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога |
ше интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи д |
Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физику |
умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у т |
>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну рук |
Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пак |
{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и |
твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убић |
аг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на к |
шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш |
и нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свир |
Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо к |
ањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</ |
то боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} |
име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, сла |
и сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пи |
но, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— |
ече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте |
уче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш |
и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и |
p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и к |
ли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{ |
е!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с |
знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем ониј |
о и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депута |
овек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а |
и, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си |
</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, |
ика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекн |
а“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким |
кшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-баши |
е је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од рези |
где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у |
, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p> |
не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држ |
дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Бог |
ли: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био |
радину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му не |
Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— |
како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обичн |
ше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша |
ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мал |
ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги им |
анча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дођ |
у се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после |
се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те |
ашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан |
.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S |
<p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре бра |
као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно к |
ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курј |
и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S |
ли Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, |
он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестин |
е први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад.. |
А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, бра |
ћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Фр |
а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека |
је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону ј |
о, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: по |
.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S |
{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пи |
а видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па |
љу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће |
еп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, к |
ијола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и саве |
а ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће |
е више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погине |
знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па |
ика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш |
ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где |
радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а к |
а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А м |
а лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто |
р и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа |
/p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — треб |
шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек |
— ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди |
аде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам поб |
оме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, н |
и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... с |
ита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p> |
мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сут |
} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви за |
, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; |
е мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, |
из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики |
рга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем |
тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> |
ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде |
се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради па |
и силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распр |
урцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— |
куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, |
да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га |
о!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та в |
тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div |
војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без кани |
S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Ос |
ЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита |
акој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављи |
здалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би |
дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; |
е једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{ |
као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</ |
море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како она |
уги пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке |
адос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, |
иса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и |
за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да |
јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели ув |
ој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан зан |
орнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространиј |
саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпо |
н!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите |
го га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том тв |
ти), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад |
, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, |
у косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, ле |
дине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и |
а све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога |
ан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата |
но!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да ид |
ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко |
икну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трг |
о браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, к |
ио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он с |
му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газд |
онцепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико ко |
Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф |
по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општи |
/p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је б |
они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, он |
адне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухват |
полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— |
Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</h |
ам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има |
римљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у |
што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се о |
S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којим |
година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, в |
ји је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде. |
међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је |
јеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како |
љка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без ч |
узичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кард |
вно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и |
по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јак |
м демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може! |
pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што та |
а она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њој |
n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с панду |
беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији |
Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Т |
кашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци та |
о је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранк |
е! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда |
се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је |
ећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, |
ола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше |
спођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јес |
посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и |
си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ иде |
ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побр |
ли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече ј |
ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „ |
го, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог изле |
лов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! ве |
ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у с |
<p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! |
Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога га |
воја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, |
тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски |
је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу мло |
вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се |
, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, ма |
апут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или |
вка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради п |
авима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су |
оји их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервениса |
?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва доч |
је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је |
ј исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памет |
т да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јол |
гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче |
ислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајк |
n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ј |
да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} П |
па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и луп |
ио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели |
ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао |
едно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још п |
меташе преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и ви |
ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: |
’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овд |
месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руко |
редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Ма |
код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад |
лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџ |
n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спр |
нке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецељ |
, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и обо |
.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици о |
павица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А за |
Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња |
и разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по |
а епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда |
а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, |
благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и про |
руштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да м |
ма дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих ст |
а да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је за |
ичају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{ |
по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S |
лијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се раз |
} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога н |
м крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо |
бав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, д |
едном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на ње |
ла за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и |
право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</ |
јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> < |
да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало |
.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долап |
сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти д |
се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p |
нда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде наш |
ледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају пантал |
лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са же |
нџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виног |
почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У |
ари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним син |
д седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежа |
он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и |
еним прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена со |
еше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи з |
еном прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим |
ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако |
фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рек |
ига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, |
а женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које с |
м свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је за |
домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју ста |
шиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ ви |
азне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улаз |
шало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он на |
ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрен |
стаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ |
е оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу |
, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и д |
н, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућ |
ам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, го |
врши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко |
вио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тог |
а је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два са |
нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} |
аксуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја |
ави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од |
м гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек ко |
лча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} |
ца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали |
ме дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворен |
им прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак на |
с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва к |
јвише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва угра |
ће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, |
кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то |
ву биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распаран |
па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад |
еше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију |
ад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му ви |
орили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег н |
ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се |
ви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до |
и су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељ |
је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су |
штво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чији |
видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се за |
е будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi> |
теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее... |
трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и ра |
млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! |
са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председни |
е па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти |
дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бој |
> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Пр |
S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} |
аво велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје |
ринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете тако |
еја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти с |
, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, вик |
о шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S |
p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова замп |
смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и тр |
раци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и |
уваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пиј |
ако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише |
а сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече п |
, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, го |
пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како |
ало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било |
в свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и |
i>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и |
који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дува |
ери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу |
ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поруча |
председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и ч |
!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p |
а комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!! |
</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кар |
, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беш |
млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две |
ком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Мног |
који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вред |
што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, ос |
к; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годи |
ше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рек |
о! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И ре |
си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, гос |
ети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. с |
пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде |
ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! |
ад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бада |
он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича |
ета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеман |
куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели |
смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је |
т, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си к |
да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручат |
о после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто м |
b n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може |
рихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена. |
до’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да |
ли увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се мл |
што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљ |
<p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море |
ош уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштал |
резије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озби |
ком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друд |
е искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу |
рко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} С |
на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да |
ајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто год |
а, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге свато |
и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> < |
p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу |
де опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и пам |
ја петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе |
тавио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него у |
ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја к |
ник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио с |
исује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} И |
се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре |
и се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јо |
меју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли н |
везданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они |
ше ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> |
а и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у каса |
> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер |
ла реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је |
писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачек |
ло од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} |
дан глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> |
и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. |
вај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свир |
риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ |
дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођ |
а доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} |
ираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због |
-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а н |
, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао нап |
Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ив |
> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S |
S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, в |
ли им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју м |
Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збо |
! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за п |
pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли иск |
а куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p |
"127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише в |
под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други с |
трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали |
ча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море |
е онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} |
човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели п |
ако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сик |
</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар тво |
у будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и |
демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како ото |
пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже |
а ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Н |
га ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побрат |
и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S |
ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и ди |
ш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, |
ратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ ш |
иљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, |
иге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прај |
ка онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти биј |
махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и |
> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији |
ме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са не |
ету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пуши |
и Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град. |
у знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају |
и показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" |
еће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан прем |
за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари р |
Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ д |
оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер |
г, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си |
оји и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела ов |
ошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је са |
ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, |
На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с |
онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l |
бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба |
у се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— |
вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бр |
који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} |
а чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозн |
рљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоће |
ели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја |
час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцу |
кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! прод |
дур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивк |
ледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после |
изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица доне |
сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, |
онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, сл |
вички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и н |
ечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, забор |
-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали н |
.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из |
се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} |
она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њих |
и и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— |
ик је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседа |
јола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Ку |
или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин- |
в-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, |
; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису |
и простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и |
што неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад |
p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут до |
ствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се кр |
очасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко го |
е један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели |
а! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овак |
о; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и в |
>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне |
<p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равноду |
<hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад |
одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како д |
домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад |
и где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, |
што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на |
стинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи у |
ослуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Ма |
Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како |
смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправд |
домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже |
> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка |
ка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— О |
душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само |
аше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази вре |
и удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Ха |
p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто оп |
— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели м |
ан осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку |
су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучераш |
и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, |
таде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији |
сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p |
Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.< |
Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит. |
ко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрт |
ој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па са |
пом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} |
га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од |
ку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! у |
иљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, реб |
рале неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} О |
те му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве н |
/> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па о |
не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се каз |
обичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапск |
елешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду с |
ст уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељс |
тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вал |
крену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове |
а се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде |
славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе |
и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Ма |
један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, с |
појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, ма |
ко ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; |
"19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исечени |
тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика |
, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за |
чеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела |
гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p> |
светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" |
доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом кал |
ше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се |
фектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто |
.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, |
рећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хлад |
пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око верг |
исли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да |
а, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не |
реме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био |
анчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуш |
да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их |
е само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде |
насонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; |
е!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; как |
у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају коко |
а сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И |
ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој |
е у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање сл |
укама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним |
уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Дух |
комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче д |
бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — |
е ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме |
а чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао |
анских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бес |
по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, пок |
, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет |
рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, нада |
ет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним поглед |
/quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом |
сподине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане из |
е, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе |
ни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, |
реко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако б |
иш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и т |
ају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb |
д бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он |
аукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги н |
уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила |
у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гу |
сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Ал |
у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманет |
буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љ |
о, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је |
на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије! |
боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, |
, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко ј |
г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још не |
мци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манас |
адолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријол |
о ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, |
сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А ла |
нска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што |
на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво др |
азначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћо |
.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам. |
по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ив |
ко просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} |
вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> |
напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих таб |
своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је чо |
оме.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у св |
страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали |
ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрл |
; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држ |
такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају |
с њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја |
Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један |
мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} |
цама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и в |
а и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на |
немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне трој |
испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Бож |
Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде с |
дно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују пе |
је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па |
ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— |
Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај м |
pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не |
Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад |
у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!? |
тлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка б |
азе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на |
ганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам б |
сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> |
и смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... поре |
разиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове |
Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао ј |
ише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ |
.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на |
збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и го |
А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде д |
’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код мо |
вакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! |
ли“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде |
кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пр |
али гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), кој |
им, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могу |
се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком л |
а, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и |
, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што |
ао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чоч |
онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једн |
, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дан |
вет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је |
а, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, |
или шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И к |
председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обе |
/p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој ма |
есе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапт |
{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео |
ш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели м |
, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, п |
не што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може св |
"69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курја |
дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лак |
они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то споп |
поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће см |
добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни ос |
једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циг |
олан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија зарази |
р по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија |
светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! с |
е знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, |
се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па |
S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек дру |
х на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им |
у и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли ј |
шевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа и |
ћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наста |
рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече |
S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско |
а оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велик |
отле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћин |
раскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам квари |
е надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначе |
терицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прав |
од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} О |
елику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за прич |
Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно |
г да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро ј |
/p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тог |
ућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели |
на, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гос |
У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујск |
их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, |
си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, |
не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S |
те!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је |
>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се |
!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете |
вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана |
је далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете |
е! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, к |
вол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па позн |
атија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило |
рко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је |
на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их сти |
што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могу |
последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако нај |
руство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче |
рка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он |
рте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S |
у омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из |
о, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте |
те и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чи |
ђа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавас |
та у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „ |
ану.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и са |
и свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па трес |
е да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда |
ол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> |
у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске на |
зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, нећ |
Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се на |
, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве |
кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми |
ре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да |
иска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени |
на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За ово |
крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Је |
<p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, м |
је.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је |
у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе |
седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је |
се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој |
лужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на пи |
шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда |
ote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>К |
у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, |
је знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи ле |
е вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништ |
башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлат |
иром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. |
о уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имен |
јолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те |
е пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га пре |
једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ив |
реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога |
нат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?< |
и; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> < |
баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</ |
ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да |
ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> < |
уита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, |
же то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га |
ешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, разми |
разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако |
<p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шт |
’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослобо |
: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лека |
обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењ |
бење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још ј |
ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече ма |
богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побрат |
аше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој гал |
пудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко вре |
— пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, д |
А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој к |
не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира п |
за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред |
пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто |
/p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј |
апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар |
плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, ш |
ће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми |
мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама |
имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у кр |
уче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага. |
онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада изб |
вјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, |
нда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остад |
а још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле д |
то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, ка |
бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.< |
.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћут |
рам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерк |
не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да н |
к нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е |
о собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га ни |
пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p |
азима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде т |
ум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није дру |
се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Оста |
че дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтед |
се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалиш |
, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу |
чео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну јед |
мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су |
ити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи |
ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попије |
и динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да |
о је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто ве |
аФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу проше |
е или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до под |
<p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p |
! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв з |
жу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто глед |
оз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад |
доше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита го |
исују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди ј |
ити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, |
му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што |
сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување |
/p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли |
свајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да тера |
..</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе п |
н’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} П |
заја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти мол |
а се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљо |
су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-ка |
те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивост |
а па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састана |
на — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и |
о мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи б |
ра, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и |
је на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и |
ек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол |
а нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти |
тим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им |
S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као ч |
сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, |
<p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на к |
чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— |
гар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, не |
било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у де |
и капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, т |
Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ |
смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, р |
а их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасви |
шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало |
до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бр |
а не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} П |
} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је др |
угог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и |
ме: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били т |
срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз т |
дите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весел |
оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих ше |
ишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града |
и госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница дож |
Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре |
} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на јед |
тевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па |
живај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> |
еш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај М |
</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће нек |
овао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код јед |
>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, |
ваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после један |
не, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> < |
ад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како са |
љену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред п |
саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ п |
рјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја |
је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањ |
одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, |
е признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најп |
умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— |
и нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у |
са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да рад |
<pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче н |
троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Тр |
лете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој при |
риповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће о |
да му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — |
раш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш |
и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се |
па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председни |
— некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграби |
} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад |
њу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је ова |
дака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срнд |
као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешт |
јеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство ј |
да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле |
радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака ка |
их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} |
аше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек |
истаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу |
сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> < |
и; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, |
кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије |
ељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква с |
ека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спо |
оветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду на |
их столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере |
— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и н |
} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне |
сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу |
спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашт |
Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде |
дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а |
а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што с |
е празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакш |
в Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуш |
тини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поу |
ошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, мах |
S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинск |
тника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а ов |
, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу |
а од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и пр |
подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познан |
и ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га мет |
уја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште |
бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напр |
вет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запо |
славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасо |
пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко |
саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако па |
т; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар д |
Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Б |
} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав |
а је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти |
па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за ч |
ам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p> |
јд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместиш |
ј ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш зла |
из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јав |
pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло? |
вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја |
заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешај |
Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади м |
м јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за та |
етворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганк |
рећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке |
чели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да |
, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим |
м; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње |
а.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „за |
} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> |
јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз |
слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је в |
а си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, а |
се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су |
естрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цига |
ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џи |
госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; ж |
черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не д |
живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спре |
<p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Д |
о, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео морад |
ођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кут |
ник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па с |
ешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а |
у ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — о |
м!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан ч |
p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на |
а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је? |
ајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није |
тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, је |
па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То сла |
Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а де |
> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово н |
кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити м |
Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је дома |
жован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да с |
реба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у |
па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> К |
се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојз |
љда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши |
{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба м |
вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не мо |
а га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> |
аћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану |
.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно |
а.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ив |
ра</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бур |
си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој па |
се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у ко |
све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство ч |
док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш |
сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} |
S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, д |
кварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се |
ке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да до |
ице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка к |
ињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње |
ели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, г |
ри !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетува |
или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на вр |
каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан |
те сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} К |
праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се |
ет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, |
ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје. |
Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Ф |
ве.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај р |
је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? за |
’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном |
наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше |
ој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде |
-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то в |
, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комши |
одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па виде |
с њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли |
где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јошт |
а, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели |
нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А |
воју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се вод |
видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?< |
мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутр |
су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први |
p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалос |
добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури |
Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам. |
лију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ м |
па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а |
да извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се |
ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се |
л’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што |
однику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— |
ри за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзил |
е — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знањ |
то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни |
живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је рад |
: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да |
ч не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађа |
ивувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, мно |
.{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми |
ек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ј |
чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку |
p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, до |
> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; с |
, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је доб |
о било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чох |
уне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све нови |
човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за т |
поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше је |
о седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и |
м, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти о |
н, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто жи |
који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е доб |
— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p |
попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти к |
За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... |
о сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Б |
нице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, |
вет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p |
да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, |
седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеле |
и Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председник |
</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, |
Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удо |
а се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га з |
о власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на |
дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време г |
са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војн |
на не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гл |
ога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки |
па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’а |
, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе жен |
упи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску ча |
испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им иск |
чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ј |
че.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан.. |
и је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да |
мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову |
изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока |
још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод |
афин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори |
и, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и за |
поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш |
атки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам с |
га ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да |
а да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; |
— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде |
и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триу |
у кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треб |
а ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, ш |
е малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушиј |
>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да с |
тарога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и за |
p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет он |
о пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по саха |
атно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, |
, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како г |
а мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој м |
м! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га за |
а, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се |
х неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <p |
и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обуч |
а г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година пос |
е дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесеље |
ош онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>К |
јљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди гост |
и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим |
еченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугач |
жи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а стар |
ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгл |
рез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} |
ше, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се в |
арош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ св |
ђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; ве |
у по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мир |
/> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек |
— па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} С |
во је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ |
га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио са |
шла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте му |
игани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </ |
осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је |
како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи |
зман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилн |
мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} По |
ем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи |
емојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p |
а једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом по |
постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли |
ко често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Ма |
.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас |
на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светис |
.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — |
ва се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} |
! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, зна |
е у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, п |
а видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стан |
и, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што |
те!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да н |
рлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим ви |
питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за о |
ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ет |
!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господ |
то га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу са |
омљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang |
Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— |
дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак |
већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га виш |
p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по ди |
> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е |
ну, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три |
ре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо |
зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар- |
изају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на |
ња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивк |
— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па |
> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тараб |
} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће ос |
казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне кас |
олази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да по |
до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј |
ти.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче до |
и тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас в |
ос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала |
рем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре |
ега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне |
е његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али ода |
{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако д |
зио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, |
о како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође |
ни се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је чи |
који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, |
вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљ |
а је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по н |
главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, кој |
брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалос |
гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! |
а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па намест |
амести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет |
, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече предс |
иче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају |
дам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатност |
реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} |
се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам |
је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога треће |
ћу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што |
овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{ |
чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ |
сподине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја о |
кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, |
и је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу с |
оређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и |
бија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила |
S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да |
су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и |
— јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених |
слук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало ко |
на.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а ј |
ај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дуги |
рсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си |
ко.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p |
— баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изнена |
на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сум |
одине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Моли |
свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се |
ли друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и |
онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будала |
ве куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што ре |
И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p |
вим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао |
бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште поглед |
<p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb |
учили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наокол |
кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали |
долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празни |
?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише |
у да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију |
ол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми св |
е, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, пр |
е, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Он |
да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти и |
p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, |
ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{ |
буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! и |
аг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да |
е станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на слав |
о... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од |
зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене пит |
лан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дођ |
ек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мој |
S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па т |
гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" |
ле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фан |
умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одм |
>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше |
т остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чарши |
у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате |
у госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпо |
скусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као шт |
, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општ |
лча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си до |
гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за соб |
здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за |
и у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник |
ине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену харт |
д како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз |
тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда |
године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си о |
ко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хо |
е ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нара |
Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји ве |
олим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Ци |
{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Цига |
би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога поб |
који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који г |
к ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> < |
ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе ка |
једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавник |
како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила |
вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновниц |
кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандист |
.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је у |
му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лир |
тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то |
пујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван |
си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> |
а да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А |
} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, оста |
} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи |
ној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја ма |
е пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Кал |
Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</ |
ајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?< |
и га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p |
к.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно ј |
да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче |
<pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече |
’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше па |
остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели |
на на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред гла |
ћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за врем |
ј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — р |
срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе је |
ва.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</ |
и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђави |
стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Д |
ано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у св |
о није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим |
ам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, ре |
.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало |
, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багател |
</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па |
/p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и поче |
ка и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, нег |
дна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно |
ди“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола |
е ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и к |
или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} |
еће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били с |
а дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А |
и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да |
ом и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињава |
ујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" |
нат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно з |
ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју слав |
кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по |
турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну буд |
ла мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p |
ко примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фар |
о! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервоз |
није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немо |
чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили прот |
едање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима по |
и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни др |
> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{ |
ира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он |
н’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку д |
ита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре тава |
маше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће |
и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па |
се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је т |
знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, пр |
злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много ш |
да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко |
Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири |
аполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи |
ка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...< |
о задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле |
ита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши |
спарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као к |
изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пан |
ој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уни |
и дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а до |
ију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и при |
нин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре поре |
ује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и |
него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне |
га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми зна |
запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Ху |
славом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} |
<pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле о |
о реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побра |
шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, |
, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да |
А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја |
брамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у з |
су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је би |
а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све |
у, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наш |
д би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се |
човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и др |
чицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и |
али или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вред |
осподине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам |
а има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та С |
ка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је |
што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли |
и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушче |
а!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" |
’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим с |
вета Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, |
а’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</ |
си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики как |
каја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твој |
и вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин |
142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господ |
како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи н |
ну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што |
наесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. |
{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фур |
окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад |
овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И |
ете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, |
, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћ |
ор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, |
ча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пуст |
о, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе |
<p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито |
мо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’к |
о доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} |
аа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите |
Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров с |
коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, нес |
н ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и нај |
.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p> |
.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, |
ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је л |
аје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— И |
ш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га пор |
запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од св |
штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење |
а!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем јед |
ска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па |
олим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године ( |
је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један к |
две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... ос |
и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријате |
седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, ка |
ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-пре |
е наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сач |
смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге кла |
к, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на |
јак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке приј |
олим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на |
акву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једн |
га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре |
аки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се зн |
у узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та |
дине па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја б |
и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу |
е!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како |
/p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо! |
ветолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично пет |
о доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћин |
а вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изв |
ос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, |
би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио |
а насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три |
ђе а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва |
него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак п |
вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан поз |
куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така |
и; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад |
па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... ба |
реска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете |
задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другог |
по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је ј |
да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, |
ви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? |
понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не вид |
Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, чи |
.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се. |
А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је |
ина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана |
е како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи |
ло.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто шт |
едва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устра |
отао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у баш |
ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> |
осто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није уч |
е тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне |
(па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и |
арање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј |
а се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје |
пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде |
А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да ни |
елим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд |
а зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и м |
а, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не теј |
мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} |
н риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану |
сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим је |
ачини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест |
та, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели |
а, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у К |
е Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авл |
!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, госпо |
ати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише и |
ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће |
амо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао н |
еје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су др |
ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вел |
о решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је в |
о да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче бил |
врту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а |
насонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем |
ци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на |
ред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и |
лази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку. |
и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт па |
p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курја |
ђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачн |
а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше |
; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побрат |
а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обе |
оскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант |
у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живо |
и.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију |
ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива руме |
“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој пос |
за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, обл |
.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је ост |
руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кро |
и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Кал |
в, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Бреее |
Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бр |
ва девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светли |
дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S |
шир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго. |
ла, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто ку |
} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и поду |
ди, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да в |
кује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале |
овек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и бого |
му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао |
банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па ад |
веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само |
нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се сам |
е, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек |
куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам |
њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним рекв |
свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си |
ко ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава |
вао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто д |
редна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам д |
ајбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји |
ње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше |
ма-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} |
је фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћ |
р-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј |
ући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S |
p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде мн |
овољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жи |
а селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, как |
зе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гла |
мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубав |
коро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло ра |
{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола о |
аст интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ |
оличицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели |
ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, |
се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чека |
Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућме |
, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{ |
сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по не |
ан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, при |
сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле |
е за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало |
шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да |
ира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ п |
се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ... |
просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљн |
плете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих крити |
и г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, |
аш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја т |
се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и в |
малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да |
ена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и ужи |
ра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, к |
м челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> |
Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке |
{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дв |
Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— М |
погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Р |
ек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а |
едседник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту кој |
} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборав |
, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то м |
цко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па ви |
ли види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види как |
да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памт |
паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућ |
сле се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па |
а други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заје |
едничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од остал |
који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крс |
мах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, л |
дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе |
сподина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} |
>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју |
знатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном |
љом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> < |
ла, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.< |
о ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам! |
па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то о |
де, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога ви |
медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забал |
опусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тв |
мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је л |
има, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају |
е.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу |
Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо неже |
ромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дв |
се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb |
е на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за т |
те ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман |
примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипа |
аријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметни |
подине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго са |
стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богм |
омшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чанди |
p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! ре |
севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу |
овек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За дава |
ан купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне д |
напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола |
зрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} |
ју славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красн |
са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са |
тком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и до |
газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће ома |
ију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава б |
иво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> < |
е, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. |
х дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом с |
паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасир |
ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких љ |
л’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један т |
ти нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам |
л’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{ |
велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап п |
ње.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{ |
реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међ |
?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох виш |
овек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с дано |
b n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се |
/> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту |
устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије с |
у бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, поз |
а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за К |
да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p> |
е побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, мор |
о пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, |
јење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем од |
ста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А т |
е рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги |
па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Д |
S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr |
... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је с |
па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у |
вио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, |
, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па призна |
, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да поп |
у.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до |
друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарско |
а, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висин |
вет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и и |
кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е |
>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ћ |
> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p> |
ђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се |
ко да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мис |
еће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што сл |
е попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена. |
руди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општин |
аријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и |
S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не |
су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва ј |
у све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар чове |
о; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снег |
иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па с |
и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује ви |
ога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мал |
ава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује. |
3" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добр |
ено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p |
ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру |
један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја с |
неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „пису |
децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније |
на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече |
запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време. |
днем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре |
ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Ч |
, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше |
од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упо |
ука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викн |
ош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били зајед |
м рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, ка |
урпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујн |
се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, п |
ја рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цвети |
а, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам |
дравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену |
Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па д |
ј, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци |
се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели К |
да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Ку |
иџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, |
и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју |
се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол |
час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и че |
Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ам |
мон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интерв |
та је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, |
ицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за пат |
се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, |
е главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дуга |
време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једв |
, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да а |
д еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и ско |
од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а н |
ни али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајсто |
?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ? |
па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима кој |
ата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да вид |
казује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три |
и човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб |
имније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који с |
да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика кра |
м пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да буде |
признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.< |
аче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, |
ветиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто |
А</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не д |
и приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.< |
се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да |
седник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му |
о завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, |
вају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као |
прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту зат |
ти, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не |
о је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— |
нас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Оста |
е, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта |
обро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и уп |
икну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси ул |
ћег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и |
о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је п |
ије легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обуче |
икам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је јо |
траховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: |
S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби |
.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добр |
„угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, ла |
вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-п |
ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој |
наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскок |
наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да г |
лад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" / |
Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракну |
у, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— А |
ужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лак |
ј време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад с |
о макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече |
ване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{ |
: „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у к |
ру и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу |
онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли |
ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засв |
а и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и и |
p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да ка |
ук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја |
зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је наша |
p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Д |
ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А |
и или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут ула |
к.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а |
има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут |
/p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су |
осподин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одго |
p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти с |
>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се нам |
исли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— |
дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се |
и његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} |
лковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајс |
тално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћ |
магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone |
ма светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да и |
дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— |
а ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну |
ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет п |
старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на т |
>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; |
гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко |
међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто о |
еће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу |
х маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита г |
да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, |
<p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} |
Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону |
p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— |
да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно к |
послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> |
па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште у |
толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, |
Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, кака |
е познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимо |
уја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</ |
, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смуш |
ујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у |
ат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде к |
, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав ка |
омени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од гл |
ли Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите |
а! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друств |
а.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, гос |
ви!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, с |
Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живеје |
да запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глав |
и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коц |
пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата з |
, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, |
ј га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем |
ити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb |
чекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, |
</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ |
пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на гла |
ја се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари |
p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко |
иво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му пр |
аве, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, |
председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за |
> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, |
— њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и н |
и Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гле |
! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је |
јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали и |
ше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да м |
ер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је |
кнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разго |
едседник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару |
Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ пр |
</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} |
познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p |
ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p |
?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето вид |
n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сока |
ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не |
но детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не ви |
.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, ча |
м ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди |
о не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вел |
п.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам |
зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у гр |
те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не тера |
Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти |
ија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако |
ти да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се |
ако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га ста |
, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко |
ја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Ло |
, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми вер |
</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муш |
ошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се ј |
е сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Троји |
хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваљ |
и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не |
смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе |
гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — п |
<pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и |
<pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодиш |
е добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у за |
помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и сми |
да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди |
се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знав |
шка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за |
лути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — к |
.. ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с |
степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који ј |
ији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, |
S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, х |
осподине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену |
ати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко п |
е — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао |
!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако л |
арко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у |
е су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле остав |
вој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче није |
и Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети |
ај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упа |
ће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) дру |
амет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Го |
Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све |
Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и нас |
ол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет |
гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ив |
човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се пов |
аја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљен |
о да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— |
.</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш |
, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Ка |
p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} |
ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време |
алча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао о |
’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови. |
чајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где с |
ији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не ис |
ионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и |
Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим |
{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више |
p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мог |
оше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четв |
отија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Не |
рује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, чел |
аз, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У |
и Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газ |
бар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кади |
S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики |
вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, п |
о! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не зна |
е, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> < |
<p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, а |
ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас слу |
онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он |
ну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објасни |
ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући |
ује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до г |
— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оста |
маћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече |
се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га. |
ан створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би |
још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али де |
те боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме |
p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је з |
; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу |
p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људ |
м бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је |
циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} |
ш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ам |
сле пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и прима |
да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, на |
е прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога ка |
вају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме с |
ко се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.< |
и су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ва |
<p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ст |
ахваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За б |
вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> с |
љине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да б |
ник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „ |
тају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те н |
зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у |
24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда |
ет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча. |
Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, то |
у се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте |
е, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па т |
тислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— |
оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви м |
сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, |
ад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е је |
дете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па |
зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти с |
ав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p> |
еубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се |
м.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивк |
па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газ |
о — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рец |
а. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, ку |
ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: |
а.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа |
мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, |
дера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка ск |
има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ив |
не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.< |
Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђ |
одзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцим |
рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати |
то се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј? |
ишних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од |
да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого |
, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем д |
усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се би |
Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у |
зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! |
нета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се |
вко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по јед |
ојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или с |
учио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан с |
зујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} |
} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка |
ше домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њи |
p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојк |
о устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и уз |
ше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочи |
<p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједн |
ама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући |
ро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ход |
опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не мож |
на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни |
це.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> |
и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега прек |
ао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то |
а се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p |
већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, мал |
е! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с пр |
неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чу |
или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне |
нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у св |
таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па |
му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу ос |
ава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господин |
давде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук пре |
дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дува |
’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно |
аке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници |
ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пц |
моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> |
оји значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живот |
се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које |
ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу |
жана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — реч |
љски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од в |
о, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убава |
>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{ |
д Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби |
сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p> |
овин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са |
арање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него |
ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, м |
зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по тв |
з мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћ |
ин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна ка |
ћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, |
!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помол |
видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на тере |
и Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, д |
то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си иде |
л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук. |
а домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стар |
а па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике в |
Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од ј |
туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко |
бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога добро |
дан урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! в |
немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а |
ики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тик |
мљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не по |
ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слуша |
Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће |
и г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, го |
Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си |
о!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господ |
л’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби |
шију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> |
те ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си д |
рету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти каз |
к, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само ху |
за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку |
амо што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет |
три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу |
алосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — |
ре, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, б |
арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да |
мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкод |
<p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како |
, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да |
>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим |
м по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} |
За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а о |
о, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се вра |
{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. |
собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те би |
ину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? |
мири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прс |
а.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти с |
адовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволев |
циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> |
а ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад с |
другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се ф |
у и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Мор |
или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути |
паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови кој |
један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који ст |
у десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско |
} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi> |
и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосни |
’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се |
воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном |
="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' к |
и шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у |
н се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они поче |
за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па вик |
а.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на |
ушманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме ти |
запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување |
године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.< |
S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гоч |
.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требал |
право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — уз |
идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одат |
p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у |
/p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако |
а Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска оно |
к, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулу |
азарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вел |
’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да ф |
з како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика |
о ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, г |
м стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини ш |
ли г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно са |
то ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму |
Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се? |
едоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па м |
тавио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јак |
е сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S |
ху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да |
и дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те |
, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су |
е занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те вид |
ја кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајс |
слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па |
неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито ј |
ђе поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи |
рију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо |
веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} |
два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуван |
е макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али |
<p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и |
ци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а пос |
ем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже пр |
жасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb |
p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев- |
алу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је |
.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Д |
ашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што м |
е?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} |
еше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ т |
и деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику |
> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и п |
је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча |
а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— |
м ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S |
камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на ње |
и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си с |
још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тућ |
ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а |
!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како са |
асом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника |
о весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти ис |
ејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта |
..</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А увери |
ам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко ум |
и будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди |
ила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S |
лом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње врем |
о да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ |
пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти |
и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и ж |
носи им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице |
славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, з |
шта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена |
заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с |
и речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек |
ут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут |
збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш? |
деш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гу |
твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p> |
веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и |
ак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви |
ушманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одр |
јте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај чове |
>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку ч |
Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њег |
радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пуш |
ћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, |
оворник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају к |
S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати п |
би, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у |
на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту |
има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине посл |
ак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој |
но је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и |
ла Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је |
? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{ |
одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при ње |
се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка с |
, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта в |
е што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па |
ве и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свр |
е!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад т |
о, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула л |
је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па |
вом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику |
знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћ |
ева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,< |
плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S |
ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па |
ема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не |
талисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-ш |
исмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринк |
ас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило |
некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се |
анким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да п |
p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми ов |
а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавш |
па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} |
ом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> |
и се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p |
>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p |
ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А пи |
пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Н |
te> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитил |
осу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча по |
оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, к |
један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити! |
ну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам н |
е познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и |
а дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Кур |
ји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и траж |
елска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} |
ате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратим |
телан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па т |
удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као к |
е за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизера |
уцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф нач |
куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било |
исцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за о |
њу али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и д |
Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јо |
и, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, С |
и.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мал |
нким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред пред |
те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај. |
та, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, д |
жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком |
им својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као ма |
и, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, к |
кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје |
као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и |
о морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога |
ле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је |
Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се доб |
баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на |
лони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, веруј |
а три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они |
то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је |
ише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, |
у почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи |
, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А |
м се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позор |
ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председ |
а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се з |
да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен |
е и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</ |
у се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају |
о и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде пре |
малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!< |
годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p> |
о — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред п |
господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи |
ели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и с |
— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу |
го да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији |
’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S |
е извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> |
знутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да |
о, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Св |
p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се та |
ћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неко |
рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је ви |
...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} |
мо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, |
и ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слав |
злазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и др |
онар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казн |
више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није |
и другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих |
и оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика ж |
их критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их ј |
уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим ду |
е Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти ре |
и је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} |
осутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али т |
с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било |
дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше до |
андури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне сви |
дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држ |
шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче шти |
и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турск |
поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога жени |
а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накриви |
пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, н |
ав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле |
ја стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, и |
омаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, ж |
ове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p |
а, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} |
кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику |
те му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меш |
никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од стра |
к сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето |
ати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p |
као славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, |
, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „ |
мерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не у |
ност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па н |
диш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га |
лбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо |
трећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани |
а Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да с |
трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се к |
нке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са |
па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.< |
азила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованк |
звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb |
А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који ра |
срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, поглед |
, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агниј |
ав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S |
; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено |
ас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво ви |
их и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри |
данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те вета |
ји је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Ку |
јем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{ |
с онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. |
дника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се буба |
стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја |
обро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица |
ли кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{ |
великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И |
си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> |
ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с о |
де тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији с |
ском њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} И |
о сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Руча |
г сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е |
надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначеје |
, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је пр |
в-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели |
и Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. ста |
Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљ |
Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бр |
емо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} По |
риређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње |
, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по сна |
рије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глав |
Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се |
кара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и по |
колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звездан |
човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све |
његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабр |
књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да иде |
Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> |
зију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад |
на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, |
метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита |
дар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати з |
је се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљен |
исање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих т |
зе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. Т |
ш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{ |
уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје |
доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад см |
туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Т |
њски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дан |
на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га ча |
а будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим с |
д бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах |
.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мисл |
је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јован |
ави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пи |
ло час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на о |
и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето |
вај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, |
ен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Поме |
/p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, |
е је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са |
агње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p> |
пше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по т |
аше у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трав |
ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће до |
је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, ј |
S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапим |
е најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокак |
им, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд н |
?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да б |
и он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као |
ријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па |
радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао к |
S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде милова |
вега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце |
тари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни поглед |
Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за свој |
’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од те |
.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије |
о посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради во |
> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још |
p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} С |
а кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светисла |
не здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозициј |
„Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на к |
зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смеш |
оно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по не |
е данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не с |
леда и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не вер |
је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жу |
запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној |
поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет кв |
казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер |
ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Б |
стави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару |
урио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад |
ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој сл |
носи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после |
Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ак |
ли онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} |
јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни д |
какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> |
?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да |
у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су |
во ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикирид |
гнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто |
е обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од |
забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлено |
гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше нов |
и пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су |
ветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима |
леба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на |
атле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div |
ати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на |
на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не г |
ан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се ди |
но до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузе |
да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт шт |
ти на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу пр |
сем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим |
м.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуд |
ни сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће |
будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе |
ћи ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и рашири |
, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а о |
е само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у |
је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломи |
јани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, т |
употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба |
сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми |
ме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту сл |
и дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан |
вуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковиц |
х симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га |
бијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џеп |
ирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друг |
и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање |
ет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако и |
ити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно ко |
ло у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, би |
д он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — тре |
јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте п |
устиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка |
а ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму |
нар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу з |
еманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{ |
, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, |
ко може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Ц |
S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старо |
ога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после |
ао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло |
викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — |
бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} С |
, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; |
па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И |
д „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, ка |
ко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају г |
да преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извеш |
воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетко |
и на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било з |
но прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола пор |
аспремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а гос |
богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и з |
и се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мија |
опреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће |
тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-в |
у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће т |
Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин н |
иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и |
р слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем |
ва... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брз |
о те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет. |
ерко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим |
д мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш |
, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, |
сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама |
уђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сото |
ћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одго |
и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фа |
один председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају |
{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и пар |
хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће |
/> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше |
а лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак к |
спап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило |
ка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га |
ају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећав |
болов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији |
к не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прај |
ле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапа |
ек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опр |
иче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од б |
ају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били |
ни <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специја |
по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њих |
сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанп |
дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{ |
рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се ди |
начеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и |
вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи |
/> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и |
па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја с |
ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој |
Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу м |
ало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на он |
а ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако л |
{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате |
време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију |
је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Мож |
о курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p |
упачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, |
Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели |
о нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћ |
еб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што с |
не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење о |
бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на т |
сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици! |
други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје да |
бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p |
ра на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко сла |
о има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, за |
Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што |
> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — је |
мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг ид |
јак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пуд |
жанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, |
аш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуд |
</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога |
ечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који |
евдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ м |
га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и |
је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће |
ват и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n=" |
етири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут |
таде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек бе |
шем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја |
е се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-л |
. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко |
е и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје |
му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађ |
е у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф |
S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о с |
а брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А ре |
дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих стол |
ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи |
/p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у ов |
да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код |
толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигент |
во зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад |
еће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S |
м?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шест |
ј Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} |
> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је |
немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе с |
ј домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се |
се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што |
хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздер |
е мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а |
рилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога |
а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, и |
те.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, и |
<p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и м |
зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! |
заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траж |
ји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стој |
ој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметно |
/p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, осл |
су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим |
код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића |
ати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна чов |
чекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика К |
м пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царс |
ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да |
е Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад ова |
е му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосут |
ко поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, |
ватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправља |
алча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— |
навам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до |
трага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да |
мо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако |
орамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама |
кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, госп |
дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђа |
авно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без ку |
а тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му |
и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста неприја |
им а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од п |
орњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра |
и црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначе |
госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} |
те?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потегл |
е, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за |
комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика ш |
послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где |
ма па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p |
а главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" |
Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у остал |
ој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p |
, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} |
и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па |
први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је |
аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гл |
> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, |
беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и |
} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од |
, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, |
да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас јед |
А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми |
ченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не |
реме у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине про |
сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала |
мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један д |
су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, |
ита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они |
д петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесе |
="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и д |
аћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а н |
лча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, поб |
му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} |
p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, |
Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеј |
етворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му н |
одати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и пи |
е остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега |
једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> |
ш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири р |
чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Роси |
-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе |
кчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, ил |
енирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били |
ки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није |
њу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне |
Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— |
а си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S |
S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала трој |
е, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавс |
Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, та |
тадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабуч |
рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искид |
146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој д |
лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто зб |
дна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да |
" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде |
цаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Цига |
дно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред д |
је у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} |
ешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претеран |
вео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он п |
на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сик |
за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкл |
ни и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалос |
пита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работ |
ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не |
аници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело |
; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До |
ичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви п |
зе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} |
му се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови |
је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да у |
а неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — н |
и ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас |
пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас. |
и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и |
но дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! пов |
се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не в |
!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у мој |
чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, |
мо какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црве |
што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпље |
ом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n=" |
рви мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да |
ћу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је дру |
иховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније |
доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког к |
, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S |
таљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зат |
ња за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свог |
а ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, |
од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети са |
а, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на ш |
ар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиља |
сподина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да |
Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му |
с нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> < |
живаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоћ |
ко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да |
ша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офи |
..</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неј |
, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књ |
акој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају п |
ију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а |
унску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво |
зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си |
ако је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срнд |
рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Беге |
до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! |
танче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно |
Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} |
рез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек |
<p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, |
„Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па |
да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, |
џијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од |
гута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; р |
е-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама |
еше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче мо |
ијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од врем |
p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — |
бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча не |
правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чирац |
м га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га |
Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га д |
напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу |
своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, д |
ед.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом фи |
е!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и з |
се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калч |
не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују мест |
рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мисли |
нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник к |
ка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разб |
ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство |
-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрад |
p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин |
ни за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив! |
ство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, та |
не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, аги |
колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</ |
а и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, |
Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза |
председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник |
а ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте мо |
е — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич |
ун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та |
, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћинс |
, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако иска |
тко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p |
{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је ан |
есму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прв |
а ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па те |
стаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је |
а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беј |
међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за т |
попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ с |
што тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има |
те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! ре |
в’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини |
ица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} |
муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само |
оти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и |
три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан как |
ију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем |
ућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти п |
ш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дед |
онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне сви |
све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и |
> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да и |
у Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ иск |
уј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу в |
, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} И |
p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи |
како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла м |
егне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две |
ма кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове |
пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био |
јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргај |
гра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ниш |
дни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће |
м, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде предс |
од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и прим |
де много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуб |
! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово со |
ак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девет |
S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p |
Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> |
ан бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus delicti |
погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ел |
<p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да |
свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФ |
да <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да м |
та лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се диг |
за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> |
тера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да с |
, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитај |
стиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она |
упити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им |
лишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикав |
м не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре бр |
ијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се с |
ичање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастре |
ели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си |
и пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам р |
Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари |
ко неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док |
га имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву сво |
аша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили против |
Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин т |
вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како |
као бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за |
Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казн |
живам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{ |
83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадн |
да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и кра |
а ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако рук |
утито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква |
наш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана |
уше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко |
о!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко ла |
Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве пи |
а ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Св |
му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! ве |
побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, |
ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, |
вирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S |
Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а |
p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју брук |
сно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пце |
ко си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од |
, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А има |
ење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна |
те и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви |
вде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих подата |
лос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у сед |
у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дуп |
ку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча |
S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад |
, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што |
.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му |
ок је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра |
анеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не |
азија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> |
!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми да |
катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а |
ем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} |
кос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има врем |
држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p |
ком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре ка |
p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n=" |
ј а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и ш |
Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ов |
дне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почн |
ни ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно |
несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а св |
леда око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — д |
косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп |
г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се |
ели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ |
по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, го |
а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} |
аво кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гле |
могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за с |
нети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, мног |
морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пош |
ске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћ |
му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и за |
гани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочи |
Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг |
о ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> |
ш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, к |
ан је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, поб |
на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо |
су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна чов |
срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, |
да била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговач |
лио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове |
, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{ |
ризнајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и са |
ити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, |
руга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то до |
мо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да с |
се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарк |
е, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, п |
мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће по |
еће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} |
вко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и ра |
Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није ша |
ео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курја |
} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ |
к су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си м |
речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, с |
изнава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)< |
рументима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред |
а тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика докту |
тиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му |
анула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије |
један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (ко |
аше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се |
ије ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер к |
гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, госпо |
усур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошч |
шао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајли |
и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог з |
аховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> |
ао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што |
опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, ма |
тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свег |
ци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше |
их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и с |
ј још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и |
сте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље |
p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћ |
видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана пра |
е се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да с |
ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, |
је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно ка |
ре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли к |
Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити |
ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најз |
лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам |
— ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми н |
му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро бле |
а је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче ( |
Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p |
<p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно за |
Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си |
на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идем |
изнавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</ |
глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! |
, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и п |
да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сли |
љив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту ха |
.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је весел |
а љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Та |
пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) |
алфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао |
м више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до |
ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја к |
веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, |
еве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа по |
Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо гото |
очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45 |
алгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још ј |
како ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, д |
о тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте |
бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди |
скачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их гд |
ућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас а |
ћу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели |
узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па и |
’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па м |
Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде |
} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Т |
и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће |
Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он б |
и једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, |
ушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао |
акова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} |
ве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице |
вко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако д |
традан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате |
тају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло |
кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} |
е задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај |
презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{ |
тим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни |
ираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит |
но и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман |
е не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог |
и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под |
вина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{ |
са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је са |
нска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они |
збише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до дато |
није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур |
> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, |
ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је |
изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урође |
ух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде |
адашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече |
ем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по ко |
ца ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ак |
како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што |
<p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му |
ни.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> < |
О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— |
, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгуб |
ин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су ро |
утиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... и |
S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у |
шем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она |
говачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, вик |
л’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је |
али?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше чове |
све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим! |
пам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калч |
и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан |
оже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! |
салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — |
можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се с |
да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, |
а ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ |
а гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак |
ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним. |
ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник |
ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. |
.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— |
е ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ |
еним за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте чове |
Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а |
вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!< |
жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си |
већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} |
је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у |
Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер |
, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео с |
га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже и |
кционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за вр |
два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФера |
“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign |
’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да |
ну у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апел |
одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва тр |
А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да ви |
Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити |
обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва по |
<l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> < |
> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </q |
рлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема н |
болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет |
г’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а |
>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетк |
слав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти |
брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „К |
еверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се пов |
д си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, т |
>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће |
аФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја в |
е да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, би |
и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је |
твар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, |
да је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир |
ад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из крев |
<pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гла |
који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, |
<p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се жив |
н?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послу |
Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско мој |
зи као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже закл |
је ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му |
обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта к |
! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да |
p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми |
пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја |
може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А |
— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда |
ошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, ш |
ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— А |
аш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће т |
преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; так |
и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па |
ић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! |
стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује |
лања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учев |
це шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> < |
пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p |
ворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Т |
: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш |
p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јошт |
Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу |
он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар з |
, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— |
/p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богороди |
се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигар |
и ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си |
та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет |
и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шал |
пет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табак |
ва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{ |
— Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— |
ри! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му с |
ојемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само некол |
у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Посед |
н</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — |
чевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па ста |
ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Ка |
као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мал |
есте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а |
уј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Ку |
је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам |
вамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас |
ко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш |
.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!< |
л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не се |
<p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не би |
Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си |
се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</ |
т с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњ |
у ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта |
ако да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="6 |
и гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страш |
искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у бел |
> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дак |
ар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> |
ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, |
кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! |
} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Чо |
ла па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога |
Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Свети |
ће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме |
проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нит |
моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш з |
казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару ко |
помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n= |
е не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек |
и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, |
о кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав |
нопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, ал |
има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чира |
ражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па и |
чем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S |
ке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се н |
м ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што |
од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо |
ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, б |
а ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, т |
а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султа |
аскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из |
ак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћ |
о, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бука |
Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде |
огу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и трес |
о бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ћ |
е нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, |
но у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господин |
малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вади |
жован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој про |
..{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево ра |
м главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти оста |
шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како м |
Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало вре |
је, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-И |
аг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p> |
се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столи |
л’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, |
S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврст |
ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— М |
е се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од |
видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја на |
јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем с |
, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија м |
молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да |
у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви кап |
таје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а поз |
иче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море |
испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону в |
ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</ |
Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексут |
воја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Е |
како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси |
— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, ј |
а, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и |
и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто |
ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Си |
тазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, |
ри вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бр |
игане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побрати |
вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од |
дник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-прис |
а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам |
чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам на |
срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па збор |
ик казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама |
већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеш |
брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па |
реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју слав |
госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, |
заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заб |
, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам? |
воју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} |
у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више годин |
о да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p |
“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Кра |
ши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред |
оспод!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... ур |
ани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S |
вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерил |
је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Ш |
и турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађош |
к.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас |
то ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не |
p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везат |
и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је |
да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ |
бе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам |
<p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да |
ке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} |
p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше |
знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари м |
искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска |
ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’к |
ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеж |
, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисуј |
свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, в |
смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове |
— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турч |
што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, кум |
ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој |
а си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели К |
жеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Кал |
, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфо |
ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћу |
биш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ам |
Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, е |
заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми |
не, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не |
о да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опи |
е не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> |
требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену |
о.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише д |
и из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу с |
онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја |
овеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пен |
удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи |
Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће |
како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му |
к, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се наме |
, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Мил |
т оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запоје |
ијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко ј |
славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дођ |
ем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видеће |
да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а |
хе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Ј |
ни коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" / |
о, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> |
у!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору |
p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p> |
дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана. |
оја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и јед |
ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивот |
ш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем |
Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат |
ш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не по |
н, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Мло |
је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, |
ам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се |
кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш |
хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе пр |
вако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, К |
се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на о |
алте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји |
ија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми ис |
рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како есна |
бијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога чове |
изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај паз |
и по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу ис |
на!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала |
па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад |
S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што м |
ог дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како |
Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна неср |
ао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка. |
!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја ви |
ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пут |
мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти |
та све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па так |
ада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је |
ного да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима |
ао нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћ |
омаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келеш |
— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, |
а почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па как |
мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера ко |
благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, до |
пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се з |
ал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с о |
јио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> |
осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин. |
и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> оти |
и му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега друже |
женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако |
и Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога бра |
з куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> |
гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у |
сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време н |
Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди |
ледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Ме |
цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бис |
</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам |
ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди ва |
е!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то с |
смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивк |
<p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S |
е одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш с |
рдон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{ |
амо уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћају |
ма ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— П |
који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из |
ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Оп |
сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице |
ели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</ |
p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш о |
S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и бес |
дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су |
обу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, |
на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити ж |
Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мрт |
p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте |
се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест ист |
га уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад |
човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам |
чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! ве |
н-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако |
/> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни |
о времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, |
а то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: присед |
ато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, п |
<pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћ |
господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још ј |
а, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер- |
ре, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} |
} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ ве |
уд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ пра |
је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпо |
илега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ј |
г овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за |
о галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за дава |
па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не |
S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу т |
у, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас |
Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да |
Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палил |
а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.< |
че г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, |
кнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али м |
е л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов |
и, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се |
ашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, ка |
— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да |
дону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилула |
скараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се |
м малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па г |
ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђ |
оро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l |
> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађ |
на бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај ч |
а је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимо |
у коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги |
а (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, |
а, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ д |
бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги ви |
, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— |
, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од |
<p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке |
да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у са |
збрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демар |
дник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда |
<p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, дома |
или се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на |
вко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није м |
е више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и д |
лада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две о |
Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако ц |
ма, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него |
ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож з |
ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а |
шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка м |
<p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податк |
краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то ни |
и за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се кла |
а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— |
нога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оста |
а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А С |
о гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је ма |
сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Ма |
<p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа |
уди изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по кој |
се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засв |
ник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калч |
алча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S |
онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, госпо |
нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо с |
{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не |
ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љути |
жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си к |
и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лирич |
пио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела к |
d> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо |
за па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, |
инуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, |
рницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлач |
се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то о |
ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је л |
за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зб |
ју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш |
="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, |
ин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра |
и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио |
оламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле А |
стан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао нег |
падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још ма |
ан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, бе |
А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако |
онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непоз |
им прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомо |
} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе |
акав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — панду |
p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тв |
игару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође |
аше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сло |
јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли ј |
махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и |
, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, к |
смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове |
ал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајст |
прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он |
робудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путу |
узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за |
ажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би да |
апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допа |
"172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би |
ао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и |
се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га зна |
Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, |
направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало |
ван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ак |
спушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем ре |
ју и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу |
аји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авли |
се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — |
му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зур |
три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један тар |
лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S |
и перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</ |
чићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуште |
дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући |
..{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председ |
мивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам ј |
остреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген |
кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све т |
чним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „ |
у славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и ок |
о коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем то |
х, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених поз |
ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима |
вар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила ма |
p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <p |
тим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар нећ |
и оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена ри |
ује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да |
очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако |
Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај |
пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата |
е као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Мари |
кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Ба |
што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што |
понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што о |
к и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка |
<p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— |
вко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од ме |
.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади пла |
руство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера? |
те да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, т |
а себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јо |
} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у ку |
мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше врем |
но.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како |
него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан |
последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео |
слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, |
м на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море |
же да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му так |
неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јор |
изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избра |
је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истин |
, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што |
ижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово д |
ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Д |
У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Мо |
им као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме дави |
м ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари |
зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.< |
жеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови |
, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на жени |
а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте |
лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не ла |
места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послуш |
<p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица |
" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам |
рећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! |
саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако К |
ри Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, е |
вој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га т |
онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа т |
ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апет |
обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече м |
заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи? |
е сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, призна |
дишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} По |
после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, |
атиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћи |
а душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па би |
а га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да прати |
една реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређива |
зионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну |
знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и |
/p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> |
асова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је |
о причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивк |
S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — |
предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S |
нога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних |
ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га |
узи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. |
ацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна ш |
елеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; н |
нчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калаку |
но да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине оч |
а унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Цига |
ли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурди |
инем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, е |
питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни ва |
тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Гд |
Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за ше |
стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивк |
а ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио. |
председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекл |
а он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га |
е света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице за |
чешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста пед |
к, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општ |
некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па |
а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што |
побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и |
ло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неумор |
њу, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке б |
ентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога |
ијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у м |
ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравиш |
ли бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак |
згледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} |
три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон ш |
бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па си |
њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, ни |
/p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, |
бликума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа |
естрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А по |
тини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако |
, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту пр |
а вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n= |
а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријо |
ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, б |
ов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чап |
о кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он |
је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калч |
екта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него докто |
.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећ |
репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{ |
да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку |
Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак |
да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а в |
ко је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је д |
лазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зн |
-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј? |
кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила. |
оре!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банк |
у да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патариц |
е могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, |
о.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе |
А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од |
ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик |
о слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та |
бориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, |
ога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нов |
и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутк |
росто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки ни |
адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећ |
ји осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб |
ећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила |
ећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће и |
тених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окр |
и кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује о |
па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и са |
напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин |
мо тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранији |
ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они |
а слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико ниј |
ти у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га о |
рећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни ве |
лисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини про |
сред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприр |
се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко до |
што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам |
днако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непр |
е.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шп |
р нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, |
кну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море |
бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p |
и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пуши |
И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у со |
реда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло |
унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. |
е домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте |
естита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и ка |
брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девој |
озбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, |
а Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} |
нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, |
ође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ни |
а може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да |
како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско |
ржао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар в |
зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па |
тан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се |
сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија би |
ји су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен |
драва трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају |
ш радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамуз |
и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> |
ке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га |
.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л |
пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећ |
!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама к |
стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово |
ни!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и |
и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па |
педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, |
па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћет |
е саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот б |
а праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и крота |
т!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! завр |
истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке ви |
е препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> < |
у власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум |
ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господи |
, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зуби |
аћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред |
астих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „К |
p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и |
још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} |
о у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, п |
ам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жа |
а женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и н |
зносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна с |
што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву ст |
ражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њ |
а јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уме |
а ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгу |
а је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јова |
у пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном |
аку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у |
диграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S |
мљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн |
немирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна н |
тковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је сл |
у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет |
ла за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ |
просише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чу |
а знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што ка |
И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml: |
шиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревид |
један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намес |
господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батал |
м властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb |
. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших |
ао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамо |
ди бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба |
к скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у кал |
се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гом |
о земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p |
ш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, ре |
о дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по г |
ола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија |
а.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошас |
че и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и ви |
младила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да зн |
о она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“ |
ољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан сл |
еку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни ко |
оват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па |
чешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И ше |
не учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који ви |
1" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла |
лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.< |
у шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече панду |
остољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хва |
либарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартиј |
а јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Мари |
трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуд |
и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђен |
руги пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог |
е један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка? |
га дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни њего |
ди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone |
а, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао |
ас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни |
тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом |
аћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?< |
у мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди. |
н, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно мо |
а каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му |
поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад јо |
о одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не |
, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! в |
родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да ва |
њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до ду |
све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хт |
аним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од пан |
у.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} |
сети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} |
е слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја сл |
написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде нам |
киша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, де |
а безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, |
струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.< |
измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштик |
ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнак |
ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан |
еш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— |
па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај |
е!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p |
них старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни о |
и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав |
Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, |
е друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, п |
за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чин |
је, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па д |
онцепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> |
све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је |
Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и су |
} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се в |
нарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Све |
едини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова тр |
г: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прил |
о вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S |
рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас |
ово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види б |
А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вел |
мојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњав |
овараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе об |
S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Го |
аже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па |
ономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тр |
у.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, |
о пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бит |
х соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да |
укао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се нат |
ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је |
</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш |
ало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и И |
еће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнак |
у славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и ту |
а пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и св |
то да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве |
ад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер по |
, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па |
Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, в |
} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да м |
о увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} |
ут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут б |
пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се пис |
али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук |
одуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више д |
а нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по звани |
ане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поз |
ко некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован |
<p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господин |
показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућ |
ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може го |
ра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за ча |
а сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на ог |
што те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да г |
ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p |
стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да по |
Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи |
у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, ми |
ала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фиш |
, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана гр |
окак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Ка |
је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више м |
пелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави |
ораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га |
ека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— |
уж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју ку |
ију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да п |
х, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ража |
>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а |
овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мни |
рају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} |
ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико |
старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у |
гатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) |
е све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од в |
помене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пенз |
прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја О |
вам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знај |
етр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, |
е чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће п |
начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризин |
к је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгле |
д неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови |
и који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам к |
>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота нас |
регазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јов |
:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} |
и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборави |
а овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} |
о.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, р |
— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у ов |
, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор- |
седања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура |
А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ј |
дном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у По |
!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћ |
и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, |
о се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам т |
буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p |
ељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је |
Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? зап |
мастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун |
урђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да |
Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она ј |
аква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би |
Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако |
азрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остан |
5" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, п |
к хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се |
ка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p |
риметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, ч |
анас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долази |
p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p> |
! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} |
тану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S |
ет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p |
ислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председ |
што, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p |
Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска |
де од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турц |
тке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ |
г ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како |
а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у |
н, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога о |
ј.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је |
осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфл |
ар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег |
метењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, талент |
овољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на |
мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове к |
о то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не |
е г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смеш |
разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији у |
равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му за |
сам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, |
ознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим с |
еш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од ст |
о једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће |
и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да ј |
са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него м |
дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Мо |
че, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио |
је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајст |
ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, |
а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света |
лете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненад |
ј смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом н |
> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми |
их пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О |
у је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па |
му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама т |
пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе ун |
било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест др |
че.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како и |
и неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та |
о штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, |
ицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или |
зиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас ту |
а на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цига |
Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весељ |
м, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники |
ш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p |
да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натут |
га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S |
твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакер |
е на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — |
си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па |
како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од ј |
викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} З |
е, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брат |
и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се |
о!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш с |
грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу п |
ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у ту |
>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш за |
ти и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво прич |
о после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питањ |
које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве |
е забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљ |
ересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни |
иша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ра |
S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да |
нас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје |
спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог по |
си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу по |
ну, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлик |
си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте! |
опитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко виши |
м тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте сам |
!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што |
ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то |
акога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па д |
нем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио. |
хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га |
, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми |
</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет год |
подине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и пос |
своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, |
куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хук |
д је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> < |
ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S |
S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то дру |
на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, |
уше своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово мор |
још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се |
о?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! |
служује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се |
подине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом. |
каш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите |
ивоту који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли бедног |
божаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на |
ко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Мари |
необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађ |
, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ј |
Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут |
Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра |
Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> зап |
га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљут |
и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двад |
а се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; д |
ође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уве |
се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, |
у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашт |
p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно См |
аш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S |
ће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и п |
Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после |
око му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— |
о!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш |
а, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо по |
> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си к |
ка, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беј |
седник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p> |
Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, р |
ње, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз с |
с нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е неће |
Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господи |
ре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде |
и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож |
, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја |
, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си |
не да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени С |
веци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто о |
си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ре |
азбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад |
р-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође н |
о.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџи |
ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, |
лаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види г |
да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто |
у.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њу |
име?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па |
ек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме? |
на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па |
тисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb |
е!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту сам |
га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, |
хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је с |
ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! узд |
, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, |
снаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање |
га мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} |
плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, госпо |
Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, в |
Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо н |
е, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чирач |
ш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p |
човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад с |
моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем т |
и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајк |
с, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да с |
реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се преми |
Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, |
док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој с |
Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n= |
ти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p> |
сало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћ |
вој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је рекви |
и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је |
p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја |
це.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака м |
е.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је |
пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Не |
ијола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена на |
оји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и пр |
/> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда с |
ужног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} |
акитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и |
ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико г |
о је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни је |
еко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала |
" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О уму |
ном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или |
рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, |
окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни |
никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, |
већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само |
p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стар |
из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећућ |
која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер С |
служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући од |
туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био н |
и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо |
ражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао |
гло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бис |
т или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} |
ете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову.. |
тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече с |
е пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет |
рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— |
асно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. |
џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио |
отив тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку. |
м се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни ци |
о луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, |
дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивал |
} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— |
научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} |
, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или ку |
Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као с |
је је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од вољ |
ај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Ма |
да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући г |
заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака. |
еш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог |
е учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, те |
јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извла |
учио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора. |
/p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.< |
л.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје |
и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви добр |
какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, у |
а се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> з |
век који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је |
2" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За |
ини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као |
је нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће л |
га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, д |
ила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја во |
, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он ј |
о и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гости |
' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога |
им, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, жен |
ат.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с бар |
ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тр |
одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао. |
в-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљи |
ије могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио. |
али су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S |
Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гост |
е једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и да |
нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се с |
и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну шва |
релиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и |
ршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер м |
е белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буд |
етнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај |
се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео |
а басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне |
ку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Ни |
алост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старат |
.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба |
ст стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, |
Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{ |
еру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од |
А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пуши |
имо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председни |
ај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники |
бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. |
о, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана |
га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, п |
ше, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ св |
хали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или ј |
знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Остав |
у даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb |
а! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искап |
ећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели предсе |
га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да з |
ре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти |
ен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да |
Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин |
, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све она |
ако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо при |
у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло р |
једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га пис |
екад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} |
је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, |
е Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам с |
је славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће |
а више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше м |
лико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Н |
Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" / |
а стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, до |
ак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није |
, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све |
Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не в |
ако магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milesto |
внодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је |
човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си |
гару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанств |
доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја |
буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај чо |
су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да и |
е окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лакто |
да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбе |
а и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сок |
ма турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Н |
нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="1 |
етиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пц |
, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S |
ве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прос |
} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па ви |
глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже |
, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{ |
га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то |
кочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чап |
аврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њ |
га!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, за |
што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера |
во, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> |
(за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто |
врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дер |
стију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати |
се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин ј |
како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча јо |
посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову гл |
— и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влај |
алом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском п |
ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после призн |
, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо |
{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „п |
еђена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! |
види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} |
госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише |
а прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (ко |
а Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да чове |
од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, е |
имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да п |
а и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побож |
у, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком зан |
мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{ |
берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Т |
исам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели |
ма ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је |
овек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буд |
апред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да |
р и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, в |
б алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си |
баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка |
аје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећ |
<p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од не |
да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари |
му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их о |
ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, та |
— „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али м |
’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога. |
исте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се з |
дан од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места |
ну ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— М |
Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се ве |
о кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на |
ије; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазил |
а, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши |
урђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каж |
о; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па |
ји славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други изл |
њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је р |
пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује |
веца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни ј |
трашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу |
јане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања |
ло око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га нав |
и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Во |
ворени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би чове |
ола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао изв |
епом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{ |
S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени |
ошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима с |
вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге гру |
ственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да |
е да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли |
му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашко |
то већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирач |
добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро |
накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци по |
у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу о |
рати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљ |
ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, и |
еде ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се д |
Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једн |
а занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан лов |
се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, |
И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ |
о пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде бесе |
у и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме ј |
ласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Са |
ла и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; |
— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја |
>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек |
и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче |
лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} |
о никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти са |
, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, |
да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта б |
аћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та н |
о зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја- |
S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели |
побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато |
веч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и н |
<p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светис |
и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад |
умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече не |
о мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, |
Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... пресе |
вап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сес |
ишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим т |
аријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се посл |
ј кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то са |
Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми каза |
че неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То в |
сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина |
гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па ист |
; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућ |
го ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, |
Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како ј |
што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више р |
но сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господин |
ед, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</ |
волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-па |
убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи т |
Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајст |
а Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и |
у у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О госпо |
и веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојал |
то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трж |
ош може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, |
дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџ |
ко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да |
чистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио ј |
еке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у |
амћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се |
ој чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања распл |
а, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду |
и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, |
несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу заде |
скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродос |
к курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место д |
ате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије ми |
— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мал |
мука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине пре |
м.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе п |
ни! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо |
поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија |
е иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично |
лим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер |
рине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} |
утници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка) |
шао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, как |
Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> |
тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} |
е да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле ова |
вко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће п |
и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко |
ароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може нег |
алча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> |
ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки |
оћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај подата |
арски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у |
лава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Сваш |
певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па кри |
огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њ |
еш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! |
па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш! |
о’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги то |
/hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки |
ма, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја њ |
тво чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од |
много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си |
, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и |
азочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнем |
ћ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) |
и то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да |
органџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији ист |
моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за он |
сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад ам |
е, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече |
} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душ |
је умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио |
у ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом |
ерантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуш |
сница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! |
, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, н |
и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, коли |
дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни |
еш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће н |
садило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га С |
у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке конду |
бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и оби |
старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али |
гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице |
раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово |
аћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</ |
p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да ост |
махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се доп |
и га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с то |
ао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи. |
горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки з |
неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, гос |
есму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво д |
, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о |
патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову па |
сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују |
з моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену |
као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то |
како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика |
му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не |
квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а са |
<pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казн |
ота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српск |
ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> |
он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и мол |
ели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути |
ола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле |
амо је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и |
ештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао |
, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, ал |
како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е |
Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита |
уче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не об |
ару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв д |
гованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекр |
за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте н |
, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко |
ник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве |
же тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, |
еш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њ |
рку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ам |
де по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што |
јку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце |
д се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напр |
ци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мор |
присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спре |
Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бо |
човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се ј |
испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слав |
д им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то |
, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочик |
ко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко |
не на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, до |
се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав |
те ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборав |
вко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{ |
у се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој пр |
ко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће |
у, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, |
а — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те |
тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка. |
и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или забор |
м ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или |
огама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је д |
је за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а свр |
ремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео маш |
љати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал |
онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам |
се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере |
славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до |
званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је |
отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познани |
ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! |
ади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља |
е молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, как |
само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је је |
а тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па ш |
га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела |
побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па |
рглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и М |
n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеч |
е један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти не |
кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седне |
неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све она |
.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпоч |
до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад |
не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она слично |
у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармо |
ао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) ост |
о ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да ј |
ем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их п |
у и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и |
акерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под нек |
мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само |
ше из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог о |
е ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур дов |
лиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној |
дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у в |
иумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се су |
ће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би |
вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар) |
а неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином. |
одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцим |
м долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, |
леда испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди |
при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање |
ав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{ |
па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ |
капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ |
зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> |
м.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Ц |
и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</ |
ранака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по ко |
ца камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво |
к имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе за |
.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{ |
се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три св |
ди, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска |
нтије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г |
ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види |
реба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S |
дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету |
Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> |
крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један |
иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни |
и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: |
b n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначе |
(неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он |
Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други |
а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што с |
мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара |
Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па |
ли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-п |
<p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, |
ите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише оста |
лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</ |
се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не |
дник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, |
{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста |
Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да |
е, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{ |
и мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, ск |
упи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а |
е знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казна |
једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом пост |
ала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавни |
ичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели п |
а, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, |
е и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на коли |
поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте б |
ван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, б |
ав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ п |
максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратим |
„житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. |
их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и на |
на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за |
аш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам с |
ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасн |
ишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлиј |
а; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!< |
ш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у |
оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S |
к.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <p |
ол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар б |
ажиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта |
аћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор |
да, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од ст |
тим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</ |
е тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седа |
илен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, |
опуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну |
се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цвети |
<p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме с |
ија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{ |
има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало пр |
не да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују д |
> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па с |
же и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога |
што знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наво |
а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца |
> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, р |
магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се у |
собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре |
ит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не з |
е динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и пр |
ети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та |
— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет К |
p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу |
врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам в |
м репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао |
есте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима |
малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг |
биљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је и |
и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, |
Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола. |
рдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Св |
амо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што ка |
ер, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и |
Фком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку у |
довица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да н |
Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг ка |
че онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-ч |
ко ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу |
p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је ус |
"23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад |
моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испроси |
аничан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настав |
дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим |
овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жаг |
о, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, |
сађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустав |
укамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> |
и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситн |
е!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече |
раћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуни |
а.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> < |
се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча н |
етуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div ty |
мена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани к |
p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>С |
зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не |
ас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> |
.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа почин |
д једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, м |
пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од |
.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — |
о ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада сврша |
ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> < |
је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем ј |
е, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју |
га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не |
јска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — |
еју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути |
госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица. |
те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куд |
Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаш |
..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан чов |
пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујн |
p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта |
т пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, |
i>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дига |
се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело |
и, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку. |
ајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{ |
} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се |
{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она |
лити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање |
и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из |
је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, |
о други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш |
е Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вел |
а су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, |
.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш ј |
уше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окрену |
смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То |
ујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, т |
> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си |
из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то |
ачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беш |
S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А |
оду.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте |
а ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, в |
жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вел |
после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван трену |
и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује |
пођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према го |
p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељ |
и!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда; |
ађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</ |
ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и |
! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу |
>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одла |
кида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, |
ило; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати мара |
е причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. |
захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-И |
рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала о |
осле подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и пра |
и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сад |
х штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао |
ту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и |
е председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, ни |
и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће тр |
нога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> < |
одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црноје |
ају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на в |
ељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растр |
а разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш |
, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар |
ли наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беш |
ко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико |
а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским врати |
'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од |
а!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не |
мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче |
о с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а т |
а?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што г |
ели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они |
ољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и |
и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му |
Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама |
елник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске |
шеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и наврта |
вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши и |
својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са ше |
м на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше |
ла дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су на |
:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно |
оре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује! |
лужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих о |
лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир |
} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно шт |
година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без ус |
ниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од јед |
Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, диза |
иметричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па вик |
енутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.< |
има, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај оби |
а зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{ |
павицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{ |
шним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи. |
нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице |
на свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских |
Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чи |
за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! |
татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ам |
а овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућ |
ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је |
друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и б |
од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко |
Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлиј |
елима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства ов |
ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ ос |
, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде |
етеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! |
, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p |
там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у бог |
.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну ча |
о каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, пос |
е и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} |
“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</ |
ође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у |
м да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потеп |
те имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како г |
како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и |
их вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а предсе |
исам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Ди |
име, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш |
с), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду |
тентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрд |
<pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд од |
рник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућа |
ајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он |
здане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли |
ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господ |
Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да |
неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, |
на и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезел |
у, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако |
председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обе |
и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага |
или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И |
оји је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестра |
не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега |
огли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучер |
страга дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина нач |
Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr |
— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви пос |
јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— |
н, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} |
љује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га ве |
релиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак |
време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прс |
си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне |
ођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— |
не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред д |
с од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, к |
веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је м |
ло да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, бар |
вори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја |
само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; |
Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох бе |
спођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару |
м, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а н |
ак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и нака |
ине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога |
ао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор б |
ј.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{ |
S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, |
о <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не д |
вко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па с |
је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази |
иротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; то |
Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко |
ш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате |
S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао |
инце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, |
по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и |
лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онд |
ак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно |
огу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако |
ем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки тр |
ољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде пит |
ти у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате... |
даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборав |
та пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, |
а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а |
пише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже |
лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Госп |
не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после с |
ећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагара |
c" /> <!-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text" |
, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не |
адовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако |
имнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мај |
јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели |
страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај |
— Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швап |
и су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом у |
аквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилаз |
анак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се |
ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме |
аје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола |
</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и |
ћа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и |
е кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко уста |
зевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— |
не или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављиван |
леју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица |
а, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова |
о свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} |
а, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој ал |
кан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати пар |
Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— |
напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладно |
ео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, |
је извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на |
досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из |
Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и он |
нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије |
кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода |
обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија дост |
посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаре |
извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} П |
ваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмех |
и се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћ |
S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се |
о им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у припов |
да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</ |
.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код |
не гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све |
не, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циг |
времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, |
једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућу |
есму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише |
тања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} |
као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до др |
аћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он |
ила мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли |
на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их |
непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био оп |
али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде |
да није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај |
, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p |
/> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни зами |
n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, го |
вом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне |
p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда |
та.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него |
а, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у оп |
д у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче |
утрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је зна |
је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ |
га ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, ма |
испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... |
памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у |
или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима с |
Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гор |
овао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену |
да, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу изно |
дне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и |
и их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госп |
си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и |
овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признав |
Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, т |
намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} |
ин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, |
ећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си |
и, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева К |
ве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по не |
се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> |
се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се мо |
вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што ј |
е лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољ |
ни, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код п |
, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и |
е, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице с |
а, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непреста |
на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А |
<p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Ни |
ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не |
p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не в |
равили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у јед |
јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! ре |
а је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Љ |
ђа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, |
а.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физи |
овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— |
војчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај |
{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам |
ј куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ |
Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита |
је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— П |
изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми час |
ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-п |
реме је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало |
, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’ |
кидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погле |
век леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p |
ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и |
домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем |
то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па пром |
иној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је |
алаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да пове |
мислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казнач |
вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Ак |
оја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу |
нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам до |
ам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, ма |
а два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево |
ш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно о |
о магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песм |
ти патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло ку |
д собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте д |
м?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јест |
p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додад |
ерету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, |
наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! см |
Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на л |
а.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право |
!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл |
/> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рук |
урјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и на |
ска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од |
више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му |
шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисе |
, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title |
ш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Кал |
} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за |
ели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда |
, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, не |
е изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— |
у га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изне |
рећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калч |
лију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће м |
а'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S |
лађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он ст |
пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на т |
друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“ |
вет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви ос |
ра по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се с |
; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одлич |
о да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало |
: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке неј |
епа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачи |
ј жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сет |
главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и сл |
је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> < |
риђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, ш |
а!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица< |
е да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује |
јола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за |
ли му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле |
лаву, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере |
оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа к |
да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по |
фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто |
Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жен |
коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав |
о да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брз |
н сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако |
ј стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку |
е Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет |
оварају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, |
иди неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> < |
83" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се он |
окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац. |
и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко |
дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја ова |
ам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</ |
а да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, |
не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам.. |
ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, |
седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! ве |
идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте и |
и пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска |
. и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут жен |
’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више |
бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ј |
азбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi |
ал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да |
Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти пома |
’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с м |
сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас на |
ибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с |
а да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера го |
ги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не |
е интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш |
Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су госпо |
аци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пу |
Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва ј |
да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не вара |
у, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад |
густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
дим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око |
дседник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по по |
} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је л |
Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не |
та авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да с |
езања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још р |
оспођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за об |
p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћи |
зан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету |
коше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да пос |
, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече |
гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ ка |
Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Т |
>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући |
ике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комши |
е Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја ј |
па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па та |
ијолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ за |
керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за м |
генисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш |
Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости дола |
ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грл |
гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p> |
уја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума |
јавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, |
риџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" /> </di |
а, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Н |
ва кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради о |
кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на |
Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога |
ча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па глед |
о неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највиш |
и за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивк |
p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па |
де.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику |
те врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако ч |
девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-да |
ага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" / |
ло на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он наша |
од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је |
> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="10 |
па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеј |
ш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема |
рах, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, за |
едаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбо |
е карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви |
трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се |
ече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и п |
р).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type |
ованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гран |
вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неум |
е и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог ле |
и.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не дад |
>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго. |
Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни в |
газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p> |
погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Г |
ешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питу |
а.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, зн |
{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> < |
мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одм |
>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђе |
али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџак |
утао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га |
ажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у нес |
улсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела |
је било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је |
ричу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до с |
" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет |
ст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није |
и?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне |
спомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — |
морни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији |
епан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра |
да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди |
није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи леп |
Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски! |
м.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели стар |
да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— |
шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији не |
чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, п |
омаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивк |
а тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S |
акав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му |
афе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви леп |
пљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и свак |
ве тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, |
ре, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из к |
афу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај |
их очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комш |
че се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера |
иставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: |
а се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, н |
ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се диго |
упулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостој |
ши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде |
ач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> |
тао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске већ |
а после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казат |
атељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена ниј |
реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p |
није; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} |
а мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му до |
а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар |
већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: н |
што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку к |
да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p |
Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пр |
је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрада |
и.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него м |
еј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица |
ћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је ме |
ош у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод ја |
шик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као |
једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — к |
pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је |
} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади ше |
олицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само та |
и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашт |
ло на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, |
као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на сло |
пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, |
а славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу призна |
ису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, би |
та чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, ст |
ли ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печен |
р па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и диску |
их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зав |
ко да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} И |
ене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крај |
, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— |
е, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб |
ко сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се С |
кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствит |
а тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам |
као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, н |
иш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и к |
о, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, не |
p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не |
вој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га |
уда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар ка |
уг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{ |
и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде |
>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопам |
бро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њих |
{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, |
о ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант |
ослати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знат |
обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин. |
утра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог н |
оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— |
да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S |
д затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ |
од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</ |
не! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја с |
е после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога сви |
оказује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на но |
, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заб |
радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радуј |
пођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни |
рада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и пр |
још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи |
ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и леп |
му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даљ |
агнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан |
о и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га о |
оше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми до |
даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и ос |
у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг |
Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а о |
<p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, |
а.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не зна |
куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, |
ру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— |
нке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па она |
о?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ет |
е гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју |
а си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Тео |
а па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги п |
неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, |
ви, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко |
ве. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у |
а оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} |
капи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесе |
вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{ |
ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...< |
и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисај |
ва ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и |
кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p |
е смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} |
учка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш з |
за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, неср |
?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде л |
Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, |
зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брук |
накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица ј |
дан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој би |
ам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине пред |
работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме |
здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у о |
учаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{ |
идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред п |
{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без |
је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! д |
ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше г |
Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да превед |
, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куд |
е бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш с |
девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлисл |
окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што |
казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се вр |
Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S |
обратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од |
си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, д |
, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштев |
урцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где |
е очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде тр |
сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше! |
а руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви |
ам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја |
те, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту |
{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па |
ал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb |
то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни ср |
ек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па о |
м Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од |
л’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли |
ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија буд |
„Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће |
таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, |
де зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога п |
не !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парчен |
од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, |
кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да н |
тиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — |
се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не |
к је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга |
ца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и о |
/l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> |
ефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом |
е.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једно |
скривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> < |
" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије |
у из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло при |
{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!< |
е и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Ци |
јој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, |
ијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најср |
ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а н |
си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле? |
оћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћас |
нче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на ч |
а каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак |
Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човец |
, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече |
јде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— |
че време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је б |
ара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито дад |
и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој |
а и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта |
али су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и г |
игару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а |
му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{ |
ки судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада |
ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме мо |
једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у ку |
д је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, факти |
био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавес |
е!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а |
б!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сам |
S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} |
е даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна д |
послетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин пре |
утра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре |
ла.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се п |
и и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребри |
ин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба |
дседник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума |
зе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једн |
ђу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре бра |
анашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, |
Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим |
вају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{ |
самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јес |
да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги |
{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па н |
лча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S |
а ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели |
ате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’ |
е, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88 |
д га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> |
Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Ца |
убеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо |
.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени ко |
да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чек |
га и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер |
више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се ве |
>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одг |
ио је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, |
твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се в |
па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли та |
то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборењ |
лаву арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у р |
тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, |
ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, |
а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при н |
алча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом |
по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да п |
иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p |
у после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем с |
авио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза с |
могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеж |
еру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не пром |
и, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу ар |
па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да н |
> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, |
ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к |
ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> |
се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас ову |
лаву), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов ше |
оје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лиси |
искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слуша |
Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{ |
>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n=" |
а бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а пре |
та нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глав |
> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S |
> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели |
ушу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлан |
деси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зим |
а оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, |
слиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p |
м, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да |
..</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучућ |
и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на п |
} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи бил |
поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну н |
, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Ф |
и’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши позн |
направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, |
А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар |
вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му |
!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — |
о одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тог |
ће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут п |
м и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кл |
причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало пок |
ве до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може |
без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закљ |
— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сва |
је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поз |
ажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— |
војих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео |
и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он прос |
о јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак |
Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио |
о, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се |
сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако г |
ав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само |
ћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га из |
Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар п |
како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу с |
ј се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, |
де како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ пра |
а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} А |
могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како |
у да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p |
, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече ли |
ки без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш ка |
них, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове л |
оубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се пот |
шки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па |
то беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти |
причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за ко |
илике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} |
њски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> |
ки сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши стано |
Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— |
> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па нами |
мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо |
кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га ч |
лан!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га И |
по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: |
ака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не |
— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ћ |
кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радиј |
ова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си |
p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обред |
а од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} |
те мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, |
о плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, |
Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p |
ам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{ |
е пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам |
ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, т |
ут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још је |
урно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни ди |
још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S |
и Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово |
метно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче |
ђењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мај |
е, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо |
тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ств |
полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не ра |
з суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако |
познао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је |
знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, т |
удућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју |
у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио шт |
е лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— |
онајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце н |
се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, |
, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и праш |
авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па |
дај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! ре |
омад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, |
<p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио |
и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га |
иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93 |
т!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш |
дајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви |
доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања! |
х се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли |
не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, |
зазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива |
а, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у ше |
, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич |
е!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> |
>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где |
пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, да |
е!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с ко |
а паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче |
милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пр |
а толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека |
а не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око с |
види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта |
— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ |
јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш д |
га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} |
ф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако је |
нцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, т |
а сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори |
и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокош |
а свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га пи |
дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стег |
потиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми |
прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, |
а је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то... |
ираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а |
рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и |
рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада исприча |
исто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још |
ћу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ј |
садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја в |
S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, је |
ишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работ |
нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и |
старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта в |
аг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов |
Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну |
ну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу |
рају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n=" |
хвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе з |
ам’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги |
и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је |
не тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> |
мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чин |
чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?< |
као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам |
те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем |
сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p> |
господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, |
био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и |
врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на пле |
ријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вин |
{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да д |
рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј годин |
а, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док |
ве славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени |
иш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак |
ађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Два |
ишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да |
Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! |
порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће |
.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не по |
; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека |
м се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко |
завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу |
ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, |
} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће |
видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S |
а ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, м |
.. да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се |
а пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме |
немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу |
од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> |
рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вал |
о.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и |
<p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ ос |
јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме. |
осподи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а |
брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да |
15" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на |
о године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам |
алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступ |
капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то кап |
м моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</ |
време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги на |
о не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно |
рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ р |
јак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату |
а се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој |
ин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи. |
и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је |
рану отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали д |
о обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са |
остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо |
вко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се |
љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па с |
дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред свато |
човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати она |
мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше |
1" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чарш |
ач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа |
ију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисел |
сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се |
S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Е |
Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и н |
ече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, |
ки цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита |
аћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на |
ој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје |
е кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} |
модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивко |
то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на минде |
а узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, с |
ћава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкч |
?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светисла |
га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто ви |
{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не |
тки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па е |
л ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l |
— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шеш |
сли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам м |
ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих в |
р га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... |
азуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да |
оба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p |
Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прек |
си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно по |
го пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да |
ормално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а п |
мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се |
ик сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку че |
и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер |
ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{ |
пек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом не |
p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те в |
но, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лав |
е, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по з |
у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манул |
е пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није о |
ote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> |
Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чује |
чицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми д |
Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и |
челник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, м |
Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, |
ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубит |
да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрз |
да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш. |
се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, |
ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „ |
; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко |
свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quot |
сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, |
излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накри |
> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е |
лчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Нико |
>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред |
ашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш циг |
послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да |
ш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да |
нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамот |
и имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="1 |
је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па |
д је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па |
равка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет |
...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а д |
.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „ |
и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му т |
кад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила |
А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Ко |
лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, |
} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђе |
си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у про |
а!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу м |
да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску к |
/> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојч |
ју а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} |
е прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ К |
ело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или д |
алецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадго |
А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате сла |
путство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека |
о је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко об |
све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дуп |
да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> |
{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам |
ако викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаж |
се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свад |
и: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од ов |
ек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном. |
резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани |
то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како с |
мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми ве |
рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше ку |
дио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једно |
умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, д |
вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се м |
пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе к |
жеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господи |
учио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав |
Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш |
подин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бо |
их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да ј |
за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познаје |
ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој вик |
с тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је? |
— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си |
рамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само |
мо ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су |
тера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како ј |
а де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књиж |
и им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се же |
Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хе |
друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и д |
е да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је з |
ом мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест |
им за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да с |
беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје |
о.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побр |
стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ |
Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухв |
} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелес |
м године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек св |
а; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је та |
, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђе |
ио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо пат |
pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначе |
та да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећу |
иде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се ше |
а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу |
за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, |
ао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не п |
„Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја ник |
</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И в |
</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их с |
р; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегени |
Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да |
им и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадим |
, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде бата |
ознати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фа |
вета, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам г |
нику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патро |
м состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па |
е неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p> |
запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда |
е окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалко |
штованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{ |
ка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако м |
уше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа |
паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки каз |
шиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали с |
p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S |
Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> |
мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви св |
p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господи |
а зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ће |
ек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четво |
могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{ |
да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лифе |
шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, госп |
абави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се у |
ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти ре |
и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па |
ко!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, |
мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја ба |
, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има |
ођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пу |
имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет п |
ји је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казна |
раци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испу |
апали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— |
ет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели |
p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што с |
рко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро |
n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се р |
ћи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпо |
имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, спол |
p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако |
Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно с |
— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју пр |
ица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да |
ате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и он |
Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код |
аво.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p> |
али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече |
ушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам така |
м, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— П |
е — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: |
ого да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зај |
старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошк |
га тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, п |
д.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ в |
и испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у |
А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми з |
в сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ уб |
че прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви |
брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше |
есарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима н |
чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све |
ине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи |
најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, |
ија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти |
јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ћ |
нким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, |
тора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим |
другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, н |
и да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари |
ету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже |
аш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли |
још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учин |
атиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се |
ном свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сма |
за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не |
е.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам ку |
кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше |
поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распростр |
ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на |
маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже |
Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n=" |
је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве моли |
егли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, |
ас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да |
прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} |
обратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не ди |
{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти |
а, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради при |
ве си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има |
че пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети |
<l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му от |
турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, от |
дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј |
закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Тер |
пављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине з |
ао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног |
е гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети |
позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, |
да ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се |
о кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће . |
ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па |
нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не в |
аче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има т |
алча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо св |
наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ћ |
е сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали |
ауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, |
т видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање п |
е каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што |
на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да |
о?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затур |
> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште д |
а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из |
ох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу |
ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, |
се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе |
и да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па |
вога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћуп |
оиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави чо |
ала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те кој |
ти тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога дру |
а је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речи |
ије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало п |
Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се |
а издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>То |
и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришо |
тују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Вл |
p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Д |
ук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле |
ама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се сам |
не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је т |
ућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно д |
а! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, гос |
ме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека |
ш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, е |
весту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш |
мо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> |
/p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p> |
, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и |
ш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запев |
и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано п |
’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друс |
елена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за |
управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је н |
ет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не |
нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефк |
ченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p |
их гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали сл |
р тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, |
намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и |
...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се кла |
! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} |
и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што б |
„Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, вика |
о једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! |
казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си нау |
вак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је ово |
о.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали т |
ди, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ |
пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама |
и казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, |
и је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, |
резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’ |
на домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пи |
замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе |
у душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца |
а ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по дру |
несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’ле |
годи ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни |
, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее |
моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти |
к, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не д |
ко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Даб |
брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!< |
рије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо |
Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S |
да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! |
може од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди с |
ј да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фид |
те, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле |
и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, |
не.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује |
S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта зн |
ли му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао поз |
јка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац |
ће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за |
баде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје |
е се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г |
аг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гле |
слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па |
имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде |
де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побр |
ска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мум |
> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p> |
је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје г |
баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти н |
алча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми т |
иче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то |
ако ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како |
це.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже у |
е ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја дома |
нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Кал |
му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ет |
ичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, ку |
подине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко |
мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} После |
гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и н |
на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас |
во је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је |
алча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. х |
тињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а он |
тра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, јед |
веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јошт |
ћо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удови |
, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! |
:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слав |
викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну |
маћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити о |
’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к.. |
тест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. |
? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се |
сподин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, |
ава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледа |
а...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде |
у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женс |
јче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после |
.</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку |
ареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} |
ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже |
ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.< |
си ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала |
ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му п |
клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, |
вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, госп |
Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бр |
ум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам |
но псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну |
ва ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у |
’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један |
е ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам. |
није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</ |
? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа |
а да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Свет |
, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти з |
од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће л |
и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј |
м, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник |
6" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Шв |
м за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— |
као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам |
еки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би зн |
о, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру |
паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на |
и прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А |
аке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гл |
И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да |
n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом |
ји дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, куп |
па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама |
аде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га |
<p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице |
о Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, |
је; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити м |
евојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак |
ија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, гос |
е на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана |
ко један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг |
у.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, ка |
не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и |
p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу |
b n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су ј |
полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у он |
вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја! |
одине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти нек |
е срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</ |
да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочи |
мук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чв |
чтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, |
мазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле |
се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па позна |
едан румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја |
S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што к |
ојих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепш |
евојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на |
чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола в |
, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, б |
мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, |
, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како! |
и седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћа |
братиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па још |
а, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А |
повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавн |
, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S |
рем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па он |
луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Неса |
и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша |
врсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један пред |
памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, го |
па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пиј |
> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом прија |
те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Сте |
ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, |
воје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш на |
мно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да см |
овњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме |
но јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани с |
и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате ч |
S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, |
?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па ко |
, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити шт |
да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћем |
али, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам |
частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она |
ја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да |
{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш |
си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-М |
кај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко бе |
туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И |
е за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мен |
ју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узне |
ј погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си ост |
аде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњ |
ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не |
и дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, |
побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, |
Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па |
ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају |
ва!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с д |
> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му предсе |
алне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зај |
м си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?! |
кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једа |
{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ћ |
ја.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег |
о Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да |
јити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и |
ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жен |
порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће д |
после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку |
се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, |
беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли к |
!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како пета |
ту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га ш |
и дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да дан |
се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја |
Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p |
рјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, |
адују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а кол |
.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми о |
те.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прили |
ако је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила к |
сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како |
па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта |
огама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим |
кривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу |
заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су |
втело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како пој |
ле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да т |
есно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи че |
, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на с |
г да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и и |
преми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел |
рпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти |
и па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курја |
} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, |
и?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје а |
су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с ово |
<pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! в |
те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд |
па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пи |
"131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као |
Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, |
о је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа њего |
рјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој |
то се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов |
Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се |
е разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј |
на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто к |
и се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Ма |
љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газ |
ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{ |
де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће |
и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј п |
учерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, в |
човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за попр |
анпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиш |
познати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате |
мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па за |
асак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га довед |
и човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овог |
да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за д |
гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, ка |
ред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази |
и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ће |
</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од кућ |
бна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада |
а гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Је |
отраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> |
ка!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, ве |
окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> < |
у сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме |
умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и |
аним је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само |
p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, |
ло алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} О |
Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, на |
је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем по |
варају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неко |
ја два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ |
баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по ко |
аши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је по |
ш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћ |
>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни |
ише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напуд |
ну, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад |
да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припи |
Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, |
плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, |
љно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели |
па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти с |
а-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стад |
неш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си |
уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господи |
беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, в |
{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — |
не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док |
ну, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да |
зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој д |
{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-фран |
товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће |
е слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, он |
пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девој |
да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: |
је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, |
.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и |
малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш |
ја си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да ка |
ан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави цр |
ешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Ци |
вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам |
, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћ |
а Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за т |
мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који |
у Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде з |
попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан |
l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n |
ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорен |
ред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредб |
е, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо |
с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, |
аја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурди |
рдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, ч |
алакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву ми |
и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од |
колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетц |
ли да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили |
е кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратни |
вају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} |
е лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се |
ене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера |
ли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави |
вони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између ост |
рсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и |
а панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p> |
, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек др |
ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Пог |
нтите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете с |
збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, ре |
чови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па |
те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не мо |
та је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зат |
м га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као |
, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Ка |
ле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Со |
ради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, т |
стаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који |
ад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је |
и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и |
а се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} |
и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жал |
есмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се ба |
човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? |
ли председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их |
квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Ка |
стивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет т |
ло ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— П |
и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следоват |
председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш |
панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</ |
мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста |
{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се сра |
.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије |
ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак |
и.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша пе |
} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, |
господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу |
Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него је |
ањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допушт |
рате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да |
-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општи |
и и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ д |
прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прат |
ућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Ара |
иозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострас |
ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли |
Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једна |
ију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај чов |
нџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор |
анулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курј |
вца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми |
сам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си |
аш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:< |
корно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како |
е дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па моли |
.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад |
, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стар |
басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро |
к, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашт |
тина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— |
а, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави |
у, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е п |
ан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, |
еспекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{ |
..{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седн |
Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш |
у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и |
и па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, |
а побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме ок |
а да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо! |
несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Неп |
рица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и прима |
кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> |
урђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; |
нџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калч |
својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија о |
и је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај |
их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кр |
и, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако ма |
остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча х |
е да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је |
анатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац |
око допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је с |
" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и |
човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је у |
му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је |
, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при м |
p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да н |
од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се о |
ем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало |
кам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже о |
едседник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да до |
<p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје д |
глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га нек |
у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.< |
у ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу |
ерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво д |
куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу з |
ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ |
</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.< |
чавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, |
>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жа |
>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко |
жим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} |
нати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... дес |
идо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{ |
’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуг |
Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— |
тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да |
— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишл |
године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се |
у? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, диз |
осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{ |
речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па |
И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како вик |
тарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држ |
/p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога |
! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја |
ем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас |
џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају пут |
намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивк |
ој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја још |
терије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним у |
че, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као |
<p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, |
побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у |
а, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{ |
оји рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро |
Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не с |
ти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски |
ија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> пре |
/p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар |
цавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом |
а викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он |
голем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантаз |
лава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук |
се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима гов |
} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја не |
како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ј |
бе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, п |
Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ног |
?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на тер |
ле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу |
</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— |
чешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник |
</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p> |
авља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, |
руство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, |
p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће |
</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, |
. кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком пантало |
</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} И |
срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас |
време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку |
други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и прос |
> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу |
мо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— |
</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напи |
нуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе |
о, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p> |
> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, мор |
> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој! |
> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика |
че Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто |
’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их |
p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Ш |
/> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да |
на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <p |
тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> |
<p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слуша |
/p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не |
ишта!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба |
т.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за за |
еш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} |
трану.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Мо |
ије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.< |
’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу |
је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук |
<p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и |
ужи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на наше |
братимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће д |
и ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, |
л’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> < |
м од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а |
какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо |
{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази |
! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто а |
јеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче ру |
ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо |
је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у |
в.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури з |
!“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, к |
S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни бил |
} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погреши |
и немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија. |
футска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дај |
ње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он |
е Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство |
шини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, п |
— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку |
румар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} |
. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега о |
с’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, |
да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се о |
те тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> |
шаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; есна |
је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, |
једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побрати |
у Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле нема |
ни’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калч |
ицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</ |
ризнај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо д |
кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка |
а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да |
е нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> |
е тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</ |
Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} |
— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мисл |
о, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин. |
имо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си |
ли онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо вре |
е, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он |
ући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пије |
> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре |
S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним ше |
коље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећ |
— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у ст |
а искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па |
</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е |
аду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb |
Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћо |
орак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!< |
ани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче ша |
пет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење |
рде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у |
у сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ак |
авамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> |
а да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и посл |
кој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би м |
га.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикин |
ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тр |
ве четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да |
естане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и ниј |
осе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда |
ке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе |
тервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла |
аш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> < |
ка у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди |
> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти |
А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по |
има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</ |
рдаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутин |
а, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена. |
г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Сте |
твар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућ |
иш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S |
и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ |
ућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој |
уваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, |
, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по |
стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— |
} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво |
стар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, |
ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за с |
тиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</ |
о“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беш |
— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истин |
„живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...< |
ришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Кра |
ступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет |
сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам |
> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви |
о инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-с |
питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута |
ичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се |
урци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овд |
ако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча |
га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калч |
ма кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и п |
и је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча. |
етенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Кал |
ш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје ш |
зе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на С |
’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Ка |
е си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекн |
’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема |
бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-ве |
лији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели К |
ав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он је |
ше и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што |
ољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само о |
ако немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе р |
ака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћ |
колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе де |
па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да |
ду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је |
ећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зат |
тимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер с |
о,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе, |
шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћ |
столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере с |
, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— П |
у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију бл |
ар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, |
и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако |
.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су ст |
ла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јач |
и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и |
побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене н |
свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или упра |
х трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побр |
ажи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, |
волите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојк |
н, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала |
е паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се |
нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај. |
маћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни на |
едио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; ис |
е камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ |
борној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у |
екујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја |
о долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, ве |
ена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му т |
ога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало |
лако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, госпо |
да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да |
а је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради |
-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе д |
печеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n |
са, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Нарав |
би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је в |
ели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, ј |
Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се п |
еја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> |
т, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи |
Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је |
не! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву |
а ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са |
по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они |
оји је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са ци |
о што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа |
ком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га довед |
рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</ |
и ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све |
дновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама |
да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целок |
предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и о |
ео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намам |
ксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> < |
едну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, |
— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p |
ашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели |
у и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелије |
јем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" |
авом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распр |
ише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новц |
а, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија |
каш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, д |
устио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ |
а права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, с |
нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, |
ом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!... |
писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макну |
и“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зат |
и и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју ж |
се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по по |
, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је в |
се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се до |
цем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било чо |
Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.< |
рехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и |
распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути |
тица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Ци |
а раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљи |
се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, је |
ци.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су |
/p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама уш |
).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или бо |
, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава неш |
звлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму |
слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као ж |
ке шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г |
аде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко ј |
<p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, кој |
је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и за |
пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, ка |
ћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима |
то и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једос |
не и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве ј |
з Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, |
кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита |
онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради |
с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и по |
јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Т |
вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељ |
разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио |
он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка |
уд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама |
куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, шт |
ни говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не тера |
оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Т |
у одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда- |
господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше |
ао коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто |
а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замо |
т као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зау |
а друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну с |
ладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио |
Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији дома |
атки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са |
а г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. предсе |
идесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! |
рнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи г |
<p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби |
змакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као ша |
етати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше |
их дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар сврш |
Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и н |
} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи ма |
че у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не |
</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не |
и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, |
та ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба |
е!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле! |
.. као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лези |
нало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то бил |
гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не п |
ед Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око ње |
дан му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, |
ановали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле |
к на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, |
па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са ц |
вковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти |
безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно |
кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, да |
ту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена ма |
Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у вар |
а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело. |
један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши |
биш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантази |
ој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, з |
трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У ба |
а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало |
А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{ |
председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, |
а једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали п |
ео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... п |
ло за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци |
о шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан |
о мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, |
/> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, ко |
А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и |
неси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хва |
е се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она |
м мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; |
као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb |
. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не |
нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у |
љице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p> |
којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је |
ење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па на |
смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, |
ске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушам |
отребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одличн |
репавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је |
овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, |
тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна обј |
фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша |
је и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кок |
чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде |
а улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину |
топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћа |
l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quot |
м тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј |
не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми |
узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по дина |
} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е са |
> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој |
седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требеш |
напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па н |
несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="7 |
<p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душ |
гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет |
шамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се |
њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо п |
рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, |
ме — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућм |
и, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и остан |
авао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа простра |
ало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све леп |
дниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, н |
<p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> < |
па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} |
плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег |
лендар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и |
ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> |
исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, св |
Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној |
друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен |
авити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као чл |
ле, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћ |
ној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко у |
оја му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био ј |
обро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и |
осу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама |
е одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра |
за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, неср |
тише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивк |
риву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели К |
тим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на |
а и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају |
?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сич |
но мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јут |
лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, в |
ску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l |
ромуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — |
целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура |
публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу к |
е потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекам |
ав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!< |
иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје чо |
и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојег |
да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем |
несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво! |
нску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре |
у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије. |
...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и ста |
ер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као |
ао полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате! |
> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам н |
уше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињ |
иноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што |
<p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, |
ишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук |
м гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што п |
!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом неком |
рича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ н |
што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили |
<p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и дос |
акој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Ку |
аво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета |
и Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави. |
Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче нег |
д дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као т |
Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; вл |
едом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове |
што око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се од |
а и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати к |
ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрав |
гурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, госпо |
и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лек |
ј кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти |
слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте в |
n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, |
ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, |
з канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Трес |
пођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц |
реми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао д |
наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера г |
ча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а |
рођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадош |
ни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који м |
да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољ |
жи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Нес |
а душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то |
потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господин |
овац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му ов |
Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски су |
као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> с |
о је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ев |
то послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја |
и и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога |
ку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има раз |
Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви |
русио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели К |
покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо |
умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!! |
хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... ве |
/p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми |
е свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су г |
о ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, |
стављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} Н |
а у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јо |
че један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на па |
Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те |
ос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађ |
јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да исп |
о је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, је |
ди и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пије |
!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p |
ар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели |
.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени |
аФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику ж |
ијоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше ка |
е одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФ |
једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> |
већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласи |
>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Јо |
се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, г |
<p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p |
ичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друг |
о вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> |
себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е п |
звол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Ф |
у одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А ш |
.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, |
ипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па |
преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ниш |
е где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то |
p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се на |
Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) |
иде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге |
с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече је |
S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е |
и баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да иска |
а како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга |
ги тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман см |
н смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</ |
а, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна и |
а заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на |
ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов |
<p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb |
одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми ст |
т ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете |
шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова сл |
а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се п |
а, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује гос |
i>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— |
</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p |
ај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допал |
ала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се нек |
у спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и и |
ј таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, |
за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „ |
вчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав |
знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј |
те!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</ |
ста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми |
, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи |
пода, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, а |
Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, |
м један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос |
</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочек |
курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малк |
вој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и м |
л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> |
тло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Ха |
о турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне |
цу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди п |
инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, сме |
алча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве по |
ори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо з |
а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га С |
, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не |
и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, уз |
такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жен |
аг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа |
имо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да |
гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не мога |
еће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па |
да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда с |
не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а |
видну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гл |
Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</ |
зујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми |
! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, већ |
ор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, |
ем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглад |
n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и он |
вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, ка |
по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирно |
диш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли |
сватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три бан |
ла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ор |
што да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друст |
/p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, н |
е, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљ |
саја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка |
</quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та ст |
вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете једа |
то неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у |
тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич к |
ој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си ид |
?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вик |
дњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећ |
че човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За |
рамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели |
Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. мо |
од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панора |
вко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу тера |
и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у р |
ила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да бидн |
г'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на тефер |
ре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило с |
ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...< |
си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> |
мтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И |
розоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и кит |
диш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p |
нем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мо |
е.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} |
рка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и |
ћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си |
ба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутит |
а не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаш |
је.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ћ |
Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; к |
аде жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је |
ма, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, |
американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена н |
па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше г |
иђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку |
сто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са и |
е, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагич |
мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је ва |
т онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој |
ако да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нис |
рв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узет |
а за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте бе |
<p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-д |
излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> |
што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере ка |
ику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... х |
ар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-д |
рете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кр |
а слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих ост |
ви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је в |
смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у |
ико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истр |
на; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— |
о’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p |
е водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ реч |
мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј |
та онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та н |
ику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господи |
е... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године |
а; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он |
годишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само |
били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвише |
ло после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, |
ио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Су |
оши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га зво |
н туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искоч |
а је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> < |
уповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам ј |
ју, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема |
та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Р |
погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је уби |
hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} К |
, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багател |
еци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ |
nt> <div type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТ |
ели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то |
{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а |
матику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће са |
а саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Как |
де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи |
v type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> --> |
од очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велик |
угог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам |
равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она |
сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко н |
печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамт |
за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим |
и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти |
ма га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побр |
киде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим г |
у, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, си |
а, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{ |
{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми же |
р мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухва |
ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му од |
цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величан |
нас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке |
, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се |
аже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори |
вно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири |
чно на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То |
ио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да |
дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! |
прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће |
а све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? пит |
би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говор |
како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад |
ега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усва |
Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој ж |
, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и п |
атали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећ |
из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај |
сте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p |
оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га су |
о расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене |
<pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отиш |
ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред све |
да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, |
лаве у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, ка |
ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман |
нате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, |
тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на че |
> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да д |
ар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, как |
S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели |
кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Д |
— макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђу |
тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, с |
и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а ла |
мо дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у каф |
о је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} |
видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке и |
..</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— |
а је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво б |
ана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стра |
зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу |
</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар. |
ило човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то с |
је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтед |
Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљев |
дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после то |
али да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гу |
ат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> с |
а све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не м |
зоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега |
метан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.< |
ајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на |
а Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како |
довољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си |
ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи |
>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама |
дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га |
p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија п |
та је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући за |
могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, |
е га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Пит |
реноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Ке |
јаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да |
свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може |
у Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за |
е, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију |
; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде о |
сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој |
убиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и |
е, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n |
е види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S |
ш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор |
улке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлиј |
карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> < |
пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше |
мем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— |
овека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па |
доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} |
и Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} |
ц одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одош |
у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се при |
научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, до |
зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука |
сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече |
ознаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се н |
зице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вр |
!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо |
} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, не |
господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? ис |
’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече |
вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> |
о, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ до |
млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да пр |
.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, в |
ет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де! |
ана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска гла |
кам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курт |
то ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамни |
а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Кал |
рем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа р |
уство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за |
пија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па |
и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа п |
!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад преца |
ни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти т |
татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је.. |
на си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек ка |
па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам |
едан Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да ни |
ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, ка |
омоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.< |
моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море кр |
ко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, |
ршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{ |
и?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим |
еданпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} |
ју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} |
ако никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, |
туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио |
зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ам |
ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве с |
тор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући |
се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што сла |
е и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори |
али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по |
уј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.< |
еј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек |
S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познав |
Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} |
тислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама |
а кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n=" |
</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па д |
касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (о |
љно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај |
голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај зан |
Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, |
</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је |
је, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! вик |
о демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт ин |
опала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу |
кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А |
од нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуд |
о што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по |
да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Та |
па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољ |
ест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ |
е бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зар |
вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, кој |
чере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници |
попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S |
о кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох ше |
госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} |
кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам д |
ок ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојо |
се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи |
оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била ар |
је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога да |
S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’ |
S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онак |
ну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу в |
.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за |
Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег |
куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да |
ити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да у |
ар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да |
мо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, |
ба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све |
ад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему |
рено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће н |
{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг |
они. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиста |
и је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га ста |
акру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" |
ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше т |
у гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми |
и беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво |
у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Кур |
вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да |
утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије |
ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј |
вден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Ка |
м; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујт |
и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' у |
ужи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигар |
протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па а |
! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој по |
вко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Ка |
е, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је. |
павати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати с |
да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија г |
шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Неса |
а ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— |
зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А |
ек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама г |
смо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S |
лако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек |
тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</ |
! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да |
<p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви ј |
се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти |
>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— |
у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жен |
и дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А мо |
е, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прај |
без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Ка |
ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом |
нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га |
} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ам |
а тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, з |
а домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде д |
пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо |
ожеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се пр |
ек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку |
бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. |
ним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш |
ка.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, |
нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па |
курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. |
ним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах |
ба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каж |
госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао са |
копано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, исти |
бро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му |
е нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратим |
ар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама |
е могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дат |
мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стр |
даша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те |
..{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасци |
које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са им |
ава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођ |
И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога |
само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, п |
ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после т |
онарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој |
ака као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупу |
ако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па ра |
слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Мора |
папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске |
ану цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p |
и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, чет |
тским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу |
ко начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако |
к остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да |
А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да г |
их лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и |
е бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек |
е обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком с |
р!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутр |
ли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински се |
ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да |
олу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житиј |
во у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше |
м.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много |
а стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у па |
било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још |
м филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чк |
шта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без |
и писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путуј |
ш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж |
њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идућ |
вац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, |
нај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, т |
ци и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стиг |
и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима |
душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из |
авести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога |
S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, има |
„Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} И |
леда, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти |
азговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, л |
еша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично |
о је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутац |
ог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p> |
а тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама траж |
а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пр |
’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побрати |
љан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, |
чношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а |
у је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су |
ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на |
редседниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p> |
му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг |
шао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изгов |
оје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и н |
с да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помо |
} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а за |
И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дув |
<p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још |
авно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, |
е будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники |
бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p |
, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао кој |
кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога |
лама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се н |
а од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Мор |
оре, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{ |
онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако ста |
жину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као |
ирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је д |
S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а |
девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пр |
аде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући. |
ус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, |
чали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, и |
n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили |
удо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од вл |
и су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, св |
Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам |
До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко час |
који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један д |
орате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више! |
и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао |
ва, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин И |
огати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши |
дно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог |
ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{ |
оста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање |
ве, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у са |
па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му из |
јвећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим да |
Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгод |
р.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> |
а блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме |
з авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли ку |
главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је и |
ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању. |
је никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дот |
тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне је |
илену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио |
а.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, |
као бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p |
очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцар |
и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво вр |
то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p |
рио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интел |
ушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докл |
огом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допад |
е и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча |
оспођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се |
ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и с |
ра да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— |
ши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте у |
сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да рад |
бља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом п |
послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је бо |
мо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православн |
у, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље |
и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род |
ије могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да с |
места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па х |
а не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у ста |
њих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им |
то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, трес |
у је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигур |
авали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и проми |
: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е |
е Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, |
ка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а наро |
Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је жив |
ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та |
импатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— П |
се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— |
а су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад в |
лника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили ј |
сте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у раз |
дователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, |
та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика |
акав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао |
оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога д |
исети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели |
ен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да |
момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко |
Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом и |
бама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде. |
е у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко |
уковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбун |
цира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, т |
} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљу |
брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Б |
> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— |
о се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Вика |
е.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Они |
сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујућ |
си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шко |
ој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} |
ом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вел |
и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће |
веду свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће м |
атељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како |
одине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред ав |
лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одав |
раче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А |
наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ П |
њенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како < |
ор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпи |
Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, |
игне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала |
у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођ |
нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</ |
певаше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место |
о, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас |
ча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео у |
нин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујр |
па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа бле |
да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо с |
ако крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми |
удала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди ов |
ј жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— И |
е.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим |
ме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча ку |
ислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с ф |
опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! в |
ро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ с |
белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата- |
у у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а карда |
!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, |
ој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од |
ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не |
за.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мал |
.</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште пол |
песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и |
свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и |
јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана ше |
ратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана |
, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} О |
епеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од |
махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на |
хови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре |
рана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукам |
у му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава. |
цирске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у |
агњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду пр |
каш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, т |
ученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФ |
д авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; |
оло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, |
рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Мо |
братим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју |
енство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па |
ио идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали с |
рберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више ов |
м се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци |
му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни |
.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је |
почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попов |
ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и вед |
су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошји |
нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, в |
S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им виш |
..</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам |
е тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, |
ик.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</ |
не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не глед |
унца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им би |
снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фиј |
е, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се мак |
" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле |
, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме св |
нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседн |
беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{ |
ије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет |
арци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се сл |
чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд |
н.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође |
и’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прс |
е шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште ка |
ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет в |
бореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и |
сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ |
им цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлу |
асично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строш |
ече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шт |
S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице |
d> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према н |
мо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово на |
фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} |
> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч |
ван друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после је |
ље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се |
Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него т |
Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри |
р ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да |
лазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — с |
иповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је бил |
оград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мај |
вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прош |
ма заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три па |
пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{ |
очека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега |
насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — ста |
ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, н |
а.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, |
смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не |
је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био |
о га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, оста |
и панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</ |
зу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ћ |
сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па |
на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко лебле |
иротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто с |
г, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и би |
мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па не |
ио је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд нег |
за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „ве |
а ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— |
, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас с |
да од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутр |
арабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш д |
море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два д |
а томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У п |
на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{ |
да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јорд |
се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас |
и ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа |
ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и понос |
а дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше д |
недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче |
окошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, р |
невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве види |
} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око |
би на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господ |
сти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска дец |
икну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Ја |
н, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гости |
их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су |
p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авли |
тао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S |
Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честит |
кој кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S |
шилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала |
, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да глед |
ад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста нар |
омшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупа |
{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а ц |
а види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и н |
сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади чи |
јао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је |
лучајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: |
смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, |
куд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S |
="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуро |
еља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{ |
{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, бр |
светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница |
еми уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} |
с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред св |
ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто |
ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе |
гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ет |
руге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је н |
икну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— А |
да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и до |
га њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, ка |
ану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си |
те последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери |
!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; зад |
јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин |
по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако .. |
печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="5 |
скога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му нато |
ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав иза |
зи, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, |
ам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично |
на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту ко |
маћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зеј |
ашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; |
ло, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује |
лушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да |
/p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама |
па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је |
.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посавет |
рка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’А |
а оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све |
спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама |
е Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p |
ним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мал |
и.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <m |
> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно |
и га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, |
касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше |
хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и |
>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г |
мнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у |
просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући |
па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46 |
жи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} По |
p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удо |
зде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омаст |
на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— |
ј, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој |
јатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да |
љу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојч |
а пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као |
к“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не по |
сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте |
пита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги дост |
{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n=" |
ли онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! |
раза, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и п |
рдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, |
уће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така з |
и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" / |
њи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата |
о за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога |
да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одм |
аљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал |
ад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, |
ше ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники |
па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, |
ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Н |
ја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја |
У</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb n="I" /> <g |
воја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да б |
ече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} |
ед пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно |
н’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам бе |
, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} |
колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и прем |
ли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да |
комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике д |
гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима |
а, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с |
равитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, |
напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој |
на, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr |
су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да от |
више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жен |
јте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, ја |
о... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија с |
би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози ил |
ебе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видит |
рла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понека |
ли не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више |
ш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако |
уке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! |
ју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом о |
урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збор |
n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> |
ли онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја го |
познати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивк |
само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју! |
{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једн |
дије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим |
меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... |
. урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} М |
езу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па |
ру и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађ |
овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, |
у, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и крев |
Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му ж |
пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а |
о.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи |
констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му |
од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а к |
о <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био кала |
којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоног |
лази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуд |
кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем ка |
вину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их |
е кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јама |
, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја |
lang="la">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређив |
еђивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прег |
и то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па д |
уја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја |
Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, |
, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањ |
n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта? |
а!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, |
усак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Ост |
ли да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? |
како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слуша |
мшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки |
игурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој ку |
е да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах по |
тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно мој |
ни му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађуј |
м делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} |
зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало |
а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у ста |
прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж ил |
сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа |
де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, |
о'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годи |
смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му њ |
аба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Крис |
та је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш д |
Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа т |
о, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбе |
о јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Х |
и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и пока |
о ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани к |
шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљ |
стијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салт |
сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре |
чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи |
шчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закер |
транију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте к |
а долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје |
ча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек |
роз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су п |
бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у ко |
вет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „ |
л Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га |
моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пу |
мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбр |
оје забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авли |
ва било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и т |
о је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од т |
ка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ |
баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мис |
а на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуч |
купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да |
демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу |
има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сик |
мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Ка |
ецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш ка |
аир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми |
може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку доб |
моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и |
одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било |
ку — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је |
ша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и |
, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога |
ан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се |
га дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетин |
{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> |
: од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крсти |
аване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{ |
а показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви с |
S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу го |
на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе |
осле.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој кон |
ну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инстр |
а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја ку |
нули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке. |
и Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас |
екад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан- |
е (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је д |
јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} |
"119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! см |
ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан |
секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — |
диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво бо |
ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу |
то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, |
о ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, цр |
ва калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није |
че ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас н |
квог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то |
и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Биј |
па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до сам |
, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} |
луво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине |
о, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре |
ве од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неис |
д побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И ж |
!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> |
; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} |
еме, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита |
ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! |
дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ |
м за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да д |
ни да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му |
ко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви р |
тим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не |
укнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада ба |
комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, |
p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на |
p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужу |
си га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, |
</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезев |
пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутам |
њи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — |
p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, |
и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш |
> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште |
ће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне |
ма јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{ |
па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Х |
и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова |
>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветери |
е једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> с |
љски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они |
ија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} |
је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама. |
љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А зн |
ао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из санд |
ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дуг |
екну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема |
S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разум |
уј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ зап |
ћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се |
а право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, |
е, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истин |
са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукр |
{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам |
„Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ће |
икати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с ко |
на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то? |
какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се. |
најеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, |
аши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како п |
а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и зау |
куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да |
мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb |
ли не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али г |
у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га |
расе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко мл |
S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него |
моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци уче |
и — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?! |
Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекар |
<p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме |
ле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S |
ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти |
ко се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— |
вате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у |
ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумиц |
ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште |
Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} К |
динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе. |
већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!. |
Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где |
енимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Ју |
вор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате... |
ста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту ку |
вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и к |
ука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шт |
теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до дру |
у“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из там |
време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи |
че!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумов |
p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p |
<pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао п |
<p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! ве |
Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, |
S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</ |
ки од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен уч |
алча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити ку |
ва Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те ра |
пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрд |
примство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је |
ију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошч |
, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од вр |
<p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— |
!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на ова |
лели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ нек |
тину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За т |
њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су |
акрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав |
е’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си и |
, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном з |
ма, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнод |
вету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и по |
татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је |
Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви пор |
папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да |
азује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и пр |
л’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> < |
ђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет |
и своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S |
p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца. |
е само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо па |
{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну |
.. да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, |
<l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да но |
ог, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа |
орена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S |
аиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се |
{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.< |
ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у т |
матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онак |
ар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети |
е и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан виш |
госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је |
допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p |
сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote |
!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се ча |
авиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управите |
{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што |
диште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће с |
ао што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, |
Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вел |
Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште |
али у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим |
обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он |
ни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах |
спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи пе |
е!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји с |
и!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фи |
изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилук |
} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се по |
на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час |
Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гле |
<p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љ |
!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са сла |
нај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а |
екивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, та |
ита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо нају |
аријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} О |
га крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Цига |
i> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је ч |
у?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше |
в-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} |
а ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући |
и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да с |
мска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S |
<p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi |
е Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, |
е правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да м |
ли ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' |
p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори |
за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђ |
, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> |
а</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се |
>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће |
те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} |
што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратим |
итаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} |
домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо |
лази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; |
Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> |
јтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не м |
нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па п |
!{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се сп |
p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели пре |
ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли |
љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</ |
uote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си |
аву и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! в |
се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госп |
и род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да бид |
им словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш л |
молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ел |
<p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, ба |
па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А г |
да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Сму |
А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а б |
вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па н |
тиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; на |
ратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили |
<p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отои |
дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да |
зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија |
’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздр |
: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господи |
пељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не |
.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ т |
твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, |
чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан г |
а ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} |
омаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.< |
седник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, р |
њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку зара |
мо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала |
немо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да сла |
стинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрп |
манин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно С |
о, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је да |
азговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курј |
како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам |
— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси ду |
ју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, |
е пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, |
руди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти |
А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</ |
ча, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p |
, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели К |
мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те д |
агашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Циг |
јте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми н |
ла за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и с |
а ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза |
јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> |
ио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се пове |
услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; |
пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="1 |
вај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чуд |
ало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, бат |
ча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.< |
неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си в |
агани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и ку |
седник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио |
А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без св |
зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде |
pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у |
поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче |
<p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p |
м, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Ку |
ати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе |
о? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! |
етислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, |
де, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, |
ма што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад |
ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га |
у.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Кур |
то — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако гов |
дајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p |
дник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са С |
овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже |
/p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љу |
и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{ |
прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} |
и премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ј |
калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} К |
љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скар |
јола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која |
мах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће м |
чек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симет |
и га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари |
јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу го |
:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, |
Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ |
{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с ди |
сује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, |
сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели |
Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p> |
ј све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет |
срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађ |
тарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну деча |
пореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се л |
Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати позн |
упну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко |
сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, ни |
Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајн |
могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, о |
, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — |
паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу |
мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не ум |
м!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <qu |
тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задрж |
ла, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p> |
да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађ |
ни радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучн |
си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-со |
и људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој с |
е јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збу |
и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зи |
н два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с минде |
о баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> |
{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, госпо |
Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је |
пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим |
то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у п |
ћа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако |
мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од |
и пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни |
скари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта |
из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га См |
у се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни с |
сто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, |
бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине. |
<p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук. |
и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те мо |
о око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски |
с им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују ча |
, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>С |
— Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, |
о брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Је |
друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку |
на бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, |
му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај раб |
куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер |
шћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јор |
и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, д |
агласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право |
.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам |
и добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто |
сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фи |
руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очи |
комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почаш |
право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} З |
зе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде |
не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија ре |
иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко |
Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се |
p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Б |
авно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи моноло |
о пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господ |
јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чуј |
обратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно |
шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побра |
а их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојк |
да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму сне |
н.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу ос |
лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{ |
кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p> |
S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на же |
} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да г |
а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{ |
</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ив |
допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, сво |
од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због т |
а се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— З |
и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући ран |
је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Ос |
да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, |
p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба но |
аш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Мари |
е.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од |
било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој |
априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопи |
{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи |
јстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ћ |
и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је глад |
а то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем |
моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жал |
тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен |
и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, не |
ља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у в |
е јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује |
а видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} |
ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели ! |
упа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им врат |
ли реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дан |
моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око пан |
л’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p> |
кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још |
ено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ра |
о је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући |
гим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијак |
а, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!< |
ивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калч |
Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шес |
а де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p |
а од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.< |
аршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе ка |
те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако |
стаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, |
и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват |
и па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислеш |
{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, |
Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги |
Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и св |
к наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно К |
да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Све |
оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо |
<p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од |
ише неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му у |
јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} |
/p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n=" |
ене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђ |
еца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и |
и видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} М |
есеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искач |
еци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта зб |
а се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмиј |
е шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и до |
ита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} |
ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не дав |
исуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шест |
Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лој |
ди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по при |
лебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, |
туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да с |
е од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска |
а по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа |
раци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! < |
S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб |
у како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} |
попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници |
е.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb |
ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико да |
годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, |
ребе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се |
трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се з |
!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курја |
у.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућ |
S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се напл |
бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три |
а па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство са |
нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда |
но као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не квар |
а је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је |
pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш он |
и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p |
да шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред тр |
чу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> |
аници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа |
ма? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ов |
зионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељ |
сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, к |
утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </ |
а?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну др |
Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! |
еће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, |
мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакл |
је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: |
ија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш теб |
па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно јед |
и три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника |
инем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаук |
мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јест |
а викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам |
си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи |
кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па д |
n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се н |
рука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побрат |
авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у |
одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима. |
, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, в |
не.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, |
дравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј се |
е.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка кој |
јатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкри |
ца.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за дока |
зненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздах |
а.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па |
S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p |
си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник |
у већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнув |
она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си г |
анско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А |
љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p> |
!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко! |
им!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју |
/p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, ски |
та, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде |
моту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к |
а.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи |
ели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими |
S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши |
а буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој |
раво пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа |
патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и з |
{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море |
е помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="1 |
не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љуб |
од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p |
е, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како |
Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце |
алча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га м |
„Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да до |
рамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p |
Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си сед |
ш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш |
г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар а |
’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да |
пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште |
исте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, |
о збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што зн |
о:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?! |
а око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у |
ашчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море |
е, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари ил |
мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови поб |
а да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу |
не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мез |
ј и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш |
та у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо к |
>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е |
и дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуч |
те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курј |
Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела |
ади адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p |
ђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да |
чио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А к |
се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ реч |
нији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да |
Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, ср |
<p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не зад |
тају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калч |
<p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</ |
те!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, к |
а, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сип |
и.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, |
један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентиј |
рими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да ч |
<p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, |
после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки љу |
ађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може ве |
абе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај пре |
љали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вече |
тра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара |
равда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, го |
а га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да |
} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву |
{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како теш |
л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, |
ад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте |
и један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из |
на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што р |
Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> наг |
мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!< |
Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзо |
а вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата |
то жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.< |
ађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се п |
данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина |
што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко |
анас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при |
наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда |
господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе д |
а салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је улови |
Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим |
</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — |
„Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није м |
ичање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али как |
ко то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не |
ео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за |
’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „О |
слетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, п |
, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се виш |
м и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} |
или пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо |
хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу |
ободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане |
ав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те |
моћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „ |
ладос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од |
аш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је с |
Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако |
је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају п |
Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} |
си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не |
брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко |
е натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ај |
година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам у |
n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’ |
ило је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престад |
ко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Ма |
ете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити л |
ето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зим |
енуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били и |
ам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Криво |
у, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кол |
у газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће |
, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{ |
Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> |
ти! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја |
обоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика |
ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чап |
е тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних ду |
милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те |
ите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p |
ам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњ |
па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако и |
а као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циган |
а сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по |
’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје |
јтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти |
кривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а та |
ледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, мо |
а и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепави |
ија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, д |
беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки |
о их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога |
миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А за |
Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло |
детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за |
је и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла |
данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му |
ајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и он |
дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" |
авим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, ба |
, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и проц |
лиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! в |
келеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани |
а са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Н |
>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога |
г, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га |
рталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Е |
нзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — |
болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А |
му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора |
е чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га ст |
ју се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се |
ва, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал |
два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази |
гаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар нис |
л’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, |
ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за |
како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севд |
ро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам |
Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој са |
{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да |
} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога п |
вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти |
а ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један |
бине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и |
и за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све |
материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг |
ндура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже гл |
де, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што |
примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фарма |
! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти |
мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки зван |
ива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...< |
сан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особ |
ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калч |
че г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, ша |
је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стече |
n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— |
Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! |
таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а |
е па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!< |
и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та шт |
добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и |
девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање. |
какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полеп |
:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отр |
у и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са мног |
нско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> < |
знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи |
па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“ |
брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и н |
АН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев- |
кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље зва |
е човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! |
и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’ |
} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидови |
масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што п |
ријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, св |
лав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке |
нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели м |
после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати |
јакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради.. |
ози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38 |
и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре |
ретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... к |
идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си то |
S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!< |
кав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Шт |
твено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду јед |
у.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо |
оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву |
етнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чарш |
арску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију ш |
мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете за |
ао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању.. |
> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’вати |
истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру во |
њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим |
мео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах |
спијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="1 |
да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија |
за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— О |
" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, |
летним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима |
), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет у |
/p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и н |
о је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприли |
се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре |
ш као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} |
вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити |
к.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S |
ун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и мог |
а код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух |
Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беј |
4" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем |
аван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што в |
ике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} |
ењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су с |
тровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а ок |
ана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, |
ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до |
славних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и сек |
е ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо |
ег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казна |
на!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним |
о преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у |
дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} |
е једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разли |
скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пр |
лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па зао |
псује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у пам |
31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ве |
ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, |
’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре |
На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а |
и да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p |
моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S |
мо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си |
ри ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, б |
м си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царск |
преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} |
ине; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не |
јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здра |
значеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџи |
S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их н |
најеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради та |
дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто к |
S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „А |
рањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; |
, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре |
им се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и |
жени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си |
е како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, |
е да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива л |
о; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Сла |
а чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима |
ради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, |
је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина |
p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте бил |
омио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивал |
зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" |
, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу |
одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се м |
маћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо и |
ћ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — |
! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је за |
емро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је |
Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас |
и га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћ |
/p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да по |
} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n=" |
тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет ф |
} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте т |
ај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо |
е ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ |
такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, п |
да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, е |
, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} |
амо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су |
х — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може |
ам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи |
маћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се глас |
} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама |
тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме |
рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Де |
а у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола |
јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Па |
, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и де |
у па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Ц |
ли Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско ве |
се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми |
а удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамил |
олим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја н |
-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеј |
p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерн |
му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали |
И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p |
до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па дево |
исмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>мо |
>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, они |
а тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије ста |
етиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко! |
зниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију см |
м Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S |
, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Сраму |
у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, |
-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него д |
во јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш |
’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљк |
а десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи |
н-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјач |
тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и |
даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? |
а си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се з |
ло? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на о |
вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па |
и Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још ма |
екад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овом |
килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми |
— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Ра |
у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' |
тво!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} |
да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та д |
ебе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорга |
оди рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући |
и, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време ш |
ледњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео ил |
ва на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, уст |
да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако н |
ће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорган |
лед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо |
д теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би |
као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? |
ву нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> |
> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си |
сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао то |
теде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се чов |
етили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чуде |
} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} П |
а девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— |
господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и |
јем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће на |
ен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Мо |
а их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? п |
о у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— |
о, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, н |
е право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Р |
аталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да |
о твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где |
ре се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што |
те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на сл |
.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их К |
да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се |
лослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати пр |
Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p |
гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздах |
ре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне ш |
новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, |
> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко гото |
ине можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</ |
и Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! н |
, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг преб |
бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка |
да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену |
у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фија |
и ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Т |
у се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то |
да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е |
аш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа о |
у баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ив |
ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S |
S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!< |
си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p> |
ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре б |
ве и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше |
ољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пе |
не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на |
и, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја< |
а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорн |
ек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предла |
S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двоји |
и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, п |
имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи д |
и лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, |
о у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палил |
на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други г |
омшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’к |
ти је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно з |
а својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му |
</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као чо |
ли госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" |
за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац н |
је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у |
<p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш |
троле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, ј |
е и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да зап |
Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! ве |
ћ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Бож |
име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти |
</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем |
ли противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Нем |
познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господ |
лча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} |
еће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је |
'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-ба |
еди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— |
о беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! ве |
ко му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— |
ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, то |
помиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, к |
— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{ |
Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господи |
м.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} |
у, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Ци |
го па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Оф |
буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О к |
о врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни |
анас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! в |
ве може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p |
само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантази |
ени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабија |
ита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим |
и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, к |
’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврш |
/p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p> |
е и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па ч |
им у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено л |
је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и |
о!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове |
и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало ча |
идови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду к |
аде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— |
а и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по |
аде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, |
горке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде |
ече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А |
коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за |
лча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој |
д слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика |
па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се |
вати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе |
сковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обичн |
ра, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и јед |
има.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, сам |
ује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи |
јима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље |
о газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Сам |
макао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше |
упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ свако |
да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог жив |
а епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не м |
дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше на |
авнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар распле |
упава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види о |
ушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S |
е живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званич |
аријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озг |
ца и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Тур |
својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је |
ијаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то |
му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно |
кај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да |
, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште |
та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салт |
баво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да |
кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S |
ше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’. |
питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте иск |
За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не мож |
и.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} |
.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, к |
јзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им |
Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцет |
имњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј |
ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш злата |
да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да л |
мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али ј |
и, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште ко |
ајмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} П |
/> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро |
!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси |
ују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јун |
од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча |
и коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћиј |
ар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си ти |
спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. каз |
дан, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој |
!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјеј |
не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; |
, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?! |
а смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, с |
Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно |
Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско |
. а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! |
што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, |
зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, ку |
шам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми |
у што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „ |
ће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А |
ар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти зн |
машку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дван |
/p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун |
у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и мага |
обеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб |
опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риб |
кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што см |
д ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, |
и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да поте |
позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— М |
p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си ј |
дине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— |
алека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би пр |
ј је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и с |
и!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у |
брате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао |
колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже |
лази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болес |
его качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно |
!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у л |
бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пе |
љубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо ник |
једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и |
е је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубље |
моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награ |
а санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S |
.</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ам |
а не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до т |
не шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази |
о лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава |
ма за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја т |
у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели гос |
а’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погине |
а ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Д |
о сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио д |
меш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} |
еровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у л |
ре, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно госп |
то ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо |
а од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна им |
ш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на |
кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја |
велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће |
е ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p> |
а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" / |
ди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук |
’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас п |
апу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам |
хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, |
ш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="15 |
да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас |
е видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према |
Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се пр |
или су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању |
чинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешил |
р Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева |
х с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од м |
идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај ре |
ислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} |
, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо |
аде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> |
скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а ве |
ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, ко |
Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћ |
ога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масур |
но и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти |
{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели |
} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И нај |
мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми |
нка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница |
н’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ б |
pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочека |
ма време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо! |
заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за пра |
ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој |
била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за |
к’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка |
оли жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љ |
ставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ т |
<p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l> |
па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, ш |
ле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љуб |
риродна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> |
енте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „В |
нар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, мно |
ну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као |
</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужи |
о уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дош |
е.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и |
еститају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва је |
! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели |
ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратим |
рму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</ |
садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполо |
<p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да |
и Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу |
сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И И |
је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Де |
иву главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио |
здисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... |
м гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А он |
} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разб |
ник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жар |
о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негд |
ек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, ф |
рема мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано |
гове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те п |
ако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантаз |
ачи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада ве |
м, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, к |
l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Т |
А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш |
е и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, к |
своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, |
о, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има време |
ем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па |
тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо |
си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра |
сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезел |
ј Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини м |
х лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и |
ћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— |
ако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта |
а... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и м |
вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се |
а били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали с |
хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се мо |
ифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си |
мо, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, д |
воја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је |
ше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.< |
Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, |
слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она т |
едите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се ту |
оште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па то |
ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— М |
мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само |
Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би |
како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он т |
то био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учин |
Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући ј |
значеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> < |
дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда- |
више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја с |
курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, |
ојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, |
риш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де |
па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{ |
зијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и |
о срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај ба |
е мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је у |
и почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопад |
љда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сеља |
бореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу стран |
l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.< |
аш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} |
катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао |
, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до вра |
пушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја |
S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А о |
е обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, |
, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— П |
то дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, с |
че Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, к |
де — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брини |
у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l |
пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као д |
<p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је |
о мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћи |
<p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек н |
сти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а те |
,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад с |
лавом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Мор |
ава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} |
’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свир |
сети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у |
!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину |
ија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тага |
од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Е |
ј липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја мага |
кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што б |
есет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — |
од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и |
да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, |
Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви |
ред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „а |
стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господин |
војке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Прола |
онесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани за |
ивот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрин |
епавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и г |
S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво |
што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Д |
ђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у |
Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— |
м; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре |
кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета |
ше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној |
, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми |
{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу кос |
<p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у обра |
је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прили |
и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А вел |
шем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно г |
„Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ П |
рва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, уп |
оседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мор |
војче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска! |
— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, де |
да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама к |
а испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је |
аријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Да |
а бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> ма |
теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Ба |
наја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па з |
је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га |
Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога нов |
генисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напрај |
— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, д |
де.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! има |
ште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји вели |
ате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што |
сму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да прати |
милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си |
} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији |
С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од |
зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене |
тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се туж |
аље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се сед |
уј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! ре |
о, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу с |
та’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива |
ли.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно т |
— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И- |
ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! |
ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! |
, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} |
да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „ |
смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а |
ако обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу |
то ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жен |
кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара |
</quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p |
се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово шт |
па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј го |
вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ниш |
једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,< |
да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, |
си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за |
с новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је он |
бимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема |
, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Не |
е у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошеви |
таде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ћ |
пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет. |
та сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за |
, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђур |
S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега |
а до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад |
крете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за сла |
губи, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустав |
и су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, |
јим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мај |
још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и он |
ви, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Ве |
анџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина |
овима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се |
енче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А ка |
слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! узд |
и викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле как |
: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густ |
алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се м |
а је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па |
га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Из |
кове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ |
ве тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарс |
мена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не т |
дне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштери |
пећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја |
ерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио |
ио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у њ |
p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јес |
га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Гото |
Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у на |
им, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде |
рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки |
е такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мал |
аставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, ниј |
, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба |
амо се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али |
ј сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е |
едне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit |
фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје |
при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па |
и задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ћ |
тељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — |
ко, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми изл |
ра у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађ |
аш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше м |
о, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем |
које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко јед |
ла — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико |
ам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А |
итог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је она |
о малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" |
вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не т |
вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку г |
но као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце ч |
уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За с |
јак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака |
дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани |
рант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцов |
грамо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, |
„Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам |
и Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па ид |
њак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си так |
ам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поско |
у: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да |
пијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а д |
букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор |
нлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вел |
Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете |
погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, |
ол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају |
задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да раст |
елску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње з |
умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје т |
м!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећ |
Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! |
и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи ма |
S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и з |
што зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку |
то је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, |
<p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго |
леидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њи |
<p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— |
<p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — |
“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали с |
рјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти |
на, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та |
тало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, |
акога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни См |
обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћута |
ко јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу |
Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, |
лакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, |
>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки приј |
краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у п |
ве и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. пре |
а сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, ч |
Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале се |
те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Т |
дио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је |
у, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршиј |
кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{ |
И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу.. |
се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— П |
дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума с |
моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за |
од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себ |
{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће нек |
и хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари |
} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, |
ав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник |
шњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу нем |
о одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех |
рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и |
вњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Д |
рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни |
узел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте |
куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даљ |
а да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па |
да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овог |
иде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозин |
еша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p |
и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину кр |
и.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајућ |
иће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, |
као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли с |
сторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за |
дао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталон |
и и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манасти |
куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што реко |
?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу на |
мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од пр |
урјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} |
људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча к |
телигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није би |
о и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па д |
ко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све |
ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти |
се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са |
е на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли |
ад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} |
а ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S |
н <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару прич |
роз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве |
S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више |
ан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> |
кије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, |
такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето |
и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане |
а каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, заврш |
еме после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао |
о друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву. |
, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен из |
, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука н |
своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне пре |
ефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти он |
који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се |
ако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, ка |
Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да |
у ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а |
ти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што |
перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацим |
Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега |
двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да с |
емена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! |
а, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар |
е једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и р |
— једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад |
вим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрск |
p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко кој |
и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не з |
тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он и |
Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?< |
, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо |
А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— |
обро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, |
се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p |
за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га остав |
отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво |
оња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p |
тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обучен |
а видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе |
оја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари |
ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S |
аку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле т |
скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, ше |
лча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам д |
тило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ј |
елила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си |
Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну |
и ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бр |
латити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! са |
се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер с |
шија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатиш |
м — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре то |
амо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— |
ао „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добр |
аније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без |
’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па м |
е онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скро |
лно саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и поглед |
а!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина боси |
а ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа пар |
то ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ј |
што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да |
ри кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} |
аријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прсти |
а зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг |
и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би |
ем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође п |
не, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господин |
ило каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и о |
а му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима |
мптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} |
, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на |
осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а |
вац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је |
, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га зашт |
грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест |
па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметн |
злудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од |
, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало |
да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупи |
прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, М |
аустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Н |
превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ј |
о га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“ |
јину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> |
била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница |
ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута |
<pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{ |
и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, с |
ко се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али ка |
у између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас б |
p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила н |
} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече |
.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непо |
и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је т |
о из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да |
> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да с |
је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друг |
ољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у с |
/p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пел |
.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Он |
е то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, вел |
о је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика |
маћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже о |
ле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одс |
Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга |
и стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и б |
воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, |
; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали |
а га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице |
; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако о |
сетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе |
жемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш |
рнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветер |
ли Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <titl |
се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> < |
} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} |
Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} П |
то из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да |
олазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да вид |
ела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p> |
га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвов |
кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му с |
тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није пр |
мо се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако с |
здере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вел |
а света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љу |
ви твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као |
ужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћи |
а јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љ |
м, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, к |
нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p> |
ј нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањ |
<p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и г |
, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни |
сао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па ви |
(тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на к |
Фу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна ч |
Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он |
клон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p |
је Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, |
тане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, |
рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше < |
ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па |
, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а |
поје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’к |
копча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А ко |
агашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување не |
решње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питу |
ако јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побрати |
идео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, ка |
Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за |
ће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате? |
кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да |
ма где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оста |
и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе |
, да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а позн |
0" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мис |
јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како ју |
ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било ур |
шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Дана |
као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — |
шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, с |
="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте |
допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у |
даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого л |
</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори! |
ада запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, |
гани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита С |
ођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти с |
ш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, |
ка деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и |
а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, при |
милије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекне |
а; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чи |
очито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е |
/p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћи |
е у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, до |
вај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> < |
викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, е |
; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ош |
ладо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби д |
ишта, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала |
реднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав к |
свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као |
викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју нес |
<pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и |
— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљо |
озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, |
није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише про |
не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих пр |
сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац |
ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.< |
ло је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде |
н наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је |
се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јури |
ј је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девој |
с и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву ч |
део из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато |
га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћош |
ам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао |
ече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе лин |
састо гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну |
ављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког т |
ек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште |
фка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S |
-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а ниј |
дно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку |
наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; п |
не до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал |
а чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак |
нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Раз |
цама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на да |
ао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узм |
па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао |
о ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јун |
ви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он т |
азе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пр |
и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш |
тидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак |
ал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ниш |
аво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше с |
p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-да |
ш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам ови |
тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Ка |
не срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се |
о си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога ко |
зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му |
вај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и со |
ти се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџиј |
тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си |
опраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек пр |
реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми |
би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S |
теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на д |
а, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да |
дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни п |
су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.< |
з рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — из |
ш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} |
о, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво |
Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несре |
ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме удари |
плаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... п |
<p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота |
а прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, |
ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим |
цу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— |
пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме |
са Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, госп |
еф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо л |
а ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скува |
курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на да |
баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бог |
а уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочек |
<p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме |
еби:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{ |
а Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— |
ислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче н |
ку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим с |
ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде |
штајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам с |
и родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; забора |
>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики |
газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и ж |
р рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква е |
што!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате |
одине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим |
е се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га би |
ар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот з |
се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час |
м пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам т |
а, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас |
нац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много м |
— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— |
{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, |
ба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у |
а-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађ |
ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет |
н срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, |
ао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} К |
овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како |
о раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! |
— реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани. |
је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, п |
овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какв |
хири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја |
гански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме закл |
м си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} |
бро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу. |
.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да |
оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју к |
а и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хте |
че!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата |
ште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како |
виси, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, го |
ија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, |
д овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам |
врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја ле |
} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да |
трећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{ |
иди, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Н |
јку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а забор |
дину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде |
Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} |
ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.< |
па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке п |
аћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија. |
када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> |
>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калта |
, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е! |
ена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> < |
алча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлач |
си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме |
ет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} А |
те од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речо |
трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћ |
еф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) |
нога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, |
оште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-д |
ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече |
вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја он |
ј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се наме |
воја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море |
ати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на |
уша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке |
и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или у |
вираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеш |
света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео |
днесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“ |
жан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемо |
ор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово |
жи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</ |
<pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гл |
познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне |
е ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честит |
— па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред |
јем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у там |
слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем |
рунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, |
на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми о |
<p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, бр |
мук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. |
у оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној |
ају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они пред |
ш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> < |
емој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што |
!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Ни |
а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и |
беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туф |
марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и са |
да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја |
м оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори |
<p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам |
’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијем |
евојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни |
онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! р |
б’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ј |
м екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" |
ко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу ка |
Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне п |
ипти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсу |
S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти |
по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и заја |
, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да |
испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим |
братима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене |
, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се са |
зеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у с |
лаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а |
певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, за |
ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови |
да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} С |
ки бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале |
ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</ |
на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како |
ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ћ |
можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек лов |
девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одг |
у, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, реч |
Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Ка |
{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да п |
е руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат |
ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, |
>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугме |
за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овн |
у; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч. |
т!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је м |
еци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е п |
у погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се ј |
, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се ма |
веци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, |
’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здрав |
ен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од |
, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви |
и бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ћ |
је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не р |
ели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијс |
његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и ме |
ери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, он |
а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем |
еџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, |
уство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.< |
" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене |
.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуј |
Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па |
не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; п |
атиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу |
ни. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га зн |
рану где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочет |
ће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће |
је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њег |
частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена крев |
е, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ п |
и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, г |
} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што |
>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја |
овицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништ |
в капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Мор |
е руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријо |
, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се пот |
ћи.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па |
жеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет |
а у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом на |
печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вр |
д кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, |
ука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија |
аље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати |
с данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали как |
дник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни |
Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вел |
дног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <p |
ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођ |
у пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја каж |
Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу |
ођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не д |
домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> |
<l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антери |
ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авли |
Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, п |
ом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам |
али све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, оте |
арка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и и |
, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па |
ирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се |
је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико вр |
ући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{ |
S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S |
из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p |
<p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> |
н који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши она |
и.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им < |
сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрд |
} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала |
о!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викн |
пред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Рас |
е се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бог |
ече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p |
и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем в |
упим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да |
наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки п |
каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу |
аду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n=" |
ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме |
Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол |
сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал |
ћу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке ка |
м динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти |
лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него |
, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и куртали |
ти и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан п |
ако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за б |
а си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајд |
ету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</ |
ци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала |
г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само |
и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем.. |
где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ниш |
гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог |
им није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то б |
ј ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује |
први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и т |
ко у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су с |
и, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се |
, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си к |
не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па |
.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, н |
пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад см |
/p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека |
оји баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млина |
ву-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као с |
вајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} И |
одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће с |
атраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, к |
зел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, т |
И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФте |
ога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „ |
протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> < |
л’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и |
па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо и |
рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп |
брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро |
вако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Мор |
.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је разм |
и сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће |
, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твој |
го ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p |
И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, ве |
онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно |
одска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.< |
га скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« ши |
јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; м |
били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе |
ца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуп |
реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој |
је му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> |
више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у |
>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ з |
разу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али ста |
на, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене с |
а, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече |
ијатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и ј |
прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! |
“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ип |
икну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја |
да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му |
физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госп |
ј не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј годи |
гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј |
јо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш |
и туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо |
Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учев |
смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура |
> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> < |
е слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина! |
>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} |
веци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цига |
ш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си |
мо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, |
(као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим ру |
бајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекоју |
ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ... |
мџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан |
ја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до пр |
ошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна пот |
и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешк |
и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог |
Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вал |
енце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па з |
а будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и |
мина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не |
иљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како во |
агџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет |
та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује од |
ки ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништ |
е, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Госпо |
</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивк |
та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу |
саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене кисел |
в стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{ |
ћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрца |
— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту |
ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, |
еб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће вес |
иде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може с |
Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и |
рад, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ни |
, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и тре |
лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице пр |
е из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути |
ати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није |
ели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву |
а напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио |
а, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни |
о званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи |
S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте |
.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те |
ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај |
одину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасон |
мам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, извол |
а, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестре |
е ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај |
данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајск |
ена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже |
, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чиј |
/> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} |
Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.< |
ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни да |
сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да |
пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по |
ли комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што |
гуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мог |
Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пе |
а и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{ |
’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој |
тика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, р |
е: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Поб |
ледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{ |
ију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама |
љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко в |
исам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте |
p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним |
а се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?! |
у багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причес |
ју, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и ме |
е јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно ил |
кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пу |
та?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф |
Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, |
... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу |
а.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Та |
е Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек са |
је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо бе |
а државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} |
л’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега г |
Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а |
извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — |
свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, п |
<p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи н |
јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на голем |
ледња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и оста |
о, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па |
.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љу |
орта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кр |
рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за м |
шијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, |
етиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу д |
ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је то |
Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу |
<p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} |
д муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а |
чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој ст |
е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће |
овима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сва |
седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја рад |
, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи |
ога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се |
Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сло |
за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупа |
екам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето пр |
ч пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а |
p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p |
/p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жен |
н. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, |
рло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ |
цит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто о |
што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич н |
</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи |
ин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет |
у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што има |
дна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> |
у.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако ј |
им, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за |
а што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживе |
сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да |
<p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{ |
иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пушти |
па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама ал |
еј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, п |
уран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми из |
чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друств |
ћи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрач |
па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој. |
е! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</ |
аш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану глад |
а убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар |
ти међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па з |
, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, |
батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може |
господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и |
ма убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га |
тарос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се |
сте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и ос |
?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, |
утавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена. |
акав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко |
p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.< |
те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како |
бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, док |
би куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! |
а жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умет |
убре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви х |
тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад н |
дим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, |
и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по |
ухова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно |
да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га кан |
та кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— |
малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми |
им ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Ка |
Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p |
еб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу |
у, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магар |
стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како |
па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је |
ти; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума кој |
они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и |
О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, |
лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S |
дседниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и граци |
оспођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви |
и Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле |
вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p |
> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је |
и!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви |
>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> |
пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Изво |
и.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то |
мињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад |
обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, |
’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивк |
себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циг |
ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> в |
’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што |
баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више |
ремисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месишт |
?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{ |
ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} |
ече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право |
ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми реч |
на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питуј |
је! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, ч |
ава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а |
ећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си |
да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, г |
тави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Ку |
е...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, маглови |
— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ак |
годарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај |
аш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Д |
ш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, |
дине попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дира |
се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох |
ди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем |
о душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово |
могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам |
!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свр |
фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> |
акеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио |
дмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...< |
а хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је |
снаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се по |
> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, п |
онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си |
p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте |
> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l |
езил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Как |
ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па ме |
то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака |
у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако |
. ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатем |
тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</ |
исар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бег |
теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, оста |
</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милуј |
то беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми |
ако викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S |
ак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те |
Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јо |
све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталису |
екња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођо |
! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџ |
ам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје |
, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф |
теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини |
угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на јед |
p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</ |
груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам му |
’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење не |
г’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш |
кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да пра |
недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико ме |
си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече |
шир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је б |
ја моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше |
риво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми ј |
идне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава бе |
ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, д |
} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколи |
ти, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још |
е !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> < |
— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, |
послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да |
господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам глав |
ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што |
сподо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну |
осподине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно |
Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборн |
еће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећ |
лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сети |
што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непоз |
:{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивк |
.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па |
Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{ |
звињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ив |
азумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чан |
е чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке |
/p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нес |
ад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), п |
о животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли бед |
е обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет |
неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде М |
е!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече |
шла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј |
ако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најс |
аже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим |
к.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала т |
м за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прих |
/l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p |
едник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За |
шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо |
више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и |
да боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више |
ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та |
девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим |
а неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су |
, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багател |
је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам |
на босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раз |
нце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска са |
А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће п |
ин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас |
учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње! |
едниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да н |
p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скор |
’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quot |
ага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје |
име, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које са |
{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући кап |
та...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А ув |
о нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, |
мем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин |
Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се поз |
празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и ма |
кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неј |
ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n= |
ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке |
>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мус |
ече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е т |
навали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми |
ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у |
вко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам |
Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, п |
е ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна н |
је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко постав |
по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу |
д за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, |
та Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p> |
сте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то |
би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева |
анка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </ |
них глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих пот |
ас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и сим |
двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао |
ју човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи д |
или салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој |
S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батал |
Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S |
емам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" |
варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и |
акој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојта |
еци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не з |
: „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S |
кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, у |
{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>П |
} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је вергл |
<p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеј |
беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и пр |
е госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе ком |
леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Крист |
а и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру |
е му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и |
киде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко |
а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде мног |
и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му |
ко поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу |
вол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слу |
у испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија |
ош се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин предс |
јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама ј |
— „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ам |
без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је |
малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у |
.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивк |
задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема |
аком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ив |
ал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по ку |
ој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радо |
трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу |
S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица. |
ојом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са тан |
ош, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и ски |
да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <! |
ерила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски су |
, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однес |
ено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима |
ук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита |
статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у |
блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да |
ира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их |
</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те |
ј затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта вели |
нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не з |
т ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијск |
S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ |
си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— По |
>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— |
Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама ка |
оге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко л |
гичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само ви |
трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и |
ена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и |
пима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S |
</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не з |
06" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цон |
дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од |
пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удови |
не бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> |
илче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Кур |
осметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шиш |
’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре чет |
ан и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да |
... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та ме |
ама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, ка |
ј трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко |
саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на ова |
ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом к |
онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га |
b n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— |
есте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.< |
? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом по |
<p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помис |
јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус. |
!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p |
а.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслуша |
<p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, бр |
и’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дува |
.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А |
е до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори ј |
кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да ј |
сподине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша |
да-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем |
— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не д |
пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нис |
за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</ |
</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а с |
као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" |
се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запит |
, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне дру |
} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> |
ебе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на |
<p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензион |
оја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казнач |
орбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју |
> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то је |
ости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити С |
гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с д |
га је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом |
шо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, |
о“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милоса |
зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} |
<p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} |
купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације н |
асред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то |
ма Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па буд |
јка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не в |
тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; |
иседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> |
алу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, |
мо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико |
а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па |
гли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисл |
де!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слик |
јих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати там |
шан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побра |
анет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, |
длази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му |
ла.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је |
евно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су |
ало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</ |
тка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и |
сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило р |
кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, |
ло време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без |
и бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на |
у они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће |
ратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не с |
па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога чов |
казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где |
!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав |
тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од |
, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{ |
о сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, |
у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао |
је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти п |
и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши ст |
ине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, |
што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоћ |
чеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио |
деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја! |
тим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, гос |
бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се |
а врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој |
вујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Бо |
недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, н |
жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми |
рамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то до |
p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="8 |
ечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-чов |
>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} |
ето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну бага |
="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти |
га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си |
ативно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па |
у.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно исп |
му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам |
ш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше де |
ј? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> |
ече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </qu |
о тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!< |
} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота б |
в и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан. |
во живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то ј |
а несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић |
ре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам |
ко пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, д |
војченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, |
е мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да довед |
па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> |
/p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слав |
де ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу сл |
диш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они |
Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душ |
ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, реч |
С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па |
/p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Ш |
овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти |
— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мај |
е такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем |
у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душм |
ушу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! ви |
pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> < |
маћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ |
акију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, |
чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спа |
, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар дру |
ување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџи |
.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она ле |
, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap |
цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику пре |
S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, |
а кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век |
стали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети ф |
у, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и |
овим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јор |
ан јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал |
и. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и ма |
дно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године д |
дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки с |
еровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче б |
и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> |
у што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорг |
певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече К |
, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију с |
пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будал |
Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Ми |
"152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да |
и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ |
<p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p |
му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава |
е мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S |
ш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи |
који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} |
стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а |
у, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео |
и млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Бого |
<p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет оста |
ену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дан |
и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’х |
длази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако |
лице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хо |
кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен |
ли.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајт |
се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заб |
ј реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз |
ика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рип |
господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући |
курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури |
ал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги св |
а онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напр |
магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па в |
г да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p |
— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’ра |
гне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си |
ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и |
{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели |
бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од |
рану.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем |
испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> те |
Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} |
алча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како јед |
} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти |
рећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну до |
па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ бе |
сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познава |
овићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капиј |
и дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђењ |
S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи и |
ом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником с |
ом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те |
ма, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватов |
кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и |
виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест ци |
славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напаме |
овали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му |
ана дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама |
дом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — |
беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко |
ксплоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи |
да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него о |
лиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унут |
ја нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда- |
а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не мож |
S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p |
па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</ |
, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, |
, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем |
и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш з |
му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а |
ама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави то |
реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погин |
од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, |
нџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и па |
ар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседн |
, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи |
и.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Кал |
учак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дав |
кшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чи |
и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу |
е окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и ме |
ене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар пре |
о, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити. |
е лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку |
ући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, с |
рљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо г |
{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к |
га.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Ј |
аскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, |
године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си с |
како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем |
скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беш |
м!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију јед |
у како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте |
Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се ис |
ојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катил |
лаве Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вел |
а мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, |
во; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једн |
априкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се гр |
ост! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У ово |
и до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлу |
само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви |
квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, ниј |
села кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} |
Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто |
е мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам та |
тпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећ |
н’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се |
шу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш ка |
е на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Мил |
А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да к |
где ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а |
други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу |
атељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те |
баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" / |
S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данаш |
говор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} |
{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне |
="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p |
ини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="10 |
газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... |
м, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио с |
ачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фа |
, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим в |
време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па и |
ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти б |
Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, к |
амо кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> < |
хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И вер |
то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — |
“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Пр |
жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, |
Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно. |
кчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми |
можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, друж |
змеђу осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зим |
убара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајк |
и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „ |
славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, |
за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не л |
{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући |
ње поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало б |
кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га з |
ете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај. |
сум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем |
начеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Ми |
је могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; |
ута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за |
укчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако |
хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остад |
S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је та |
— „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже |
еше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаро |
пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају |
а Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послага |
омшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичк |
, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају |
вапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку |
ки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не раз |
кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће |
вај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају т |
ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наско |
... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фами |
аволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце |
а баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није |
је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ |
— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, |
/> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се |
каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само |
Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род.. |
чи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву |
о му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради ов |
шим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку н |
изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролаз |
је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и м |
свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, |
екни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за ин |
на закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је |
м, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти н |
каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети |
’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — ка |
мо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, д |
важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био з |
иси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{ |
Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, м |
човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шт |
а берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунц |
ечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како |
/p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А заш |
с врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди |
5" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима мах |
, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> |
утацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војн |
одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива л |
обратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и т |
послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини |
господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан д |
етујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од |
шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче |
слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и |
а главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови нег |
и дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, |
славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи |
> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! |
ла, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па н |
овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. М |
ље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године |
рога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p |
.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} |
е.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна св |
„Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати |
винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— |
све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пут |
о и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах ов |
чемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на |
ећ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духов |
не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; |
аг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знаје |
код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> |
дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега т |
обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то |
>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, р |
ко млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Пи |
ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{ |
виш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим |
бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, |
{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча |
види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта |
Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Нег |
ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога б |
и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вел |
ристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чин |
ко...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако см |
ендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за |
што, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си |
едниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задов |
одине, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S |
тра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљ |
се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше |
<p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.< |
ен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{ |
} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћи |
лу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све с |
га ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мил |
д он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, |
учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, |
си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Кал |
Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, о |
ијатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписуј |
више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу п |
. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја с |
а се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, |
Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но |
аки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели предсе |
њак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, пом |
ћи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И д |
о сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, |
је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно м |
водаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти |
ру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, с |
еш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та б |
ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сач |
и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у нек |
слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као косну |
ираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће |
та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, |
ро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко. |
им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена |
ле врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се |
ечови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за |
та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек са |
{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и оп |
једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је на |
га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — |
е сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол |
ад лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт но |
за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то |
} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А з |
нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој |
ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, |
ом, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни |
агледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у |
> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га ве |
е једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, |
pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама |
оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беш |
веј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча |
p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, |
риш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, ви |
а му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показ |
иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, го |
пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</ |
утра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се пред |
и не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да |
/p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, к |
талисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче... |
на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину |
еће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће т |
а не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, к |
— па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слат |
Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни тол |
алчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, ре |
мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали |
шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама |
њивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не изме |
а си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у |
м почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина |
ођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте |
Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p> |
која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и го |
нем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлиш |
па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно |
Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, |
дева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или та |
е и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Шт |
!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се по |
оја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, |
наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино м |
ину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l |
што је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима |
кад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у |
ам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш |
само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџ |
ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у |
ужески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник ку |
ко је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — г |
кривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало с |
и</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да |
шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се |
па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко |
але, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко шт |
елиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још |
у ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прош |
е.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, |
је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје. |
Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та |
а ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — ви |
си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; |
S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па |
ином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овд |
тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Ча |
у, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="6 |
ше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ ба |
да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p |
пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча |
> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Свети |
а!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вел |
икам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, |
, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи |
очите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Ког |
а пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, споми |
ок си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! |
и џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{ |
ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно ка |
дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb |
>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и изв |
аздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други п |
е, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за ша |
екам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато |
омаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем б |
сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p |
пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, п |
петиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужив |
Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешн |
ту.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, већ |
а онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу устав |
<p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да ид |
идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна дома |
у своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбраси |
ше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млог |
е сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А |
е му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у за |
н-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на с |
16" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работ |
за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— |
мешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко м |
а безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да |
сподине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како до |
куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет ту |
ашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам ка |
ца, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој де |
саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како т |
ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, |
за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то ба |
’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Он |
ај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас присе |
а погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! |
си на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— |
а човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодав |
, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред |
то!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, н |
у, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си |
Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама циг |
ва, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао |
ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код |
дила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знаје |
чи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> |
p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем к |
праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше |
умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</ |
откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин при |
им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још д |
ији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— |
по као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бог |
а Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ не |
Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде |
јд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који |
баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је |
p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, |
.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{ |
лити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p> |
еше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече |
велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, пр |
p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! |
.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље |
ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Кал |
кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте к |
а друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> |
одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да |
иво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па оста |
ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А с |
ера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и |
останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на з |
ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — |
прајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвиде |
ек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву |
Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пун |
асео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здр |
идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо |
ели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, |
ујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као |
јсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то |
м ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао д |
урјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, ре |
не!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запал |
це и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна |
ч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не |
ћи се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одма |
е да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко |
л'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка к |
е бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Пре |
девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настав |
како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, з |
n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— |
де, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} |
ажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има |
е и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкач |
же негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у живот |
јски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Ка |
де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места |
евојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из |
л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика.. |
ко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана к |
нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било ј |
ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграј |
караше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријан |
, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да |
, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59 |
че девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грл |
и, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало порани |
де Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па г |
. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> ч |
Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са сво |
ји се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, прекл |
монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо . |
вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поск |
гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, |
звол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само |
нзионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, краса |
ез бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на а |
> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> |
пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели К |
Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради |
} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву |
г скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с госпо |
на Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику о |
{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски |
е је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу |
е године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p |
ао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је њего |
је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви |
се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> |
аћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ |
и дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану |
а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису н |
по каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај ис |
тити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од какв |
е оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после |
зати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио |
то рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветерин |
варим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони |
Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калч |
вој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новај |
ата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па ср |
<p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— У |
ијама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на ј |
м, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, л |
<p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест ме |
ачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају |
о, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напре |
окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, сви |
ћ (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и та |
се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb |
, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти са |
сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже и |
то тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’рани |
е, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш д |
ели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Се |
ма ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи љу |
ме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште |
и се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцеп |
мрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, |
а ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на при |
} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим п |
ка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ни |
петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад с |
поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — И |
ас мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што |
— може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слу |
н’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, вика |
и!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си пра |
сторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш? |
кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} З |
мо да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да са |
вају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, диза |
истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, вик |
— ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној ста |
пка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чу |
ересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вик |
!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи с |
славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S |
’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до |
гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како |
а Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му |
уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни |
<pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му ве |
ој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој |
ет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нем |
ја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје звај |
и, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласн |
хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и заустављ |
аааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Ка |
имо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо в |
епа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце |
ет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} |
јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казуј |
о’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е |
да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како не |
аш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађе |
кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што |
и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој |
е како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам |
о си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе |
еб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и дец |
е г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а уба |
— па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш |
да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{ |
викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, |
ћи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку о |
ло накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечера |
бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па м |
таде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јо |
диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало |
Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем д |
алча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Свети |
Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви |
оглав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у |
ирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „тв |
о је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако |
врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој п |
ам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало |
д ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој |
пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, ба |
аш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее |
оста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сиг |
и... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно |
нати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, |
т’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће |
ом.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-да |
ара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се |
што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу |
куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрип |
остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје ка |
ако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дак |
и фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој |
и, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што реко |
— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а они |
е, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си ре |
да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јо |
<p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте л |
и... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, |
збегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав |
колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш |
гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Ш |
вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и |
сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин. |
омаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања. |
у, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како |
а је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа |
ио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем |
вко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, |
да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеј |
ако људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од |
и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А з |
свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> |
бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S |
ође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на пат |
{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на те |
} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим ов |
елиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, госп |
уја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ва |
там те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p |
теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће |
је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се жениц |
еј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар па |
у Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја |
!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, о |
у!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p |
>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l |
<l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, шт |
па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден већ |
S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на |
А ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама м |
ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из |
ји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што м |
и.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} |
совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, |
а пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искоч |
у!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а м |
ба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не |
менуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели |
елеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> |
а се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одат |
те шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— К |
ки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече |
Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е л |
и?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> |
ровремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си зна |
ојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште мож |
з младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quot |
шамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote |
ојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури |
uote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </ |
p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Дед |
бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а |
и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокне |
у другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </q |
си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим |
њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме |
ао негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих |
ек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захир |
иња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу! |
г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држ |
.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Емин |
господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и |
у девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје |
ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светис |
е пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Та |
веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верн |
их три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа |
и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у гру |
i>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и с |
ње! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога |
што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки |
, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје |
Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше бер |
к и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, м |
, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — |
ме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону мув |
Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ п |
е поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да т |
о се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подв |
а га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је |
астави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола |
е светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам го |
авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> < |
напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! |
ас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли |
о ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Вел |
ој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Д |
ажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је п |
/p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опе |
ева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, ј |
ите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ак |
он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ |
за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели |
о се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле м |
едео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом |
шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S |
{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, |
суричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај |
ави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побег |
рвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да м |
ли Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ та |
ијатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа не |
за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и д |
ине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шо |
нам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А |
зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мисл |
/p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и ста |
„болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа |
и јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцни |
Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ив |
"13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грув |
можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" |
ча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окре |
га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише |
ки капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дув |
е отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми как |
је?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{ |
р си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој |
тао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и к |
т да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</ |
ели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви |
најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним |
став’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судби |
ле предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи. |
а њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак п |
о — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у друго |
од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи |
ам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко |
ан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у ко |
грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не бе |
ођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов |
ино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је т |
ао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да |
падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, |
да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чул |
е брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћ |
ма што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та д |
! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} И |
лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набав |
да, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес |
: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па |
авите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад забо |
разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му |
n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад |
шљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као офици |
аву си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила |
вор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше |
поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав |
алба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад сл |
ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, ш |
амо му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако сме |
ре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па са |
уде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старој |
>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, |
а постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче! |
си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, |
ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви |
Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше до |
мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде н |
/quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут |
е како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује |
е Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’ |
рену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој |
председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} |
ни саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? |
ом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хл |
Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога |
} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, са |
како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S |
и пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задов |
и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги пот |
ку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај др |
видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће |
Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} |
ригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипа |
очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! |
" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из со |
рош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себ |
> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко |
нија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па |
зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје |
Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побра |
аде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај |
мила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говор |
намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свет |
ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е |
ра? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да оста |
сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је |
а бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не |
стор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, нек |
Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи. |
ију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна |
ка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> |
ром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу к |
си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол |
предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је те |
{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и с |
ак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређуј |
калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у |
пше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као д |
у, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају чов |
еће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакну |
<p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што м |
пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за ку |
акво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћ |
Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајућ |
ичној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се и |
S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Т |
му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, ка |
ве га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити |
бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да за |
шујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири |
манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се |
Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш |
ко оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> < |
го му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запа |
м писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb |
ор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФера |
ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристан |
тим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или за |
<p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> |
неја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, мла |
рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући њег |
т <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци. |
овим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује |
лумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је го |
ље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} |
те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срнд |
у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и |
пудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да |
, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј ст |
без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси |
ј памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— |
вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо |
>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш? |
а де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} |
ј кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да п |
Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук. |
што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се |
змакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчеп |
као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревет |
ре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при |
ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вел |
</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога |
саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} |
е преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе доч |
Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— |
иш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјаков |
оћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.< |
"64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> |
<p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају.. |
си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То т |
аш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и ув |
ат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупано |
жи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p |
сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не |
, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили |
} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго |
руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Ка |
оји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пи |
ју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ам |
овде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи. |
ти у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу ј |
/> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне оп |
ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако |
учио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем. |
нога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> |
а Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола |
а ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му ј |
јченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш |
еравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, ј |
служио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, |
своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а |
му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, с |
, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по |
Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовн |
оје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи с |
добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разби |
спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео |
отрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, |
побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Глав |
и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципе |
својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, а |
p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив б |
тегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, гос |
и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу |
те.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде |
и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан. |
матраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више да |
ча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких |
ет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да |
ад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нуме |
оје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата |
је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча |
наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који |
ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема |
ав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчиј |
, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се рад |
нк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па м |
, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћи |
ли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух |
Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не рад |
еки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што |
и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види позн |
он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијеп |
са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! ви |
ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Ц |
да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш |
по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Из |
дан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају |
ебају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФ |
гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује с |
својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетин |
} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да з |
ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и |
ела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и ма |
добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Е |
с њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми д |
по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... |
по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љуб |
чело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су |
их, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, н |
оравно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разни |
S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а |
у искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па |
је на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он мо |
бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је јед |
а стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле ода |
ко захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p |
а-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, |
ктове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зе |
{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођен |
давају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Влад |
жа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пе |
седница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем |
и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола к |
о једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дом |
ну, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и |
ја на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без муст |
S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па у |
на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му |
госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, си |
времску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече |
времску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</ |
ала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. |
срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си б |
о.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Ис |
робудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{ |
} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, |
ле и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калч |
еч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, |
то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће |
{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може т |
и гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да |
, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па та |
да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, |
а сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало п |
ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат ма |
ронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам ро |
у купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањин |
у <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да н |
S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су прон |
ана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па |
ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ћ |
д је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! |
> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не при |
цер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу н |
кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! |
град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јут |
ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па |
ати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} |
="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Ј |
што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, дом |
апут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сет |
, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, |
у.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је т |
арих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дун |
маћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с т |
е.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једн |
ћају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко |
S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тири |
на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S |
јче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галан |
две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задово |
у Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарај |
’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p |
клу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним |
њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраим |
едну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала |
запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко рас |
капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служила |
уби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамен |
шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којим |
у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, ску |
<p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам |
“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светис |
о још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаш |
а видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S |
, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је девед |
, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је |
ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, о |
/p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ |
има својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да |
еч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’к |
дао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па |
антно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изб |
и ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И н |
ни веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с |
стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал з |
варао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике мог |
ита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви |
рицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим И |
виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај |
; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и |
те вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће |
Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, го |
ндије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и р |
а; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да п |
несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто |
тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајб |
ије, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаес |
три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А |
саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љ |
ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није |
S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње |
иш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ћ |
дном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, |
ке, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика не |
е неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} |
у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бир |
га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, |
јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под инте |
риповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде |
кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем пе |
збацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мал |
ј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја |
а ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош чове |
а на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, |
... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А |
еклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из сво |
тимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све |
ето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да |
хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окреч |
дник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му |
/> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, |
<p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш слав |
ан више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих |
тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако |
ице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестра |
ко сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, шт |
пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет |
мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј зем |
дине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога |
} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено |
Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га зн |
!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> < |
е да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги |
ности уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а |
из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па |
а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде |
слука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко сво |
а, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам би |
тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се |
иФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад кој |
ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> |
кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах |
те...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и о |
мо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете |
село, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу |
авство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо ж |
А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побрат |
што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на кр |
Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос |
Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тр |
лике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и час |
S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је ова |
рамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече |
ћа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали ком |
лте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царск |
ма, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, |
бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војн |
ник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима ве |
ећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његов |
те! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— П |
иш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код |
пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побрат |
едно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се |
речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска |
вај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за де |
је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{ |
е од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров.. |
, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама |
иво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па |
смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас |
се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се |
танемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак. |
ју чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако |
з чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак |
е се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, пос |
си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како |
ј је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а зн |
S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много в |
је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од |
падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар |
но и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа н |
венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље |
е подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто |
накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S |
друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за с |
ну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се над |
луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да |
ко јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председни |
па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <qu |
никовицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте н |
о да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и ка |
ра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлу |
иче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље |
јављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га |
шњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} |
Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана к |
и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, госпо |
зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити с |
и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој |
у узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак н |
њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивк |
> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љу |
зе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом |
За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ре |
за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред |
е верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у но |
ad>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било |
ди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак |
S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећније |
ксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, |
интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаниц |
} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прсл |
аг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се |
ћи капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћ |
и се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за |
>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— |
— „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се пр |
а ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах |
на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, шт |
новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву |
мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци ка |
рамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си шт |
ају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире |
Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти п |
оварати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и св |
коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се |
уго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S |
, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и |
ве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша с |
двали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога |
Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да в |
Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> |
во је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, ус |
реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А п |
узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да с |
жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћ |
какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; |
м листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поука |
одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и прови |
шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки |
ана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали г |
е“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и м |
јатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све весе |
човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, как |
код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, за |
но, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S |
де у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послу |
алгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавам |
S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењер |
ко прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж |
авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му пад |
и појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње са |
ску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} У |
деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је |
ијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му ма |
; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом |
вори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш... |
> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, госп |
еле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, вид |
ење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ак |
трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само |
ци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, д |
ко га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена. |
то полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када зап |
ш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, к |
ше.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — н |
утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко ј |
, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није зго |
ва, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба |
} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ м |
застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде увери |
мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек |
е прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на баса |
прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г |
} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb |
око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин- |
173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Да |
јд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће п |
признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем! |
а.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа дево |
н“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да |
главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар |
и еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.< |
а ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља |
а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, ма |
т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, |
каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зн |
после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га до |
е.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била не |
накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а |
и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас раки |
данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за п |
би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: |
о се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Кал |
младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n= |
о, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{ |
p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га прос |
удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ |
апита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.< |
— рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?! |
остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак |
који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сад |
ца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је р |
и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без |
мио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак |
а на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: |
дину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки |
видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, |
ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди го |
ш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу |
Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S |
онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч |
некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш |
<p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јут |
е човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, см |
ћи по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— |
динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито |
олона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество |
Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство! |
и бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне зд |
спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управља |
ђеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на |
господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије |
Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Би |
ан и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудно |
ма лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — ш |
томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду кар |
а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да |
војом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је |
нуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силно |
.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, н |
кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да |
али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то |
оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибак |
. рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{ |
ткинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с круш |
вимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко |
{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да |
и како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а ова |
Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— |
џији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог |
су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они д |
е зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да г |
авља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> |
свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг |
ој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S |
а врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ов |
Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> |
снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свак |
е! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— |
, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка |
и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако |
и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, |
а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тр |
и, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли |
’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а ни |
ло се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањим |
као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли |
него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами |
и која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога би |
ена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да од |
дивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у он |
> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> |
иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S |
ави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете так |
ије него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај |
здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} |
на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан |
ника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличик |
ндисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућм |
беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мр |
ледњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку |
а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и |
присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си мо |
званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па нас |
ебе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак |
е лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и |
рндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели пре |
безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> < |
ан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што' |
оже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг |
:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађано |
како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па |
алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам те |
како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да ис |
уја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — |
<p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћ |
није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и свак |
па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради аде |
ојас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шев |
один-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и |
кавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, |
дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и |
јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што |
чики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико |
е разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о ск |
вај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око |
мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А |
широм који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га ски |
а узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{ |
сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца ни |
е.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што ка |
у, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје б |
ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чује |
им шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их |
n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар киц |
ар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време ј |
љан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и |
{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Мор |
ји, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој |
о час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се |
леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је пр |
на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просј |
ме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави |
не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и м |
м симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па |
едњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде |
и апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и у |
је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали |
S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буд |
, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марја |
p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и |
л’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к бол |
ако ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор |
<p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава исп |
аг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то |
лети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку |
{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били г |
е и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} |
певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{ |
о побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с |
се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја то |
цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!< |
рјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча |
о мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш! |
у Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба м |
спођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то |
а да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Мари |
идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А пр |
и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је така |
еће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручам |
S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде |
ји своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit=" |
уди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, |
беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологла |
осподи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— |
<pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</ |
p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Ка |
рији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Б |
ече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да д |
ће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{ |
н таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких |
па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мир |
p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије. |
а, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јо |
И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> |
ене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb |
ветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи б |
рили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што |
ро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани |
ациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чу |
исмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија |
тала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од треп |
све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику изм |
} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас |
дија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света |
ути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што д |
ћи се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћир |
е Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! в |
и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њ |
и је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој н |
Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свла |
ак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у |
, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја |
, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{ |
S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, д |
.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калч |
атима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три |
запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жало |
{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млог |
орко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и м |
а арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо |
па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} П |
се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су |
на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну гр |
куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на к |
беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> |
ресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и н |
је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допа |
довали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах |
и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу? |
роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио |
кама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте м |
авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) дола |
и опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се доб |
ки памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, га |
Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што |
,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам, |
/l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</ |
па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, |
ајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) боја |
етиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> |
ковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек н |
/p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и из |
.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} |
<p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} |
ако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурму |
, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде пра |
е здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо |
да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, |
ом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може д |
Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" |
Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па |
о још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме |
к да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању |
уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их там |
с реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чу |
спођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за ј |
у путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n |
к, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што |
ума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми дево |
почети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих |
уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу бил |
квирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} К |
д, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише н |
чка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг п |
ог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи |
био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, з |
права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помага |
нбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb |
росијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике кој |
едник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Ба |
неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за н |
љда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво кој |
светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка |
ође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти с |
а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад |
с.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пе |
p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> < |
твар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоу |
дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав |
место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки |
ању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће |
.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и м |
ако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина ко |
..{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у но |
/p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} |
дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је ка |
еше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му |
м.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, бра |
по, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пр |
39" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандур |
и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираун |
лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до оч |
ма га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" |
спијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима |
ни, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, |
у иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </q |
l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим |
и у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти дол |
!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и св |
качу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше |
ко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бо |
а не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се диго |
од Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— |
} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> |
да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек |
на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> |
че.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ д |
своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Ц |
славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући как |
— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочек |
> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да ос |
огату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратим |
к с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па за |
ан омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздв |
дох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p> |
им надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочара |
м си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође т |
већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и п |
ао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти |
ично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{ |
ихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, |
детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, п |
Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држа |
а ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попит |
његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља ж |
бично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што |
славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро |
све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа |
вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, |
егова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној соб |
де и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чув |
ови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне |
хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је ра |
уше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочија |
анлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српств |
</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгуб |
је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато |
ама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, |
е.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, ко |
Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Свети |
та, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели нек |
штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама. |
коли за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" / |
и му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један |
и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у м |
еру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</ |
ог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и ни |
ако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и та |
само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцањ |
мовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће |
алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb |
ктира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто к |
и род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb |
<pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на |
иле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан |
ке и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће |
на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже: |
стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} |
</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, |
,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што |
момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај |
о могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узро |
за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папир |
онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Кал |
говачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузећ |
ји једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича. |
је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</ |
нучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчи |
ће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурди |
р нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита но |
један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у прв |
пи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол |
S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на |
ди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинск |
од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече |
, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху в |
Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо с |
мазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван ка |
интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и п |
ј га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и но |
т кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто |
S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и |
о човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвес |
те ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар |
{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Бож |
ато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> < |
ан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три да |
е са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Ва |
е четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја |
Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол |
> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> |
шурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник |
и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, |
ти.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шал |
у.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав |
ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад |
е!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тр |
Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103 |
господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а |
ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли б |
ластитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n= |
ивокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојам |
Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} |
у паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворе |
бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. |
ика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, С |
и салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у м |
рбез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје |
е с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће |
свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе |
оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, о |
<p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече |
вдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си |
е руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па ј |
здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и са |
да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто гр |
Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а |
ца, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти |
и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће |
тацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која ј |
а овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замера |
казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке |
час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови |
bSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сва |
ри!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкон |
вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у с |
амо мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p |
а пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да |
} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што |
аћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти |
</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак |
а, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пу |
<p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио |
аве?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше |
<p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочек |
знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што |
еговим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и н |
искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да иде |
а да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челеби |
рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину |
а једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године д |
уку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш |
вукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{ |
обратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица |
дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и ист |
а: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван |
, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине |
видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте оч |
раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси кој |
, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, шт |
магам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Пева |
ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старов |
— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, и |
не, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, |
за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</ |
искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се |
ергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом |
пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, |
и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћи |
запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди |
види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у не |
жаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући кли |
се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, |
у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајање |
апрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, |
е су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и ву |
а.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и ужива |
запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> < |
е лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним ф |
ана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изну |
баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, в |
увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, |
појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> |
p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S |
е; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели |
ор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Ку |
зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зно |
у, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре |
</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote |
а Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, ве |
тају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по |
ао бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жес |
те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— |
ри пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана пр |
.. знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обе |
им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жа |
ричао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година св |
куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— |
предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запи |
p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Ш |
ам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне |
<p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, госп |
ја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кр |
у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву т |
ле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао! |
сио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако |
твари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте |
а га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора ба |
пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој ж |
до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и л |
и мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи |
људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, |
ођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш |
>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђ |
анаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мај |
адимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха |
е, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несре |
ете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-И |
} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неј |
г ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, т |
којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} |
о некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p |
то мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако са |
па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а н |
гару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му |
p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ив |
што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! де |
а за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на д |
ао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што |
тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; о |
, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} |
што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо |
ка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав к |
овек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друс |
и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та |
е!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, |
p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. предсе |
сам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, д |
ћу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајит |
шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у тр |
{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет н |
завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
уком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господ |
се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено |
ко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде |
е натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре |
ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си са |
Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалг |
е Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је б |
— ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— |
зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама з |
на.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљ |
е, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни |
панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци |
оје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, ст |
жи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби |
ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једн |
о што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулознос |
ши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стај |
} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да |
авницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" |
м мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не п |
су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S |
ако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А изво |
ивци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда |
в је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дир |
ордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш |
</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} |
шима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом с |
сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шес |
ре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit= |
јде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ довед |
аку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније |
у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једн |
им, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, |
куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле |
, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај п |
ча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође |
оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики |
ајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају |
се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, |
будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери ста |
ошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S |
од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички оде |
! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам јед |
икус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан |
, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свир |
тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а дана |
ове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља |
ндука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је |
спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неки |
е домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), |
и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је |
а ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има |
о ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман при |
гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад |
</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, |
у не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му по |
један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да са |
па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћеза |
д главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачев |
већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да |
.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? |
тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и с |
н.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како пр |
ке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не |
p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме |
а вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} |
моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана |
соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она ш |
књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја |
Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друз |
на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови |
ча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} П |
.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спр |
Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише |
ј наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви н |
.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, з |
в по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> |
ав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код |
Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га |
вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше |
о то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси |
и пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је |
ођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми с |
т ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто |
<l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </qu |
га Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> |
а муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо |
рекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} |
а да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а |
и да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} |
па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиро |
. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, |
ва га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држ |
побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се з |
у.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да п |
.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јекс |
црцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и к |
лча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало |
а да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила |
се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На |
вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p |
во да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! од |
а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи приј |
љ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окоп |
е дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, с |
дом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и н |
90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ |
Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ ба |
ема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-присе |
е Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испу |
н-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћ |
/p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што |
кнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{ |
шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb |
тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера |
га нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо ! |
ж, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођин |
ко, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви |
срет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече једа |
у, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n=" |
ац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их |
гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам ка |
чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S |
же, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дука |
жу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> |
клија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фам |
у при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и бац |
су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено как |
и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли св |
т, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а |
но и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе к |
ајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, |
ако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан б |
кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова с |
домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад |
рже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у дру |
е се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па с |
p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} О |
еш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћи |
чи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> < |
ледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испо |
пија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> < |
one unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} |
згледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе |
још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек бриг |
а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десн |
ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их преб |
да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје д |
си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља д |
<p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према ран |
ите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознат |
нуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким |
нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гости |
уде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} |
им бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да |
ију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млози |
че председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом сост |
онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? р |
идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште пос |
Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, са |
те!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шеши |
дао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и све |
p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на стр |
се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен |
огао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опе |
се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за |
Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетк |
<pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А т |
здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура |
о.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учи |
све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја же |
еђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књи |
, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајт |
и рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојз |
то знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир д |
} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу п |
им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да |
а невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте |
И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша |
госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по |
а сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин- |
мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па |
за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — |
ди који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништ |
бе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Б |
теран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у ово |
поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка |
није и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указо |
ној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је |
еловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! |
та.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... |
и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једна |
апи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа от |
то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. М |
и красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> |
мадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидн |
утак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цига |
и и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око |
шил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што |
, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чап |
е, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор |
лази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{ |
ак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а |
век какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече! |
памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда |
не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и |
о видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, |
ели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу. |
вишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угу |
ре, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај |
а пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко |
знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак к |
и за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си доб |
к’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-с |
будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, |
каш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се |
вајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да н |
пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје |
а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак. |
свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens</for |
шу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (б |
аје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, д |
питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча |
ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — |
је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин |
ензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славим |
е твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јо |
{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, |
нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и а |
Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати |
ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, |
е је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се |
рају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким |
штво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p |
вко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре |
ија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладол |
шљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, |
н ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог р |
у Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се пос |
о, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један о |
} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од |
е <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто |
сте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа- |
ишта!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми п |
ријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта зн |
е ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала |
ама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје |
<p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је |
ја, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p |
ча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, |
годним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а |
Фун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана |
онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелод |
видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек д |
познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди |
ааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште |
ани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{ |
јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој |
нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друст |
. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро |
вимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме н |
о, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућ |
то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S |
> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, |
да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господи |
ецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. С |
де верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још |
, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p> |
унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо |
ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихв |
велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да |
се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљоти |
вко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, |
Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{ |
убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ годин |
газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башиј |
ог — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, сил |
одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задр |
година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та |
ко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на с |
у му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме пов |
урјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} |
рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од |
?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли г |
огору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете то |
ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како |
тво.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жалн |
наш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимс |
мо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А проше |
ема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина |
екне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи б |
и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај |
ти уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и т |
зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} |
за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко |
ам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече К |
га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Ј |
о ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу |
славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш |
пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А |
з мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, |
се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! в |
еба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће |
хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па |
их шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било |
не питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече |
осподин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га |
милу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Б |
ре доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збор |
гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажен |
— „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај м |
га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли |
синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, |
<p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени |
те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре |
слише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— |
Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и |
ме што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика |
само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекн |
ву.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! ре |
Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на |
је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођ |
мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко |
па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољ |
едаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га б |
па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, |
аљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па |
да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај |
и Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е |
— неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па и |
у да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет з |
је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко |
у.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем |
јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па ј |
Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро чо |
. само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p |
тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас |
е без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија н |
, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— |
ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и |
ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто |
’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га |
<pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! ви |
оре, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учт |
ојим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S |
андурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му па |
енце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и г |
т пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка |
>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, |
p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не |
рали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, су |
учили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, ув |
="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима |
мичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи |
у није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати |
њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи |
Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малк |
је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у |
питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече К |
стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, и |
— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио зај |
етци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејств |
д ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И |
ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не тре |
, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ћ |
к је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, |
саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими |
самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме |
красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла ли |
јде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, мор |
каквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беш |
сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, д |
причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај па |
/p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак? |
оште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и |
ензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан па |
оспода, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јова |
ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очаја |
е, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, п |
ву, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што см |
нај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем о |
раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А |
она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb |
верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.< |
је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али т |
Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу |
је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске кувар |
Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, |
зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час пром |
вда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председни |
ре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га |
ење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S |
азговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспреко |
наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити |
ем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научи |
сом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.< |
p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше |
ене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу |
учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та |
ен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси ум |
отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, |
ко то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш ба |
ло са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; есна |
ед опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа вет |
, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао |
аз, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето |
ма деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, |
оврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф ш |
вет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену |
риседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му за |
ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судин |
депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} В |
и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бив |
диш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— |
ан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и |
седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где ј |
— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p |
ки ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува |
тела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш |
га побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калч |
“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, |
печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А |
до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} |
х шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а |
икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да глад |
о и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честита |
Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева м |
е да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је го |
пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има в |
икају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а н |
ул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, ка |
сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се д |
прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о ови |
и, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Г |
ајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, |
А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава! |
уживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним |
трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Ка |
Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> |
, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете тако |
Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три |
е!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} |
ж’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха |
оља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи он |
такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у ав |
се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то прича |
олач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него ку |
ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, |
ђеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, |
већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна н |
председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине.. |
Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p |
ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удава |
а би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, ш |
у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће |
ачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p |
ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато. |
ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. |
<pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући брко |
n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то г |
навамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блаж |
едног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на она |
ија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка |
гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је старе |
се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-да |
ујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што у |
и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седа |
ле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запоје |
га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пев |
наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једн |
ње нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Кој |
кам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за |
.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! ра |
’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги |
Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курја |
авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита |
што на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још |
стрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденичк |
оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и |
салим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да с |
дан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопч |
залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он прос |
{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум |
спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да |
је Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекн |
ејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да бла |
ја био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, мог |
> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се |
а помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је |
сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, |
костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад с |
Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка б |
моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} |
оравиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не забора |
ајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мера |
ла ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели |
(не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше |
убе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— |
p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско пи |
и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> < |
лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ре |
демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, |
о-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад |
!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно п |
и, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у ду |
да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг д |
трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одл |
{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; лов |
еј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да уде |
, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што |
аћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише и |
Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напрај |
одине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе |
вић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше т |
Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да |
ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш с |
а фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, |
а, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — не |
у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија ка |
р; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стању |
ознавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? п |
а да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли... |
давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> < |
и за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју |
ну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се |
оре, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим |
сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктор |
окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман |
шта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, е |
ивијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем ј |
ваца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само |
рвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир |
л из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Сму |
али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите ка |
јке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну |
а ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па још |
ако се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите |
мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она |
Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше |
печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваш |
викли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никак |
ују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и ба |
за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чи |
</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гураби |
сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света |
ма, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућа |
>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за |
абош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изгов |
— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме раз |
овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у с |
од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, |
ећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; |
е у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-дево |
крете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и п |
бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n=" |
ардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је! |
Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, |
рите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају |
су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А |
је могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједн |
овјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо |
столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, |
е помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих на |
’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је уб |
ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а |
ећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Б |
{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е |
о!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{ |
едање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели |
д ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’р |
, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо п |
S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па ш |
сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из |
свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе |
а нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам |
ш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш ст |
дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А |
улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја ону |
или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја с |
{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, о |
друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спре |
по не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, п |
нам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си пос |
> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако |
седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човец |
лафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} |
> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он |
} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега |
д се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па д |
видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па |
ија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> |
што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отп |
један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нера |
S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А су |
да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви |
Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је |
учате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани |
н’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка |
н веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину |
и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате |
А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар |
че, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти |
вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, о |
!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде |
А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, |
има, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су ту |
есечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком |
Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} По |
о велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје го |
мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, госп |
оји се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван |
оји је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди |
таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, госпо |
опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и памет |
реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је з |
ба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ д |
се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И |
дао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после на |
мем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдав |
Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онд |
ше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела с |
/p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на с |
кој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! в |
ветислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно). |
у?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели д |
, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости |
!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је ве |
а забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он т |
омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из ав |
ућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је |
запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањск |
а и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па |
не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађани |
ази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помо |
.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још |
не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ј |
а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги |
и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не |
па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у |
ујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију |
и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па г |
октур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да по |
але ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-пр |
ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и он |
их, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Је |
е то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свил |
споди! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели |
а штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Г |
к деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандур |
у и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исм |
Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније |
н на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови |
рдаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улис |
те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а ко |
тиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложил |
ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати |
м, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прекс |
<p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— |
<p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{ |
ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p> |
>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} |
Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико |
p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, м |
p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како ј |
е.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под |
стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да бу |
е отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за дан |
„А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто сл |
е свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си |
славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш |
е.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p> |
у?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За он |
што си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, |
/p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— |
... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. |
ве лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајст |
не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19 |
ао што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје |
о авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само |
а Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и |
да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, д |
дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да са |
алча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вик |
у и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењ |
ал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља. |
ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај пр |
е можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека |
мских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празн |
а се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев |
раћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако |
а говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не |
ов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији не |
Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију ка |
е! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, н |
/p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— |
у у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. |
нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, |
као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, н |
ме бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај ога |
пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! |
асејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а |
здржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S |
ет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих |
е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја.. |
о које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друш |
ћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекн |
ас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам.. |
реми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, |
осподине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и м |
ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.< |
, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико и |
тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га изле |
лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што |
црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља ск |
познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из ку |
ло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да зап |
Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овог |
едни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, п |
на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те в |
екуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што |
јбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча. |
риседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели пр |
и није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба д |
хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јол |
а не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А |
е оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <p |
ум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У о |
quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</ |
шем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле С |
инско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич |
га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуч |
што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писме |
но; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окре |
у.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо в |
„А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И ве |
е, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређ |
пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не п |
иково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курј |
или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Вла |
е саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Ж |
вајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида. |
један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света.. |
али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај |
же година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев- |
е, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају |
н!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> |
работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да с |
епа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавам |
ем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> |
она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Не |
бијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам |
ин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли |
<p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцети |
{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем? |
ане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички ле |
у Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу |
угом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! |
Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, за |
>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је |
уди, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо |
</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родља |
Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у опш |
ачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, |
<pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p |
молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кр |
лте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Та |
неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, пок |
и начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од |
} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Мор |
м за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки |
у реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како |
упуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој |
идећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је с |
о да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жен |
ту „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с коноп |
им глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал |
e> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој |
унофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, |
ке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава |
иница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, сек |
а на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете сла |
’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа не |
и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} |
пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све |
јола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном бл |
, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што ј |
по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ! |
смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} |
да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко |
искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па |
, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке |
реподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као с |
неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера |
отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</ |
} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да ст |
е... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кре |
овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, приј |
убити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави т |
има је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бега |
ући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови ч |
по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је |
ораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће |
је, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан |
акију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па с |
је, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаља |
пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била |
о, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити н |
.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша. |
ио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је |
ујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! |
аредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — |
право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде. |
S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен |
испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају |
Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питује |
е за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је |
и је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познава |
и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им ка |
ој махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, |
да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Ца |
азао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један |
рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мисл |
ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кљу |
после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да уве |
е главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, п |
ко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га |
ерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 апри |
вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, |
није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} |
госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују д |
ојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“ |
а!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу ова |
рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p |
азар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> < |
сити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор |
етније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је у |
е милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном |
ри га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану |
равићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, ка |
д до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, гос |
далу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шај |
а бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} От |
!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p |
а не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, к |
и ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на |
и је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само мет |
и отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, |
моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остал |
ај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде прич |
о па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јес |
као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се прав |
стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук |
е у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па с |
је по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> |
кине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посе |
ов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), ма |
атни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака |
ље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ак |
.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читала |
ш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да с |
маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му |
тари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он |
а паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе |
боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих м |
l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</ |
</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— |
нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, м |
дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, р |
овца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лаг |
S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече |
у и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан |
во у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Нау |
, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званич |
ом, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако |
аредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења |
>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— |
се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би |
о!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> |
често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Мари |
: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак |
кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало мато |
рећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" |
ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља как |
сталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је ви |
сте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се |
вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или п |
воја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је чове |
и пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да дол |
у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као |
остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разум |
панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађ |
>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да г |
па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је сл |
и како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџ |
; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> |
ојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему |
ивучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а сл |
и!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују ос |
ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, г |
лашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> |
, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} |
Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар н |
вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се |
рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру |
удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у |
ј да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убиј |
е признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој ј |
вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побра |
у се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} |
ећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред |
руги смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човец |
и, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по |
и големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Лел |
исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете п |
а нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је раб |
итуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођост |
ш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство још |
ја га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила м |
а поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зо |
ни и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све |
!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да г |
то било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Д |
а.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!< |
ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, бр |
S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Си |
p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, |
катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авл |
бек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво од |
у овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непозн |
/hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ив |
њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нек |
фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи |
p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p> |
Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знаје |
ену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће |
</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет па |
братима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше |
емислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — |
ет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Н |
јеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим |
; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb |
две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колик |
{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, |
" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче |
и бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако |
еја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко и |
а и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Д |
ест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господи |
ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> |
а јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели С |
нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијак |
ст најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шт |
и тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} |
и заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, |
не одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук |
јкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ет |
.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ј |
тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени |
ку онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време п |
кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта |
сару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="1 |
годарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се н |
ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауст |
може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може пос |
етио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још та |
а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите |
ина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука |
ве, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њи |
е старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обр |
гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то ник |
и — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S |
што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главни |
мо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене ма |
амо он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дат |
у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако см |
еб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник на |
ио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога |
гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико |
затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{ |
ршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага |
замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избег |
си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребар |
га не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да с |
ким авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и пр |
амилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p |
аграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква |
ро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </ |
прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор он |
о дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ |
века који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се |
докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, |
ла, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дува |
или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он |
на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару п |
на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па |
> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагар |
сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p |
му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још |
да је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина и |
.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да н |
ећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он |
ли часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Сл |
г сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по ка |
а“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, т |
xml:lang="la">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада на |
асвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одла |
е иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S |
ате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Н |
душном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла з |
полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсоб |
скочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међ |
м Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности! |
, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</ |
вати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: как |
е славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то |
летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, |
ван а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у глав |
побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, |
Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, |
та је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту приле |
S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да |
ој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од со |
о официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут |
то се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној ти |
Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће |
мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда |
ол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа |
ш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како се |
га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добр |
некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича |
о.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао |
.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама наслик |
, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели |
n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а |
ла само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да па |
пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја с |
а овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа |
уја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па прис |
S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук |
ски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није зн |
их хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком |
утини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 а |
сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, |
е домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седн |
.{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — |
он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стој |
и, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као каз |
је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је |
дмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене |
пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Др |
и мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} |
p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређа |
и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да с |
а им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало поз |
речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p> |
у их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на ули |
ости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу |
а иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што |
м.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; < |
Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва |
</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикус |
а честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се |
ат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење |
ичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску |
госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместил |
{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашог |
па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.< |
а; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола кој |
ња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави |
и раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очи |
!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на у |
зикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ о |
.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брат |
променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А по |
м, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни дома |
, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и кра |
тиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па |
, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг уб |
Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене. |
кума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је |
лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влај |
опије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огл |
/> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегенд |
— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изи |
неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми |
и продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет и |
у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли пр |
еписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Жел |
у, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ в |
вирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песм |
ву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно |
то се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вел |
је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Св |
.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, |
друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцниј |
м у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево |
, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуж |
ете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почас |
ајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зн |
има, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам |
бро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и |
ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег |
Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпиј |
авио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је ба |
ина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко |
n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и |
, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и св |
и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, сту |
стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — ј |
видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — |
оцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко и |
лите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и пр |
да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога наш |
да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији. |
вку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе |
што је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао к |
аква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, |
вирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда- |
нули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао |
ече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди то |
љају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са |
{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ |
час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{ |
друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благосло |
му: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па |
лава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па у |
ла.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акцио |
замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, |
„Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доц |
окошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у зе |
ећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Ја |
к.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напуди |
а о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро с |
у фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> |
толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p> |
ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте рато |
n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јорда |
стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски пом |
је кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко |
прво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ т |
ајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и |
<p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни |
оубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше |
p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и п |
за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али гос |
Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо беску |
ваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује к |
сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо |
а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, куј |
рђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине пред |
било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи |
ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на наш |
шла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита |
урског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мр |
вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар. |
по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кри |
ма шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу. |
/p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јо |
саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p |
Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мај |
{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци већ |
аћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседни |
{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви |
> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) |
<p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> |
шије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> |
S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које |
ач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе св |
тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби н |
, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, г |
алост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је и |
разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Ста |
ол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} |
удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг |
ја овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у |
} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече |
о ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој |
подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, шт |
чка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивк |
сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг |
жеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сети |
ад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а |
’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! ве |
ам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право ка |
змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? з |
ти тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у |
послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А |
запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој х |
старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло |
старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Кур |
ф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> |
. све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је сла |
, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p> |
чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога |
парисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Све |
господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци |
у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да |
ајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l> |
!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре |
значејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене |
, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа |
ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи |
познати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навик |
кам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} |
{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују мла |
шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се с |
Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве у |
овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поуздан |
ош нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ив |
ледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} А |
.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти леп |
керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред |
к, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’ |
ам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич |
А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер о |
и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо К |
е... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да г |
ју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па |
Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, та |
био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неум |
рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, прекл |
допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти д |
јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет |
ћ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми ве |
али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је |
е нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, |
ија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му |
аши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао |
може!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги |
</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква |
у, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ам |
ослужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољу |
имова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> |
p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, |
име, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, м |
нам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили к |
>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто |
p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! |
реме!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали заш |
35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окр |
а.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпо |
нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој |
алча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком |
, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да с |
То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него |
па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с који |
, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни |
колс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{ |
ео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} |
вко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад |
и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ |
забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна |
откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ј |
и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светоли |
еке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а о |
ву Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали |
ога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се |
p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта |
ишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се в |
нако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: |
је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе |
е и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, |
i>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> |
{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђ |
е!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p> |
ваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p> |
пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам о |
S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући с |
— мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — п |
и, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <p |
ас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки т |
кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</ |
ке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме ве |
с мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једн |
.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је |
м, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сук |
ћући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и т |
а четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p |
није и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није |
би живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред ав |
Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћ |
Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p |
— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море |
Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; |
лим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг |
те један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо д |
е женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа |
аје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па |
оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу прек |
/p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак |
живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета |
демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немо |
жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој засту |
Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за шт |
, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг |
! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— |
пита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и |
летеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Не |
!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ћ |
ев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. М |
једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</ |
нар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у |
је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ м |
— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (к |
јасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! |
уће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, ка |
којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и |
сле сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро |
е, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслу |
луке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава брк |
ја сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету |
и такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта |
, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, бола |
на</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi> |
Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута во |
полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по обр |
без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и |
ало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> |
/l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одуше |
а нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде |
ата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни тат |
је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели |
ну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Д |
на мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то |
и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се ср |
јола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазиј |
ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким пи |
ут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тр |
ћу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни јед |
па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да по |
че Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађ |
да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побр |
убимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!. |
на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Ц |
ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, |
ице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинов |
а покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S |
а, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зуб |
, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Св |
ла варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко ни |
Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Мож |
господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо р |
п нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} |
о, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађав |
акав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га |
олитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и |
ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и с |
тала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штог |
раш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председ |
ка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим ва |
е га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам |
није нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушују |
један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-ве |
— Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива |
нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Мор |
панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште друг |
ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ |
Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћ |
м?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође п |
је убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу! |
есрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S |
траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb |
ко им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »госпо |
урјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо! |
о, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште јед |
набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фал |
ко сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у опш |
баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта |
се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало ра |
} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викај |
друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија |
</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, |
ко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у на |
ажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога |
p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био |
науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. |
ога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb |
куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине |
већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фај |
мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук |
онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тод |
рем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча |
има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, |
е, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си са |
ање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ћ |
дне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад. |
.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћо |
во оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепај |
а за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да |
еб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, мој |
езлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би би |
да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило |
био у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, |
.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, еф |
, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} |
днем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! |
о на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи.. |
јде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и ју |
о, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше |
јем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништ |
си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од |
онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже |
ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ |
која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах су |
у !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, в |
: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Клан |
ри у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој |
за свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су поч |
му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комши |
{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко ка |
и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући |
авио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно једи |
од, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући |
нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја са |
мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако |
Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Х |
ике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако си |
бучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа ци |
ине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно |
равље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, |
два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, т |
и!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за ко |
не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као |
се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, |
није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријат |
p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци |
ш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и она |
е, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а види |
уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ |
а кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, |
{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је |
ећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „А |
мо ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад |
е.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, |
друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— ' |
лча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, |
b n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу д |
ли Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-д |
имо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима |
„Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Пр |
..{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти |
ите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала |
у, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а |
а, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с но |
Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г |
ите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, |
p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу ф |
мо, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и |
ше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p |
бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, |
у и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава бил |
ту док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а |
нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што |
не оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватил |
влији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де! |
едну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да нико |
специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незам |
pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање к |
чеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије |
ишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашњ |
главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{ |
председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Как |
ко је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан с |
жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што каж |
ли, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога св |
еља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселиј |
За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јо |
иленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И |
беђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закоп |
ош кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина м |
’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Кал |
и али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах |
к.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, ниј |
пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је н |
чки одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не |
наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачув |
во живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши проду |
тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја |
бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да |
} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутењ |
вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери |
барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес х |
чи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав |
!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди |
о и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем |
</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте |
жи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи о |
ата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет в |
прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па |
ао пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својст |
и низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој не |
лађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има такви |
едања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу |
сле заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да |
но испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућ |
је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивк |
апу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, |
е, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу |
па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је т |
му домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћин |
— слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам |
ну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако |
реба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! |
урбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко |
аном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око в |
-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати |
крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па куп |
Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слобод |
мо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, |
а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџи |
ћници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, |
и тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак |
риметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице |
е могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се |
ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да |
дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко |
знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „гол |
ко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија |
{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је бо |
ал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, |
ега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јошт |
А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... |
у читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су ра |
то?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни до |
јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и нап |
ека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћа |
гао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и |
па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те н |
{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си |
о пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш т |
ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, |
Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, зн |
ш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} |
у знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; слави |
год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — |
иганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко |
} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред с |
Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје преду |
ег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да |
S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си у |
био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао |
одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутин |
а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, |
шин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, ви |
p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> |
не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неј |
ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка се |
скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, см |
аче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј |
ако је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем ниш |
о да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S |
ћа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска |
а, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од |
к нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и |
{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви |
а не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па ур |
пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{ |
} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, |
органџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, |
! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</ |
, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао з |
рганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако пог |
p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="8 |
лого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави сл |
ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њ |
тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред |
аваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не |
господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казује |
ету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радо |
обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у д |
едну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљ |
већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да |
l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата... |
а је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече |
е!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим т |
еба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говор |
Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— |
и, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник |
го, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака јед |
b n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код с |
али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а |
собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ |
и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ |
љења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, бола |
с!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, |
А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> < |
који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка при |
к.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много ра |
аговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве |
сци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о до |
ави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред |
нице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је сине |
иганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно из |
су знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и д |
интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није |
господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи чов |
д другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати |
Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, ал |
, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао. |
адан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и |
без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ и |
о мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад |
но и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли т |
ли Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, |
кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чини |
па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендар |
н! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђ |
урјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна |
пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш |
ме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побра |
како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести г |
м, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> |
>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> |
.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} З |
от си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш аде |
к је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам |
млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, каза |
о и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада ј |
мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, в |
е кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше |
ао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти С |
т у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је уд |
љану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> |
оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо д |
јак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде л |
а бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не |
мали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте |
та од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш св |
ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је траги |
али, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми так |
гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} |
дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} |
ни, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Ј |
, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— .. |
откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да остане |
} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па |
пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас |
га и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, |
’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати |
сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом укло |
ах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издрж |
питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету. |
не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p |
{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај |
ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што |
’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг |
вори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће кап |
ко је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, |
ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим циг |
ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ак |
знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и упот |
ели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је |
ана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена. |
кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет |
и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стиг |
капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца де |
ма.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама ник |
не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <p |
ава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те |
знајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n |
</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да |
још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па сто |
х махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста |
— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— |
ндалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињ |
олесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то |
жем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> |
празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дан |
ково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, |
предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем јо |
ите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Б |
S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, |
ом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море т |
негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с |
даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му |
и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу проп |
талисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давиј |
ска у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вал |
ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран |
слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча |
она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па |
н!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и прос |
у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу кат |
те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да |
овеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачк |
а Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно ш |
, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{ |
.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво |
друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с |
вар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, |
а изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет |
та су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зин |
терана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском пс |
и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овог |
рио паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај |
на име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њ |
и Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се мно |
емо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук |
браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да с |
еше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па |
оворност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} |
лили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да |
лаву! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из |
аздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужи |
ије, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест |
то да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господи |
ави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти треб |
с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је |
о је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац пома |
домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> |
ни писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио |
заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да ј |
<p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шал |
јатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то |
</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— |
оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита |
слиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у се |
комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је |
ош сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих |
бра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тач |
е заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>Пос |
и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у |
испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што |
знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао име |
реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зн |
уштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зо |
десет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста не |
еја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још |
лава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни от |
Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама |
домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чул |
свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, к |
, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — |
ке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глав |
утито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате сл |
један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, |
а знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, р |
ти, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је за |
аправила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље |
у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа |
евер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} |
ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трп |
т-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти ка |
о казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита |
Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко |
е пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трб |
, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{ |
(а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече |
ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морат |
алча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога верног |
ако си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— |
да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и п |
али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није |
о са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке |
ам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за т |
сле овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И го |
себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не |
мљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у ар |
еђу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, |
Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампам |
е било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега |
није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим г |
олеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи ко |
забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распи |
били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао |
није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он |
пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Беогр |
као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од г |
ме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлиј |
је ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су |
p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања вид |
је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Т |
а још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у |
ордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и поб |
ема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао |
ки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо пауз |
таде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отпр |
Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражи |
екох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирк |
кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си |
зда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају |
сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у том |
или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је |
n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И |
као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато |
тљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо див |
зио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас кој |
тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако |
о.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се н |
<p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам б |
а га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојег |
је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и |
з дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, |
ли му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин п |
јду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини б |
сле једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања |
о, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разг |
не сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благос |
веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а он |
ква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођ |
јак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} |
ну не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! |
и чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скром |
ако се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу |
царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш |
p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, п |
Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај |
пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа нијед |
станете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— М |
не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, |
орне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је прави |
кидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} |
анти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} |
девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, |
ружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепт |
а“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избе |
и такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> |
је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Д |
"29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом |
, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— |
еш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога |
игнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глума |
ла.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, |
дак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светисла |
куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, |
ли — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је бо |
е Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највиш |
доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у ј |
а може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај |
чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете б |
већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, к |
азе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да |
никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{ |
нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама ника |
Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили |
p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — |
знати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало о |
поди, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна |
есу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао |
а.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су |
Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, ч |
а; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је наума |
се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, |
ече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га ј |
ели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непоз |
еднако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' |
77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да пог |
и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га |
ко је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање |
работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље ка |
лоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје |
ја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим |
да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> |
ро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се п |
Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на |
рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам с |
од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, |
— дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! |
о ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А м |
неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, |
и кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисм |
ад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар |
ли, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изруч |
ио неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо |
ије то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ет |
рв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом освет |
ош неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га |
па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо |
славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — |
ети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... |
ги; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи |
х нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то |
после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује |
!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — |
два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Цигани |
— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; с |
тац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је |
<p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, |
има, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света |
алчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се |
ановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар |
нанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега најви |
још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја |
ећ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је в |
а.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову ј |
а му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћ |
куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава |
е све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А |
ће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седа |
онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не |
о!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... |
наш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се |
абоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! |
оре, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем |
а се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био с |
у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа |
хлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах прав |
аво.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> |
о сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба |
у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у |
идо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како |
а, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти ме |
ика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас |
век, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да о |
уди, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало о |
<p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш |
се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} |
ај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти о |
него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми |
д нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да |
урјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо |
е да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Не |
раш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напом |
Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не з |
и фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у |
корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао |
гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине |
стале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — |
нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, |
би то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца т |
сти.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а |
ику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу. |
и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде дом |
године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а |
правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општ |
чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе |
ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! с |
ме није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{ |
, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него за |
а нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак |
} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од |
засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш к |
ико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се |
дговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина. |
Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли та |
омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи сл |
живео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— |
се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме |
околисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша по |
па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! < |
беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор |
ку из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана кој |
добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а |
ћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па |
веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Си |
ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава |
сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче |
арога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим одн |
о како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба |
ко та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један д |
мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко |
лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исеч |
че, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; |
рај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. |
n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и |
жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, |
се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— |
же?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим бла |
сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, а |
е само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} |
к и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран |
је слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по нека |
стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођо |
би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу циг |
аје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p> |
тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо |
о тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зече |
, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту |
и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> ис |
нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, н |
ину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују |
и ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} |
бацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите |
.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— |
се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече |
ешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме. |
је како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, |
S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на паме |
е пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се |
е испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим |
ну, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести |
та!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо |
и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, |
еба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледа |
брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, К |
!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — неко |
, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „М |
сам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави |
обратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ |
и Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си пр |
<p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S |
рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и |
</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} |
запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се |
у, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, тефери |
је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господ |
те сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како |
е ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, |
аро време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како |
а ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет |
право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не мож |
и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и он |
ј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, ка |
што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, р |
девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је |
било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас |
г па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љуба |
д копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... н |
ше и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем ка |
долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше. |
— Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ног |
один-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми гос |
иш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па |
да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! реч |
игански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда- |
ја му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, |
.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет |
и тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — |
} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, |
ре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берић |
вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шег |
о, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си |
рујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб |
очи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого ка |
тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Мол |
адох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам |
заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро бил |
или осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара |
а-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил |
на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг |
д тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. к |
не нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вел |
тито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за дв |
и побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> |
Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао ј |
стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај шт |
али.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару. |
ја слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овик |
окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да |
си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али |
о је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келеш |
ме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак |
S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на |
атиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, |
и.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb |
<p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му соб |
!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} |
ад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели |
, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само |
иж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочит |
ас на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кор |
велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> < |
" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у как |
оксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеи |
не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па |
дају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар сво |
ве засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се в |
амо то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гун |
Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча н |
е двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p |
е смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године сла |
паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац |
гуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, гос |
, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оста |
ола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобр |
наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} У |
авријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куца |
ом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да поги |
ости.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не зн |
ни и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија |
сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштав |
што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p> |
врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која м |
о сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један |
н; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погле |
ицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске бе |
ка нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје |
ији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају |
уљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар |
рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење |
лине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те ис |
јући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’ |
цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S |
је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задов |
рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> |
уја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут |
ако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да с |
кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена в |
ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце шт |
е данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S |
бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p> |
ај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам т |
кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и |
газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска |
иво коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="12 |
награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како |
моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија. |
видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане |
.. неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та |
Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се преда |
ева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’! |
ог хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не из |
и.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је д |
шају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} |
по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара |
ај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, с |
рни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да куму |
у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну |
ручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шко |
госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право. |
ом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па |
не, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p> |
ају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} |
{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и |
е радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га з |
,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека |
пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна |
} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, |
посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи |
небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Ни |
ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану о |
своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка |
раде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! р |
а пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>С |
и ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милује |
а, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели |
Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти |
еш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озеб |
за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да прено |
одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет пр |
о, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи... |
зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује шт |
раво кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, п |
ло.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме |
се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за пр |
S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их са |
у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p |
у!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, |
<p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо |
абим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{ |
р-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек |
неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb |
!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости |
лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте д |
би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снаж |
па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} |
него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а |
Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да с |
мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из д |
рица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо д |
ез топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знал |
та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, |
господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; д |
м Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, п |
/p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, вазд |
истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако не |
на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом |
а, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{ |
Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те зап |
њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, |
си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па |
зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли ус |
о рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> |
ај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, |
ци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и пр |
— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет |
вља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета |
о је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што ј |
{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардист |
ко зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше |
ишто да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та |
ци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, госп |
Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, |
виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча |
гину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Ко |
при јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запапри |
адо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио |
већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бит |
љи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и |
чује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ пор |
оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учин |
{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у |
скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес |
каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је река |
ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „ |
нас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучера |
женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је наг |
њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и оп |
х двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окре |
г подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, |
еку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем |
показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" / |
и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико |
дседник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацуј |
га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим |
паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подва |
и убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком к |
а! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично п |
ар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, |
руштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај |
а не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на |
не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту м |
жја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог пожи |
инили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт |
мпетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} До |
то друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и ма |
рекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју |
него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре см |
жи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупуло |
и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео. |
чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у |
ла му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће ре |
Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољу |
све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, н |
широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване |
азначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; |
као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за |
ао да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија. |
плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих |
товима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Црк |
Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне |
ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: |
ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, |
ше ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S |
доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно |
у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, к |
иленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запрет |
га тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући |
ла нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не |
Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк |
S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, |
ку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав как |
гледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном с |
аго ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћ |
е побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друст |
и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, |
ј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред р |
м, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала |
te> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да бу |
а и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле |
ас у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сло |
} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних |
га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> < |
Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћин |
оси тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’т |
и задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само |
предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дан |
н је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође |
се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије |
ај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викн |
S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Гос |
стом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. М |
мо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цига |
ива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи с |
} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мо |
ад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђу |
та слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвај |
ари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек ко |
> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да |
оји је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му пред |
тати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних п |
Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек |
, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Ц |
о јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а об |
иљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није мог |
ђа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани |
више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа п |
у, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад о |
ва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као нато |
кове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна сл |
а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с пр |
видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их |
тељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се н |
су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обила |
ли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без моти |
сука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па пра |
.</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се ц |
а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да с |
ветитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши пок |
в бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале |
испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на |
повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} |
ко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друш |
тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, |
тију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише до |
обивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му |
председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећ |
учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</ |
азе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јест |
нога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник |
е (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што |
лепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они друг |
манеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда с |
бринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напра |
пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу |
збечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, и |
нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирал |
побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дуг |
обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је о |
ју са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} За |
анике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек И |
моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је |
Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. |
некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и о |
и самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може годин |
слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази |
hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} |
аље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а иск |
алча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S |
кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убиј |
ишта нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на св |
, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није мог |
је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани п |
вог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закоп |
рема наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је п |
их им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} |
он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта |
и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотск |
фани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пен |
, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад ј |
ју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се б |
тра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! |
— „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџ |
} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S |
оноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ |
!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му с |
поје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,< |
ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цв |
ча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> |
беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу |
а младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће д |
о гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне |
дравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као т |
се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на глав |
на само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је |
а’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеш |
о у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио |
ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} П |
да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је зане |
станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славам |
ирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и |
ку, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малк |
га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам |
ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски п |
да и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да дав |
ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шт |
аву, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — |
на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, |
упоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Све |
разним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се св |
ску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши |
наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ |
тура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен о |
новима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју |
вања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{ |
{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим |
Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, ка |
Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! |
их зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осе |
лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислав |
чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! |
лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољ |
<p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— |
е на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити |
Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбира |
једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица. |
бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих |
било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужа |
.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовос |
је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи вероват |
о су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а |
рвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово с |
’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад ви |
Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле и |
ој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће верг |
} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе дом |
а и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! в |
рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидр |
, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немац |
, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој |
ишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мо |
му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је н |
е, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, |
тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да пр |
стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобраз |
еке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом жи |
прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак најв |
и или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; |
<p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога п |
себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало пос |
Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивн |
ставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је |
и Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти у |
> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} С |
био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је ј |
загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду |
пет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор |
уђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог з |
кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову |
годно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године |
ам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али оп |
рбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чуј |
сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али |
курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију ч |
ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, ал |
toc" /> <!-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="tex |
> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> < |
S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се |
м терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре |
вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{ |
ним цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу |
тиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше о |
<p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си |
кака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу о |
њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> |
ганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, |
а.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужив |
он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшн |
<p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Исп |
м, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлеп |
ћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чуд |
— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечера |
нина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је п |
<p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> |
а си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун |
ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Кара |
ило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад т |
затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју |
аунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због к |
има најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, |
и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећа |
еднога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{ |
ога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред ку |
— требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима оп |
по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Не |
ђа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, |
ање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћ |
бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није прого |
казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли |
ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како |
ишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност |
дседник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да о |
д друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о ст |
оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче |
н предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болесн |
" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јест |
вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од п |
фалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутра |
реба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан од |
азити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави |
/> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До п |
љега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, |
ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кар |
, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући так |
е онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке к |
а, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, да |
узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n |
собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кр |
ћа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате |
е!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топ |
о ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам |
ђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога |
ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки |
че Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак оставља |
а <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било позн |
ој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се |
узом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посв |
последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разго |
ахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав ј |
а, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— |
у.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окр |
} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола обр |
p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој нач |
да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година пр |
спођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну |
еће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклај |
S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газд |
уја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ј |
па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n |
мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удо |
Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> |
ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јо |
е те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— П |
д куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и с |
, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара |
рагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и нап |
То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово |
дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем в |
у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димо |
т.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прим |
аш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Да |
те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Б |
се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p |
кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме |
е онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан н |
а останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одгова |
велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> |
, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да р |
кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад |
овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти с |
и, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авл |
свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, ј |
укао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на но |
м сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а з |
кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А |
ајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Ам |
врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија ј |
уј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удов |
ели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели |
бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то |
ама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ |
заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и п |
ље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџ |
нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, |
од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic |
ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био сл |
Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви с |
ензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што ка |
је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, |
јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, т |
видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је м |
ћи густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од се |
код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво |
којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још наји |
човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће |
м да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; |
ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот |
о-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на |
то стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толик |
на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је о |
ените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> |
какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да |
, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фал |
е још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш |
таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без |
стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), ст |
, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу с |
ли Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џор |
је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побра |
ри мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за т |
то, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, госпо |
полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје |
од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учи |
капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, а |
се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока |
оди Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Мо |
пет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, |
p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> |
ат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совје |
ку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку |
саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> < |
“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, ш |
дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова |
лану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој |
у; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Д |
ака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек |
ши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему |
овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде |
ст година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморн |
натога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем |
нику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одма |
га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твој |
} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?! |
на крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у |
е сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве |
ви сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику ре |
} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авли |
ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си |
.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да |
! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како с |
, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као гос |
и сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> |
ча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска |
енце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара С |
>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах |
у Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, как |
ад?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на свој |
ек.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, |
кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер о |
е</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио р |
Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, с |
а већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Кал |
е, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му н |
<p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који |
екад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господи |
у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта |
а нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, до |
ајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месни |
p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањ |
ој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па |
, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у г |
нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! |
ли Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} С |
, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb |
буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти |
вден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред |
имо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама |
редлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба |
коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало.. |
дан јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све |
госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница дожив |
је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече пред |
брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад |
ођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дот |
Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако је |
тојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се час |
од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива з |
ајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле |
е.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем б |
е ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — ш |
ж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво |
а свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „А |
ју „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нем |
ку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а не |
Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крут |
осветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто с |
ш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми |
частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> |
о заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас д |
.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав |
и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p> |
p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p> |
ђују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} |
једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутв |
да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас слу |
се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште |
</p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Сед |
ићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких ха |
— као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га позна |
. посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да |
жавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још |
ла, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, ч |
од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим |
кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напрај |
н.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? |
клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мо |
<p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{ |
ју у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам д |
ио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са |
> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се до |
„у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, прем |
овинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки е |
поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи мо |
ли.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол |
што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас |
ни представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда ниј |
е дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S |
су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, |
знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећај |
p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p> |
срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да |
оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ пл |
.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће |
заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је |
и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола час |
месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и |
абе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што |
пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, офици |
ас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Мас |
друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за |
а одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> |
/> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, н |
за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из м |
домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше в |
тигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше ч |
спратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{ |
вко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисуј |
{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим слав |
на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајк |
>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> |
е’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га п |
јеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше к |
ечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да |
амуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} |
ang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а |
је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаш |
рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној на |
вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следуј |
слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше |
са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Би |
“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циг |
т морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с |
дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом с |
Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да см |
очео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам игр |
ла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p |
ко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па |
ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дер |
ољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели предс |
уло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од |
боље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламова |
ећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{ |
их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин |
оузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n=" |
евет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па |
колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} |
е око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између |
она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешт |
ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегр |
краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара з |
Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три |
се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских |
зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нам |
стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да |
све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S |
кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> же |
орђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји |
да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, |
ешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p |
ук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, види |
S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сок |
ко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не з |
че председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А к |
зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страх |
д пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави |
могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пу |
е гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим би |
ете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима |
меш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањ |
Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="grou |
Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове ч |
. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, |
а, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда |
вим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окураж |
н шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права в |
х више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам ве |
па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда |
/quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па ле |
хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хлад |
осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, С |
часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили з |
цом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца к |
ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону трој |
им...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те с |
па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да |
колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису |
лико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег |
<p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође мо |
ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све с |
ћи бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Свети |
и оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пу |
е, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, |
и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а пла |
зила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидн |
ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А п |
ј прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће исприча |
оште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S} |
па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би |
ј податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb |
го ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S |
а и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се и |
n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</ |
, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од |
причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке годи |
S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда |
, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка |
гујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав ре |
главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у |
!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је дан |
ући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за о |
/p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно израбо |
беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад б |
за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промин |
n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше |
е с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали |
и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ ужи |
Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у |
иш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће т |
147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може посл |
подине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама |
(бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш |
б’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си н |
l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечи |
че, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је |
и не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си с |
Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— |
Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — |
ну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми ч |
чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Ц |
како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер ви |
их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како м |
домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} |
ети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— |
јке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз св |
седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p> |
ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш |
и Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то с |
Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па |
м, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањ |
.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Мариј |
алауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, |
талиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му |
ратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кев |
се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и цар |
а.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На |
- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> |
И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела |
није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни |
амет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што |
им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и б |
„Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наслед |
оја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} В |
прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гл |
на, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то |
ише вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели |
ај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то |
оју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га |
та се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здр |
— А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} |
ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе |
је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посе |
Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да |
Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И тр |
збиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не |
мију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја с |
дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилиј |
сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</ |
— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Ци |
еири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> |
улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновић |
те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлиј |
ребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> |
— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече И |
вље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја |
ја Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, ис |
тујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг |
зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све п |
оспода, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, |
вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајд |
подин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да от |
ве челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, |
а године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо |
фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како кр |
и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га |
ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ив |
ш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} |
заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знав |
чка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како |
е дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-да |
у, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај |
е седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и п |
опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и |
ди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је ис |
н, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, п |
ви, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити |
до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, |
Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо |
и лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p |
. — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са ч |
>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта |
дашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те |
На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писа |
но стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе |
о, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, |
} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работ |
ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој б |
н човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{ |
биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем |
е неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се на |
шмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо |
!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И те |
господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало |
пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је |
а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побра |
года, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> < |
<p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> |
су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показ |
Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, госпо |
е на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватр |
љима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом пр |
пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у |
ба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} |
осле си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, р |
домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си са |
ан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="17 |
-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да п |
акав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— |
.. ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у све |
о Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових ми |
<p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.< |
и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S |
ањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— |
.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се пр |
још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи м |
како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Уд |
гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и м |
и своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш |
Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли |
ас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно |
и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па нек |
!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јов |
S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко |
вац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво |
к, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако по |
?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће |
Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и |
баво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже |
братиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.< |
су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајсто |
даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако |
>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те |
и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, т |
и! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, |
арски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и ма |
а криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вел |
од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... |
ећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом с |
и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволев |
д ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад поче |
иганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште б |
логе (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар |
ре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом |
д јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку |
ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја м |
а погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је ла |
Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели он |
убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну |
шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу ус |
pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао |
аФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар |
ија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" |
лум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један |
и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што п |
па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (ка |
а спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису см |
а, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није |
м и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих |
о у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад ј |
то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокц |
p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! |
је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родит |
ик својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја |
> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кр |
дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84 |
ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и оп |
ља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка |
ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако рад |
ељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, оп |
Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi> |
о онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му |
ећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али ос |
ате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, мо |
подине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од оно |
свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебљ |
Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p> |
!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</ |
јак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па |
па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих треп |
а узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си и |
м даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле |
и и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ до |
, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо |
братим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли |
ких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам |
о му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости прола |
— па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја |
и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — |
ка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час мета |
оше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} |
</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се |
.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ам |
>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама ба |
ну, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије |
обити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога |
ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедо |
смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! пр |
идосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„ |
страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала |
јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Мар |
Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, |
мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око |
аде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је о |
исти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свак |
да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па за |
еће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се уб |
е на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будал |
неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, ка |
па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг с |
</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте |
ам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре |
овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И св |
а им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разго |
— рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди |
учки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали |
ш са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим |
, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде |
т онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, ј |
онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пре |
Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да |
b n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо |
ашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там |
лаву пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председнич |
б’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше |
а криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="11 |
, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садраз |
ме, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да |
и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младож |
шавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — ум |
не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуно |
лакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке |
">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. пр |
си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, |
овек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг |
е једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да н |
шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине п |
ако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко и |
жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га |
лисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си |
ћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па |
вите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће остан |
данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јуч |
а-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, |
да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден |
мек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоич |
ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим |
е брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p |
у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> |
Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и зами |
ча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се |
а да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Мо |
у а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и |
апраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сир |
најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они д |
вам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“ |
/p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољуби |
ако ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, гос |
е траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, |
рану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштен |
тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју |
знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да б |
си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{ |
и Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капари |
па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курја |
би шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с |
о ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг ш |
а, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги д |
гоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви |
не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек |
њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису |
он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за |
аде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одв |
јеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! |
нт па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n= |
ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољуби |
ска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— |
огало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, |
же чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рука |
на буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она ж |
pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те |
да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија |
ли љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А |
што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврст |
ко гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> |
, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, е |
од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги у |
ј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Ст |
ре, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше |
га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци |
, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска |
ен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу. |
јд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се |
јалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив |
ост, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и |
ако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара |
ођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} С |
маћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико сла |
о обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет |
ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљд |
ију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па т |
да и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надл |
ба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли |
ратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не се |
ри иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ив |
при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти глед |
кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— |
већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док |
забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се на |
} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се |
/p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже |
>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми х |
си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас |
у! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па |
твар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које |
де си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — |
свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испр |
мук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског ж |
Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Ста |
тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените |
ознава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прош |
ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којек |
ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хо |
муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу |
ја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и п |
S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда |
нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових |
не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет мл |
или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Б |
Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, |
то, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побрати |
p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нек |
па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> |
гооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из |
уђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако леп |
ићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. |
опрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!< |
оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>И |
S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како |
мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем |
у јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>... |
викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и |
ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтед |
гне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обе |
оним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало д |
мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари |
га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда |
капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на |
шир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, |
е захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} З |
вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео н |
на женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је |
{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав |
ара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} |
ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ ј |
у, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти |
ва!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па д |
о авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина ил |
а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли |
се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега ( |
м, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вал |
е, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> |
ловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам п |
} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у |
, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чарши |
ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Т |
му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам |
га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће |
{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно |
ратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну сил |
амет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада |
а им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихов |
ућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и |
рин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то |
си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— |
жише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже де |
орник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине |
век беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за три |
да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па |
упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бра |
ебице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то ј |
во.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре |
авио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је М |
ва слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па |
ели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели |
мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S |
таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим ста |
отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако |
на сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S |
Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Осв |
>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по с |
p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га поглед |
.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћет |
ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици |
, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да |
Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећа |
<p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао н |
ленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевте |
ко си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— П |
покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А ви |
и, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> < |
n xml:lang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Панте |
ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо тр |
> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је |
чи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> < |
здан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе |
викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</ |
гњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче |
<p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.< |
ле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина. |
скева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим |
а туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за час |
о вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на |
ашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак ур |
е им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредив |
господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и по |
нанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, М |
видира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку нам |
председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нек |
>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а т |
ако не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује до |
ва ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на о |
дај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колик |
Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> в |
се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш к |
дне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз |
а.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у |
апом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле к |
Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, |
мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њ |
саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— |
хиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што |
нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш к |
ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> |
еб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ |
ла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, |
ило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах |
убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без кале |
Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; |
неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они |
бору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидн |
откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг п |
ју, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукне |
на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум пр |
ирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола |
г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и |
“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.< |
посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: |
да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била |
дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побрат |
> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише |
позиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не уз |
<p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам |
ђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгу |
Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није |
а главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је |
дном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циган |
а здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради |
ационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и че |
босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше |
ки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друшт |
о, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до |
ује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се |
тор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и до |
а речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станем |
ћа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево |
— и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете |
осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку ка |
учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао |
е се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb |
ему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме мог |
... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде не |
ју... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га са |
а!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја |
ој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га п |
ругу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам св |
м се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научи |
пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" / |
венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у м |
а њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша |
ад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по |
чин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, |
, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је д |
ш да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у л |
усти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој |
ећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Циг |
ти што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} |
а у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч н |
тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћ |
ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи |
погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њо |
Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике |
и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па п |
ко уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ пи |
>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који |
дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде |
фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске |
тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и н |
а ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше ов |
S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} |
!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да |
просио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча |
с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле: |
клу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирал |
ију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, |
, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не |
ућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „С |
одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то ник |
ас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— |
не, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, настављ |
овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред ку |
е приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не |
итујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па је |
кренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} |
ћи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне |
олети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p |
сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо мо |
изикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви |
ца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једн |
ачки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају |
куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме о |
о и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знат |
сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је |
кате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо м |
ле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер |
ица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, |
ска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! де |
их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> < |
редсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиме |
и Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим п |
Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани |
>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док |
ај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем |
ом, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си има |
њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их не |
енелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и при |
у песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропал |
тра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : д |
тајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} |
.. ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту. |
о, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљаво |
рафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p> |
приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — н |
авимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из |
љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Мариј |
..{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђ |
, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побрати |
тиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наво |
и ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старо |
упи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пе |
ате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како |
ох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си |
, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} |
али би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је |
гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких с |
болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: |
болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је |
служује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> |
прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак |
ањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} |
у ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак н |
S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из л |
будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</ |
ету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца н |
p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две |
едам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Ст |
Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а |
ну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, тргов |
>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</ |
ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интерес |
ичање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панор |
дине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен д |
стресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Напр |
како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, |
} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, |
Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу в |
малан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва пра |
се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чи |
ски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре в |
истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „ |
ко на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искоч |
мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо ј |
мешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S |
ам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко |
негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, |
Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме |
трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да на |
> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија |
.{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практикант |
ега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му у |
на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да п |
вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не |
и фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се |
ео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише в |
брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје |
несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да с |
икаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта заманда |
како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па |
зиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове п |
, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни |
а послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> |
онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Н |
, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окре |
а.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p> |
ез каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци |
емљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дош |
тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита о |
! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Не |
пет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми сви |
uote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом м |
> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, |
управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по |
сане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих |
неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободи |
м! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од |
саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ам |
<p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, И |
/p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш она |
у, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{ |
p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и од |
дан глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај |
p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, |
у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник х |
} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, |
це? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да |
се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних п |
да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те пр |
свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у т |
ње, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно |
ешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше леп |
у слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом про |
тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај в |
џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, госп |
пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука |
авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у соб |
ре, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад |
и заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. |
ава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче није |
легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде вер |
лу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Сте |
ледује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), |
преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмен |
добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виногра |
з разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запе |
слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, рад |
! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско |
су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до с |
длучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том ка |
е чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и |
> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања |
није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујућ |
се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш |
је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и саве |
док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па |
побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— |
што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> |
онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испуш |
ан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побр |
, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду и |
да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; |
те од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} |
зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, в |
записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Б |
ла, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек |
ве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пр |
уги иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} |
ни га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече |
омшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ла |
јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам |
ани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она |
овек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже |
м дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да |
жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја |
р у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слав |
ли су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом об |
мо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Н |
се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога |
оше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћ |
.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори |
њу целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да |
жива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} |
е чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако |
уло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и о |
{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за |
а уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} |
да си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, р |
, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани |
олио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим го |
л-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као једа |
ј нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па |
зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} |
да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p |
франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја |
јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави к |
Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећ |
тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу бат |
је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Тол |
им Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на чо |
: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Ку |
шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то ј |
антазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па |
бе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је |
ступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l |
такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као |
то збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кол |
де, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврс |
љубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, |
о помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало поче |
дили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> |
а како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били.. |
ема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба |
си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја г |
ој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас к |
г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— |
ене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна д |
! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ < |
p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се уб |
Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што |
ског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је |
ма три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жал |
то шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ б |
бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, с |
од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, |
.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће |
абатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда |
е Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га б |
може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, ка |
ко, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> < |
и испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам < |
изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за |
на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Ш |
ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баб |
р, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— |
уг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега |
у (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из |
ти — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би д |
осват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с |
спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара о |
и кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућа |
и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет |
не пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вел |
што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пу |
под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће |
ди нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукав |
се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после ј |
рта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш |
сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам |
аном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије |
комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</ |
почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си кли |
не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Ми |
вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако |
hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’ |
где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бо |
м и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бо |
а је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од С |
е преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта |
ао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једно |
ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метне |
лавеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонл |
гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим н |
{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „зара |
ан, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне |
ошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак ст |
како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и |
остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију |
ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја т |
p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — |
.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што |
ини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест т |
ијолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и си |
елијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо в |
љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="1 |
да, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се |
ставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош |
о! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није |
домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину т |
ко запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чап |
да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а |
да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брг |
би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео |
<p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашч |
их кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па |
о долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да |
се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да |
побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да |
у сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у с |
епо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти |
верити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па |
<p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуч |
он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, ви |
— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> |
што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, |
ка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; |
ршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, |
ш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу н |
— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, |
ако требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за |
е баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“ |
{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, и |
о шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми |
тавио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час |
Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> |
гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се пос |
Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветуј |
ца Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} |
а, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, т |
ркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у плани |
е, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно поја |
им“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее |
, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слу |
угих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако д |
ужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Д |
} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него |
је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му ка |
теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију |
! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лу |
доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на пр |
уша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбе |
ве ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси |
де, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како |
</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S |
} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја р |
} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и |
; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узб |
председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збор |
ао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметл |
се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а |
да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, |
ја му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика |
јаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно |
ка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си з |
ана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када б |
> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају |
па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти пе |
ави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и паз |
, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, как |
па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ј |
простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и ки |
луживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Мари |
време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг |
њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће |
што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет |
ан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила |
ашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће |
а.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то |
uote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па в |
S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, |
е попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам ј |
деље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месеч |
ви за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полак |
пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле |
ма, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољуби |
ођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездем |
Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госп |
јте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Ч |
жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет |
целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на па |
саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,< |
и дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читал |
ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, за |
а овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и до |
.{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’ |
ше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па |
онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Ни |
/p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што |
се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари |
ми се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај п |
до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детен |
ућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан лова |
само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам годин |
а Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“ |
је се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, |
ћама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, ч |
не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај св |
ај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p |
дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: |
<p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели |
ву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, |
свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку |
и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кус |
убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво |
и, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто отку |
јолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после н |
ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</ |
<p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш мож |
b n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опе |
е, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он с |
оти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S |
стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско |
>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} |
сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог |
/p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен |
талија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, |
, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита |
ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак |
>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светис |
абруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и |
уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Фран |
свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он |
вко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко |
ла, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курј |
ук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комо |
дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако |
о за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како |
де ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник сво |
<pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. |
у поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа |
размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, и |
и само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Ка |
свим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је |
лим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели п |
ласе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— |
рина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, го |
; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друк |
и му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Свети |
Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајд |
а.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— |
о!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, |
} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Не |
у; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! |
десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем |
а славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за |
b n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто за |
и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следуј |
вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, |
ођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинул |
тању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на М |
оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи |
адор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време ш |
е рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измл |
о руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што |
стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, |
е управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропа |
<p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму |
S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци |
резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива л |
пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ |
Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка |
некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се |
а једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја |
м, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га не |
рим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господин |
ло тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно. |
и скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устај |
доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И ониј |
бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који |
вота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја ка |
оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио |
ом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беш |
— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> |
, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— |
о ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не |
и на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се |
о коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке св |
<p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима. |
износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </ |
у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} |
идети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} |
и то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, |
бро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак |
е! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што |
уће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па и |
мо нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, |
власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима н |
но угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и реч |
једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ |
дно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари ј |
Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овам |
ј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак о |
па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај |
н.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе |
де тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душ |
{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксан |
не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не |
ај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госп |
ма, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мис |
p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко |
их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим |
.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад |
, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, п |
кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, |
вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да т |
и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али о |
па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад ј |
и, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тес |
дњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд |
дник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми од |
на! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу |
те, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, р |
ала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а за |
лча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј |
ом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчица |
кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастук |
ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете |
ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душмани |
овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја ова |
слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и је |
него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! реч |
један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш ка |
ћемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> |
о је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, по |
зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чит |
> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> се |
цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{ |
испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, с |
д скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а о |
ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да с |
дник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{ |
{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пиј |
по да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и т |
еднем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, |
махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је |
, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе И |
јпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још |
него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидат |
да иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: |
ми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, р |
ти с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ |
} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном д |
е јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забр |
извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље не |
воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интерес |
> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и д |
/> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли |
удима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудо |
{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} |
риста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људ |
руја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> |
се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не каз |
е. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, л |
е, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовн |
и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слаб |
она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде д |
риш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прег |
ачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јо |
hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и |
поветке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова |
Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш |
после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{ |
га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свад |
се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су стар |
а ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, и |
кну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — ка |
доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S |
Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад м |
ло за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само ма |
рјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби |
је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш ка |
же.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, са |
је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} |
{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторо |
оје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене |
ана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватс |
ине уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу с |
она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну как |
докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и саст |
му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> |
/l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> |
ице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? |
опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да |
оба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако мла |
ест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају |
p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске |
одина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тог |
сто што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрењ |
знати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет р |
аријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је |
А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму |
наће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре по |
г убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пц |
Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно |
лужитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцај |
ултурнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша се |
у се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју гр |
!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељ |
ке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку |
х официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао та |
пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке |
одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ов |
олико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за |
амо Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси |
служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе |
ад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је |
он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} |
естан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако |
Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич пр |
ужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да |
!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p |
у, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А он |
за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} К |
му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли по |
, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају |
један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог |
рђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко |
ујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Ко |
p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор са |
олестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће |
влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Нач |
ше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ |
и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што б |
ао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем |
јење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко. |
у главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке |
то ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против |
уписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекат |
ајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па д |
же и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се |
авим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па |
е!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четвори |
а на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како ј |
скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро в |
S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с гос |
<p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слав |
То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично о |
у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и |
.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме врат |
ош на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам годи |
S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како |
их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога до |
пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — |
{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко |
чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{ |
е им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело он |
осветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па |
и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне ин |
S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум ч |
зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у |
тим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дан |
Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Иг |
Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећ |
редивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су |
, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један |
{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше сл |
па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако д |
<p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, |
еби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче |
да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> |
— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — ш |
бије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? |
а баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb |
ад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја |
е у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова |
јеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја |
а Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се т |
па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други |
и такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според |
} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињ |
едниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p> |
нуја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топр |
други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све з |
} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовано |
ло да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, го |
е и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У дом |
с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како |
један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели д |
ема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S |
чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их |
не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш |
е, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више |
ена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} |
беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје |
убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век |
не, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти |
p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону друг |
} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше |
Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одгов |
ша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мо |
бедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Ше |
ћ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не |
од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се ма |
, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младос |
е једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па |
ат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ вид |
не кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и |
! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да |
равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко |
ан!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса |
они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се п |
Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано! |
гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило |
демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! |
</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} |
— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако па |
девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па |
ику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали |
и је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на |
асвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си |
се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што треб |
<p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S |
о војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфе |
А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, ру |
е ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, |
</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S |
у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад |
р ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, |
ћ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је |
а, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврт |
у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљ |
мче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштв |
ом, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „п |
ди, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! ра |
не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти |
другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчи |
малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли с |
ју смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу ан |
па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, |
!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Ста |
с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! ве |
.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па т |
мад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога трену |
повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради |
сти, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истера |
одине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми к |
после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао ув |
икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шета |
зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и п |
Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко |
ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, баја |
S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јо |
шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми п |
и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муш |
ој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти сино |
никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће |
вку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас |
еје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин |
рдаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите |
коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која |
а запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Раки |
дам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис как |
до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зр |
, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А |
ратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу д |
о ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} |
о смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило |
<pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, |
и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлешт |
д ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да |
ли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми |
апраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!! |
, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па н |
ажиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и п |
девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, е |
пски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога. |
и чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, |
господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија. |
А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много воле |
гојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несре |
сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради о |
њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао р |
ку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око ср |
буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена |
<p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па |
ТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако |
м машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за |
м како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу т |
>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, |
шу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас с |
ам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мој |
коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и |
нчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум |
о поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветови |
p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S |
{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" |
овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, госп |
сподине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, с |
јим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној врем |
у додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко |
кову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, т |
туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг |
и ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, |
ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb |
а да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу |
до су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки |
ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам |
мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из |
аше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде |
не! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, |
м.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — |
г теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="11 |
е и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и в |
а да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнац |
да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све. |
ану који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у |
прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онака |
, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, ка |
смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека |
} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-присед |
и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком цр |
надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сва |
, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо ви |
ође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је |
је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморног |
рши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n |
у да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је нај |
Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати |
неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није |
е се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у креве |
ли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога погано |
та г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими |
н-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и мо |
угима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше |
и пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,< |
све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога р |
сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, мет |
вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новин |
сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} |
, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Прист |
вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна |
</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“ |
рталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме |
о да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што |
пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбе |
ди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа! |
онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па |
Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S |
оп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по си |
о онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, |
е, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Ка |
еше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели дом |
рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</ |
то се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ с |
ре, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто |
алте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко |
искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи б |
што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас |
м, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се |
али мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, |
> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њ |
/> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом |
> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли ст |
у га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље |
<p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чуј |
и дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал |
ет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какв |
и дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, |
е поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су о |
а си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те |
S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па ј |
> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> |
ео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из |
гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да |
ивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући. |
рену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Кал |
едседнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити |
њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, |
е наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу |
p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ |
на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут ниј |
о зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, гос |
и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више. |
ој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријол |
и пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с |
е после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једно |
е спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе |
м да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече п |
викне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за посл |
и и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и |
стадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није б |
ра стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и тр |
елешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре |
то!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам глада |
и на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— |
јо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опе |
фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка |
дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио об |
ти.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се проб |
жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; |
с.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто ш |
ако је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А |
ка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, нар |
{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — |
а, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се |
p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, карда |
?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— |
обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S |
же на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан ш |
Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак |
в-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се о |
<p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живува |
вокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући < |
n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па |
а је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти дана |
} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то |
буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И |
на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођ |
кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p |
реди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда |
Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној м |
тазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их д |
мем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађе |
} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је г |
техе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап и |
јима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p> |
и је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка |
ц је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и |
чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сик |
даши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Поб |
ослужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли? |
без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостиј |
е госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости пре |
ира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе ок |
с њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си поп |
убезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на е |
ије! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само пог |
никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар ни |
ала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку. |
личанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, б |
И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тро |
беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило уве |
доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и |
тиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Мор |
дан са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</ |
дређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би |
човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; од |
оје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се |
S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина |
ати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и |
где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије |
ах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога |
ао оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте на |
, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је |
мала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том но |
ости добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни пар |
ени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су б |
<p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p |
ли пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се ср |
/> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' куртали |
S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне сво |
храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је |
вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они |
а овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад |
ећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављу |
што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем! |
ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, |
очите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се |
логлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свр |
подине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник |
рилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу |
о имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на ду |
„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} По |
Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што р |
, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено |
Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија. |
, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’ле |
им?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на и |
а ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би |
се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су |
>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. |
ви кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соб |
до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати |
n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! |
После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварит |
пи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очај |
се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ћ |
носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да оста |
оја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како |
а! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, ш |
вори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре |
уче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћ |
и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а |
ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славу |
, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p> |
ујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу |
?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље |
ор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што |
а, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накри |
!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако |
био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу п |
ја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господ |
и се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Фил |
чи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и расп |
. .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> |
ишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} |
сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А о |
седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Г |
па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је з |
ардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки св |
Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— |
4" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је он |
у свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Мар |
не!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим по |
што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћи |
се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! ви |
ада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ ви |
браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још |
} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не |
е они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети к |
па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг |
:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он |
и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, |
же, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав ком |
...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, |
е од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбир |
ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! |
пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друг |
слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка |
А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — ре |
муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је |
</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже л |
што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесас |
у.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши |
пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два |
је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! в |
Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и |
прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, |
ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега греш |
ратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="9 |
а ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да |
!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жен |
нуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав |
е, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека про |
ју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу м |
тап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и к |
ју из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, б |
и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљ |
е пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напраји |
на, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла |
рио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пр |
Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> |
било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с и |
е врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p |
<p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам |
у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— |
о шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар |
то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, |
е да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде |
рицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави |
да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi> |
шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни јед |
о забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на |
еки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те н |
ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговор |
оседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава |
ересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајк |
ве и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас кер |
ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да б |
бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, п |
тељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаре |
> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од |
S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близ |
Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој К |
х лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, го |
сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо |
ине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како |
{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и |
екује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пили |
и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде. |
и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су |
ба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам |
ни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је |
уде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — |
њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа наш |
моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле б |
аза га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота |
пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ив |
ика, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај |
не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кар |
ева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, |
мо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{ |
урјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа к |
них, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у т |
Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене п |
алчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам |
аки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина до |
је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и |
ш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и |
Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само план |
молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због на |
Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. каз |
да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем |
де — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! ве |
јано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а св |
ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше |
, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катла |
акав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Бат |
и од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не |
вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} |
о још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курј |
p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивк |
ег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак поло |
бима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био з |
ера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од сл |
</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога |
ти за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги |
е полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало посл |
јбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је |
је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што |
мају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да |
задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, доша |
момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p |
(почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник ка |
<p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако |
едник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ст |
сна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џ |
.{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао |
уштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о т |
ћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велик |
ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише с |
81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук дон |
ставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима на |
десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> |
тима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <p |
гиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! пра |
ачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који по |
мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи бес |
набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове годин |
питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели |
била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у свој |
два нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина. |
одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фанта |
коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не |
уби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као |
се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Ид |
а узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којек |
Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за мед |
ирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фал |
а му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет г |
, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мо |
ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да |
да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си |
ревари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казуј |
, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише д |
то знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после ок |
саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева т |
оказа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окр |
запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго п |
кон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне ср |
алча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му |
p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А ка |
тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари |
ољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем |
и илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ћ |
преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се |
р ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, |
оји се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте |
свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога да |
лија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није би |
да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а посл |
су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авл |
т, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио с |
/> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по |
оба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће |
ео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Ди |
ш мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ов |
кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код |
ик има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послужи |
хну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада |
е, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p |
ма још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, госп |
з девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су би |
опали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али |
ционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено |
нао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, т |
ао да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадн |
ем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију па |
ги.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а п |
акне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и т |
полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и вид |
оје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни |
рви пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече |
смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао |
="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код свој |
аскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца какво |
н научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не бе |
је онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода |
га, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да ј |
има, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш? |
е и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе |
.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступиј |
<p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, поб |
дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два д |
ук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они купова |
!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’ |
и ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да пој |
е по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори |
а за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша |
сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па |
имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први |
песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша сп |
ачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вил |
} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети |
и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да п |
ини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да дом |
на, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а |
сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник и |
S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се п |
га (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буд |
служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режим |
; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он н |
>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> < |
море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb |
(и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као до |
е велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Цига |
рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n=" |
јим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџи |
ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну ов |
м — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама иск |
аздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка н |
пи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, заш |
е, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој бе |
је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно би |
у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, |
га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} |
и састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармаце |
шке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и с |
шене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно к |
Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим |
овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао |
е! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Ка |
, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} |
рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</ |
, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристај |
м!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врат |
ак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим |
се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да |
ознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давн |
лава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... |
ерге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај |
те! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ |
потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бо |
; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што ре |
ди ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мал |
е.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, ама |
Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво |
ила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћут |
.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па би |
120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош |
истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је |
ратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> |
S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живењ |
подин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па |
ко нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у И |
или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, |
ја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} По |
} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха! |
вџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} |
ип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, |
ш јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача |
.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула |
е, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па не |
!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} |
уке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p |
к не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао |
рема њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S |
свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гл |
јућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га |
> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису к |
ионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, |
сна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а пос |
лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље |
>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет нес |
с.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Слу |
ра! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вел |
свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места |
за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благо |
а.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан б |
а Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он |
ћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} |
е, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче тра |
ћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао д |
Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога |
осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, ка |
држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од вре |
полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али |
е, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми б |
како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени |
...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми < |
ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Свет |
дељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо |
и, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разре |
онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо д |
а сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта |
изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом |
’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб |
е у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни ср |
ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми |
с, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да завар |
ого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како |
ју и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па с |
смо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помог |
г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећ |
беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој |
стињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, г |
ала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, |
а не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није м |
... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па от |
се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем доб |
зних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече |
мем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам са |
<p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг |
то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, мо |
</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања с |
па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, г |
аћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује |
н.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— П |
шега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај |
-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} |
зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> |
де ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу |
гледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без му |
заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан |
свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а |
ество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} |
овуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и |
вратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— |
у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну |
нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бо |
</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} |
о на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто |
, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да и |
ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и преб |
ци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} |
ену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, |
ји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? |
акошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума. |
а дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати |
p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А |
, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи сп |
рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викај |
чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми бе |
на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се |
да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.< |
та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, нак |
/p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p> |
подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да |
довину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости поче |
у!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу млад |
S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је ни |
и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме |
а репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председнико |
Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка |
некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли прим |
у, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде |
м.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{ |
право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш мо |
сле је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле баде |
ља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога |
а се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово тут |
сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући |
својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме. |
, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако |
главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; |
им погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ |
само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миле |
нда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap un |
Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад |
подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а об |
а не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају! |
<p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:< |
>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамује |
има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је |
забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} |
вља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче. |
оци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а т |
.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна вра |
му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеј |
алав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... |
о их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће |
довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан |
а, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа |
рлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Туго |
је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће |
нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; |
, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија |
јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле суз |
Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФе |
ше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n= |
ага она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту кој |
ни бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S |
то бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге брков |
— леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И |
е Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа |
далијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од в |
а прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будал |
ам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да |
а си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг |
бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани ч |
од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, |
S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисан |
ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? за |
а у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ за |
јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па |
рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пу |
е поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми дав |
етеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете т |
дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија т |
он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њим |
оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, с |
магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућ |
ти.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; |
аа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, |
лча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, |
ње? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита дево |
а, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте |
начеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да |
и напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу |
’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој п |
нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благ |
вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђе |
ице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш |
а твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго! |
е и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти |
p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу |
на је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а ми |
о Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно |
ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да може |
ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој ш |
анину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш са |
седников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године ка |
ији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ј |
А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, п |
да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојо |
м и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па |
ислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’ |
е шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> |
ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим |
спраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратиш |
азише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем |
верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ |
други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Крист |
ћи и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистим |
бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од |
и као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаб |
знети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако |
ли треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег |
— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за у |
те, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је с |
ница.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој пра |
ставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструме |
па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напу |
прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ло |
мљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p |
} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече |
} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече |
о неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни |
очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ мо |
S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да нап |
од ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка |
срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те |
Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> < |
а ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без |
ти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пут |
руство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне |
о: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башт |
путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што |
> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n |
удноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, |
слав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шт |
, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И |
респијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти |
ој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</ |
ратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је |
братими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем |
камо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има |
поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, в |
} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, |
ма живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама |
на.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а |
силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који |
м.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џ |
гне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не |
лудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, |
а...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште |
> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење |
ош по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Е |
а румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад |
њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста |
hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, те |
="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана пос |
а сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ |
hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће |
манче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше |
да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.< |
ве године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе препл |
> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова з |
ви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и |
Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни |
ад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчиц |
а удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по креве |
ће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлиј |
осподине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и у |
ам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми ј |
и Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да |
ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал |
ета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше |
истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслу |
љам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се |
де на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замисл |
ине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, |
е овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало |
ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси |
ам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак |
рамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до |
на на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l> |
тпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стад |
гоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— К |
> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави |
метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Мор |
, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p |
, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један сн |
ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l> |
к буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и ста |
дине.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је ту |
и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да прав |
ас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Бољ |
ад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите ку |
алче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Д |
ман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи |
ите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за |
е, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама < |
е да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да |
е нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бања |
вање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се |
и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу оч |
има у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћили |
а, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима ски |
ољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме остра |
изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, |
умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Ка |
колико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће |
и капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душ |
нче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду |
не куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска |
S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој |
епшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече па |
е панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и |
Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога |
; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се пон |
не и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јошт |
ку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, го |
Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си п |
, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи ч |
ла Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну р |
своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у најве |
} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђав |
х гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да |
писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у припо |
аст, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија |
служиваше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’ |
оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, |
тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, |
попадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су д |
! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Кал |
ало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и |
’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> |
А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румен |
о негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку |
све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! |
хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи з |
е.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p |
очим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{ |
сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, |
кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите |
{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха- |
ого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће |
па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а м |
туче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис |
лковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаш |
i>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— |
/p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешир |
,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као вла |
амо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви |
а се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Леле |
рат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, т |
е оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за су |
ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пу |
још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и би |
ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што |
лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било |
, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем |
ра кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не го |
ише пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ |
ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хар |
сао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке |
етим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да остан |
ди мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде |
леда јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— М |
оју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја ка |
погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демарк |
а, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети- |
д сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми .. |
, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И |
зирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, |
групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете к |
комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан фор |
<p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседни |
за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! |
лаго Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по душ |
чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица |
им си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на п |
т! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој д |
е, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! п |
врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-д |
не.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен |
влачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l |
викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да ра |
је.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага |
ред порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па не |
, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседни |
и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па |
имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није |
а на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гу |
но — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где м |
стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quot |
ол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ как |
пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l |
м нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде |
<p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не о |
а дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ |
иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више го |
је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутат |
да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро |
ама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не |
дући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти с |
му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу |
за, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачу |
сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво п |
а таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p> |
</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до |
и Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да |
Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава ј |
</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор |
ве ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, ка |
па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта |
нам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели пред |
ај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смиреност |
од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па с |
{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше |
<pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици . |
и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ак |
је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пр |
рдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, д |
уче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ет |
е гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председни |
онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њ |
а га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калч |
иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја |
екају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице. |
анчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’а |
а си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулу |
и девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват. |
’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска |
и на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба ила |
мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у |
а свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо |
} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а најв |
ш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да |
напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, н |
с, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо |
преми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало |
тијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и пок |
ка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружин |
а.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на све |
онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Реч |
ча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама |
p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште. |
апија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, г |
ве два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочека |
се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас пр |
те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече др |
свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе са |
и је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг |
нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, на |
осподине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, |
и.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како |
с, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због |
<p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </ |
овачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узу |
; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог |
Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше |
а, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— М |
.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па |
м, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е ф |
Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко |
/> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А ш |
побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па |
" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у |
еци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, |
е Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, м |
о?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и |
ецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и ј |
д трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у |
{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи |
, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће д |
кнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Диво |
} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди |
до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стад |
А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.< |
/p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте д |
телеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’к |
.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне |
лаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, |
смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека с |
саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да |
И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на ка |
је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при з |
лавеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку |
в кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како проца |
танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред п |
ју му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.< |
погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем и |
асно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф ту |
супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан |
доумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и |
ашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци |
> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други |
.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтели |
насонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си |
име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу свој |
да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајк |
pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за |
утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-К |
ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њег |
жја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врли |
кос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се напл |
в буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми |
егендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <p |
жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следо |
ајлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, је |
ислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, бол |
запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</ |
о: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} |
ислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Пог |
ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица мек |
да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} |
кшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: |
него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и п |
некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадос |
ка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање |
ачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p> |
тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги |
к; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образим |
дно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти з |
ол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седи |
а, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју чест |
} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је |
од има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што см |
ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Р |
утњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— |
аве на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севда |
ад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђур |
дим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог |
n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу |
искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— |
<p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> |
али; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно не |
ем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разго |
уштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зн |
чија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} |
и како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују |
ј време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад |
Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, г |
кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> < |
у ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам р |
ан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како |
у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана |
че за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и |
оједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друств |
ознаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па |
, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p> |
реноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто но |
е, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани |
мо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државс |
> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му жениц |
ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p> |
данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без буб |
вија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из пам |
могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка д |
требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте о |
дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, д |
Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, |
ан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита |
што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је пр |
та Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ? |
?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, |
адам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мај |
идомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике |
кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да |
кво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче |
лаве многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} |
м, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало по |
а дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиск |
вско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, |
пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо. |
чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапиј |
о!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p |
и људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!< |
мо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не ожени |
ше подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса неста |
</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p> |
беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје |
е, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесас |
</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба С |
ме, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и уд |
Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, |
а фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од сме |
ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{ |
се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љуб |
>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> |
хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће |
ала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али не |
ече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, а |
се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и о |
ндисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да с |
понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је |
те, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми ш |
па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окре |
мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош |
ј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од |
у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога бел |
, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу |
осподине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако |
он), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру са |
идати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} А |
’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сет |
ло просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} |
/> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p |
л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште мал |
}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, с |
милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати з |
<p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже с |
.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мно |
осинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи н |
мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду з |
час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробу |
има паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови |
ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> |
а, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>д |
како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си |
те, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с вра |
шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантаз |
д тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, гос |
аже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до |
дина, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — |
и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да вид |
ладике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако |
о, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тог |
т онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавут |
Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред |
сис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу |
вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад с |
не.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија он |
ваничне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или не |
ак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија |
овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагње |
не, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јор |
ош важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат би |
абар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан ст |
ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побего |
Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p> |
по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене |
ко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија еш |
а ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, мо |
после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече К |
клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде по |
а га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да |
ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, бра |
тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледа |
иш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију |
н — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; сп |
ма домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука |
кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке п |
S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Ант |
ло пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не ка |
ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш |
аје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо о |
>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној... |
цију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар |
одине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш с |
јка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у |
замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа каз |
гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку |
што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде |
вите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан |
смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску |
идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели с |
д смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди |
и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, та |
вашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p> |
о па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јо |
ше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и д |
ели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> < |
ере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Н |
остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Мари |
етио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин. |
е тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А и |
.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — не |
узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патериц |
ом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда |
се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, |
е као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачат |
ијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да ис |
ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут |
p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је.. |
ја кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућиц |
је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— |
казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, |
ко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да |
ер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче инте |
} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем |
и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане би |
ћу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче |
њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код с |
име, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зв |
у страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.< |
а смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — ов |
сали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, ко |
’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p> |
па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље |
.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! дана |
да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни |
а само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е |
засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p |
је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да |
S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста. |
ма зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нит |
Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се ни |
.</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> |
— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пе |
а видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, |
а г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупа |
учно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Бог |
виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не ка |
оће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} |
и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> < |
а, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више инте |
е, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам приз |
збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајт |
езнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} |
кну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за ме |
уди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} |
рад и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Та |
, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, |
диш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из о |
ђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију? |
/> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни т |
ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болу |
— „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пу |
они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи к |
сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па |
ги Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Циг |
слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се |
те други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па св |
ај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да ст |
<head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи с |
ем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска |
е ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Ка |
нтазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и по |
даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да |
е познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава |
де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово |
водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био |
<hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи |
, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татк |
-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита он |
S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без |
ајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ |
а гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мера |
џијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> |
{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, |
ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај |
чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не ид |
нчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу |
лију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, |
е, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— |
уз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109 |
виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си |
осподине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред |
ка саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, |
дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин |
е да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вик |
„теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја с |
ом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је в |
, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу про |
нтика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S |
Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си |
е, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели |
Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира |
виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивк |
је био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекиди |
и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, параку |
големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} То |
вку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави д |
че, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње п |
.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено |
што; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А о |
мо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш |
не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си бере |
.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану д |
ољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно |
дниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што |
руги гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, С |
!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамб |
к на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Ка |
Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмо |
викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекн |
e> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се о |
шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна С |
ија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у н |
девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! |
! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, |
данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’к |
сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч |
а промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} |
</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и |
у..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! ве |
е убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де |
, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, |
о да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— |
хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А |
<p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Мол |
у.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Госпо |
да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола |
е, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли |
а моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} П |
реба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли |
/> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло |
</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола |
ам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује |
нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд |
а слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па |
а, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се |
аврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет р |
остан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо ч |
хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? грак |
!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивањ |
си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и ост |
дила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! зав |
Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика |
> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ам |
такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — |
и, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си |
још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, он |
ја ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина пор |
лко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при |
ели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво |
ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевај |
те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги н |
ани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?! |
саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја |
у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Е |
срећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева? |
/p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побр |
ију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</ |
вање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво |
је, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га каз |
може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви |
{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, р |
ре крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Ниј |
ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по н |
чне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било т |
е можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе |
година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену |
ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек |
ше давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p |
реме, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ћ |
брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу к |
вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А |
време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си |
’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га! |
рстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} |
и да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева з |
там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при коко |
а Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... |
па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А |
Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе |
а ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето с |
ревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га р |
и; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица |
маше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мај |
се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та |
а, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављ |
а је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, |
Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, |
чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза |
! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је |
е ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као го |
!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ј |
па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S |
S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е |
лим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката |
девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> |
а кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ ба |
вам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, н |
Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици. |
“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вер |
она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни |
у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни |
ија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, |
и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чира |
:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте |
е.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ |
да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што сед |
} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж |
онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и |
, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо н |
о тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј м |
е он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из |
алу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да м |
о јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па вика |
дине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ |
шил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије |
пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, шт |
акито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ |
те друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— |
не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, |
е сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг куртали |
м тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Ка |
о!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један |
ју што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за ид |
је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче наме |
А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како пој |
уј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђ |
госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бог |
ели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте |
м’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а |
а се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљ |
удале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и по |
но.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војск |
рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, |
ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели |
} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да сврати |
л’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како б |
викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е |
испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? |
но, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се |
и, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију |
Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си чов |
је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ |
обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <h |
што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб |
ко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ив |
искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> < |
лена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак |
сник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не |
о скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, бра |
се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу |
а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да г |
> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.< |
удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{ |
дарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си ко |
а, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекн |
не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ |
берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па |
е да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седи |
а удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако обли |
што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S |
занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и со |
дана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек кати |
/p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, ве |
искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што че |
је, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко |
идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{ |
с’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, |
е си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ив |
рјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да |
дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко |
домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А |
е сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друств |
ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да |
о, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калч |
у Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда с |
Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када ве |
о је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи |
ег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из |
вља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи окани |
орђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама |
, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш м |
ема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ет |
<p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p |
ваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете |
овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А м |
тиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ко |
а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време |
ни ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он |
о за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до дру |
као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј |
чени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се на |
се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразнил |
да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто |
ј дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше с |
ако викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости |
ћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да |
м из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само з |
/p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије |
S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} |
!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики |
епознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мал |
, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Ка |
тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни њ |
ела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била јед |
ику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Вид |
поје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — в |
<p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— |
> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући мал |
е овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко ви |
онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па г |
човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} З |
ану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> |
те једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quot |
а може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си им |
ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Гос |
веј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко |
„Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p |
погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто |
атарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову п |
ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седе |
ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на је |
век! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л |
и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гла |
икаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А |
ам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удов |
д, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј |
и човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та |
па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам |
наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> |
јем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не м |
гутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! пре |
тими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти |
и од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ |
ојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти |
ћи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли |
дне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а |
, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> |
рјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С |
Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запи |
го улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећ |
зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Ј |
усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то гов |
p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А |
и сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија без |
Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milest |
.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле |
да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, дру |
а, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликам |
ође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, |
ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти |
но требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n |
ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници |
<p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разго |
ваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комш |
ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то |
издило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја ист |
имо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послу |
то и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> |
вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радо |
с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они |
хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ |
трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бак |
провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем д |
беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи |
ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још |
, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избациш |
е. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да |
— Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа |
болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „ |
</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то |
т, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет бе |
е г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с г |
Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви пос |
е ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинч |
шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте приро |
мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелам |
мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји |
у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече |
е кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем |
е договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као |
вко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, п |
алаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да с |
та друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цига |
ад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, п |
; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, |
ајприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне гр |
ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— М |
знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на |
аг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожи |
терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Позн |
дино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад успра |
па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракиј |
ете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критича |
веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све |
рста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. |
у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си |
у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, пар |
екни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Мом |
Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> в |
о видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво напл |
Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девој |
гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младе |
е да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>Пос |
мо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада |
нако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слик |
римеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак |
иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И д |
бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, |
жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се |
кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли |
.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чап |
</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Го |
лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде |
{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил |
лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’. |
зности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостој |
Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p> |
м да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S |
Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и |
{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а о |
у кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чи |
узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и |
ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Бо |
уће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја |
испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у |
</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; д |
стовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то к |
јиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још ни |
ло матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побољ |
о и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео биват |
дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника |
м момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дува |
ву на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушал |
оспод! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај на |
Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> < |
лот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше < |
ба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у не |
, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Цига |
еркези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који |
е — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло |
ла.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко |
/> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкч |
} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си бе |
рати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке |
е ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуд |
до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} П |
алуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се н |
стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} |
што пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— |
што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> |
како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј |
и седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански об |
S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Кал |
а ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до годи |
ажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</ |
{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник |
и нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. |
Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и |
знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да |
Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та |
<p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без |
S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас н |
ајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он |
меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето ре |
ше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час ш |
„Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доб |
ани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже. |
ма у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Забор |
и на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај см |
ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек и |
ред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, |
асти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко годи |
, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали |
шао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, мол |
емојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на д |
адо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="16 |
о; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципел |
жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комес |
а веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште и |
, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да |
чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским врат |
ло, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружи |
осподину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> < |
два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> < |
ине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш на |
а, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p |
е њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и |
много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито |
обље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања |
о и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као свак |
је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у |
и и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и |
издаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p |
е.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у свој |
још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наред |
Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Ци |
тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="1 |
ће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си са |
бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава с |
че председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођо |
с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништ |
је чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, |
тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сирот |
острањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{ |
ар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни |
Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека ф |
комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре |
>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија већ |
ко да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват |
та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фо |
n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верује |
м, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом |
тит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ д |
ло па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и пе |
м другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у |
ајгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">n |
је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај д |
<pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ дове |
ерујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло |
о, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква |
саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију |
, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па |
да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — |
беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље |
меџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њу |
у според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија |
ед вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет |
он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по |
јим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> < |
се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око је |
ти.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем |
ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а |
ао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога ча |
лча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да в |
епшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се ска |
чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће |
нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си |
оле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само ч |
„Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и |
ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким ве |
ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта в |
конодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим глас |
век си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Би |
’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то |
излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с |
нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да |
ити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и м |
је деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема дец |
ави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле г |
вим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, |
оји је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну |
илцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и намест |
>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли са |
ем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у н |
железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n=" |
Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не б |
си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и |
к ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и |
ису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци |
да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, |
Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курј |
уридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад. |
, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћи |
кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А |
оклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће |
зиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за |
си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич |
ложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У |
мдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако |
а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— П |
нете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги броји |
ју ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане |
обро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је оп |
ве лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча поче |
вој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су |
ат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал |
и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и вид |
уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер с |
ше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија |
<pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по с |
говорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један и |
е да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти |
жањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам |
!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајк |
36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозво |
с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! р |
, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас тв |
рекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не ве |
празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла |
="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалоста |
61" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Ф |
човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побра |
понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној ста |
тим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? вик |
ла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да см |
е, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— |
— е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што прав |
их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> |
какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред л |
и ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их. |
идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их |
— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица |
! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n=" |
седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима |
то ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има |
е ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали ре |
ослужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти |
азначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима |
и.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> |
уће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? за |
ек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окр |
дравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљин |
нако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разг |
ао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мор |
а зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на |
тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клеве |
лебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет |
кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скупи |
ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb |
унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш загр |
.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и |
да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... |
особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} |
кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет њ |
та Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а те |
поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад п |
рђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада |
баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p> |
о је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле |
зу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад |
неџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} |
ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p |
Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има как |
ице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, |
ак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија |
о!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао нас |
и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стан |
ам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ н |
ица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој |
у форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Са |
е хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то |
ан дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави с |
окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, по |
; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p |
моћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да |
обро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, |
тислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча. |
дише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога |
ко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако |
а красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његов |
ло кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да |
буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учи |
з комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за к |
си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, тр |
кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ |
ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} |
Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ ју |
за јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцк |
лим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, госп |
о ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па |
њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот |
“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш |
аћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе о |
о дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> < |
се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара |
све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, |
е за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, |
збашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{ |
увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после |
и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је |
ма молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да |
>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, м |
е чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господ |
одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања п |
маш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Д |
рипали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, |
знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа н |
клане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му |
Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па н |
кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. |
о ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам |
сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <p |
ше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госп |
а!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте |
знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се |
вате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се |
p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава |
пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и дев |
атим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p> |
дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљ |
е.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно ка |
S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се |
у.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са |
ман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, |
у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од с |
оћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеш |
ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе |
у да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са п |
с пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве |
кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и |
тар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне то |
егао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу |
што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си м |
.. па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, сев |
...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам |
дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат |
чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао д |
ишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, |
...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под |
па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, заш |
, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес |
изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ра |
у.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а |
, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладил |
и пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на |
пских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до п |
појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па д |
а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам |
ински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу г |
и, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, |
7" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљ |
Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после |
биџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, |
хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по н |
?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али |
n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те св |
чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, |
, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{ |
р наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — |
— једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и к |
ећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља о |
пу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јут |
славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове |
доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Ку |
а и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре с |
требљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је д |
ја, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, |
ца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које |
RP18950_C5"> <pb n="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера |
зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мај |
вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаш |
га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комш |
08" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем |
ас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, |
подар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало ск |
нако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Ми |
нцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... |
ија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и |
S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаш |
у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та ш |
шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како те |
ају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подиза |
оворио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се |
је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l |
вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} |
а гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, |
ви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, мор |
S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрик |
саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај посл |
ио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шес |
пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара |
а Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Са |
ше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не о |
онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови саст |
гај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, |
у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у |
беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђ |
трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не вик |
{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог ре |
што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га он |
крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграт |
председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, ве |
едседник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља |
малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан та |
е одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја во |
а он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} |
, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{ |
ање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту |
} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора |
кер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{ |
ед вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, |
ра!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди ов |
а лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, ре |
седаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једн |
> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што д |
две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат |
о још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби. |
м буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг |
је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без пам |
S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад |
га пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино |
кује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је она |
> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти |
мо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој про |
ко радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— |
стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та |
се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, |
нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p |
без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да |
S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди |
ред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у |
мо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасон |
е како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како |
.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристија |
је. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми |
5" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p |
, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути д |
/l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</ |
му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета |
ем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали |
е ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Х |
еди си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и |
о ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’? |
то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да не |
познати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, ви |
ва!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, |
} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— |
погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да |
“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Ку |
ад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и |
ди! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. |
S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <p |
се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал |
о појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак См |
/p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели |
но виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све |
домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских |
х све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <h |
и, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, г |
е мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} |
њерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде н |
/p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господи |
нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи ист |
гли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста |
атими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за п |
о!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ам |
а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да |
и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l |
д њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије |
у, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па |
ше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вел |
да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јаг |
?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек з |
ко поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} |
у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде |
Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко |
ња расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; |
{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич |
ми у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— |
а, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Посе |
ави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море |
кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да дава |
днога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао. |
!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прс |
едседниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари ј |
ћених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијам |
<p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Изви |
утујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова |
иње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд иш |
него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си |
диш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и |
узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обу |
о ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, |
ога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест д |
к, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само с |
што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао |
е.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах по |
је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па е |
поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име п |
већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребн |
ети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у ис |
ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну сли |
т, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователн |
слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово. |
ко се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на |
господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија глас |
чка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" |
аже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој |
на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и п |
па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци |
} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, п |
зите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побрати |
ним!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</ |
Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепа |
а даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази |
о је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му пре |
икају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Мо |
ли више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде |
лост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада би |
чно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако п |
осле још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, |
збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p> |
ар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у |
<p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко |
ас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад |
Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! в |
ачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комш |
1" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољуб |
виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дош |
ија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, |
p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па |
и му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Ал |
пет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га |
вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви ди |
Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— |
.. ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тик |
’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На т |
и плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја |
тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти |
па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, ве |
Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да ку |
ну Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је раб |
е вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p> |
p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само |
и нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</ |
а му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд |
овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке |
="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авли |
е! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане |
саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напу |
Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш |
какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Прв |
јега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и |
кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вел |
вко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Св |
ни се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћ |
Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују ч |
патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и |
.</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.< |
оси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— |
> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави |
там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-при |
коме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— |
га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако |
ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одг |
есмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, г |
досте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на слав |
а плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемо |
Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а |
собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за |
на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</ |
љно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се д |
p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја г |
ла, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут до |
нам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: |
исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети |
.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема н |
а и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питује |
ури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> |
аво у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} |
о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна |
ет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало |
мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! |
ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђ |
и питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и |
упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па за |
носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — ба |
јоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави |
каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вр |
, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивк |
од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и ч |
е, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{ |
х.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?< |
елиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје годин |
ачиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од со |
пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред со |
ук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може н |
емогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одго |
на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да г |
м.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде ба |
куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли |
и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос д |
же, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су |
ген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењ |
, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели ст |
питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-т |
и је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се сраму |
мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим свој |
— „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се прекло |
е, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је ку |
ш како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори |
маћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удава |
ита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казуј |
тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ |
вет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу за |
хваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си оти |
оре, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n |
— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! |
казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад |
јче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} |
ре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он |
сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча поб |
сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, љу |
дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења |
пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан пре |
е посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише |
лудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, |
удише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму |
у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого |
и у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе |
ета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ет |
тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, ко |
te> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> |
> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p |
стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Мол |
кну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не |
Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у ра |
, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у |
{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? |
моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несре |
поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти т |
свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тај |
и од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, г |
вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овд |
оре, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не д |
и.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, п |
<p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру |
ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S |
, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хва |
рем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју |
е; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја |
ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, м |
тнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и |
} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас |
и не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су п |
и и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ |
’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та |
да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Ра |
од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љ |
</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море иск |
то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако д |
ам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седа |
е!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само |
искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га оста |
цепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш м |
како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигу |
рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалости |
т! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га |
се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисени |
, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S |
брижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— |
ако Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у |
на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под миш |
втелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n=" |
, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич |
елебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке дево |
ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу ве |
о су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше |
едан од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" |
рдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је |
им гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, |
<p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаш |
уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, |
е, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно |
чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте |
и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијиц |
ва.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : са |
ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчу |
мао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савеснос |
није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свет |
ви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авл |
наш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! в |
ога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим |
, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’х |
таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си мил |
а си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивко |
една! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је приличн |
о“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је |
ађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигар |
м, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни |
куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме |
ј реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај |
председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, гос |
ов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера |
кну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима |
е за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окр |
уј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око |
доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чап |
и кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним тел |
Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.< |
могне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он с |
то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче.. |
ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у |
филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Ц |
ћи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен |
он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га наз |
а, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде |
завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, |
добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до мо |
них а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар је |
ази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, |
<pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и са |
илази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отел |
у сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како оби |
ко су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога дов |
, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> |
а би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посу |
у како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал |
а ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме |
pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов |
комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мера |
и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не уз |
с свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је р |
дну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кућ |
е да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и чове |
фу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! ре |
се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону друг |
} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а н |
очеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има |
, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и |
ал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гард |
елики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и |
ш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем |
а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа |
гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који |
кле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа |
е побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до |
а њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S |
ка, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндак |
укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумф |
а и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужи |
арани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кут |
у!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и приле |
паљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свећ |
тап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{ |
.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на о |
ет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си по |
м несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p> |
олапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа |
м... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S |
нин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и т |
а, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имал |
чака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до |
везли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински |
ине, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да про |
ј пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте |
тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем |
</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог на |
иш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> |
укну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећ |
упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{ |
! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што ј |
<p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је по |
окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећ |
де и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо |
а?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p |
од јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пу |
<p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекн |
да тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> < |
ако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалам |
малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаш |
шиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и |
, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{ |
еб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пу |
тише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму уну |
ама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта |
м носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Изво |
знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђе |
ло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и |
њак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну |
к младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</ |
о и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме |
ало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад ма |
ршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских |
мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Кол |
инији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то рад |
мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле |
дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, по |
еч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцај |
неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p> |
, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што ј |
едно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, |
ме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом дру |
е с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа |
чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да |
е упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни да |
ји и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомо |
маћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак |
и му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Од |
ло забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на вра |
како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, б |
е <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Х |
епознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас |
лави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих и |
је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера ш |
не двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро д |
то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам че |
о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав |
.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским а |
ки, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи |
b n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толик |
и на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у |
енчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме |
а мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко |
жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво. |
засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па |
ме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту |
</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено |
ако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па |
абости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ |
ојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се |
о, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море |
{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке |
.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је |
и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо |
{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он |
ој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча |
катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што о |
ије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ни |
и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре ш |
а и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки ч |
Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па се |
и?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и у |
е било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, |
и ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућ |
Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу о |
} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Ш |
p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> |
једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се сте |
а! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} |
сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту |
боље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји М |
да по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} И |
ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p |
ли трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се до |
ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш в |
писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете |
и по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Уби |
ем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побр |
pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа л |
а му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ћ |
знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а т |
а керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од |
ћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само ужив |
Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зов |
е? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не с |
никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њи |
познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не |
инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијем |
екне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севда |
беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њих |
Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, п |
ове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава |
љаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају п |
рилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се |
це горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име |
.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо |
Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, |
другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побрат |
’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне рук |
овек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} |
еко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напра |
довољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је по |
мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те с |
</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин зад |
чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на слав |
, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за к |
мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јо |
рјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми |
азе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?! |
бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на сл |
емена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а т |
и нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p |
што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој д |
земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели |
ави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па сре |
служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац |
</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Ци |
викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаш |
ају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је ше |
заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— .. |
рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа |
пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг |
р мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Сму |
ој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ см |
ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! |
јем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до зе |
, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један |
а ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Св |
и, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него |
су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли |
> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлиј |
ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто |
>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча |
ко и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> |
г како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како м |
е терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее! |
и, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је сла |
ас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бо |
онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати |
/p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— |
обратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сип |
си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени |
чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? в |
дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ |
кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, н |
пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели |
и су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.< |
ас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта са |
све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у јед |
рабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и ч |
је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побр |
атиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} |
ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува ку |
домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и |
моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испава |
иче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча |
то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вече |
ва!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чи |
ојицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћ |
ни, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ д |
па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — реч |
оре, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе |
уго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да |
uote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вел |
вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како |
видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом п |
Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и |
р побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?! |
, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па н |
> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, |
а тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја как |
ка гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама с |
че за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</ |
, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по |
А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба |
о су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба |
ром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћем |
јна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу каза |
не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати |
е један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али |
н и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан ко |
штена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија |
чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! |
ало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, госп |
ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре од |
} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:< |
ло икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак жи |
ном господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су |
ј Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана то |
ти. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна |
а, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по |
ме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш пр |
председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених м |
осподине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник |
им... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинц |
акво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пит |
рце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; доба |
ас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија. |
— три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не от |
је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија |
ску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тар |
и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, |
одине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат о |
Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погине |
ам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју |
иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, мо |
стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће |
.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махин |
тити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Б |
ачаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме |
е (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је |
за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S |
тиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта |
егнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Сму |
околи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако с |
ешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си чо |
ко је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још с |
погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов- |
А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, она |
<p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се гл |
сече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! |
апита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Цига |
у!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки |
вај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>о |
ао онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смук |
е, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’те |
р салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да |
преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чеш |
p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете. |
пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекн |
прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је |
е ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се д |
и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, |
председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, чита |
ало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли |
тави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта |
е се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? |
к сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља при |
ј нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на док |
у светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши д |
вна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ |
ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца. |
едомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још т |
метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Д |
та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изе |
а овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бис |
, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседит |
, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно н |
их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" |
ко ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма |
о назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафан |
а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно |
ахалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како |
т, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побрати |
накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S |
своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, |
ти.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Г |
од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како |
о <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, |
ога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари |
и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, збор |
ин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! |
лча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је так |
м веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ет |
могнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, |
/> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје с |
курдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставиш |
ше си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад ј |
да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слуш |
ори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</ |
ич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бех |
у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још |
ас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кован |
жавног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, н |
као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку |
у, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и аш |
мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, |
ајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,< |
, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три ди |
тари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се |
а, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од при |
<p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса |
Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима |
кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен сам |
то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, нара |
сподине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и зак |
.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од с |
ко јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па |
подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође |
Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хее |
па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан |
една вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је |
онцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате |
ућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и п |
Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> с |
крипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вел |
и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да |
и познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је |
тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе |
Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке |
milestone unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и изла |
и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да уч |
не, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су звани |
летку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужуј |
ако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а приј |
аве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као чов |
ву признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} |
целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... н |
ћ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> < |
ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свир |
она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер |
у.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се о |
в и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школ |
и таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са све |
обљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће |
ја као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча |
а се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, ш |
.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му |
ланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p |
па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} |
шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као |
то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио ма |
да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару |
извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, попр |
капуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели |
Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест зад |
саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</ |
им, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћош |
доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} О |
вол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како ма |
ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, |
е ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред |
>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, ид |
ики верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мис |
!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели |
хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} |
цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем |
Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му |
е из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она т |
елича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је |
седник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који |
г кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да с |
ло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се |
пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне усп |
и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, |
Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама |
ао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањ |
викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, |
а мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она |
<p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу ч |
ивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада з |
је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат сво |
S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.< |
вко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадил |
авам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита |
знава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу? |
нем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, |
S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" |
ачеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и сед |
{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замери |
дал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Тако |
каче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb |
и, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} |
, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, из |
ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, би |
и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p |
узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за |
рати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ |
е зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима п |
ра бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. |
ој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{ |
за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S |
дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не |
да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет |
рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично! |
веде мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— |
ок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо приј |
вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кр |
го дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао |
и, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко |
т и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као м |
еди беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне |
ље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; |
има да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а нов |
има (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Х |
е не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их к |
n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андал |
ешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек |
убна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољуби |
ш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, |
да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и |
му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида н |
ад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нек |
, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и д |
осле овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слач |
вка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом пр |
ас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на |
бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Ч |
имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— |
ати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, глав |
еће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његов |
манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Та |
па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p |
о и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко |
седник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и |
нам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не |
лче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она |
што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</ |
остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ру |
алог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жа |
к, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! реч |
раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам |
</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S |
о жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће |
ина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— |
</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и ост |
то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред к |
а удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, |
ку керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мај |
еб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли |
ам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниј |
што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?< |
твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати пон |
да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l |
ак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си |
да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викај |
о лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, |
вајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Неп |
у на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће |
м, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си |
из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу па |
из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не да |
че.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ бран |
су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили |
!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да по |
S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и |
, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље |
дник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— |
ије те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} |
, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ћ |
опран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја пе |
по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу ма |
а! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада.. |
коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у |
А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, |
како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, |
саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винц |
i>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ра |
роз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па |
уди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} |
најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан. |
S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем |
мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј |
<p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побрати |
и...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму |
, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Ви |
рајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, ка |
ко убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— |
не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно ј |
етим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Мар |
Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је проти |
уцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, мла |
све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор |
! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчи |
ани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа |
и прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристија |
: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат |
е ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напраји |
ено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с јед |
то мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни |
су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; |
т.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p |
а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p> |
ани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> |
одина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} С |
е, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше н |
} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и не |
кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га |
S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „М |
наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он |
исују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, |
, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се |
осподине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— |
ече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казна |
<p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, |
та Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, шт |
а!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, |
С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо |
шта! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти |
жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту |
{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су де |
" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувају |
а узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, д |
е за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су |
дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче д |
че више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерк |
ма разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија |
од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забр |
у.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус! |
ојој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и |
оги, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p |
па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} |
е куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до |
одбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S |
ме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на коли |
а сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје вес |
ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле |
бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и пог |
н без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и не |
ак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако н |
једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-при |
очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од |
и красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-ра |
свирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко |
ко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се |
Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропа |
сонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и |
чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а н |
туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председни |
/p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!< |
им једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S |
јозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано. |
Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја |
пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је уст |
к новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! |
p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што |
Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... не |
! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје т |
и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господи |
ћа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек са |
господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова |
6" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друст |
</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! |
му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов с |
Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, |
се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг т |
а што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће |
малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету |
вој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало ча |
ресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи чита |
викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога м |
</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при |
зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општин |
Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си ид |
јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. п |
ци очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нем |
у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, |
ашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, |
авесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак |
о има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени |
еће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модис |
етрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без ме |
а; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опе |
кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнем |
а у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А |
ле првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне |
авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гл |
дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S |
, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре н |
— па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> |
а Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главо |
ружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима култур |
у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газд |
и се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</ |
а славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из ло |
а, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити |
на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си |
ко еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иск |
а и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без |
ћу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} |
>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здр |
Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <q |
агичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди с |
теринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем. |
.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч |
равље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за н |
"155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спрем |
слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа п |
ездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из буд |
а кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке |
, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад нај |
ица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p |
и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је своји |
b n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> < |
ија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Криво |
ајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, гр |
вет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се иска |
направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} |
, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти |
„кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује к |
о да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели |
} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помо |
га Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим изва |
па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— |
вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! |
ца, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако |
ије било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да с |
побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по ра |
Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, |
улум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти. |
сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нес |
ен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <p |
сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јошт |
ком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке |
екни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{ |
ачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S |
атовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „т |
омогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налаз |
и дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко! |
омињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, д |
зионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! |
радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да |
вко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са ов |
ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, до |
да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаве |
остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! ода |
до и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старо |
’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да |
екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на т |
сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p |
/p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! |
Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече |
и руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поруча |
а радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се о |
е па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут в |
да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћа |
суству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремал |
побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, |
лча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај. |
дао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, |
.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њ |
имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим |
рело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећ |
кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дођ |
чешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљ |
цу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио ова |
што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљ |
епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда с |
крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређено |
утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојз |
време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чо |
ма мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, |
роша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курја |
че Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје |
к, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се |
дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта |
рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послу |
л’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па њег |
ито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је |
рту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Унику |
ол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под |
рио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућ |
а је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Кур |
а, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за т |
арица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патар |
чи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје |
и председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо |
че други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који |
како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало н |
нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— |
нских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко дв |
ва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје |
не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај р |
испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана |
ледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и |
ободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте |
ким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, |
даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се |
страшније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мис |
ју.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, др |
падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), п |
је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати де |
и плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цв |
оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није |
о двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} |
ан рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не д |
вина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема |
и парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је |
атоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивк |
их домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу кол |
фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија |
слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град |
p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до годин |
лика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пије |
мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је и |
робано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми |
ји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја |
вораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мр |
и ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у |
лности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагмена |
Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за |
уло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џу |
!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ћ |
Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје ро |
евојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Га |
е и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је |
ан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На |
карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко |
т и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако иска |
ли се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном |
еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације |
икање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динар |
ол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па |
буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас до |
и кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек |
о ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поск |
збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни јед |
ћо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> |
трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Ка |
онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојач |
ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> |
е тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира про |
ек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обе |
Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без ш |
/p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно у |
гледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учес |
прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, св |
ај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме |
а Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Пома |
свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски к |
азећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! см |
Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p |
љине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се |
ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влај |
или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држал |
вгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... доб |
и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и на |
вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште |
ас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, |
<p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простре |
алио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног т |
> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу сп |
к, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога |
аг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ пам |
држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова г |
S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, |
/> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p |
н и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-присе |
таше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина |
ви мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изглед |
овор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девој |
у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, м |
нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек |
е, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра оп |
ђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви |
и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће вре |
их Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светисл |
подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере |
(коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај |
на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, дев |
колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са ж |
н.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да до |
ако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка догово |
Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а |
ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како е |
е, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају |
Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— К |
лча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S |
оју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те н |
берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благо |
астави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— |
.</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — |
ра на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи ф |
, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња |
да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, |
p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да |
, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и ина |
о да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p> |
уци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, н |
вапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, |
војој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мисле |
Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч. |
, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, |
ше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће о |
успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је п |
и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је треб |
ала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, гос |
S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па до |
е на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину год |
егао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац |
p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и |
:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> |
му, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, |
ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берића |
ме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га пошту |
ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — |
даред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{ |
аламу.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Св |
дно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то |
/> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, |
ад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал |
јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за мушт |
а свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било о |
дникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S |
шати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксен |
ахмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних |
?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Ш |
а пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, ва |
ирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти вели |
хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатељ |
ан.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да б |
моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S |
о су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао |
знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију. |
врди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да б |
те, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш как |
бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак поз |
, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздра |
компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за |
сла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу |
е добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор |
и и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога изле |
ајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb |
о се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други |
да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не |
ка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Та |
ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па |
али! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, |
Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не |
ате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег п |
!{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брат |
смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам |
S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ |
јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године |
да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шал |
тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљд |
да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне |
го.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, |
да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> |
да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уни |
се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> |
мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, |
су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а |
скопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и |
дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће |
овек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су |
... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне |
први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, нег |
едно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уж |
па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не |
ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе |
тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обо |
се, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела ла |
оложио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео |
посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући |
је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечн |
е је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на |
ебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. |
ином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако крас |
е Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем с |
че, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! |
ају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било какв |
омоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас |
е није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде |
се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник |
ебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој п |
дина венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни доп |
леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} То |
путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и маха |
н у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје |
ма љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи |
} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, |
И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не д |
а.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здрав |
, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину |
, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели она |
тао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њихо |
илибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ј |
жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у х |
у.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p> |
сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Позд |
никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може си |
вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штеди |
питује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је |
раном предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо |
и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обич |
домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p> |
е по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткише |
/p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече ов |
и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде |
>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p |
што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после ово |
та, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— |
енијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва пос |
нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије |
, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала |
рко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну до |
кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино |
... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг д |
} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у |
е тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накит |
вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} |
стини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како |
дију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то |
и у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Ма |
о и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После п |
а ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз |
S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то ј |
то прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p> |
и се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— |
н, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудиш |
ва што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној |
мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је |
домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као д |
цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за |
не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О |
д интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, д |
бе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калта |
и турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што д |
само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу |
е, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, е |
и мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај. |
— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе |
а; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине |
наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Ка |
то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува |
ла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује го |
ћ, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторов |
ага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreig |
а се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{ |
орбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ м |
, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја |
о је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија |
не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. |
сте димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S |
е — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су |
ад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по св |
/p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека |
до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када |
рно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с љу |
е!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори |
едан и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име сво |
е.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су друг |
раји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је буд |
.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И о |
а несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Је |
} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} |
сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одск |
n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, |
екне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не |
ре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече з |
па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Срби |
то да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој |
таро време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје |
ре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салт |
па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по ку |
„Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пушти |
пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — |
>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div |
рјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа зал |
више носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и |
мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече |
е ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилб |
Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а л |
емо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек ус |
а режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као ста |
вао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на м |
председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што вид |
ању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употреб |
дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске |
ће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу пр |
и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли |
џије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти |
Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вел |
ој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој п |
им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који |
Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како |
апу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, |
и нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</ |
мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо |
и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле з |
су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акцио |
испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за |
о ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који |
и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{ |
ије по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогу |
<p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гла |
акију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена цига |
у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за |
е паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно ч |
аФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све до |
е човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли |
ширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред |
номе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море |
ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без т |
Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме |
нуше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S |
омаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је |
циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочек |
диш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и по |
андурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши |
е у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради паро |
неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су |
ја и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре в |
е!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што |
; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили ч |
мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, п |
имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај |
у потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Ми |
ма ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брат |
вако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се мал |
шћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да пр |
сно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате |
Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, |
ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), ал |
беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем ж |
исправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Ран |
че домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’е |
им више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај. |
знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... |
"subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, |
зиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да панду |
сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обичн |
лико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше |
ј срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажет |
Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из |
аравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивил |
друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И так |
ога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој |
посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држал |
каше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, в |
устаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па |
ју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не |
ислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, |
од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпој |
Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из |
па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети |
д један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и |
ам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти |
те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја мо |
толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Н |
и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете |
је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући прими |
антелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших офи |
.</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у ов |
ао човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио сво |
е све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — |
ућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> цига |
ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећа |
право патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјак |
ану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узне |
азио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену с |
те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... |
ије било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то |
знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко х |
ника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је |
мевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" |
су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина прес |
. оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад |
ашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болес |
си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњ |
је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му |
свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зн |
ужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази сваког |
те и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, |
нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од |
узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, ј |
и ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан< |
д одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више нег |
седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у п |
пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господи |
ан, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује |
е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па нес |
онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— |
ов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у |
ио да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа тален |
емам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег |
мпаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и |
ког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме зв |
ла, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све |
у на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Мар |
х.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здрав |
ене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији |
о, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{ |
мага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, с |
а пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге |
S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p> |
душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у му |
гао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у крев |
, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихв |
си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мил |
<p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одам |
о сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, |
уд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам |
шће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па за |
! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је |
Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча |
>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више |
а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да на |
јнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде л |
ерује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. |
Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, |
еном сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће |
... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства |
терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ |
а практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пит |
за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гл |
ашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпоч |
има да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Ча |
пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш |
е, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе |
а, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попов |
да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета |
а да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да |
е и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на до |
{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} За |
фору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> |
ечи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према ко |
аког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о тро |
јући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} |
а и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има виш |
отепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Још |
господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној |
рос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — |
ц нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ни |
“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, |
да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да |
твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вел |
ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, |
и пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се сп |
теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, |
било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, ви |
илир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат- |
омагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} |
рате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас з |
е! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} |
черу?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и сваш |
Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми б |
упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше |
Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква |
.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за < |
азда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у ве |
едним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти |
у је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бр |
ше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по г |
еш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча |
е испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво |
кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} |
екни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто по |
аде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, |
ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, |
човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште јед |
онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; |
једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О |
зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мај |
уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, |
ступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} |
г па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, вика |
па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пи |
!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем < |
о ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре |
просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прош |
, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће |
, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник |
променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{ |
сет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошл |
"SRP18950_C1"> <pb n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ћ |
вала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле |
штва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми |
капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крс |
аденцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, |
ратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове ја |
рни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Б |
зва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу ш |
!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p |
е видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши |
едник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се |
сти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорав |
реко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у он |
аничан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос |
!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био! |
це); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, со |
момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину |
х по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови др |
“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће |
д овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па је |
/p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући с |
највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, та |
имају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и |
ке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају с |
не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а до |
од форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодо |
време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријол |
прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> < |
лавама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уж |
ре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку |
тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће |
узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шт |
те ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику |
ене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41 |
ила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и ви |
сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, |
је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће |
о да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А |
еше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесе |
било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне |
подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су з |
како допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!< |
ад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у мал |
то на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па |
А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Никол |
тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књаже |
прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Цига |
неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не |
који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — |
новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак кр |
апослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што посл |
ако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, |
p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и |
од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, н |
је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро |
елити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па са |
н председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, у |
равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију |
је у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај |
онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, д |
се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш к |
СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослет |
е коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћ |
чију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике |
друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек и |
о неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад п |
па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми |
дне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је д |
едер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прс |
будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А др |
ину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође вре |
а и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> м |
о, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да |
Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да |
ном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену |
увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} |
</div> --> <!-- <div type="TOC"> <head>ПРЕГЛЕД</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> -- |
вено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крен |
уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — к |
ељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледај |
53" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и п |
остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без б |
си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја м |
си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се в |
-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Б |
аврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав н |
не, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, |
аф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи ка |
!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ д |
одина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша с |
’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ пор |
} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду |
Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и сед |
из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</ |
олим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво |
во да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате дру |
које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију |
ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми н |
те, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и за |
и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одо |
н’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по т |
затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме |
једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и ода |
агор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаље |
упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели |
није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на |
авао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако |
вра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— |
зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је ту |
у пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми мно |
и или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авли |
о ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вел |
ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вече |
па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> |
су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, |
<p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље сви |
само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ |
А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи |
ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или |
ођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућ |
p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето види |
Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуште |
искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Т |
господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники па |
било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створ |
а његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брат |
p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, |
Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>п |
<p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="1 |
рангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Кур |
лава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да просл |
.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја. |
— тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добр |
S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, гало |
више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљај |
сподине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на т |
ардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па она |
решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А |
после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту ст |
нај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</ |
ом водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> |
едњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина |
е унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друшт |
ке славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А зат |
чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и приче |
ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље не |
рилике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слат |
ог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{ |
ља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим |
Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо с |
о.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p> |
слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани |
оће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике мож |
четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројиц |
етислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа в |
/p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама |
?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседни |
ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; |
ача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb |
арин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.< |
одине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизн |
такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, н |
чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао. |
г у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од к |
од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ов |
у беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си по |
p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чуп |
после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} |
мо!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетин |
на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у |
му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по а |
ју се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</ |
Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако |
бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је ш |
<p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задр |
</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек |
>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ет |
ч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међут |
е зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја |
<p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Ц |
</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Г |
најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико |
опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господ |
/p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и л |
дине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан с |
мо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери јед |
та чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па он |
.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако |
их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати рад |
збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} |
>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{ |
ра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је д |
па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му |
А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела |
ђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла |
аго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду к |
есече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, |
иком (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа |
ти. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си |
нцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Мо |
да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова с |
ш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> |
>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... г |
мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треб |
<p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писар |
јакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и |
кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе |
ма који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше и |
е једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p |
бечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна с |
настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, |
в.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има |
ди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме |
е зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председ |
строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар |
и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је |
ажио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се |
е право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да |
епте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p |
извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служ |
подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико го |
аро време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада да |
, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али |
од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да |
, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А м |
! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува о |
т!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p |
не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како са |
а засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> |
жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да с |
еда како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати |
>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура шт |
није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих |
де модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и |
аву, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нис |
адосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и и |
и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи ко |
, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постоја |
ра калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош з |
за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на прим |
ут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у |
адије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама |
е; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари мон |
да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и |
="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у з |
ва, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, за |
ала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један р |
ли сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек |
с нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове.. |
ричајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стад |
и опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, науч |
} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре |
..</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда веч |
мет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлега |
внодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито |
а снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} |
пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а н |
а и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оста |
дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови г |
ајслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар м |
је познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p |
све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш о |
Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је |
ан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче ј |
па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Ци |
говорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S |
ље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи да |
то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан |
ује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити |
(Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попус |
ад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне н |
па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, ку |
побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, |
насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо |
ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод о |
, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу |
„Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као как |
ало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не |
ак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника |
хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из к |
кретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао јед |
се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, |
м, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше |
посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p> |
лу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе |
домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила |
ико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овд |
— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ј |
још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честита |
век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем |
с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивк |
гаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Ве |
А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S |
ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p |
па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, |
.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} За |
, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ в |
дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, у |
лава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава |
немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је п |
} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> п |
ој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа |
е да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, |
> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке бе |
S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је остав |
ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан |
е у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што |
трасне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме јо |
ја физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако п |
ли Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> |
> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требал |
а од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с |
ауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се позна |
<p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— |
из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде |
равдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обичн |
кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопств |
ка свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не |
бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Ку |
скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе! |
убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је |
ну; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол |
: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?! |
57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ |
Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! |
бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви п |
жи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па вид |
ан само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој |
си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ с |
главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за |
не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које |
нате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегам |
е нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на н |
цепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико конц |
нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p> |
мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> |
!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гост |
наш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџ |
аву славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мо |
г ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирал |
</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</ |
е и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" / |
ем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазув |
то рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је |
рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n=" |
} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г |
ога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у |
ентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био ник |
се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у пр |
што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кућ |
сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га биј |
ин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га |
азар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дав |
ко гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем неприја |
ечива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Нак |
Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мен |
адоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с б |
Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л |
те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p |
баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} За |
па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику |
, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски па |
арабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може |
ијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин |
аш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар |
ачеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си зна |
се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија |
, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, ши |
ужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде |
смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече |
да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило |
лија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па |
мите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, д |
век' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамил |
ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет |
е поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи |
давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узм |
аставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А п |
није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену |
о Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко м |
слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два |
добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробан |
и ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... |
знатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, |
му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни |
и к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац |
="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о пр |
ка! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га |
ећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фал |
<p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, |
о! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; |
море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога м |
и неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште |
а доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му |
господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{ |
Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} |
а удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-верс |
но Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скит |
} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И је |
а вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек |
ак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола |
га ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога до |
да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине к |
:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пе |
ри Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напа |
ако су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} При |
осте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка з |
ам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија посл |
на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после п |
у, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње |
и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду |
се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, |
кога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном уг |
ало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш па |
кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је до |
ише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегр |
е, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прост |
нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу |
едседниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, ко |
ене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не з |
S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат |
сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, и |
долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отиша |
р па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш ш |
а на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. |
одина и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! |
е сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, ј |
аје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и |
ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер |
мастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} |
у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал |
ула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана |
ише, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас о |
ели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да |
сподине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све накази |
буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно |
нулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} |
анчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Ч |
н се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још |
ам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се |
о без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуб |
скача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за |
ам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ак |
косно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како те |
Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј |
неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што |
т од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ |
на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може пос |
Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како |
познали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-д |
м се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговар |
, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онд |
<p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и ски |
ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га |
аг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете |
мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернха |
провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али |
ече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p |
оставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није |
“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, заста |
и страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши једа |
ало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па |
ао на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,< |
<p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошл |
азда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не |
а ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко |
нар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, |
део дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чу |
творена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незв |
чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ов |
кав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлиј |
ва различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико |
, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест г |
овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, |
казује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{ |
ари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без |
ли онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, при |
зволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како |
ворио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и |
гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити |
је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешт |
ма, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га прими |
наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђењ |
мирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио |
ве неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ло |
так и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао н |
о направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ |
а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао напра |
маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и п |
се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава |
А ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У |
редставе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни |
ао Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбри |
нство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смири |
.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је |
х“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи |
ателно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, мно |
значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Св |
жних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседн |
реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али кра |
динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да ид |
на у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вел |
рада.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и |
јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— |
ћи.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су |
е — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој |
ад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да ј |
јци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао |
е, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече |
> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко |
ости.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од зако |
сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, |
таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јошт |
реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да н |
ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— |
Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд |
без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај н |
Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} А |
век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, |
простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у |
дариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ |
Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој |
ајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} |
и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, |
еху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да |
ник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му |
<p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре б |
pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако |
јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па с |
викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па |
искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безак |
ету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град |
</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој |
чинио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</ |
Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чу |
овеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и |
а дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју сл |
и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше |
е да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} П |
ко.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, |
ке!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Си |
де да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, |
<pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га |
ће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се ст |
рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак |
ча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p |
шао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане, |
, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити |
као читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апелов |
а, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђ |
неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, |
че Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе |
д нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и т |
му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S |
ба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте |
ако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече ка |
ао...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рук |
а се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар |
аџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; |
од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет мо |
опадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњ |
е што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} |
како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слу |
а, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хва |
а; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали б |
ок се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна |
да ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колен |
<p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко в |
пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.< |
, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави ст |
ричало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на зл |
тера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га |
ју или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприк |
од точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош зн |
јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је |
био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} За |
нар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд |
а и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је при |
живај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једа |
ознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета |
председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та |
акав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, |
а, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још ниј |
, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер ч |
љак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} |
{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство |
н остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машт |
је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање |
.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да уле |
ања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поско |
те, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беш |
зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од |
ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим |
овор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и уз |
стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ |
слав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разгов |
срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папу |
колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав ша |
басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш. |
мо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како |
нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га |
је већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми |
. дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти м |
седник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти |
су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Св |
коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одма |
ту.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n= |
рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табаке |
, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> < |
а ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Кал |
Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање инт |
собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрнд |
ку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротк |
алваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда д |
вкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има |
дник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живо |
изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спр |
е тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутр |
</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас те |
тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити |
дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераш |
е затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и |
тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} |
низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знава |
ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну |
ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели К |
е већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, в |
зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брат |
други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједн |
увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се млад |
како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не |
ј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог |
е бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја |
b n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па н |
за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се ко |
тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен |
Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилул |
еди и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, |
мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека бу |
} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у пес |
о курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово м |
има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги дост |
; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> вика |
пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и д |
и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једн |
коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{ |
домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</ |
ј да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, в |
плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџи |
> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{ |
х врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} |
ућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараш |
а овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче |
о цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов ков |
осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, так |
рзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би |
ена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила |
к никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га п |
Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с |
а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, |
одине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те |
у грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опр |
S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мо |
а триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од јед |
у! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си |
е саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење |
искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, слу |
е таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сик |
ардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали с |
овори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стањ |
сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, |
ја.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да свр |
а и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у |
еше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, |
е људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин. |
ујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— А |
137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! ре |
S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се |
земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— |
их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити |
одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је с |
<p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти |
/p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао |
јаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи |
м будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко |
="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно |
али!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам |
рзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, |
граФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, |
е свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као ш |
</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурни |
а већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и ко |
не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је |
сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком |
да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче |
пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на о |
е учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај |
уја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни т |
<p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу види |
арко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких трид |
, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали |
е било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} |
десет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, ниј |
некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а |
један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како |
тар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и дива |
<p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабам |
Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест |
ку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стар |
астиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишл |
о је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запа |
же мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости не |
јд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код теб |
ледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим ур |
мамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} |
е не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чи |
им се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, |
се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је |
је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим оч |
} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са ми |
иште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај т |
и, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник кур |
хова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до с |
ћ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... т |
ји су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устан |
</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, |
опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; |
њак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де о |
S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је ужи |
ају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А о |
је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! ве |
гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју |
/> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде |
оком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смеју |
љен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang=" |
ју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав |
.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој т |
правља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, вел |
е још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, |
о за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се о |
у, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S} |
је.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па |
половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама |
рога Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина |
ина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па та |
<p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Све |
рком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше до |
ла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко |
} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уго |
атове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова |
{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. — |
он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућ |
моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Т |
ети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту |
жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за пос |
бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гле |
Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на ком |
ако гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионар |
се сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{ |
башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се нап |
и свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је |
шлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и ц |
један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или |
и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама све |
са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципе |
ачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зе |
— и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да |
Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: |
и, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} З |
ћу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто |
ар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па |
} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, |
ету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестр |
нда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па он |
а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње пече |
ече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште пол |
аравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост у |
стеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једно |
та Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг .. |
обратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, |
<p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ств |
вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа |
малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не |
ко ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Мо |
што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} А |
кав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, сп |
амује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко как |
ађен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то м |
послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђав |
лас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} |
ј пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p |
.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми |
мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ т |
сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислит |
>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћу |
l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote |
да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, |
игну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па |
ћ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више |
и по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска мла |
ке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} |
ћ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А п |
... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да за |
вом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро нико |
ко улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" / |
ецу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни обр |
прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у син |
игну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене к |
тимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="1 |
ољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те ма |
а и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџ |
се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, |
свет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А |
Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’ |
рши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина пре |
па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу доч |
„могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? пит |
газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за |
ају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фал |
послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби |
е ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов |
S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</ |
вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, |
ирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да вод |
осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{ |
ад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако |
је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Унику |
де, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Предс |
естину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по |
аконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отид |
не.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше |
сле никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — |
ожеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека тр |
и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде |
м си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l |
шем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чи |
</quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од н |
S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l |
је био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао |
човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се п |
грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па |
општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?! |
ија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу п |
о хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола о |
ећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толи |
ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној вр |
н и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перј |
Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} П |
част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замо |
о могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и |
је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за рук |
а се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <q |
азговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о |
подине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калч |
" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а ониј |
а прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ вик |
питују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симпто |
ву иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси п |
се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек се |
ле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши |
цише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из к |
царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, |
ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама |
испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како с |
во јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за оно |
икам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је т |
ио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Пад |
лазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.< |
зије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљн |
и што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да мо |
муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце удар |
рсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курј |
ио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове год |
љаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапу |
кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицо |
јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; |
де једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, н |
реба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’ |
ле се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, |
га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> |
ри пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове |
верити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свет |
и спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео |
ате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ |
ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: |
алуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло некол |
врши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њег |
акеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у к |
појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} |
губи у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубље |
е, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— |
ј Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирит |
зи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} За |
Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да вер |
те, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комши |
} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само ка |
се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јошт |
јом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на |
наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама |
е кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се |
тко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пр |
ед ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говори |
один-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не |
ота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било |
<p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може |
и ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још |
е чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А ниј |
ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми |
S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах |
сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Т |
са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје |
’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, |
мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте св |
к који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чи |
рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замаја |
ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа п |
, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, |
ачеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите о |
-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек |
ли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, |
то монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја |
о ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умр |
нзионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пуши |
сподине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас |
l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l> |
ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда |
амбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате М |
амо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> < |
инеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да п |
викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махал |
њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— |
е!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од |
с да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле |
уткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча |
у, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— |
ерич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето то |
ило у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једни |
Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је |
дин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви к |
ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и |
с бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Кос |
па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџи |
да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! ху |
заног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлиј |
Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се |
игао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај пос |
</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, би |
о здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Са |
о.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, зајед |
не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас |
у често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сув |
О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно |
уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно т |
ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па дру |
раљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како ј |
а побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коњ |
.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и |
Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све поко |
н си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило |
ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта з |
ин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује |
о је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век |
!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! ре |
че поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога |
зда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’х |
а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава |
н, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! |
ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послу |
ако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p> |
— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо к |
ри дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задов |
о.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Си |
S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за |
ник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— К |
е могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја с |
њу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као |
<p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, о |
не за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазво |
ће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку |
а када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ |
за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује нико |
берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој |
и свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се по |
си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му с |
достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, К |
пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива м |
.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад |
буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавн |
ују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио |
ег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је |
то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћ |
з — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} В |
е зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по |
ека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто |
је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разго |
јци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то ш |
о’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, |
ледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> |
аконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} |
несе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми в |
многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био њего |
батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро |
е младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цига |
де кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што |
оји види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта |
пак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — |
балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо |
де као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да с |
о рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши |
чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармон |
Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— М |
улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n=" |
а.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и |
у! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг |
е то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, ал |
колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба |
па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</ |
анога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побр |
, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слоја |
у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} К |
следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расеја |
рстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то сла |
ћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш |
јтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та б |
д! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа ш |
ри, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— |
еше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни у |
о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „сре |
рсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по с |
и ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па за |
оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако с |
д!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> < |
мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол р |
т’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека к |
Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, |
де ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште |
ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље вр |
{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да пра |
све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако в |
стима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице ча |
</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бро |
ј му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Кур |
код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија |
ачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сик |
а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељ |
вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: ве |
тари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају д |
а којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни једа |
ке донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо |
када наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{ |
кво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и сла |
се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му с |
но малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жало |
па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар |
втеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивк |
а зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали |
наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала |
у да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и |
ослужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој |
још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе. |
ростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом ј |
људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они прв |
ној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А н |
колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве га |
клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, шт |
Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} |
а му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S |
у на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. |
омшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да |
шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је |
алча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајс |
сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{ |
онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грц |
одине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане изба |
ревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве |
ју!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p |
затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта |
ла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини пр |
ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре |
авају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица |
е ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани |
— учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватр |
ању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф д |
’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} К |
те девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, |
аш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те и |
е, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, х |
p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се |
и син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, сл |
полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кр |
се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, к |
мек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један чов |
си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, |
а <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, |
на па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’! |
тоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, |
рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив. |
поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> < |
е, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја |
S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми т |
че Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде з |
лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледат |
е, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартиј |
ете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака |
ије ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада д |
вес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што |
тио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још |
хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председ |
нику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гл |
су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се н |
о их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ п |
</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она |
један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је ос |
могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „ |
рије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у |
ни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко |
руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се |
едседнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се р |
омињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} |
едан до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели К |
знапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си |
ици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то |
д једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Го |
с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети |
ратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p |
хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћат |
уре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за |
адите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на С |
.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што м |
.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се при |
="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о том |
срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па м |
шља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такв |
ју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија д |
ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук дел |
на! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, по |
шко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако |
ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и ока |
e> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куц |
ећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је |
це и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} А |
е исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће мој |
ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па |
е, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у |
унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Ср |
ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољ |
га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кров |
тна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева |
тепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, |
м тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печ |
и, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси сп |
зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> ш |
во туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, |
хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна |
а столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на |
зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који |
S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришља |
не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и |
<p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан |
е.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач |
, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи г |
е!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да с |
та да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да п |
?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S |
дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој при |
авим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, би |
ао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се |
p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p> |
него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а |
— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за |
па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на ча |
’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч о |
он, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> < |
S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох |
а, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разуме |
рилике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Не |
Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивн |
то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и |
о је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и з |
у анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ив |
иџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једн |
<p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за в |
за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за |
ћу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладов |
шку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја |
вко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Д |
фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си и |
колико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумар |
их година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p> |
ад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и |
усто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми ви |
песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l |
ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! — |
а гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> |
ас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> |
<quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и г |
<quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледа |
<quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l |
м фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру |
ме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, д |
еч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч |
а, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> |
м рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели |
ка.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јо |
>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а |
логичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и |
и час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— |
ине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на |
на си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — |
икусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатн |
, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за тв |
да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да |
појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> < |
рло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао |
И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се она |
(Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима |
лазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ У |
си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно |
крупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини вер |
ма г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прили |
!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше |
маћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непо |
а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек са |
утито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам |
ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, |
вуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, |
ес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ го |
та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удо |
амештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом ра |
уталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а |
, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, |
овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S |
помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишч |
ени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола |
уна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и сп |
ући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мил |
шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског |
отнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" / |
па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успом |
ичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто |
оснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друк |
анас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Ка |
ко красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у |
ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, |
ку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, |
ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од поб |
вој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, он |
начејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошк |
на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се |
фтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнуто |
х: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога гр |
нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазе |
b n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ив |
запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли! |
дим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</ |
в, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Ш |
к зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им |
Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав |
сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си п |
дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за |
о испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p> |
есрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, е |
о, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега! |
момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, мо |
њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око та |
аради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивк |
вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и |
му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим |
то опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га ж |
ио нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове |
!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, ка |
ита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како |
а, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p |
ове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој |
уд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћа |
вирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинск |
а Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му |
г у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја зн |
амке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју |
она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— П |
{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да |
о ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у |
урбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска са |
p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому |
старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обич |
а жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то |
о је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једн |
Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не |
викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине |
>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невес |
како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p |
н си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је |
и берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ств |
си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан |
се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде с |
укну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> |
ине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! пра |
и да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јо |
обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје |
си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече предсе |
ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гос |
се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај ста |
онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме н |
не љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (т |
у је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после |
е, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.< |
неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; в |
општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као чл |
рном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; прит |
е му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо н |
исте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искат |
ако на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И т |
о кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.< |
како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си |
је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће с |
па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све |
ти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си н |
Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју сл |
ујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ м |
"56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га зн |
ене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија ст |
дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтари |
и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> < |
жевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу г |
ече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ нареди |
ешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</ |
нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше |
које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе |
би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се ди |
г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, в |
узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ п |
ма и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било б |
ко ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, н |
убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ра |
ана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне сл |
истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на |
сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуш |
слио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску |
слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала. |
Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чуј |
оре, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светл |
беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразн |
по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он |
, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми по |
ашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је |
ош не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у |
севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и жив |
ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич |
оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар н |
а знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</ |
<p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да |
скочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па дев |
и да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> < |
ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће |
па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче |
гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја |
ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n=" |
Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, погл |
</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да з |
а може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="1 |
најку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> |
ђе му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а |
p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, |
> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Са |
е, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше |
је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол' |
си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни. |
ас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисув |
а, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је н |
S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убиј |
S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ |
и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава њ |
убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чув |
{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} |
ек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а д |
ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде дом |
био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; п |
фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолч |
и?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си |
море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас на |
паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Бо |
нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они там |
ече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпр |
а они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и он |
Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се |
ес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за о |
ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и при |
бро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“ |
а, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, нас |
е, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p |
и Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча |
е га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим глас |
/p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накри |
у што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! р |
! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, |
и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у к |
се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мир |
треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да |
онолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пен |
рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још о |
једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама |
е и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могућ |
p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Б |
а видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! |
а наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дув |
е, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Ше |
а — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Ок |
тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево каже |
> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. М |
двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па |
руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуц |
ло у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> < |
а једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир он |
казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну д |
има редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онд |
па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} |
ир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> |
у га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с |
Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаве |
иловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Ка |
аместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} О |
он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где |
ао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као |
оји су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га |
вко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ |
страга дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пу |
а махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> |
ине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на неш |
ом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</ |
кне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="1 |
пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, |
он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси д |
е године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из т |
ђутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, и |
требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И ти |
ли Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега |
S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прил |
на!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама |
да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадни |
} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, |
а већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне н |
, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи |
Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ћ |
то онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?< |
е љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно коле |
је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве го |
ер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</ |
е!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће ј |
о свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, т |
газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га |
о си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже ча |
су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А |
воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p |
д, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао |
га!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе |
дговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу |
о седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, по |
д побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала |
баво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} О |
Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Уба |
азасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај |
<p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја |
ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p |
Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па |
ам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с ви |
еч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би |
еоград у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> < |
а се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас |
ну овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — |
ни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде |
јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курја |
о да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу |
!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује |
у!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— |
/p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> |
А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочиј |
о теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке |
га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јаг |
век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> |
!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је |
ио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p |
лију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— П |
ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и сме |
ењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају |
<p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p> |
еч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради о |
Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама |
ш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног п |
> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је |
ја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође. |
астурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био |
скачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слатки |
Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је д |
о, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој |
за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пели |
и осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изг |
Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и |
ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој |
е.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и |
уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа фи |
рник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јо |
у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Ма |
рећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} |
роши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авл |
ше воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, госпо |
мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде прек |
дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} |
почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи |
ричајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју ве |
је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога |
ме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухва |
<p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, |
њег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуд |
еће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побр |
<hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, ш |
вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување |
м!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твој |
тиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погле |
тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама за |
н!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Как |
еси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде ка |
е Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причањ |
нај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на |
дај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!< |
— Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стад |
ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, б |
авање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање |
муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и |
жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрам |
еглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури од |
p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калч |
ан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше ј |
тијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!< |
е, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' |
председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да в |
роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме пре |
/> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— |
це Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и |
<p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испр |
реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нис |
мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, ха |
Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до |
л’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.< |
иде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куд |
бро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Муч |
ати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— |
да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш |
</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} |
а (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је неср |
арут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивај |
.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану ч |
без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ћ |
pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— |
ако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен санд |
Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> |
„Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Кла |
пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} То |
да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па |
зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише |
у Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно доша |
нгије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, ид |
азговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџиј |
ко да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да з |
врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па < |
м рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад в |
алча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самн |
ва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај на |
, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Проку |
о!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} |
идати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!< |
викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, как |
ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући |
врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; нату |
звол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала |
и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, госпо |
’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њо |
леменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уобра |
л такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беј |
у даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да пр |
а к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер |
ђа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви нем |
кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад |
ас промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа |
а муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згод |
емо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, |
вако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и о |
па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не |
к и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S |
о! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, и |
Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја |
лисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до д |
Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, |
алчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се т |
аш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска |
заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да с |
послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш тв |
работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти |
>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти |
и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг кр |
о саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, р |
го волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па |
} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас ша |
ече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ј |
аб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господи |
вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да ж |
о.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто м |
тога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</ |
а да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика |
<p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока |
"61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала |
ке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја с |
кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Д |
јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по р |
не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, прате |
кције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} |
вим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа |
то је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, приз |
>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита п |
ако овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</ |
ринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама мол |
седниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу пол |
јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно к |
>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па н |
требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, |
вана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, |
p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — С |
си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар |
лачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда |
!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од |
ој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на |
госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p |
саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар |
рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — неса |
p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{ |
Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори вр |
ућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ |
е керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она |
лава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева шт |
у керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно заб |
онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад |
овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака |
акле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита предс |
памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и |
е шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг п |
ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече |
ас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, го |
њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да г |
p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за ш |
p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кад |
но, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, ка |
дниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха- |
у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг до |
убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га не |
одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, б |
ик.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За до |
приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас ала |
а три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја |
да! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну |
једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си г |
шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, |
па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти чов |
подин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не |
мујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p |
ага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казн |
батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — |
сјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гос |
е прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло |
доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој |
ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па как |
је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и у |
нај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л |
ој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као расту |
и у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у при |
сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јо |
што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио. |
м непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и до |
ете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „ |
е, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митк |
</quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дузд |
о сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бр |
ини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати и |
а не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остад |
дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после пре |
— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг |
, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „ |
ап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине об |
ослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се |
моти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у п |
у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по |
ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас же |
писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгр |
ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је |
кочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— |
ређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} |
{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побег |
уће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Ос |
о остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати |
, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весе |
у!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се |
а.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те |
тајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Дру |
дине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек |
осподине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S |
кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан |
Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Фо |
ако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а |
га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, |
дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја мора |
к она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, |
ази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на са |
једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту к |
ве виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује |
рењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог |
Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад |
апој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом иде |
лне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да кв |
нија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивк |
тнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прок |
жем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, |
м једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола о |
лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, ве |
ушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледају |
писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији исп |
звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба сво |
подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокош |
вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> |
гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фами |
је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, |
лча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фанта |
ој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним п |
ваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, |
!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селск |
> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, д |
е тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало гл |
>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n=" |
па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум ч |
јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених с |
обратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; |
Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету! |
за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, |
/l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше с |
х, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафа |
је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не |
ли Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} |
и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија з |
.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче дома |
, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас |
ин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Ту |
рјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамиј |
него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, |
љине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут |
За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтел |
тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек с |
ка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и |
де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године |
е који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева |
атим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, исп |
Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је |
поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} |
г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле тре |
како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кеце |
се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази |
претио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски ш |
како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто |
у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука |
атија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{ |
гње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па |
је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој |
било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у р |
{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, И |
од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и о |
емисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ с |
им — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги нак |
теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p |
дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, |
к који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свак |
ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Може |
дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и |
знати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас мој |
подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говед |
излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и ко |
еде си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом |
те да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте |
и платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ |
ра напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато |
а се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријол |
а сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да р |
пасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхар |
рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр |
дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом |
егову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазе |
> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако |
није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да |
оре, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па |
} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се |
ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и де |
ачеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар чове |
мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с |
име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас до |
ставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и |
еше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за |
не.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с ов |
ине, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ив |
p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај тра |
едан, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То |
, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ ве |
.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не позн |
игнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар |
вет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољу |
S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући |
/p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да к |
а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не м |
јемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— |
S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да б |
авија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође о |
>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} К |
помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, |
p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и |
остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! в |
у у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуш |
еси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и |
Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу д |
... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столиц |
руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љуб |
е Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча |
</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, х |
и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! |
жељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо с |
ћа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p |
ушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет она |
еше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, |
а коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, кој |
веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ |
> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, к |
а, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да |
откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега. |
тује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, вели |
случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хом |
овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да |
и да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем ште |
родадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф |
о, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до с |
амо јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а |
Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица |
тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Кал |
светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши п |
не десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена |
збиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није м |
врдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и |
ђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пе |
="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ћ |
ди.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{ |
аврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина п |
вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> |
а коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али |
ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га |
свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо |
е вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што след |
дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити |
клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески |
ије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељск |
у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена |
, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја |
ет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи |
ена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, рос |
слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи. |
} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ |
е, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта ј |
ети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био к |
и ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао |
ечена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето |
с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бат |
мке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча |
е млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајт |
пођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафа |
} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А ј |
побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајиц |
су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кар |
ало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, |
ли срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако леп |
ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а б |
} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што зна |
пом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаш |
и некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="17 |
е то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог |
ри места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па |
сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и |
Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} |
деш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S |
ћи се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на гл |
знати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се соб |
значеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчи |
их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а |
вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и буба |
слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац .. |
Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће. |
’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у он |
пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су |
ећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран. |
ико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислав |
сле и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а |
} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја |
сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка оста |
друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и ова |
да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина М |
на, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. |
ај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући. |
ен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни |
ли Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, |
ју!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S |
S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде к |
на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, |
хове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га |
ркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељу |
црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у к |
Фун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмас |
ленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре јед |
лава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским |
анице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забавља |
нар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, |
} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманет |
им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све је |
уву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији |
руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живк |
е умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n=" |
нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</ |
а</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у |
се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, |
им панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као же |
стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварен |
ети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је |
хватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n |
страна дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФија |
утујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ |
ганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запа |
, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте прав |
То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Ку |
а гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу |
l:lang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, |
гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па к |
ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мисли |
фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и нав |
по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик |
жи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} У |
а гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Сму |
највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно |
p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да п |
мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... |
ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама |
брњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи- |
ом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим он |
ваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p |
оследица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбо |
p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко. |
би за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-па |
авом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И |
и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, д |
лаву не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер |
а се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ив |
не у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је г |
чује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадра |
ме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби |
у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан свој |
ојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; про |
а... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и с |
јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и мо |
да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди |
елики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења |
’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну во |
им, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, |
, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, |
Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка |
таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине |
е газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} |
некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и уне |
з виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, госп |
е фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу |
омињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом о |
енце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка |
ћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи |
један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus deli |
и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко |
он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кар |
евојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капар |
ном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом св |
аш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавешта |
глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те |
Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном н |
у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме |
е би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле |
ал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајду |
рате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} |
на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „втор |
ви сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти |
угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто |
ас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пц |
S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли |
м шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагик |
се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а врат |
посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивк |
љни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих |
пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље |
андисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска |
биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани |
вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш |
е! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p> |
</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ |
лики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, најв |
ија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала |
и се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио до |
еној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутин |
и гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које |
смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p> |
богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, |
разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смер |
као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв |
учите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Мари |
ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чап |
, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} |
ш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лоп |
ашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја пи |
д муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од |
беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у |
што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мера |
закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и |
ведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p |
а жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па о |
{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да |
вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракит |
бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па шт |
ренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, |
вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима |
Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачу |
ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</ |
ам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бо |
несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим |
ашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S |
и се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па бак |
.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’ |
је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике н |
јстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— |
а ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p |
имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да |
ко и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и |
деру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг |
е, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да |
дине.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је н |
је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у о |
удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> |
— „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче |
је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија |
месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се |
улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— |
сала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо |
>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачу |
{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија |
и па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја |
меха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се |
шир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике |
.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> |
Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече |
а скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њ |
да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</ |
Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пр |
ар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, п |
ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си |
{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу |
тиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> |
чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а |
једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прош |
уј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, |
, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје |
му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да |
а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село |
зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} |
чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплака |
је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} |
казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си |
ле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди |
сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си |
ан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за мој |
ајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Б |
лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојк |
стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше |
, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удови |
интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до |
<p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као |
ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће н |
и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јо |
сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па |
на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им р |
екни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече И |
капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, так |
ге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газ |
ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође |
риседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка |
да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, |
ржавски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па |
ви и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитањ |
S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши |
ар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да м |
— викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, мор |
улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она |
у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо |
смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, |
</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ |
седник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешк |
у бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли |
ијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} |
/> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да |
је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! за |
</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, б |
ос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} При |
војега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ћ |
њујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми |
а Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батису |
а ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, |
јиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да |
Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима мо |
из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од |
сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани |
се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не по |
Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што |
} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</ |
душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Кур |
ли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па |
лко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, |
ра, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} |
, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, |
и помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњ |
а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песм |
а овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у |
на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти |
, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, в |
S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две |
ју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— |
> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p |
дседника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да тера |
с’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, |
џеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не |
ан кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви |
о.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се |
/p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да |
е, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} |
кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За |
за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с го |
Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, ра |
шим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> < |
} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} |
тнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет |
— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља он |
S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуст |
</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, госп |
неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Наста |
е оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S |
се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има |
ели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли |
{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, н |
господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, |
а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се сел |
службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — |
л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто св |
се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја |
у?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за пр |
.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.< |
Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да остави |
ј.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је |
и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључеви |
отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде |
е пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на |
, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Н |
инкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узи |
>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој |
а така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши с |
сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја! |
p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n= |
т интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ пр |
ба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лој |
дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како |
ир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти с |
ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум |
бијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету |
вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} |
ли очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} |
а ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, |
?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb |
ад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој млад |
свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!< |
страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих .. |
р видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову |
као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А |
о да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p |
ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— К |
а као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио |
изикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p |
стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и |
довољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уло |
капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каж |
ан предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; т |
ној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подру |
гу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем |
жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Не |
је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Кур |
е неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. |
ручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама ја |
кера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојен |
ме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се по |
рдан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мир |
и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; |
угој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барон |
Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудориј |
— тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох |
S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгл |
о везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој |
гог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А з |
јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш |
, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} |
власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на ст |
и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку кр |
чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете |
де) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању |
бог очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари |
Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол |
отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору |
а, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од п |
тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми тре |
хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви |
ђа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уст |
ати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од |
си... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у са |
ам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безако |
и капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго ј |
апуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом |
ту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те не |
са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година |
а на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми т |
веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј м |
њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја |
/quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код |
есме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, п |
рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу |
презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме |
а појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чира |
они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председ |
ће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурич |
ала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па |
а идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристија |
вејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене кис |
разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџил |
е тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе глас |
о, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} |
је.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и |
, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам |
ом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми то |
а!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, ја |
ога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја |
по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ |
, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, ве |
{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, |
.</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање л |
ш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни |
<pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та д |
како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у грамат |
по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица ка |
но јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук он |
аво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p |
ој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да |
нл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело |
сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима |
па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га |
кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да |
више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидн |
Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама у |
м побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми н |
ако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Нат |
уком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је |
стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијам |
цима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у сакс |
, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Мо |
н човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску |
беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и |
ара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја |
да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, зна |
прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> |
сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спаци |
иле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, |
Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — н |
здадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, лел |
кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар |
.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки |
ја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота! |
аји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’ |
јци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је мага |
о?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз ви |
а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не с |
а ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што |
како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S |
стаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ ку |
ј време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно |
брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, изв |
собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин. |
сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казн |
: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и прис |
.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а пошт |
ше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а б |
у против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшил |
лаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што ј |
устра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек! |
и:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па ча |
Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач |
зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> |
лужбу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу д |
дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је |
ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, з |
у од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, по |
зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпе |
вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега д |
д сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео н |
опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</ |
дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите веч |
вљам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, |
А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, |
ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па |
р гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па |
<p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, |
о као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу |
еклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав |
шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb |
Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште ј |
тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и т |
изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам сам |
о сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, п |
врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишт |
кочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом |
а.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, |
разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин |
љ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време. |
е као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од куј |
дела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начел |
а, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела |
е долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и с |
о, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове кућ |
реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb |
а.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} |
</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све |
<p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви! |
сподин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једн |
домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чор |
човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим |
ше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му н |
quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</ |
шли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — |
у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем |
— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебиј |
е а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко вре |
дем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам |
џија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш з |
Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам |
њеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, |
иска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и |
!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам п |
ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', |
S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не |
век, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за до |
, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу с |
на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори ли |
ћу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим |
вратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо пос |
за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и оп |
и су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које |
S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пак |
та пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и с |
молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје б |
де? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракну |
S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде |
! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми |
јаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и к |
твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стад |
зу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће |
ачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад |
т, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Т |
не и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посл |
ок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам |
дине славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја к |
не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Ј |
л’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре |
>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Има |
Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам к |
пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ |
мо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и |
и: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнрих |
Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога |
p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, |
иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{ |
е не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S |
а ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по |
ркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога |
Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сик |
кој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорт |
к, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћ |
то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по нека |
како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих ва |
<p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први |
ли још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је |
вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га |
туј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оно |
ледњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један ту |
те из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94 |
нда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’ |
а звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њ |
ебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије станул |
Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> |
скочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, п |
па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје |
и џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више |
<p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија< |
ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо |
степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј зе |
ажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа не |
познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе р |
елебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву с |
идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друств |
Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје вре |
арин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пор |
смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, |
од мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Ч |
о дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознат |
ј жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у |
, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београ |
а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути |
} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах ја |
/p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела на |
о стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Све |
ote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ |
Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па |
запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, |
њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видет |
А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} |
ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве |
ене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био живо |
е љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, з |
ору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, |
иће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам |
амо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, к |
ало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређ |
едно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-да |
сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је |
м видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се она |
Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{ |
азним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време |
ако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те јо |
аш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје го |
, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти |
<p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па л |
несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p |
Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си и |
не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седа |
да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како с |
ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и н |
здрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео |
ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при пл |
час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се за |
и је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— |
јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески пис |
апску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му |
оспођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад уз |
о је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад |
} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободн |
> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо н |
и ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним |
ци како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задо |
рџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, нави |
сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече ј |
7" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми |
ато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим. |
Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послу |
м двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ |
о вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења |
илега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде она |
{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! в |
пек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, |
S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крст |
рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а п |
олан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, |
јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад |
де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом |
извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни сал |
p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па јед |
уру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па |
запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, |
ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</ |
азлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто |
д Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Ка |
ад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити |
маћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како д |
ји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита |
, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник |
у, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрум |
је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Кур |
славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је до |
ногих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и |
италаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радил |
анпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, гос |
Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, |
којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете |
ко ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а к |
Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу |
се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџи |
алча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели |
ор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Ч |
е и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још ви |
Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада |
, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, |
ројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страста |
бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је |
ирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним с |
муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми |
е у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео ба |
.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од |
га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Д |
тефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донес |
} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и |
>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице |
атали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хо |
госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и |
е за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и прев |
, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох |
<p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му оде |
е слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, |
ине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без |
и.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као шт |
би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} |
ола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n |
p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је . |
амо ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што |
дно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно К |
до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси в |
p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, г |
ли сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па |
p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам |
ило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само |
ика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престад |
срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да |
слешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам |
ба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да |
дина како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} |
к, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо! |
еранта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш |
ђа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба |
урјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то |
ус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p |
ан ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести |
лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је |
ема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подрж |
молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, |
ао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио |
м, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поно |
неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам |
{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) остави |
и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , д |
ш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га бата |
може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" / |
дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде |
он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава. |
неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло |
но и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а |
в, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, |
м и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде |
ео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на |
..</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидат |
ли ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} |
...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— |
де мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од |
> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи... |
ош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ свак |
вај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} |
ђи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</ |
е знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад |
асова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне |
е, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако.. |
па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не |
им.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ам |
е иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, |
ислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја |
па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="12 |
викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али тр |
и ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина д |
Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје д |
замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ |
ј пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више |
д самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рек |
ли госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све в |
, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— |
обро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам оп |
ђа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем |
четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски п |
д је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, |
о — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потраж |
ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па |
, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако. |
ен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што |
оверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини мор |
„Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало по |
вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо з |
Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} |
сто, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам |
ник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! з |
ће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{ |
аво општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било |
прила, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлоги |
а да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су м |
ровремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да с |
е; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из |
а ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него |
дна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми |
у.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девој |
За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господи |
а, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу п |
огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је |
страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужу |
аље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна |
а себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужу |
ко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је р |
мо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господ |
и оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на друг |
оју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо |
ао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Кал |
ре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам п |
ote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Ка |
и да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, к |
акво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје |
А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите ш |
сују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени са |
ка, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у мо |
Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <qu |
Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне |
оли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа |
ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и |
н’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ |
.</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га С |
да-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{ |
ашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} |
побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону др |
ote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Ан |
магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се |
l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни п |
твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне |
саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је |
ам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште н |
слиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, |
ше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— |
ле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Д |
ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малк |
стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане |
Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а |
алови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ доб |
еклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, |
време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што |
ча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учт |
— Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријате |
ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-п |
на да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, |
ад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} |
ућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Спол |
ољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава |
ју они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни г |
ење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S |
ј побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из м |
Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збор |
и рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — |
Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, |
у страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да пр |
у Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, |
ек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање |
> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! |
ми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча |
ар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, |
а славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије |
осподин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала |
га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Ми |
е тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас така |
елки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ |
што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у |
ад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да |
а један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча |
мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, |
, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!.. |
а-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Паз |
ме, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авли |
нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, |
е, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим |
видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, и |
пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас |
?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па н |
ек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— |
ко мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>С |
њу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да |
, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како |
басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, |
ш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашт |
ан, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-б |
у си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, ка |
ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па з |
а јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите? |
ше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес |
подин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званич |
р сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија |
у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крил |
/> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да нач |
ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас ж |
еду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си ви |
ега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо |
нија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ће |
там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча |
о, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па |
е веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, |
Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божида |
да.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен |
ију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко л |
бава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, |
ого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој |
гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје и |
и му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> |
кочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там се |
ети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патериц |
је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на д |
трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћај |
сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Ниса |
м његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад |
.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу |
инем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркаци |
је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутал |
оро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, ма |
ца.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још |
/p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да |
раћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мно |
ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек м |
е чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S |
Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{ |
{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча |
аритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица |
Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој |
ти.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватов |
нске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и |
ролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ |
с, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председн |
} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цига |
пак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али т |
ки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{ |
ад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у ка |
мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако |
сом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не |
жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шако |
ање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p |
а несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише од |
дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дал |
е пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад б |
наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!< |
где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за т |
иш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, поб |
<p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и пета |
познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега н |
светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужи |
овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одо |
нето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле с |
едно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погле |
ту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани |
е, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лек |
"11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леб |
а дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с м |
доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина |
слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам вес |
, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и |
ни то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} |
-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар < |
с лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да не |
ело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се |
га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као |
смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез |
ица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивк |
е ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве по |
већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — |
науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецина |
урабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! кл |
се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли |
ни нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, в |
је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по нек |
е, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она |
дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да ј |
алу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ласт |
та и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин |
крали!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p |
д онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погле |
њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и |
еј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и |
но смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком |
их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, ш |
мали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопхода |
октури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да |
ој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господин |
!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето т |
ко није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се свак |
и у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још |
ине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И |
ости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <p |
то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и река |
љакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г |
лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре |
27" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише вол |
рнога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљењ |
лаву, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који |
и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него |
и су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су те |
{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то из |
јавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да ви |
да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека |
доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имал |
је проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био ј |
знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има з |
з њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксат |
у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и |
ја и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутур |
p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може |
аршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на |
раве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па |
ер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мис |
ругог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесков |
учно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Т |
Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по |
да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p> |
n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојч |
, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из |
ијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, |
ад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешк |
у.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма |
он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и |
а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се |
’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде |
ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па о |
и и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Об |
роје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три |
ра пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да |
подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пун |
е веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрски |
у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} |
лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда |
Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међ |
ли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пе |
ens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови свато |
на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барја |
ву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пр |
с прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско ок |
рко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам г |
/> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није |
а у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курја |
ој си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{ |
<p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</ |
дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, госпо |
си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти |
милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко п |
ан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањи |
па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, |
— а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, та |
више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чу |
>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и |
се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од ониј |
} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу. |
о стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен ки |
ало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! завр |
председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је |
наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у |
м — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за |
оказа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живуј |
рестала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и |
="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у |
зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми ост |
ично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дан |
нђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" |
веде једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се |
нако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка |
превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи по |
, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, опису |
и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да |
урјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле |
/p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— |
ри бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p> |
нија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а ш |
па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, к |
ој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, н |
код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и |
} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бу |
вари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкез |
е тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чи |
десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали |
.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се прима |
ца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} |
А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно маг |
и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајао |
/p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће м |
именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, је |
ужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад б |
рко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> |
ш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ им |
ричеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Мол |
како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</ |
м неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад |
мен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да |
од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, з |
идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си ес |
тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( зав |
рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако |
ре, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа |
ова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} |
ти-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све нап |
м лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не сла |
а то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{ |
лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што |
погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А |
да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ д |
слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље с |
ики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљин |
ле пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показ |
екога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самог |
а ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> |
авим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— |
ационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како |
дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, госпо |
а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{ |
траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: по |
а једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то ста |
у данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој |
другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан ве |
еког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у ц |
зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости п |
вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{ |
рков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венча |
о пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то спо |
о сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спр |
ебарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!< |
јешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (и |
е помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисањ |
еее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дер |
га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — мо |
<p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И |
радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци |
ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очи |
опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на |
пи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим |
p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћ |
вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко ц |
веду! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам |
="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја |
миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућ |
иво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, |
е једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила л |
е Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S |
Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га |
пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће ба |
чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми |
и, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му |
тељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хв |
више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да |
слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} |
о, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу |
о од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бо |
аденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара) |
, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те с |
фка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Х |
> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви |
ушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорк |
пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да завар |
смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану |
о димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити шт |
нодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зи |
па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па пр |
Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дак |
ко како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>М |
ј.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад |
{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало.. |
ица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пи |
апу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— |
ересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га |
зности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи |
ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако с |
међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита |
забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише |
дно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутин |
уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неки |
веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; |
же, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> |
вито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <p |
и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш л |
и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко |
, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу |
са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред |
и су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је |
зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, |
без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати |
ити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>П |
овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је |
и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! реко |
накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу ку |
ако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече |
могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, |
ма и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и |
допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште м |
сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> |
а треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Кл |
јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, |
— веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако г |
ше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав д |
оже веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио с |
<p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што |
ада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац н |
том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола н |
на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно |
чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију к |
да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момц |
, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, |
најеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого |
ко не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> < |
. посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога т |
рак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{ |
о и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у ло |
ра-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини то |
омаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрел |
оже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, н |
гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се |
ил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по л |
нтазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки |
ку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Мо |
ш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! |
ћат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча! |
лава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, госпо |
ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ет |
е стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ с |
еб’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60 |
а како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћи |
ки судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и |
9" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p> |
га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упре |
али ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом у |
к озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би |
и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка је |
те а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и |
домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јор |
кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упозна |
па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар св |
молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли |
ићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дан |
ем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се су |
апраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају мн |
их«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Т |
фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћин |
лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева |
p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави |
урјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко о |
већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! реч |
ви очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слуш |
, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек |
колицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с го |
к.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да би |
о је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang= |
некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете д |
и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} |
тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, у |
оворено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Ку |
опчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и преда |
т, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> < |
што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча |
ратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви |
Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћ |
метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутс |
им шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао пре |
га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасењ |
чеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још |
ћају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа |
увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више |
.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па |
а чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви |
p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да т |
авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, д |
таћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— |
енада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан ре |
!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа! |
, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћ |
е весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</ |
на, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</ |
е ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпев |
коше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Кал |
м, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет |
атали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на |
овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је |
упај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и де |
атима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија. |
а Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{ |
у, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ бр |
д’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо из |
е разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!< |
из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb |
/> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p |
у не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, |
Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Св |
си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курја |
<p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прај |
.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’А |
таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе ж |
би славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вел |
м чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, |
на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од |
обудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рек |
јаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражи |
на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} П |
лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај |
том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угреј |
лици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се ч |
то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} |
ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, |
ће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Св |
здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим |
ајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, |
ељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} |
право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, с |
толика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од |
и се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, |
рорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највиш |
је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред |
p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!< |
ознато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоата |
кородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на |
ечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе |
И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по дина |
вији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а о |
а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш |
жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито з |
да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли к |
ргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, п |
капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену црк |
певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још ник |
в. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао |
њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светисла |
!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да нав |
Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су п |
ко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципе |
н је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког |
и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина ник |
ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо о |
ислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене |
{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити |
пут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих н |
чну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један |
} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се ту |
едајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И о |
трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, |
грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћи |
еси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Мари |
и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и |
поља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузм |
се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и |
а чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко врем |
о, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са ц |
ерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и в |
ичан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, ка |
>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да |
показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке |
ине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимс |
з бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспре |
тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман |
обу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S |
Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану ( |
слава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завир |
у није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како |
е.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду н |
ам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S |
Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мај |
то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ доне |
тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ј |
<p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друс |
/p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она |
ола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети |
разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по д |
ак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја ви |
све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, |
ка да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се |
<p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А к |
је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S |
распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита |
ских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омас |
виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, п |
ој Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у рад |
узећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отима |
га посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, |
какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидн |
да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb |
е, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напр |
Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> |
о.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима |
ганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Свак |
ци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала |
ли то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механ |
а га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} |
господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почињ |
Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А |
верен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-п |
авише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истуко |
е како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</ |
Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, гос |
се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусов |
</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај ч |
он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море |
S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па ви |
освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је о |
в да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој доб |
ица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! не |
цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксији |
его као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак пит |
а је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорга |
атом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном њ |
вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципел |
у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога ју |
есрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— С |
е послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслу |
откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке ис |
им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, н |
ских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада |
а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек |
јстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... мор |
ман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине сво |
>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи |
од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назове |
а буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и |
их хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама |
иканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери |
одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне |
ади и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „ |
ку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш |
игао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а |
ину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше |
риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да |
е не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивк |
е сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и |
е.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају |
гани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и |
ео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у |
ли оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке |
и Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! |
ли Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председн |
х, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се |
едбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошл |
, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> |
ирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручи |
о а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> |
p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српск |
ичка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да |
рећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и ста |
дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ |
кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми св |
други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, |
алча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам и |
о Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, как |
си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — |
уку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја |
такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да |
радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ |
те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до не |
а сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим ниј |
ест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочец |
има, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S |
у што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских |
у, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Панте |
ги славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни п |
S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти |
ше домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилук |
молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пр |
ио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати |
сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви љ |
да кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвен |
е морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки п |
је видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско дру |
је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама |
— што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији пи |
одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и ра |
је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила |
ди тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} С |
ма, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али ј |
оме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш кол |
ном, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га ук |
али Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Ча |
е може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војск |
рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрт |
ао страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољ |
етислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљ |
речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> |
је ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-б |
су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде |
се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштв |
{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, кл |
естише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S |
гова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и поз |
ватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре |
дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским врати |
ајмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и п |
еди, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако те |
ично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима |
тали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; ал |
им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца к |
рдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам |
бим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> < |
ан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као |
, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у р |
таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света |
е Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и |
S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити сво |
омаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго вр |
етло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их мож |
апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу д |
ако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окрет |
и ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и |
шла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро |
бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је на |
им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: |
а.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим |
аву у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао п |
алча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кути |
е и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усре |
S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— |
што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе |
својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; тр |
, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку |
се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха |
Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше ст |
јуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно ј |
ја оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестраг |
и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, |
е биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме б |
иве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешн |
о, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, |
и, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао |
е подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврд |
ча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова |
и раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја присед |
салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, је |
, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, је |
друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје с |
се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је |
с нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Кој |
адио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонск |
је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и зад |
паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мери |
к и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p |
је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија |
мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стар |
лећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин туж |
ђа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће |
} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и окол |
сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облив |
јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онак |
шо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да ку |
ао удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим |
ио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи ле |
а саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си |
је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} З |
шири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да |
> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу |
гави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ... |
сад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote |
у председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах |
е само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{ |
де види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ |
{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чини |
.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивг |
инарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, |
а нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џу |
е носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к |
т на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— |
рене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман сед |
оказа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два к |
и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и глед |
ину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да п |
господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> |
— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита пр |
ост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада |
ва са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? |
Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско ца |
шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема м |
> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела |
ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћ |
узме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} |
признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најпри |
ћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кр |
{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, д |
один-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику |
{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција к |
ало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <p |
ућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, |
и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико |
ани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и |
крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— |
ече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на |
председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи |
вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газд |
и или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Уве |
, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко |
, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама з |
се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, ка |
на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу са |
пи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на св |
да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одре |
о време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Ко |
А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, |
>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И так |
им! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњ |
е?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, ве |
и налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује |
а лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти |
дговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре з |
ива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па как |
да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај |
а, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</ |
о!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој |
аријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку |
то се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећ |
ава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И та |
p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и уба |
рога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и тан |
олици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо з |
p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш чов |
тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прош |
та!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си ки |
оже, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побр |
зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је м |
од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.< |
} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте |
и човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу вид |
као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад с |
ај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да ру |
дисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Кур |
идиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вел |
свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и пева |
учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S |
при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти |
ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; т |
чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, п |
чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један м |
/p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне |
сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си |
} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима з |
S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да јед |
ек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} |
— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли |
ћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Тр |
век дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојт |
је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку |
о да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> |
лаву — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо |
хиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак |
није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су зај |
ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко шт |
помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} П |
ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку није |
гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје ста |
се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио |
бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућ |
ош мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете |
доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p |
овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} |
је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се ква |
уме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад |
да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек посл |
е вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослет |
ашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, боје |
.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском т |
ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф |
ло му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, св |
очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да м |
и и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега |
казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бањ |
ади, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда ј |
сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па |
а да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да стане |
ели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе ру |
опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај м |
ни су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад с |
а ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви. |
пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му н |
е тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, |
, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се |
женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј |
оги пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, оф |
а домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана |
> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил чове |
бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, н |
<p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину |
ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, |
што, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко |
>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, ве |
и оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може |
г совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пу |
кше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети |
е би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!< |
аравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — |
зи свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко |
уж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л |
она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, |
пак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како дос |
онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ |
изнам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, |
го овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо |
?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све о |
да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да |
n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Ку |
Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, |
да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био позн |
а две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да г |
ија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А |
еба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си |
. увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито К |
и!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја уба |
сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брат |
друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли. |
о! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{ |
ша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је |
лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и п |
не столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и ду |
p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— О |
на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човек |
ас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми |
стали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, сед |
овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не бр |
а ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем |
ри ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На |
зар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и |
} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао |
га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не |
није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих |
те се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли т |
аку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" / |
о авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала |
е нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако |
а, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" / |
маћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пит |
оћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! |
ћат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! |
нак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијан |
чно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да |
обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са |
говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не |
асет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих т |
и је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и |
ала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, призн |
, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним |
е.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долази |
ни смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! команду |
ро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још ј |
, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <p |
И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— |
Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прош |
недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> сла |
ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> т |
ек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се уз |
l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг |
а да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује |
ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им о |
ље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли |
рче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} |
услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази сва |
ужељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} О |
ам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је |
еко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је |
азао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него |
метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да |
ичке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је на |
лешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; д |
ију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</ |
викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће кож |
ео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се п |
га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Ка |
ођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} М |
!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не бе |
и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} За |
то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одм |
p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вел |
се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам |
ђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно |
по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађе |
ијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неј |
ам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: |
е сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p> |
игне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, з |
с у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу н |
Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то ниј |
твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче и |
ој време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика |
, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књ |
{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" / |
е почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта траж |
им, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам |
већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само |
али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова |
и их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају |
ју.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p> |
ва — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што п |
ш је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па ј |
ако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлин |
еде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S |
ту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, к |
.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: ј |
рење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој |
косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ де |
о, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то с |
-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све кра |
му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће |
страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те вик |
устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А |
преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> системати |
видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} |
луфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, |
у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И к |
као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први |
ућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја к |
да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курј |
па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни |
требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за ина |
га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шт |
трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу |
’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на д |
латкише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем је |
акле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! кл |
с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— |
ош једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше |
> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и |
полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газд |
лопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S |
кој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онд |
хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ив |
адем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати нај |
<pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А дев |
бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> |
епом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником ( |
е не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово тутори |
јим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} |
p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца |
задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја с |
а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, н |
рилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала.. |
си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запит |
један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запев |
ао човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби з |
е зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивк |
мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута о |
в, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, |
име! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово |
таде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па |
умен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад по |
чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу ј |
не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мус |
испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, К |
год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, |
седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, м |
а је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му |
у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, |
Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не |
оја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем |
, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија зар |
адне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да з |
егда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ов |
звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, |
е онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, |
рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућа |
бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче |
пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зо |
ешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде ку |
ева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги |
> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор доч |
, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председ |
{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености у |
!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето в |
ледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник < |
гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! в |
једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{ |
ћу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, |
чког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпи |
игане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, моли |
ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да м |
.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па |
n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за ло |
’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплати |
о то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и панд |
кој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо |
кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и с |
p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.< |
лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто |
ији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за с |
се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то р |
за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А |
спођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога м |
} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у |
— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— На |
виксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко висок |
, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а дру |
тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{ |
— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговор |
председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да |
би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спа |
зглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и |
да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем |
жеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше стар |
же и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракн |
таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, |
и игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама |
из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до |
искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рек |
си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, |
овек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на др |
да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зау |
си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће не |
едно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p |
иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци |
ђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. |
p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За о |
ну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и |
ту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво |
Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гл |
вајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, н |
одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се поз |
целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као |
, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-коле |
<pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се |
24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да |
</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само |
икако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, |
у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се п |
е овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тар |
лчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јуче |
ребати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попац |
шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључав |
ака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га по |
, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видо |
ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФера |
вак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p |
неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, |
{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не тре |
ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, |
а само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> |
онише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у па |
еаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па |
.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" |
одине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а о |
у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — |
а беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни с |
шка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече |
„писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мај |
а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S |
емате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас м |
е се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с |
погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворик |
и.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— П |
се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила |
опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман |
ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема |
} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и |
игара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и |
ди.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! в |
теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, ка |
у дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо |
ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — |
иси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и маг |
час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г |
седник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ |
вртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под то |
дна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила ларма |
оји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, б |
осле напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу о |
.</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се н |
дуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем |
!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И |
барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати ваша |
у?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу |
иташ лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— |
кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Ју |
ашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечи |
/p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравј |
демо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин д |
S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа |
одине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да ост |
ва такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече |
и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне |
уб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја |
а не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, мо |
еста, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. фи |
="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава |
рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало д |
ко чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награис |
ши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми |
саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А о |
ору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га |
Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и о |
ва, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за |
ј му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си |
обратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским |
убљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После по |
сница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те мил |
о огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана |
треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} |
се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом |
ког друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благ |
е гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и ци |
ања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, |
прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у је |
е.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек |
ј ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Си |
ет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И |
ково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, |
велико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} И |
ник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, каже |
ли Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</ |
е само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, |
као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а ша |
долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год сл |
уда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца ок |
>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И |
м тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш так |
, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите |
{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зн |
Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у |
ређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тад |
{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћи |
рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да пом |
руг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног |
онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жа |
ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће ка |
ед авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па |
} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није н |
а; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не сврша |
ијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомог |
p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли |
од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици би |
лте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли д |
вол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови? |
А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе |
о.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} |
иповина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна |
<p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покуш |
ла, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за сила |
ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети кој |
дричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се ј |
наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> < |
рамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине |
„Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гл |
ака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџиј |
веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биб |
ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љу |
глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују |
ити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> < |
јим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам И |
у неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без |
ј ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S |
и их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи |
е мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" |
е мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као ра |
рвозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте |
же оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене в |
јдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p |
Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убав |
етну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко л |
ну, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде ув |
будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па |
/p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече |
ћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели |
ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} |
ме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби! |
о! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је |
онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади |
рам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођ |
ки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</ |
ове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе |
мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме |
ја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стар |
Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, |
="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пан |
ју...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у |
и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак |
о га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било п |
ење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво |
отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој д |
Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће |
у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет |
..{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побрат |
а коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су изве |
аг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комши |
сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно ја |
своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му |
ардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам пу |
аде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима к |
за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p |
чак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан |
оште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи и |
оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} |
нам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него |
> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збо |
мује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви кап |
> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако |
p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јова |
во три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Шт |
ујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, |
прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћ |
а на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово |
оравио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га зау |
из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да |
S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; трој |
не.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџиј |
напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ п |
Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је ве |
олико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} П |
мови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!< |
омаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, на |
кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму |
а сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светисла |
они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим |
у нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га |
ј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо дв |
ашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хл |
ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, |
илазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пе |
сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о |
мо то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и р |
ко на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано |
ча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си д |
ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели |
е крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{ |
а бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви |
позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођ |
Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад им |
таде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на б |
м кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми |
?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па |
се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, |
ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрз |
још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола |
ук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лај |
време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и а |
подин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње ве |
јаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што |
>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама с |
о ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кев |
па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, р |
поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко |
ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> < |
летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па з |
же, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будал |
ву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пау |
сти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!< |
ено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} |
{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при о |
та то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече он |
вим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти |
че неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> |
.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} |
!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мај |
и, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих |
сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: пониза |
био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} |
жиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим ше |
а никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио. |
му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — |
ага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p> |
.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш д |
сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем |
другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Б |
рјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, |
p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— |
жено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! р |
едисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио |
вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га |
у и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и не |
говорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучн |
ио помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — па |
лав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати прича |
ошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бр |
пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема |
кла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је |
а си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p |
ата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од ко |
ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки др |
ени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, |
ли, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који |
, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно ра |
им мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођ |
и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте |
је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина |
и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; зали |
так, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, |
S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги |
јиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! ре |
икус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа |
p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— |
е. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па звај |
сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вел |
јзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при к |
славе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да б |
не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не |
лко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је |
ли домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— |
и:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганс |
а Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p> |
ру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио са |
х га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> |
оћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој |
ф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поизд |
{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— |
<p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестај |
S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да |
, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј биј |
јатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} П |
<p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је |
се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео |
н рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, ле |
е да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам |
у, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p> |
А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак н |
саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вре |
па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се |
ме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је та |
кошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И са |
ла, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S |
мири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од |
есам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш с |
{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’а |
ша знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси |
Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Ве |
иде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли |
н другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те |
е рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против теб |
х знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— |
н дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј дома |
баџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те |
Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кв |
ао што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од зал |
туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ј |
е Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ам |
ш да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја с |
си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле |
S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, |
<p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="1 |
и, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина ј |
што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} |
га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљс |
се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за |
ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вал |
сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, |
потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јареби |
олан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ив |
авити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет от |
е, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И н |
ле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше |
S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј ст |
блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ за |
.{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадо |
кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! |
луопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тараб |
требно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влад |
је се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Не |
едању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код го |
а славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, п |
не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вел |
откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — а |
одужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже |
на, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и |
<p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гра |
поља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови |
ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Ме |
ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче |
ски писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да |
добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захва |
ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, о |
л’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет не |
евету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb |
гиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па с |
сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казн |
и је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те |
-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка пога |
бредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и |
азати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S |
те, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивш |
ко сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слу |
.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице. |
амо тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу ва |
ги петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</ |
патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су п |
ас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред ку |
славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> < |
ила, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет |
рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} |
...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посл |
мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где с |
аши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде н |
запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги д |
бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је приро |
то му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама |
ом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено. |
и; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи |
Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, к |
оју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накит |
Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути с |
оре, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија |
коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, к |
гор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се |
неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n |
генисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жен |
{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини |
е каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми исп |
<p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза. |
еди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера |
јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Мариј |
фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после јед |
је, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрај |
17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} Д |
<p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђ |
мана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други п |
ст... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи |
аких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, каже |
ми.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетн |
само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по г |
једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, |
p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до г |
русалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим ци |
</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј |
е г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! |
и белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти так |
акле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знав |
ним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам |
јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја б |
славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад ј |
селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је |
карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био |
вљали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту |
мо у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да |
тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш л |
и беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам до |
сти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују с |
</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’в |
Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: |
— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S |
мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута ж |
се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло вид |
а велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за п |
прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређа |
ји онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, |
<p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше мно |
п.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило по |
ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњ |
Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За ње |
остима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S |
, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешт |
свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсоб |
е.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’.. |
S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зб |
свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву |
!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па настављ |
отроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек тре |
е, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вел |
што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за таб |
ете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p |
се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— |
не (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и |
ветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио |
е да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности |
драв, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали би |
га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у |
му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па ид |
ајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га |
све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Ба |
} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „ |
азијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је |
ву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као ма |
збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола п |
адоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она |
ујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и |
је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио |
лине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина |
>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче в |
А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружин |
реме причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни |
, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор ниј |
ли.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овик |
наф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</ |
, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> |
ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне |
Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашл |
о друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> < |
p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и ја |
е зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{ |
едник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја са |
авио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је |
пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, |
вним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек |
макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђе |
ј дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви |
реш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и |
-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несре |
атовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искр |
он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{ |
ећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш |
е друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже |
ајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127 |
p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без ика |
сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врст |
му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону д |
о да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ет |
p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калч |
домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати |
} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред |
лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и |
та мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао ј |
купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} П |
ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{ |
копчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешк |
е очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, |
т, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ив |
к прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљањ |
до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S |
<p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} |
да и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна в |
чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку |
а здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј |
„Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Нек |
ски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је |
, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути |
егли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по |
вито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад |
знати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се п |
а часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја. |
о:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило |
Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> |
м већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејств |
ањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>п |
њало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФе |
већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безоб |
здило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} |
слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би |
ше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, не |
а је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године п |
S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један па |
нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и |
не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! реч |
лезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? |
p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; |
и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватов |
све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла |
Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А ко |
Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не |
то си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председн |
укче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погоди |
Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си |
Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умр |
ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни зам |
Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја ви |
рате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, с |
ожи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и к |
јбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вин |
абе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено |
у.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем |
чи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих ди |
.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из в |
— како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да ст |
жи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у |
има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лиц |
б’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманск |
’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели |
вет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; |
дно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете |
вчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера |
еће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> |
оре, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{ |
јбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе годи |
8" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше дев |
ја Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Т |
се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глав |
мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога |
{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузима |
ршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами. |
главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.< |
аш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако кр |
И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ам |
ако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од в |
да да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брат |
а ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} |
него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је ве |
ма што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ остане |
<p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој |
>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.< |
ада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примера |
> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивк |
ли жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гу |
ије чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан |
животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с к |
ред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе |
га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па дру |
јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзн |
у честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва |
и се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел и |
ању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључ |
з кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час вид |
стина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају |
је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што ис |
Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија |
с.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели |
ији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпо |
да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију |
о натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор- |
о нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} |
<pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у врати |
.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле < |
узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да по |
о ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад о |
<p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу д |
<p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је за |
{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волу |
Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је |
да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калч |
еди си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг ов |
ни гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е са |
ак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку |
тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p |
омаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни |
еме стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да |
Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Под |
Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ва |
брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док |
<p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет И |
о у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћош |
!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} |
рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом с |
вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људ |
ло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше |
а је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не |
"154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је |
си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S |
отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мно |
да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су |
ote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут уд |
, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вел |
ери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђ |
тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{ |
чува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је на |
познати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... |
си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја |
с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти |
ми Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би! |
ветих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S |
се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, стар |
јим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али |
ло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господ |
зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, ж |
ајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радова |
! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја |
прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух пр |
када му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује |
огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну |
угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, м |
ојих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, |
х, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиг |
и други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газ |
избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавн |
још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старо |
ма.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга |
n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} |
лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, нег |
момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а |
м па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли |
ило урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Пет |
к су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авли |
> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој |
им шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог ф |
као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радо |
о пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: |
више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се |
Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неко |
ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али |
и 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно н |
из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босо |
а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој с |
<p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање |
морни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} И |
ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— |
умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже |
амо био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори |
у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао |
врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу |
н ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> < |
кле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; ма |
head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Прем |
!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђ |
<p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, з |
аФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала |
ком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш н |
но.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па |
ари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњ |
ш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имај |
то гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и |
е, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. |
један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија ба |
кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижова |
<p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим |
ни се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Св |
ра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> |
о охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах п |
гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— |
је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’ |
.. ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од то |
ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојег |
ком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла |
акав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, јо |
и Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова к |
аље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они |
доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одваја |
мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погл |
ом гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се з |
СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо |
се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га |
quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњ |
те! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте н |
е кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја х |
јући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали ви |
ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану |
чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апе |
а бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> |
и него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што |
ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и нама |
о ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављ |
ре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући |
прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши с |
писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, п |
жен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке |
, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да |
Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, |
оште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми остав |
А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону с |
к, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те |
Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи ча |
а, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асл |
p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу. |
луми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Ка |
редседник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и |
грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча |
ветлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај |
!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви каз |
Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-присед |
етиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калч |
е му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав |
, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.< |
аш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти с |
кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш |
е се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се |
пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни |
S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаес |
а овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не с |
разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја с |
но, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узе |
.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу |
и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутаци |
о се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе |
к крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријат |
и и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знал |
не па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бак |
тељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остал |
ругу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћил |
их који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти |
н и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез |
ам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао |
аг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— Т |
ла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само |
ук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S |
извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се по |
ча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први п |
, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.< |
моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Час |
S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи |
ања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пр |
бореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и гово |
сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извешт |
ај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И с |
испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше с |
као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа зап |
о је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на д |
рукчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— |
Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! кл |
а ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идем |
да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо- |
муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оно |
сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’А |
p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпе |
иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми |
не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћет |
ку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} |
p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од с |
p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! ре |
ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб |
Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и |
си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један |
рјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен |
, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем |
нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а о |
лу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније уп |
руг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао |
p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на |
!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је пр |
да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав |
па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на ча |
Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, |
, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен о |
а ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн му |
ачинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај |
викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да з |
с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} З |
наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Так |
Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што |
љен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, |
ако, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете |
и, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим |
председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— |
једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> |
да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S |
идиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба леп |
може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па р |
у Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил |
, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој з |
си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срам |
ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ |
и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је поса |
иђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господи |
Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, |
, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом |
ине па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како |
садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и са |
јак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвал |
а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — |
и теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му л |
Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даљ |
ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p |
обро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и ње |
ма, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све |
спред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искоч |
а теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гле |
ким пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> < |
аљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред |
Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуко |
а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу.. |
ди, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разгово |
узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју брук |
баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без дом |
у, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, то |
побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p |
и и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам |
икако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја ка |
кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад она |
певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама каж |
нај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на |
i> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе |
ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па |
ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо |
ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем |
лиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ |
а’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</ |
е своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а |
аки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из мес |
кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање |
л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече |
јим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја тр |
алча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} |
p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дан |
Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} А |
ољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су |
дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — |
не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час сел |
возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у |
и тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! бољ |
кад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и |
органџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дан |
да-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко |
апуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компе |
цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па |
ма носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а м |
ац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезл |
у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! |
иганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме б |
леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и ч |
је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко |
натоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на сл |
а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти го |
о ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, каз |
о дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак |
ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу |
гачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Из |
, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како вик |
о?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S |
је налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога рад |
>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да с |
шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јан |
мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријо |
са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са |
<p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За |
лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком! |
т каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три |
рате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети т |
ајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{ |
председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, |
м) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, |
ме, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није |
едну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радос |
S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} |
л’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познав |
ега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141 |
е, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе |
.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми |
е добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не с |
а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад до |
га коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па |
овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјав |
рника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја |
> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти |
браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а ни |
м, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћ |
вима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искрену |
начејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква |
гње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда с |
де шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко р |
сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за |
х одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три |
ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, к |
рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господин |
тво!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже присло |
</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и |
едник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, о |
лча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, в |
.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш как |
рганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт |
А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој |
S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не |
а сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим |
ај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам |
докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ће |
Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тик |
акви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, п |
ше се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништ |
навам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на |
н си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га |
ре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светис |
и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на |
у сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крш |
ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, п |
к; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — |
ме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, з |
их комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлик |
а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше др |
бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу |
да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, |
рка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па |
море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — иска |
ују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{ |
ели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам о |
оји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, ни |
рим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} |
Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му ко |
у, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— А |
>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ |
p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен |
од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’ |
како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантаз |
иседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао |
т није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? п |
>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испо |
терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти |
адожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младож |
ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели И |
>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</ |
е у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати нат |
л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати свој |
е туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, с |
останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к |
у веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно |
н!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! завр |
беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг |
с и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо |
гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал |
} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па м |
: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме к |
{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај деве |
ашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш |
ча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога до |
селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча |
ој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} С |
новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет |
ло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви |
ако теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Де |
јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само |
им за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Ла |
а само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се оп |
аме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу |
-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; |
тидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо |
ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка |
тим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате |
те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб |
и, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама не |
ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, |
, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} |
он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо |
да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па |
се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кев |
ас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— По |
га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу |
p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> |
о, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по |
обро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек |
а шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за ш |
о лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што |
овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо још |
и остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ |
S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, |
телију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезе |
бука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас |
оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, |
и идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калч |
да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча |
, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, |
ради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми ви |
з општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се и |
га и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. |
оју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печ |
Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлаче |
таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и |
кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како |
познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветск |
нам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај |
, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен мож |
.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно |
дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне |
хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — |
а дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, д |
да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да |
куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у гр |
убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> |
ању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један руме |
ако то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курј |
>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно |
и ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, |
аше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</ |
S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а по |
рено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се |
а саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — к |
ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после н |
е тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а |
Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн |
е превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја ка |
зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешиш |
одине бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!< |
сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми нес |
и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си з |
естоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> < |
си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из |
е.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј б |
е ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се ср |
и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште м |
м на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} |
вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и с |
кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони |
си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље |
лејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у ваш |
> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у ан |
на се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> |
ованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавте |
онлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си сед |
ојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> |
јицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги исп |
ако Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују чо |
и бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачу |
ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: и |
зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после |
а поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зај |
си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — |
ска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <qu |
а га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика н |
ожем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; ш |
ило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту С |
маше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, |
а чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило з |
асно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вер |
тврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} |
ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га гос |
} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин он |
у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, |
рича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо |
чања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога т |
о.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ћ |
ољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га звај |
ре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на д |
оручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке к |
ња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми веру |
доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> |
се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја |
е... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и ана |
/p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја до |
ту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни д |
рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за |
мо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Ов |
оћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> |
в’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и |
си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} П |
</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће с |
рјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја |
ожидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си |
па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за ова |
S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ств |
ста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим в |
о сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> < |
у керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну |
паде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ год |
бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се |
и гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, |
е!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он от |
па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и н |
Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је |
не.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, до |
{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, п |
алча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и р |
l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l |
поде, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, бе |
виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му |
а ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на л |
то!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто о |
белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— |
јац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, |
све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар |
„Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре |
па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, |
пу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну |
?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он м |
ија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас |
је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, н |
ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш т |
сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севд |
уп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И |
а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па ма |
лебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, о |
ан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка |
лча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је п |
да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па г |
па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг |
врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, са |
један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо |
га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако |
бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме |
одија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика. |
луче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушк |
е за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ |
с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у |
Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко |
такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће |
мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар |
’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:< |
— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу д |
ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак |
кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" |
што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, м |
ед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама не |
p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов д |
јађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — |
ао сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукав |
еб’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат |
кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца ко |
’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начиниш |
дниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калч |
ј; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, |
p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи |
си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{ |
нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јес |
те и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија |
ј теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник |
ећ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па |
е, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да ид |
и ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле |
n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и |
S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, раз |
д овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у к |
дседник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А ка |
ин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не вод |
и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давам |
’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, д |
нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ва |
pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светисл |
девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси |
си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече |
паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! |
ш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је |
Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, о |
ар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог |
, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да |
/p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапи |
кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! |
ија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре |
редседник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> |
p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо |
ејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кро |
сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е н |
рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да с |
аш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побрат |
Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је ов |
смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи. |
{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, госп |
ктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, в |
ше и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, |
как, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, тво |
е л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p |
ј да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине |
не, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ ш |
алу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој |
ма.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си ми |
е — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе |
викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређен |
човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашт |
Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од |
} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, с |
стор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пођ |
сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ам |
лого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ло |
еш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли |
е тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за на |
редлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Вид |
ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, |
им, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија г |
без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у сто |
ук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе |
слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо |
ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће сва |
Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу |
ојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на |
{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћ |
захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си |
ас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Ш |
и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S |
!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до годин |
!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми н |
а овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо |
едам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па изва |
} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бив |
бираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепа |
ре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, |
лази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седам |
наш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘ |
ли Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми већ |
те се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, н |
ија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студе |
рећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <p |
е салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се пр |
а на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако о |
ећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{ |
ијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p> |
рим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, К |
шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb |
и тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми |
даш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> < |
... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како е |
е, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф |
ратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама |
ај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта |
човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побрати |
Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испр |
А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, |
блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, п |
чеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисар |
па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг |
потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да с |
ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је ист |
а што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а |
у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али |
арико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми |
ађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Д |
каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} |
с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пиј |
ође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од та |
диш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да |
ма саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пев |
чепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па |
, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, б |
езетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> < |
адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си за |
ме стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врн |
море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту |
ли чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него |
е море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љ |
} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо |
из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе |
мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде |
, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али |
сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти |
на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча из |
о да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не |
<p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га п |
ан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и |
им: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто |
S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{ |
смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам |
и ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да с |
, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и |
ресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— |
а, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако д |
допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да |
ирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, |
пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџи |
ца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да н |
да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{ |
табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога ч |
гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај |
ја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, |
дине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — ре |
</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле |
p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа! |
ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни |
Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да с |
ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, г |
Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек к |
е!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, |
ђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, |
цније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су |
тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да |
рамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га К |
а сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; |
ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути |
тиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ |
инце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, |
се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што |
д неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам г |
дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, п |
ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а |
прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, рад |
друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним д |
ек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покр |
{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — |
бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та |
ита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућ |
p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да |
а лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем |
па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Неср |
да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали |
е, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулу |
к, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они |
’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разг |
ла, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту |
е дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће |
ок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курј |
овутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, з |
— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како |
вате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севд |
, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господи |
ше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ |
м' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> |
’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да г |
ћи и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калч |
свим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на ле |
енчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе |
лепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући |
ер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год и |
да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце |
из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један |
ју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изја |
, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} К |
па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав ј |
беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Ш |
ћ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и |
це.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче брк |
е се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и |
’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати д |
Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p |
“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће |
ку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринут |
јска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђ |
после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто мож |
ајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама с |
ало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењ |
у се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први т |
<p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да пој |
“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.< |
ати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште |
осподине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... кази |
је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак |
алчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старо |
b n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни |
наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ниш |
гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јошт |
че, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и |
онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, |
ај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти |
вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди |
и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> как |
за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си о |
ал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} |
ију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, |
капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни б |
ипцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови |
ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре |
екао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p> |
де, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата |
по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли још |
Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чеж |
дем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: |
о! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по |
ри! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, з |
дише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максу |
рећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми |
иле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја пес |
си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву |
час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девој |
сувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџи |
је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хт |
то седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће |
мо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за |
а, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ уд |
замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне веч |
ег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да игр |
а тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, |
сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб |
а није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива |
туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко |
га причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполе |
S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, |
е и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Ј |
авно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и ма |
твима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи н |
нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста |
ем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још |
ин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко из |
ад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p |
зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на мој |
стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: |
ан мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту |
S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити |
решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ |
ђе?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хл |
по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, |
је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу сла |
и, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и т |
у, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Ка |
та и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а њ |
еје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ј |
о за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто дру |
Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „пого |
е сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прс |
транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој з |
ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{ |
енелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упор |
са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом |
аренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, к |
ова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама |
а.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш |
дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицин |
тиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све подн |
то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— |
ве му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p |
у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу с |
а ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а с |
стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли сам |
hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у ло |
А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Гор |
викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо за |
кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, |
у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака з |
овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита |
, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо |
си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену! |
ти гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сирот |
} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели др |
ре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги ко |
у шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свет |
еше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас ру |
вко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, деме |
ко рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је |
бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак д |
А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како |
мо труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво |
једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ов |
} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганч |
овеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма приле |
осито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, в |
запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се |
02" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли |
p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као зми |
решни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у сал |
} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој |
коро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ |
а па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,< |
а тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијне |
з путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, |
еб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S |
ваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које |
pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у |
тити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не зн |
ко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А |
који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке ко |
ајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер |
иш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве |
аш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! |
а.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом! |
! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p |
че ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, ку |
је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога |
о, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> о |
хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општ |
та их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова |
аше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Б |
о.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> |
и у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко ок |
ричају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, |
ки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се |
мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек |
ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ дру |
ави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махина |
пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко |
а, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p |
мо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Стар |
, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што иска |
еде! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита И |
бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају |
стима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом |
а радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би |
Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ам |
звео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу |
на.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђур |
Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а зат |
плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје |
га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с к |
бичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, ти |
авно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак мес |
саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чује |
ита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топр |
си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ д |
да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да |
си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и |
е, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све |
а ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шеб |
бушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, |
се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то |
шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана по |
} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим пр |
ов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербе |
l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l |
задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па |
је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{ |
е није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, нег |
да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу |
само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођиц |
{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што |
ако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и |
хове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна |
Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је ча |
осветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — |
кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} |
и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну |
мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели дома |
турњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председни |
еди; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, |
лча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у |
, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p> |
Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Сму |
ако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтел |
па да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’ |
а овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p> |
РПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Ср |
к си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да |
</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председни |
ад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не |
>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове. |
а да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> < |
Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Ч |
акшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, |
ек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ |
андистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а |
ила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди с |
а, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се рас |
.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им к |
цу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> |
ка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог |
ча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска сл |
еко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да |
ине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после |
<hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, пра |
стаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја д |
ф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! п |
а на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто |
ију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у |
, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па |
, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} |
нају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџ |
ево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, |
што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошт |
дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена |
а пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се |
раји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?! |
шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомот |
ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? |
јакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господин |
же се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти дола |
игани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство! |
штајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица |
це.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекула |
рио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет |
а!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо |
, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас поко |
лађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложиш |
саних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљ |
Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мил |
људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо ком |
њетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај су |
са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либ |
већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре |
у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послужив |
гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на троја |
азговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупо |
Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у |
им после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, |
и г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се комп |
то, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</ |
в свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други |
е требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, |
се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се |
и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико н |
>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе |
време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Ку |
страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} О |
ом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S |
</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару |
вимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : о |
као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их н |
дне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њ |
ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи |
им онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човек |
о још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, |
, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а ц |
чики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази м |
и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како с |
, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику ке |
ко у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не уме |
м неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си |
ма највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђи |
е године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабо |
вета тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерал |
ри свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Ми |
шир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мо |
е сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са с |
двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они |
} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у п |
и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре б |
воме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, он |
е у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква |
који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради |
као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецн |
урјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се |
аш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Бе |
рад бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест цигански |
се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздрав |
га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па посед |
у на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плак |
— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Да |
од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени го |
лава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} |
а славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ак |
тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у нови |
/p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше. |
ам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, |
Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, |
човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чу |
мешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја |
му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} По |
ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знат |
т карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није вид |
а цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, |
да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не вид |
рављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак |
куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, н |
не у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, |
, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p |
’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неј |
како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да поги |
цимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало ч |
оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А он |
<p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, ул |
ло ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знава |
зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да |
чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је |
те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се т |
му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, ч |
овешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смеју |
тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, |
ча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p> |
аш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам |
боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они п |
аријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је оч |
и косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намешт |
а си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам |
тин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, раз |
ераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па |
а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S |
о да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, ж |
да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{ |
Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте |
вцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим велики |
души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја т |
ински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И |
ично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узе |
си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, м |
наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене |
од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сас |
в-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивк |
су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек са |
о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари при |
вине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситни |
а зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем |
малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> |
а прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном |
а се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино мале |
жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капљ |
тко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и но |
љује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него |
стерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никиц |
а бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</ |
свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспр |
ај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плаче |
Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, п |
о и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те |
, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ве |
и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају |
, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а стариј |
дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја њего |
меш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на све |
жем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у крев |
} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести |
јте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем |
онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај н |
о мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје |
исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у |
злета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као коли |
ц с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетц |
он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често н |
ила ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим |
, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица |
нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели о |
па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физик |
не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеид |
у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше |
оубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледа |
Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни |
х и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Н |
теде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну |
према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им посл |
скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на п |
ри, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Ка |
ари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаш |
што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклиј |
совица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и из |
! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, |
госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, |
тарао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пе |
гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас |
шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, |
проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим р |
Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што |
</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Кур |
"167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{ |
и по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кути |
ме док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако |
а дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се |
о није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији |
отињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пруже |
предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа |
на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга с |
вали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта |
га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их п |
и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој |
ојске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија |
оје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше |
руги, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, |
е се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке м |
свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико |
ондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре |
а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник из |
први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и ста |
а беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам јо |
допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једно |
ава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало |
ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а |
вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају |
једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћ |
те.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, |
м и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тут |
аријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} К |
век си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и |
е као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општи |
.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... |
паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносн |
од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свира |
аиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, |
а све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ов |
да-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они од |
: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то б |
аки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и д |
ај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А б |
очешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мо |
срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим к |
>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p> |
стави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И |
у песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је к |
се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и д |
ао и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> |
демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S |
n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапи |
луша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фа |
преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештај |
Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто под |
пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад д |
же за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Ми |
оденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп |
кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p> |
е од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље. |
прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и обори |
и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио |
м се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ би |
ехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и сла |
; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дј |
S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се на |
еднем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озелене |
и људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, раз |
ако лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на друг |
аку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито |
јо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а |
гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници чов |
о по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу |
ио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. к |
/p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана ок |
тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било ов |
викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех |
туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, госп |
тоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, от |
нога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избил |
мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмева |
еном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро |
во запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак |
ва, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, д |
p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</ |
напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једа |
има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испри |
еје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у м |
е, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што м |
па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му |
едан зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: |
ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си |
чине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели |
<pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша |
на по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгле |
ос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти н |
е! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а ме |
, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{ |
Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти п |
Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, и |
ину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Х |
о!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да |
ја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годи |
, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, т |
атим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким оч |
кав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине о |
на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу! |
нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која с |
су па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет |
о и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је |
ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А |
реплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивк |
b n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну |
еле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; |
ин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ д |
се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је ју |
то ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?< |
а сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија |
пштина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару |
мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калч |
а.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је ре |
асна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица |
ла чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги |
је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...< |
, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојт |
не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприн |
онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му зб |
ртију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? |
додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви |
више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шам |
де председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у |
аше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар |
се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекам |
лаве, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{ |
влији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окр |
ављао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио |
аве и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! в |
, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи |
агим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и |
и се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш и |
а миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{ |
о!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <h |
наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а о |
} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! разде |
лав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си |
огат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко ус |
амештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима о |
амо ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита г |
ће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а о |
“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, |
искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу сл |
.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако чес |
и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157 |
мбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући т |
резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко н |
Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију |
о?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— |
м лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на ова |
ли му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разгов |
p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да |
Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, |
S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо јед |
е би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код |
ро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да остави |
уче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, в |
се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу |
аљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским врат |
амо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној к |
сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, присед |
уство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, |
на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрав |
>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну |
.. — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућу |
.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој л |
Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и т |
а.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сик |
, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... реч |
аза шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! за |
е! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџ |
ше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни |
Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно п |
је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; |
и ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и |
е брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карањ |
, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу |
Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми |
и! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани |
{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је |
само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај |
ује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} С |
маћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо |
ар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не мог |
ставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам |
ерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p |
.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих |
ица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин |
знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама бере |
ш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А ба |
аше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалг |
а куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, |
ми ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо |
и нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не сла |
</quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! |
вешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред |
м!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је |
а ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко |
ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n=" |
ч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу по |
ију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</ |
/p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га др |
е упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љуба |
остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S |
аш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, бр |
се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, б |
ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види |
збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, |
тњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и ј |
т.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апо |
омаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се неш |
p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} |
ичност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пић |
били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети |
да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости с |
о што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ |
ија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да |
</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непо |
p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да |
ене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— |
ој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, ка |
" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</ |
лча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предло |
p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Њег |
} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило |
> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућ |
енин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре бр |
је, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за је |
на.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-п |
е Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а |
Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што м |
им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју мно |
’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, |
обро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</ |
вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све |
<p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курј |
председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама |
не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p |
<pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пије |
не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега |
ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S |
ам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и |
</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија |
љом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете |
онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалец |
, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја |
е твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом |
реотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочека |
" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p |
шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} С |
брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај поља |
живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је к |
л’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, |
вак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! р |
их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то р |
винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...< |
ју с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме з |
славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је б |
te> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет |
остиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ов |
мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а |
! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— |
ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... з |
у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаб |
="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико п |
, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке |
наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му |
е је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— |
па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини |
јпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно |
не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа |
ако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео з |
ца</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ |
ћан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни проста |
кајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и |
ин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и р |
га.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ход |
вљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послу |
ло на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" / |
е.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јаст |
а, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли ст |
и им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S |
них цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и |
ам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренута |
гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучера |
а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један |
! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече |
ече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је с |
и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и у |
оља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао |
већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиск |
ала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу |
емо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, пресе |
о.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — |
, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше ко |
опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си |
пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да и |
у мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта |
— а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за тра |
троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и |
и доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица |
црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ход |
ао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од как |
жице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А зат |
егом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да |
била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су го |
е од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако |
а.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патериц |
оше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате |
иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’ |
шир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} А |
етује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, по |
!{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше |
е, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Ка |
дан ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколи |
ас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Бел |
алте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чи |
тујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та |
рија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Мил |
ш, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и прип |
да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија? |
збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} |
мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си |
к.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг ве |
ре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућ |
разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре н |
} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, |
p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми |
је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и са |
то пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! |
„Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Мил |
ј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу |
егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одо |
еби.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме ве |
није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код |
ко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брз |
о, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не |
пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги |
а што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић |
нога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" / |
онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</ |
им ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не прав |
И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окр |
аши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Ј |
— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју |
едби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућ |
и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је |
не ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их |
— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај |
ење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала с |
а, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} С |
{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Је |
орбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— |
па, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пу |
гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га |
знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лон |
да је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онд |
ече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ |
о, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, и |
>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>В |
запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише д |
идне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да |
ћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> |
ва.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди веч |
ишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S |
о пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста |
а ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива |
е; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми изби |
ојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија |
емона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> |
} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још ви |
и богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} |
> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећног |
руштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну це |
посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева |
су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али н |
пак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само раз |
— не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не |
лазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, т |
же да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га |
а види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на с |
чаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како |
слим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једном |
ничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих |
и устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зеват |
ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј |
ика.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Ке |
се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Ам |
</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у з |
ештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на |
сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне г |
д — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и |
сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче |
а домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита предс |
</quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циган |
е, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбе |
ше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању |
О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и в |
пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом гос |
н зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је |
ешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне |
еци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си ви |
же?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча |
траха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш л |
могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останем |
ува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> си |
з тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан |
ољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив |
Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна |
редседника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мај |
еловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар т |
за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало н |
свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије |
бу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али |
раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо о |
звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јорг |
, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, сам |
Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb |
би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на с |
-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! ре |
— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, |
година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан |
Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> |
</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макн |
о онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{ |
опаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти каж |
’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се в |
...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радозна |
S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, пи |
Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бив |
ла: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним к |
не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски |
грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи ч |
па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај |
е.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доист |
а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А н |
ећ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председ |
ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то друже |
да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си м |
ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— |
} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још јед |
ије познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се вод |
4" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како н |
ашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако |
ифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача |
јолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку ке |
S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> |
в је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.< |
поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да ра |
ве руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га и |
<p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.< |
S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, |
.</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми в |
„Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку ке |
да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си пос |
инска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита у |
е, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — |
га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао |
и, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте |
еће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — |
<p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си н |
pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо. |
ја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, н |
Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па |
} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за |
највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb |
ораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога |
ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb n="I" /> <gap unit="p |
ију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види |
е да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет |
за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљ |
а заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим |
си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво тат |
Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} |
јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим |
ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТА |
ад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима |
м.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p |
аучио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка мо |
ло.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жврков |
а отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те! |
ти на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су |
они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, ба |
мимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окре |
S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове шт |
ејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се р |
кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p |
о, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи т |
у собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита К |
ников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како |
итанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми |
си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти п |
и Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до годин |
и председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љ |
вљу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро |
апоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да |
еко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p |
даши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хла |
само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку ш |
туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’н |
ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мр |
ма сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште он |
њске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка з |
дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињ |
да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што ст |
уташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет з |
о се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљ |
t> <front> <div type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>П |
тудену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благоји |
честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква |
ељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кум |
свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и уст |
ветац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" / |
тима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-И |
оданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли шт |
амо на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да |
Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удари |
и, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним преде |
, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и п |
е само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека |
м дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то би |
и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море |
Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е тако |
{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријо |
што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијск |
испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта. |
вог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрч |
попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Ха |
си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од ше |
кали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као д |
о на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и у |
!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" / |
ој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном л |
ћ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне |
чи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о |
Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег |
те бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, руч |
и за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горил |
разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено п |
поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра |
Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, н |
’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да к |
знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и |
оше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како дру |
аксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> |
о ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb |
, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледат |
било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху. |
госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу |
вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-п |
> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S |
челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Ч |
те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} |
да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди о |
е живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше т |
едседник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} |
о, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Шт |
ада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и с |
питоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити в |
нструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни б |
од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и м |
стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на п |
чашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца |
! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и прем |
е узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овам |
ли, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договара |
а Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шуп |
обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побрати |
ислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту |
м занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друден |
с ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да |
овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb |
ра вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизмен |
идиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Т |
у рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане |
батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред |
г и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао п |
ј, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито К |
дседникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се наме |
нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та |
, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол |
цку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може д |
ка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из |
<p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца ил |
ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Дои |
питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу |
из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чинов |
а чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем |
е промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим |
— Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта |
г ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S |
ветиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до са |
ица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију |
зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочец |
град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин к |
тереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразни |
иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи пор |
е кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је |
Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо неже |
ју, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад вид |
, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас |
>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чун |
га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су |
гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу |
ла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друш |
јбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там |
га стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао |
стала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као |
ју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попу |
ан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</ |
пом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} |
S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} |
њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли |
ме кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучера |
лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње |
задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по |
мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао |
апуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један в |
темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, |
и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се пол |
Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре |
казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n=" |
ири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте |
га дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, |
никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајит |
рљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете |
што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да п |
у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га |
пођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света |
илосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а |
<p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате |
што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха! |
аФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос |
једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и ф |
S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву м |
мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да |
з једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики мо |
девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часко |
да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојн |
ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, |
стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га п |
а <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, |
а питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Циган |
<p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ј |
), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласов |
7" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предоми |
а вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, |
ат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, пр |
сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фа |
т! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет с |
а, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет о |
амџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p> |
реду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што |
м ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, |
и други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало |
и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знал |
ишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка |
м ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да квари |
шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па г |
, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бр |
чу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та |
мени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет не |
рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја |
аје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у на |
и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча |
ез устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и |
их.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима с |
.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим з |
рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају мл |
Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се |
како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја ка |
јући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А |
збрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава |
ако му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке гази |
у пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћ |
м упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она с |
јемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што |
Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам с |
ало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и |
просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сире |
ено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А л |
ко Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрља |
} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, |
е крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пу |
ади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме |
b n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Как |
} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађо |
<p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} |
лно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> |
едну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних |
<p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, |
и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, |
ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидн |
есасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће раз |
и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} |
ђосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} Т |
а ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, |
ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, |
да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се пр |
аг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава |
та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајра |
године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло |
руге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па п |
причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи ста |
у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару слав |
адује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови д |
овора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се н |
ао члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк ј |
.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} |
чу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одм |
. вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље |
hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за једа |
ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S |
или на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не во |
идите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих л |
и младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не |
е, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног с |
не.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па |
— сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеоче |
задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је |
е које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњ |
час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n= |
<p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вел |
овао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај. |
ђа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то по |
је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p |
њиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунап |
а, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. на |
, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају |
ти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И |
его како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмир |
идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пр |
аки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створе |
браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или З |
сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> |
лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никак |
p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! ве |
оже да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.< |
Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оста |
уживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни проста |
истијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{ |
> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!< |
ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, ср |
по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни |
дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, так |
о био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли |
ле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а |
!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Из |
а што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни |
ли? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи |
сподин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и та |
аво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> < |
— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Доби |
ује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па из |
!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само д |
заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се го |
се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћин |
опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуш |
рства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије |
аш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га ник |
се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} |
за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} З |
ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да с |
/p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВ |
ога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, |
погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и од |
ло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај тр |
фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакос |
рошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" / |
м госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам д |
} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој |
осподине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-п |
.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о в |
та га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од |
м, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} |
поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама |
у оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у т |
ћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим ле |
чања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та о |
колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом |
ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрам |
<p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па |
састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како с |
писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узм |
сјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и ј |
за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест го |
еродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само м |
потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун на |
а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батл |
говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирач |
агџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји реч |
иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим |
више и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на |
р.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама |
тигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници |
инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</ |
тна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> |
ли и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога |
кине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима. |
дно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе ка |
рајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидн |
жило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти сла |
појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но м |
.. путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за |
лча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петл |
а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пар |
е.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курј |
како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној вр |
рађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре |
> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује |
Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би б |
ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p |
јвећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се |
вој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у |
тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а дома |
, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментим |
ест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком |
пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно |
бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их п |
ац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} |
иду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповет |
у лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто зав |
ик пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час |
се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у ви |
несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну ку |
ад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут |
је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу ру |
те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча |
и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то дон |
отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у с |
собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курју |
старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он. |
н знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан чо |
љени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше ј |
ула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S |
сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто. |
них глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесак |
у узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу уз |
имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној ф |
аруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ј |
ег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ |
алте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли по |
S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу сто |
председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ |
узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и |
ну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’ |
ећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p> |
у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочек |
ши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у |
н; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели предсе |
{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, з |
е да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и за |
за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Бер |
Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господи |
ли домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на |
више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем |
Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалги |
!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани! |
као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће |
едица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље |
оју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно |
у на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећ |
л’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја ми |
, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов по |
лушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до |
и какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од |
ђим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате дев |
се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује |
не преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на друг |
зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! |
иседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју к |
нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окр |
емљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{ |
b n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добр |
ти љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — р |
Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат. |
ај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе |
ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, |
ојој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Криво |
ганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб |
ло покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари ни |
ра; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје |
украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто |
звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшо |
кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p |
и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <p |
јте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу з |
ш силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита с |
{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима т |
се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им |
морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје нало |
из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата из |
р свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењ |
-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап |
<p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, д |
Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, уб |
ражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну гл |
ја заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и |
ад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, |
е поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} М |
урцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари |
.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече па |
моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . . |
па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога И |
утра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им з |
остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко |
3 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најл |
уди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</ |
х њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутр |
сли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продај |
ке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, е |
к!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Ч |
, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми ј |
— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па п |
сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише м |
а сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} С |
акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављ |
среће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си |
д оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну от |
ке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb |
де су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи |
ндуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је посла |
онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је |
седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после у |
е и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извешт |
аком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е |
старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати |
м то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S |
, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било |
је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирн |
на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше |
о су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, п |
три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти |
пет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} |
<p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да |
и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по |
.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми бе |
на, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није мог |
наци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па |
човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно |
згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Ку |
Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у а |
неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар з |
еби Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и |
ћи.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви ста |
ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли бил |
ену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива пре |
лико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слав |
и бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да |
, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лаја |
кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ К |
е је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима |
је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше сви |
м вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За трен |
е га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Ци |
> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p> |
е цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само |
ас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш |
оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или |
г таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали |
начејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуг |
, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Ис |
нице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара кал |
А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу н |
ављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су би |
рећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да с |
гли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветре |
ко по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне |
бџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један |
еника.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пу |
почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи |
ити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> < |
олазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још ин |
од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} М |
олицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срц |
азговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад с |
</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на св |
ући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он ус |
ан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица К |
пао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и |
не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А к |
цаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљаво |
поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла ве |
и сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по |
рој да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек с |
та ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону т |
и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побр |
су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери |
што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти. |
Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија |
мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу в |
атарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све |
стану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник |
заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од ос |
ама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако р |
ивота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А |
обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редо |
о је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао |
мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако прос |
а са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погуб |
уди који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да |
а Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им |
је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су по |
леда, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од |
.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, ш |
створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је б |
дило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мисли |
еће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао |
ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци ј |
а, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и св |
чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једн |
ного крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш г |
теља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!! |
о не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} |
у остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p |
{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у н |
је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, |
Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} С |
да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а он |
уку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; |
епа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p |
свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари с |
кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као он |
кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао ка |
верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је |
дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шета |
ка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их |
задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-пр |
медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га |
кли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p |
рша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала ис |
— из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку б |
му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест |
ну, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којо |
кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију са |
Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани с |
жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и |
отеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а оста |
уету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко с |
ше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! |
од неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да |
p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици ма |
о гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и че |
е уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S |
и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} |
Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> < |
иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и так |
е добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је |
звани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и спец |
уј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се пред |
седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзну |
у!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше с |
позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да |
а их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско зд |
него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су мо |
и Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закоп |
гли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог пом |
еџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да |
мо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој |
да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што |
Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, |
, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч |
’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначк |
поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама |
И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море |
“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре ме |
ране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све врем |
заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са ра |
влија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозор |
идне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се |
свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оц |
у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратит |
ио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана в |
одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад |
сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двест |
па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Кал |
јаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничк |
намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како |
тнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само |
вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне ча |
ин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи |
смеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како |
“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћу |
пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте в |
p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параск |
екарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још |
е, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. |
, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му |
?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Н |
м тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти н |
протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли најви |
е читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полете |
ричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— |
p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, а |
е да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се ж |
будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Ни |
и тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} |
ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече |
ја! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебиј |
{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш |
да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да па |
ва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној |
} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирн |
а би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо |
ма ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискрен |
дети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте |
јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су бога |
ран дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S |
и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су мн |
ти, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се по |
<l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, |
а, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то |
нчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте |
нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужич |
ин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се |
вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, |
а; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани |
ли, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако каз |
.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем |
чимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да и |
нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, |
и код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га |
n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „ |
/> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо в |
азда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разгова |
да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наш |
домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћ |
ушу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само ј |
јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шт |
свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније |
но нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да ник |
се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још д |
а луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане |
ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се вес |
аже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе н |
еби одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после |
ако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да ради |
и, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стој |
е?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који о |
Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде |
и могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побра |
марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе в |
а Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. |
уновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Кап |
дан туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да иск |
аријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — исти |
„А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман! |
умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад |
е налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ |
} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весе |
ашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и |
век беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак |
да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да |
у имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што реч |
, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А |
алте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та са |
мско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је |
оможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гр |
па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да |
S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> < |
жем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш ба |
ајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде с |
ако се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А ус |
ан таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивк |
Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти |
викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Е |
титиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор |
елешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да г |
не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на |
а ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, а |
мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика |
те!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју ку |
а бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни |
мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да |
} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их ле |
ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас |
и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> |
м у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу |
о овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред? |
те?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше с |
не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој |
/> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој п |
да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марик |
та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ру |
/p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, |
обра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С ки |
.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се |
аре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не т |
и два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре поре |
и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу ка |
ек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по |
нем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију |
’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и стане |
при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти п |
л’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мил |
бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људи |
Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па |
ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече |
ј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два т |
нча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а та |
одине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча још |
девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој в |
ашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашт |
је се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалс |
<pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто м |
ише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; бу |
е девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и посла |
вај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <q |
не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је |
пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет |
Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с |
на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест да |
на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} И |
рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну па |
кове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, т |
пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа |
, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, |
ићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти |
м и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, пр |
д’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. |
што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дал |
као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пи |
сенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде |
у: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни |
. прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог време |
А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми |
та није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— |
е друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнод |
те искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да |
S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.< |
ује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Кал |
Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће |
, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{ |
о.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да |
— како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан да |
</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Цигани |
ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душ |
је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла |
е човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на |
е молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде |
ска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне |
д се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да у |
да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће |
) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но |
како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал не |
о премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} |
S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! |
иле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбо |
е ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш- |
да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек |
n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљ |
е </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</ |
се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти тво |
стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси |
и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по |
пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послу |
И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и неш |
е и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помо |
падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} А |
.. а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча |
таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово |
по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето |
?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па |
а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још ник |
у право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си ви |
идиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на С |
омшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенц |
„Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} |
о ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се |
у извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели |
е мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј стр |
отепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, |
од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па |
ву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дан |
мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеш |
.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љу |
да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, |
туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци |
ику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве |
вти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јошт |
аде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} |
ичека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жал |
и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е |
, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> < |
ћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па |
амбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте д |
и, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа |
{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb |
{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше |
онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај на |
И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и по |
ако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се |
ију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к |
пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг и |
нга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, |
И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама з |
pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш |
је коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда о |
дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргује |
ихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи |
ише ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад мож |
е не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Т |
на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар |
сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и з |
гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долази |
и будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да |
ли често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту циг |
— и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она |
вице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривичк |
ала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а ф |
е, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу |
био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ни |
pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да |
{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега |
, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро |
ет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати п |
је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: |
кантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „К |
{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! уз |
S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{ |
слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазал |
сане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити |
и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb |
засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и к |
е с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} |
ати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки с |
Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да вид |
обратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је нас |
ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да пр |
зео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} |
баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једн |
та председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...< |
добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...< |
, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно! |
еџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он |
друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута пос |
ке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј |
и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> < |
слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; |
/> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мора |
човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледат |
ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде ак |
ло у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у дета |
ро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано |
а, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле С |
, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не к |
исана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди с |
кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Ш |
век сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, |
а ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вел |
ци, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, поб |
ај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</ |
ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — |
лиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, вели |
Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше с |
а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни |
тнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се |
ко ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за |
ко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш н |
ао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с |
Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја |
ко је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље гово |
мери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властити |
еме!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кућ |
љда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докл |
иви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под |
није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да |
, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он |
алча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор м |
> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арн |
вреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али |
зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ |
краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митан |
не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Пад |
да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да н |
меша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време |
с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, |
тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све |
жете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух |
ашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} |
мет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славе |
врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу б |
себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се |
н до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табиј |
приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи |
е не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг мож |
да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће и |
за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун |
ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи |
— па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антик |
болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— |
лира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пун |
"52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, ку |
ћ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она ди |
ати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико год |
ива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, а |
="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет изма |
врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а јо |
.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> |
допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви |
и него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по |
за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиу |
то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То ј |
тац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S |
укаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим ци |
о свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан |
и а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па |
шо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико |
и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та др |
/head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! |
о целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, |
та један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине |
хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добр |
едник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Кра |
{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-а |
иликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ам |
Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... п |
окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> < |
атите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијс |
сте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — |
ра на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су |
штву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једн |
о неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чврш |
ко ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочеки |
Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекај |
а радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад |
ус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шну |
А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испрос |
је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је |
b n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, |
м:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, М |
еднако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да зво |
редседник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и |
нтимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му до |
да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> |
, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли |
е, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, в |
о турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толик |
ити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене |
као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — |
гог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека сам |
то је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај са |
давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија ид |
амо мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.< |
ло и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побрат |
ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенц |
емешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а м |
дмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био среск |
ни који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, друг |
реклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђе |
сату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Преглед |
— ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било |
огуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде |
ачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S |
и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, |
зи, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јол |
су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет вид |
х опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у |
киридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— |
е многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А |
> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, н |
а гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} |
себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Н |
рће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми |
, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврат |
из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прим |
он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div typ |
ујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били |
и не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракиј |
а то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није |
год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на |
.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што |
ране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до |
љаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам н |
ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко |
о и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи |
де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p |
ст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави |
се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; |
јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи |
а се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиља |
јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах |
алима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигар |
о је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот |
Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либ |
ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, |
Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло зг |
мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према ње |
руга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens |
е, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало |
х то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S |
е, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он ос |
и монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином |
бро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни оста |
у наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кард |
дне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаниц |
господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва јед |
а ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало |
још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено |
еб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би са |
нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p |
о моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шаш |
али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који ј |
има као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу с |
<pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а < |
ос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели она |
много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању |
остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку |
дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> |
то нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S |
Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...< |
ко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, при |
о соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи |
да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао |
рка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <p |
ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад ч |
старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за с |
, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија |
мери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— |
му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Не |
онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после |
си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше |
вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час с |
мак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја |
а после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узме |
!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n= |
их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу. |
и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по с |
ослужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радуј |
а неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори ј |
некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издев |
није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао |
и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе |
ко, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како м |
тим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да поје |
рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није сме |
за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, ид |
</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и |
кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаш |
кра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће |
о! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седај |
арија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија |
стало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чор |
рам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја п |
вој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председн |
убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти са |
с мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без |
викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо ку |
побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не буда |
’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по |
шеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p |
ћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и приј |
град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите |
, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} |
му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S |
ен веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб |
дин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се оти |
и мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процав |
гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча |
ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј |
еју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они |
, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па ис |
маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ |
неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} То |
се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га з |
да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и |
мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук са |
вом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi |
в његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и п |
стио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу ос |
ромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести |
, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета |
пи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и к |
адим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне |
вак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си |
у и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па |
оцавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момц |
кав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Мит |
омињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, з |
на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу |
очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} |
агашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник. |
quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не как |
и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на |
зулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чуј |
а ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од т |
но.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине |
мислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</ |
у!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољу |
а.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне и |
да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја |
сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10 |
е, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао |
а тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он бац |
ори, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био |
упе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гос |
плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агуш |
си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана боси |
чиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија б |
клоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, мо |
анске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одреди |
љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спре |
о што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко |
меџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ |
о само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у в |
госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти |
} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојк |
ве, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да бата |
...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! пред |
баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се |
себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S |
и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелнико |
ше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у |
е ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помо |
ашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој у |
Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа |
још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које |
ена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми |
ско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш |
ћмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, з |
дадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, |
учерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} П |
а, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, |
а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, |
!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Ј |
едним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пе |
моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као |
<p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње |
да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; |
се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— |
, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће |
капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисува |
скочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише раб |
маче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо с |
?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Зн |
ику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с |
кче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ ово |
вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и засл |
ога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : |
ијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, |
и доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забат |
и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели |
е домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он |
ете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите х |
} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p |
р апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, ка |
три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да |
нам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калч |
азбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех |
како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, |
ен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју |
ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n |
„Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још с |
и Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми с |
ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да |
етац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! сме |
обеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с кој |
ер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да |
азда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Ул |
дана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} |
S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весељ |
лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиск |
днако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на вин |
ењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча |
избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96 |
е, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> П |
ију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца |
жује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на пита |
тијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, вер |
Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику |
рсун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да пису |
кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из |
али, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као |
јнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко п |
аћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте |
а и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ниш |
Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мај |
противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, |
анџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивч |
свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се |
аша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију |
p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше |
би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари је |
не!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и |
у узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и |
тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, бас |
к.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напр |
у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“ |
е јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата |
.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по јед |
нца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сил |
не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p |
, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекл |
огледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота в |
/p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, |
’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо |
да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко пола |
и, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а |
много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... н |
при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на на |
ут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, в |
А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће |
ле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос |
викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А т |
ате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} |
вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} С |
преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве вод |
а шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече о |
овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом |
ук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салт |
{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин да |
>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Ј |
ко ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ п |
викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад н |
ова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам |
е, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— |
сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине ! |
ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја |
дише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја |
испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим ве |
код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда чове |
бавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, |
<p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А пра |
к, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча |
узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарс |
2" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господин |
ке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли |
да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе |
олан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за |
ш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе с |
шике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, |
ање да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, ре |
оздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута |
доро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Св |
неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли |
</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> |
ци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А посл |
т, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор |
домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан. |
а пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му в |
рећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе |
.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам с |
несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је |
“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, |
јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} По |
<p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{ |
ане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде |
ју, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се |
а и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспи |
го доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био |
па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се пос |
да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом исп |
ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, п |
ати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник |
чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће |
ваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита |
ити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоће |
а су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло б |
бично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола |
своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Форма |
ма; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’ |
окаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држи |
ања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу ( |
, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p |
ерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума |
ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, |
ам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка |
јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад кож |
ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивк |
ене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, |
ом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S |
ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме ниг |
им друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те с |
е, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, |
Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре |
зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставиц |
{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће д |
ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли |
лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато |
ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p |
што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко пл |
идне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти с |
антазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.< |
тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јави |
у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу |
алча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда |
срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а он |
а знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си |
е, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у у |
за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и |
</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, а |
му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море ка |
шеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до |
<p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што |
напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предв |
е на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како |
са нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе |
овољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима с |
га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избаци |
а да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесе |
Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ остане |
неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого. |
пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваз |
вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керк |
м кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша г |
из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па ч |
ац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилен |
-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — |
} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш ве |
а домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умре |
а нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе с |
о курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Јед |
емо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Бог |
лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Н |
свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола са |
уј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо чо |
л’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама са |
прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија |
аале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму ( |
узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче |
S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с |
Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов. |
Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће м |
ви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без т |
S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фа |
док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове серд |
ом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мен |
па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по к |
у а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p> |
у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао |
} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, |
да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, |
, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чап |
тво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Н |
е није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више п |
ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, т |
ећ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пу |
то тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право.. |
е и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, госпо |
маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им |
е разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— |
Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слав |
вили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излаз |
а.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок |
у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак. |
стаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и |
е му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зо |
муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{ |
барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје |
бескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о |
но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је глед |
, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из |
веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! ве |
м, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само |
</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А |
буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="2 |
а авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, до |
у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Ш |
сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и |
прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, а |
ште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стеф |
попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се ви |
Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џе |
} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко |
те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, чо |
, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! |
Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као |
м’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас сла |
слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с |
} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жен |
, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, |
прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јач |
се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели п |
једно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има в |
четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава |
знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за приј |
водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на п |
смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p> |
живео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати |
{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p |
он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред го |
дине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> |
рјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.< |
м ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу преки |
се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији панду |
атка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калч |
њавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— |
Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми ми |
и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви прав |
јде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гл |
о, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико д |
мук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, в |
Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ће |
шије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан |
’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ћ |
ећ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{ |
умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> |
ја, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј. |
овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас |
е, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{ |
како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време |
и и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; |
<p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој |
укасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо |
— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Госп |
— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје зар |
ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола. |
о са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече о |
новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да |
Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намери |
тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, |
p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Ка |
рчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме |
аобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето |
е.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми |
веци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, |
оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно |
ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратим |
еси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки ч |
тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се д |
рате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> < |
ријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју про |
оју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ |
беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млати |
т-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — |
Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће |
се при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Ов |
ка сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нем |
, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љу |
петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.< |
а слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си мил |
на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</ |
остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А |
е... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем |
и:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А р |
м, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости м |
да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у ов |
па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у |
па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам |
е за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па на |
асно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, |
Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у |
дине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p |
мо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’х |
.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} |
<p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава г |
-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} |
p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као |
!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речов |
говлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо |
шка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> < |
тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си аши |
л’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија |
ћо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S |
е.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, |
три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, |
памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али остав |
алост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти |
— а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живо |
ла, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде |
а; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, до |
ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калч |
момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> < |
председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија не |
тагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; зби |
e> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> < |
знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живу |
и ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и д |
у за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово |
>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</ |
ко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... |
овориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар |
ече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; ч |
салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курја |
таратељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, |
„Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми о |
љ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, |
варед недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и |
и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Ох |
друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели |
и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има г |
вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло |
ше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па за |
е доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура |
ку да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да с |
пева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збо |
{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје |
у да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше |
е пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече дом |
се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p |
ори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, М |
ацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требат |
мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензиона |
па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побрати |
о дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине свато |
у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред |
није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити так |
} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да з |
се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> < |
јола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина |
лно, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после |
="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се |
сише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула |
овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече |
ла.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла |
ли ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу п |
забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв друг |
е да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не |
ању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па |
икако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p |
Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано |
мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулц |
и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смр |
ина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S |
Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p |
комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело ли |
човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Зн |
топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава з |
срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти ми |
е цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивк |
, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћи |
ираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године т |
да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш |
еше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем и |
а кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на ш |
ресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сл |
зи г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове |
ече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их глед |
капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу в |
она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l> |
<l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сик |
<l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми ш |
<l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да |
о да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, поб |
ко <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један д |
.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да састави |
у, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас моје |
кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се вр |
море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и |
зује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су |
да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорб |
век прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{ |
у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана ком |
!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> |
тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</ |
! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја |
није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да |
уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мај |
обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а |
кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којег |
ог грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај т |
зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели о |
зговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти |
p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти |
с моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’ |
зговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше |
н.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} |
пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћал |
би.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе. |
p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господи |
ију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе |
езел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садил |
тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p |
и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарн |
, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле |
цујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!< |
ао да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{ |
румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, |
на ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} |
9" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеш |
ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто |
с а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтел |
и!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико мно |
а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и п |
и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложи |
а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} |
јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг |
ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и из |
ос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба б |
женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У на |
="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Т |
и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г |
урјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S |
Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Ал |
је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна |
<p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите |
{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да т |
нисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Св |
<l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’ |
ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А |
жи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— |
честе и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како он |
окај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наред |
ратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— |
Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан чо |
а га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно |
Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ј |
и се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме |
адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за ф |
еле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас. |
олина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новај |
е већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, |
p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има |
ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог |
ка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не куртал |
остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, д |
/> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким |
о је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто |
да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дак |
пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фал |
’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и |
рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да |
ним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријат |
они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг пог |
ка чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не |
</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко г |
<pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћути |
?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, |
ини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{ |
све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да ужива |
а од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се |
вко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, |
еш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, |
д њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг д |
председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А |
то славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да зн |
маћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не |
ива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друс |
Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече |
а, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих |
р, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па |
шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам |
ају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не да |
!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно |
вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после с |
Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си ј |
еш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! |
поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради н |
у сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> |
зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — |
> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, п |
{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, деме |
с еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема кар |
о“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад |
да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, реч |
удем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— |
прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, сраму |
— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржа |
д си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, |
’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се намес |
ача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај < |
подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане. |
к.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како љу |
је како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у те |
амо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да б |
све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало п |
за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може |
добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натра |
кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друств |
брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко. |
очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш.. |
човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} А |
дниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на бр |
.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, |
S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим не |
Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Б |
је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га |
си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нем |
’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Вр |
мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’ |
ко те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} К |
збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; вик |
! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортира |
наваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели |
е цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пи |
Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се там |
па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су с |
бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа сла |
крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу |
{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p> |
е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него т |
— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како је |
од план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми |
Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништ |
ут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј в |
идне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> |
ако би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред за |
p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n |
Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, |
а ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнин |
једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За |
ућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, в |
{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, |
игани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па с |
да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све |
вај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пија |
грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-х |
.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у п |
ш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да |
овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти. |
ајмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја ка |
ем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а |
ах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p> |
л’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> |
несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако |
>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> |
/p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што |
слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, госпо |
ште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да с |
ога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од как |
} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не ка |
пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф па |
„Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли |
лежи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не |
е ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, ута |
што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, по |
: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; |
кути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> |
... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким д |
<p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде мес |
ако мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми |
дај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако. |
l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да |
{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мој |
— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо к |
зне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју |
ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам кр |
нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава м |
ро пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукаст |
а чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним д |
каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни ј |
овољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинца |
маћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не тре |
алос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираш |
p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се заг |
јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, ка |
ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, |
за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки |
не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{ |
му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си |
ad>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечер |
Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, госпо |
да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</ |
диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти д |
иш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, |
шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш |
> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Свет |
фли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} |
велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо |
па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да ов |
и и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча |
ка-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Н |
ан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо чове |
запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при го |
же да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на |
ца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си комор |
а сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! |
ар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан |
шу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га б |
ме плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, го |
од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме |
и па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а |
ијатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— |
имо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вел |
ник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове |
есе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништ |
безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине. |
ја смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивк |
} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... уп |
вице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чи |
ај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј |
некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: лел |
ад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ак |
боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> |
p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, |
н' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, |
баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини! |
нак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа |
, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гор |
p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчи |
вџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Пој |
тво не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си чов |
има која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и |
ште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Ка |
л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Ј |
чи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичн |
, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до г |
вко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нем |
па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим с |
ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, уч |
да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да остав |
гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За |
дите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, |
о се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми о |
и што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар |
једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> |
ти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак |
дне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p |
а Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово у |
зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласо |
?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> < |
едај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш |
помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памти |
знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси веш |
то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} К |
дем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> |
ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јар |
им из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} |
не моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да поје |
кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумб |
срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни про |
ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ р |
аст, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светињ |
ни смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше м |
к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући |
ше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човец |
наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да |
p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате |
амо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p |
м зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти дру |
нар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој |
си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја |
редседник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и чов |
9" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак. |
Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па |
адиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како |
Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.< |
гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче И |
апита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукн |
реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побрати |
та ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, н |
та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да с |
/p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</ |
а, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S |
жемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се |
</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем |
ко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бо |
оправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет |
пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону |
урјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, |
е му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој |
но што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сум |
ветислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ мо |
оја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија б |
комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њим |
е?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ |
граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће |
а будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатемати |
боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више дру |
.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хај |
{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћ |
ели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај |
жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви оп |
ас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп |
је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, р |
им, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хе |
ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} |
побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ |
ивам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај |
шаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо не |
, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се |
пада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да по |
едседник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— |
господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућ |
а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него |
се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме .. |
а: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидн |
то и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и м |
опада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? ви |
ену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич |
е!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш шт |
ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l> |
че, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> < |
— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, |
си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S |
срећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам б |
ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, |
због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још ка |
не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот б |
p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна н |
Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n= |
раш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} |
при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у |
</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а |
х да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, в |
„будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала! |
ве једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може |
! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћут |
подине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испре |
нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста д |
а ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! |
е, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се пр |
сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> |
и хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро. |
баво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, К |
маћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га |
смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи с |
ита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зове |
отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p |
<p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?! |
ве више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, |
> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријо |
— љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубав |
сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умр |
е све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си ма |
и си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а с |
> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> |
демо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетк |
еп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; то |
..{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћ |
p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb |
ој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их ј |
пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> |
ум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше |
кше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари к |
акле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> |
вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Кал |
Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Госпо |
>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} |
, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук |
е...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> |
’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, п |
чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко |
урам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, так |
и му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљд |
гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија |
с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Ни |
— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да пев |
Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обриј |
А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, п |
век се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме о |
збруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате |
мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине |
у, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам |
ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу |
Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је т |
боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> |
<l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева К |
Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> < |
с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да |
.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било ди |
е ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} |
фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисуј |
па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</ |
веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивиј |
ге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајк |
ће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују |
понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџи |
јемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="9 |
ли опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S |
младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S |
’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силн |
на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ бога |
ник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— |
ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, т |
{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а |
И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачк |
па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама |
као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихва |
јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Ка |
и, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко |
учно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много |
и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележни |
— није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност |
ко га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је |
њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то |
} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да |
чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па |
у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оску |
а сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо |
ам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пеш |
Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му чита |
су ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и н |
ој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се ми |
иди да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вр |
е свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — оп |
ине онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> |
пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га предс |
ње, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, |
да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да ч |
официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла |
узимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан у |
о је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад |
иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чи |
! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Не |
о, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо |
! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, М |
>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари в |
и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} За |
учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће ма |
био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли |
лико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побрати |
опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те |
и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; |
иљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да п |
, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три н |
ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, |
а госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад |
а ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи с |
вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам дана |
/p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Све |
уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а |
д их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само |
> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га н |
се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, к |
најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље |
еда неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко дад |
само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осет |
бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече |
оздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у |
тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележ |
како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли |
проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! в |
да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! |
избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искар |
S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... пр |
ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто |
, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: при |
у кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасви |
Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} |
ли која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах |
најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Кал |
неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пр |
, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те |
већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и |
у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се п |
и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло |
уђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то |
јом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја |
ћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти ре |
/p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пр |
</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је так |
!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, мо |
p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми к |
ражење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се г |
земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овој |
ик, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као |
ћно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, |
у, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се свак |
и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и |
рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} Т |
е да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S |
о и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча ист |
н-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели |
ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> |
се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па |
ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узн |
че, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти |
учерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели |
ако; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену |
им...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, до |
него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладим |
{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Как |
ту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало рас |
но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још виш |
Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жа |
једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, госпо |
етара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варо |
, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочи |
смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда |
.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострели |
анију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо пап |
м побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ет |
Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погл |
ло, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тума |
м фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим. |
p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да |
.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слоб |
тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Зн |
удиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> |
г побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! ре |
ерујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, |
е читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке |
есет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лице |
си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од ес |
ога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чин |
се сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па |
S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужуј |
почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше у |
— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми |
у Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеско |
Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспор |
ме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово |
з ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич |
ан, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} Т |
ерујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотес |
му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно |
су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то ј |
и једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само |
Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика |
он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђ |
овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с |
у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталиј |
наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе |
мети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треб |
Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помеша |
пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у мод |
{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће да |
се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господин |
отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти т |
а, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} О |
с од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то спомене |
ерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чи |
да знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, |
у порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита пред |
намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p |
стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него ка |
ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће д |
гра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— |
име! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти пој |
а реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали |
тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих у |
лави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није п |
у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оста |
д авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродн |
’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се го |
ш нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Ут |
ешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели |
писаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намешт |
езаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, гос |
Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> < |
бдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав св |
азуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом |
бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, то |
амолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отп |
ре, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} |
, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причал |
једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретк |
о га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Нико |
лче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њ |
душна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је диг |
ли ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо би |
е имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за ч |
од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, ј |
Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени та |
дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је т |
ици човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S |
го убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си сед |
и <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом дом |
болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско г |
о да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну |
Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} |
а времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а не |
ци. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заје |
ш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е и |
, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим јед |
х људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ј |
мо као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гост |
S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило поква |
руство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже при |
ћи ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" / |
, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то |
у никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> |
је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио мног |
тованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац с |
амтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и д |
— да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ив |
знаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада? |
ца, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће |
</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безако |
Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> < |
сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је пом |
сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарни |
онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Н |
је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим |
: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био ма |
о да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кок |
о је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак |
удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се |
ркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> |
арити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то т |
о већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! |
хвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</ |
ешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду све |
како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз ул |
{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до ку |
на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели упла |
итара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наиз |
на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шт |
о га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запита |
{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима |
е учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде |
, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџи |
е уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, |
није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није зн |
да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у |
дна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} |
рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> |
али.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, б |
ла, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} |
онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам ре |
на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, н |
сподин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! |
</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан |
и под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош |
pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па ш |
јска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем |
оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим |
што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње |
је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што |
ао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети |
p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сех |
ш — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти н |
е Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине |
мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали |
ози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који |
све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ сре |
писане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог |
ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна |
јера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вешт |
етније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} |
је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одгов |
Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине |
, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашч |
ешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p> |
а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, и |
} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћу |
онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а к |
ам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако шт |
о, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па с |
о.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би с |
>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само |
> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као |
у му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О го |
га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар |
он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на доб |
у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци |
стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! |
се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци |
сту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми г |
пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се р |
pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} |
ац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год б |
тове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и |
ек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни |
ом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мал |
оће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад |
о ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бо |
тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги |
</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумар |
а помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Ка |
прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и с |
ћи малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quo |
змилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога |
!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> |
битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> |
магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А пр |
радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити шир |
тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа |
, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да |
јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислит |
или најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забран |
ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешк |
е до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантеле |
па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb |
д каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво |
к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} |
опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш как |
алча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли |
пава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели |
вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: т |
само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви |
ава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошеви |
Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, |
то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко |
тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино- |
е се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и |
амет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, ве |
но Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачк |
ић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима |
рођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио |
едседник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упути |
ју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутал |
су своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима |
вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је |
ога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разн |
иво, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као |
вко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш оног |
нџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана би |
вко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год |
у која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетент |
ут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крст |
ач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био к |
ан, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су |
ија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође ова |
, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни на |
ме беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беј |
па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n=" |
у са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} У |
во ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, То |
ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти куп |
да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани |
’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, То |
l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам |
l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну |
чи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво аш |
b n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! |
како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путује |
малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, е |
} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигн |
икам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ |
саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — |
из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете |
Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и |
> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба д |
отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знаје |
— ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, |
с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад с |
ираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с |
ни, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Ра |
ој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{ |
{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Тре |
вљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко |
хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама к |
славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крс |
кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увр |
ло му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није н |
то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побрат |
, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p |
оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, |
ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{ |
, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како бра |
се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос јо |
е тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не |
и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керк |
e>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас м |
} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не |
бори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е л |
рите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накри |
јани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, |
— „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама |
ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједн |
да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викн |
и је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е б |
идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће т |
13" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу пит |
ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте |
седник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несм |
у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и покло |
Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се |
ми.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па т |
се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појењ |
што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ |
о крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Крис |
ки ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама |
А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај м |
S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка |
тем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да |
руги сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосв |
амо одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па |
та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, з |
би одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно ма |
да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?! |
урјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ј |
p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка |
и сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да пот |
S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> < |
! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и |
ет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахат |
{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људ |
пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски ба |
има, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> |
да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Ја |
и фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, |
и!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курја |
други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, |
S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> |
а си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате! |
е овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време |
</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" / |
како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруч |
И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама |
а глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете |
си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — |
да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу д |
сподине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! |
алча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не види |
нџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му |
демо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, |
је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча иск |
ијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; |
! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, |
уго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним друг |
ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му |
.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама ви |
и татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим с |
ум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас |
е!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуч |
не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! реч |
па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, |
ла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митан |
ета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p |
} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, |
свађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко |
кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија. |
алаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за |
како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, |
ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па н |
је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли |
алилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше ба |
ри, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</ |
о је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му |
Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> < |
га човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу |
може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине. |
де ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем. |
зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си |
па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се |
што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту |
при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, б |
аква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! р |
ши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што |
лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да с |
теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узе |
е!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја |
бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да |
еш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде |
ајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: |
сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми |
апу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!< |
Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал |
за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што д |
нати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесе |
памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, |
ва дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска |
, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и |
ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, т |
иш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо |
овари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши |
магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфати |
а берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лу |
, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама |
ј тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... |
а њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на т |
и ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много |
сам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! |
ек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ниш |
шман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад п |
чи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је к |
а, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам |
жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје п |
уд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав |
махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да са |
ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај б |
дниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се |
није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p |
ечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кут |
Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ћ |
каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако |
о је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад |
оста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побрат |
е то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.< |
на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} |
S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакерист |
ич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти |
моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фо |
ку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на вели |
метности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (н |
сао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардс |
уша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи... |
Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одм |
вао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, ш |
га ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужно |
ote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </ |
му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрад |
ет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим |
/> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово н |
Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који |
ајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да пром |
д мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову д |
онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била? |
аље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али |
ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p |
ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p> |
икаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији н |
и још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог |
да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Г |
ник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћур |
скреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидај |
ло скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек он |
дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака |
плих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господин |
ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад |
у там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми |
руги дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p |
авлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Заш |
рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, п |
рум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обеси |
д му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> |
а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па |
ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, |
е учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте |
сет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да |
ки ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и по |
љене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је т |
ека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе |
о, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирн |
тиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, |
се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим |
и тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш л |
у — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ са |
но, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се |
ага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, г |
опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, п |
како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушев |
{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикоми |
један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, нар |
а се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као д |
што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... о |
има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је |
с једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцула |
оглав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав т |
да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини |
вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и |
хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га К |
е шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако |
а! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише |
отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, |
сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав |
е, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У |
едва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’. |
наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Ми |
алча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу у |
о! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Ми |
чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам д |
о ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Т |
и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав к |
у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју |
су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга ста |
мпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбира |
а тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, К |
кам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо |
е је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва з |
пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а ка |
te> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па н |
ваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на з |
ет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу |
само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и |
му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога |
n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван кв |
право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче |
к не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то т |
ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, |
пим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља |
тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеј |
Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш к |
видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече |
ла која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и |
шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је |
ара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га |
ије то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — |
ода, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, |
ч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за ф |
<p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на сини |
Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — |
ра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Неп |
Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А |
, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из |
па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите.. |
ојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим пр |
ли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци ко |
ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав |
густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као нам |
о и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, |
си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема оп |
ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то т |
е.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, е |
м и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Н |
о, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу .. |
, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да |
еша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Д |
то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме |
овом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су предсе |
} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете |
исам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званично |
предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад |
ремена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће |
чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом |
, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум |
ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испо |
рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше |
ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и ј |
, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неј |
о покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Тан |
и јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај |
ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и та |
ахну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ |
та за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} |
/p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како неко |
ријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко |
знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пелив |
ијолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а |
ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p |
ше науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоћ |
босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздра |
.</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за |
ега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав |
Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол |
е да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим |
с?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је |
стину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ н |
<p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са |
ао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо |
ком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цига |
ећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! р |
заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и т |
ану и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала по |
а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка |
гих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана бил |
уга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну стран |
ле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзв |
апу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душман |
ма, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима с |
иФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како |
естрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газд |
знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, с |
еш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</ |
шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча |
ити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138 |
законика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Попови |
ивење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} |
ки да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гоми |
SRP18950_C3"> <pb n="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви д |
} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је т |
ли Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ п |
ече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене |
о, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и трећ |
више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај |
е си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја бито |
вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине |
па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче |
газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одош |
што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из ма |
уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату соф |
је госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, |
ла ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми с |
кочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та д |
о је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је |
ет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима |
а да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, е |
} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак |
него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су |
ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као о |
ели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit= |
се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вин |
о се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си доч |
мо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, |
тим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише и |
-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на сл |
. вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То |
улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад т |
братимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни |
, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огром |
с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <p |
ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирск |
е комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним слов |
ротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењар |
о ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, уз |
анта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргуј |
но, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што |
аш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак |
р онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама |
иганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалги |
S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} |
рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немој |
те ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{ |
ше их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Ово |
а твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која |
ли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефл |
јде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми н |
станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накрив |
ћу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побр |
какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ај |
фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама г |
.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што с |
нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те м |
а глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па са |
ве, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... оста |
едело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као |
еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на п |
анку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адво |
кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, прист |
о ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календар |
је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак |
} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, р |
плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Ка |
просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— |
јег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} С |
е фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се |
с нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а з |
p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни п |
S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p> |
скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, |
ј ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар |
ници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су св |
ознавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј |
го држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто |
за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни к |
ма повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прв |
и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје мал |
још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, в |
с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав пор |
тан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душ |
не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се |
је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{ |
е што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не |
ог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пр |
засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показуј |
упком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а |
— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једн |
ити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понел |
ле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је так |
е ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часниц |
у, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} О |
ном и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили ш |
<p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, гос |
бично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара |
.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча |
ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? зап |
прв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, з |
к.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га |
Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут |
Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем |
. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се |
ицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и јед |
ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S |
о, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од |
ра и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од |
, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још |
внашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је нај |
то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па |
па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га проба |
отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — |
алупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, в |
а петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по |
је ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђевр |
вираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еми |
опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. |
м, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћут |
сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процав |
S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па п |
ну домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S |
<pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са и |
ненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа |
мук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни |
ни сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш |
> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л |
ше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!< |
намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, |
воре.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} |
лног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с го |
мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорен |
', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата |
аља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — |
еки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни |
<pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ д |
} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне мо |
пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ |
ку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па |
Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш |
олазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г |
<p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, |
е — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука |
ијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће озно |
Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и п |
ос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, а |
Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, |
> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а |
пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти |
а, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и заус |
ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га |
одине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно пар |
шти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у п |
ламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... ов |
старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти д |
ре било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је |
ас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „буд |
куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест панд |
лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао |
емо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он м |
као, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; а |
куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се |
ј време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине |
спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност к |
терицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— |
ио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чин |
што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљ |
како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} |
ишеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побр |
<p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ј |
запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p |
пи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима |
у отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лирич |
аг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и |
е:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а о |
и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био |
pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-х |
вој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море |
се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, |
(као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — |
ло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само ј |
нуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као |
урјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени јед |
итницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; |
Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет! |
види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она ст |
} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, ј |
само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз |
иже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тук |
се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је чита |
себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи свој |
Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој |
о један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне |
а комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш |
баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: п |
p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!! |
а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је с |
смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пит |
— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С р |
а прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p |
— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" |
саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и |
га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам |
с њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А зн |
Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко |
и? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре |
ујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} |
, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не па |
рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој |
мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што р |
га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а |
петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у он |
ираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се |
ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да д |
.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у зас |
{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови сп |
ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на сла |
довичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигат |
ложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и |
дахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p |
сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо |
по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је. |
е веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дан |
ју ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште п |
и молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше |
лећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> < |
сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Гл |
окак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.< |
љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{ |
само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покриве |
да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</ |
, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси |
а!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем |
спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко |
р-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу лар |
{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареј |
фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче в |
мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и |
рка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу |
, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и ту |
а Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних кој |
части некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У оч |
, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} |
ако ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи ф |
ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа цига |
!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а заш |
е нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне |
о,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</ |
багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас ко |
век при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курј |
Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испр |
у испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а је |
е и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па с |
> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? з |
ји, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{ |
славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, |
Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек |
Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излега |
отепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, ку |
ну Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена |
се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А он |
о волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па о |
саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираш |
добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена. |
Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће |
рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја |
саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пуп |
о те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон |
иш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама сал |
осише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде |
ј леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако м |
н, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како |
инце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је |
ша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који |
мати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А ш |
Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга вр |
па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — |
е па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... м |
о њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гос |
веци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како с |
госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p> |
ди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко. |
трану оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па |
моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми треб |
p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време |
аџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, |
у до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну |
мет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њо |
о се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме ви |
а Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ак |
биш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туф |
че, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начини |
оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У |
време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише |
ог које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и сл |
вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— |
омко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди и |
девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од он |
тлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у ло |
о трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљам |
че, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светог |
Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питу |
ли Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p |
ога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја к |
па паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па |
и нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, |
о!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча у |
с.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је д |
/hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан ко |
брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у к |
ужа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се |
b n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има |
дамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— А |
ри, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке |
ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу |
аји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак чо |
а идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</ |
е, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте |
рам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол каса |
море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и пла |
исују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допи |
тво и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слав |
а запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако |
ога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући с |
о ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава.. |
ури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе п |
ише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава |
такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска с |
се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча |
не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајк |
тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И о |
ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, бр |
еће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека |
> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на |
алтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји |
напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га б |
Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на |
ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у |
! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило |
ње, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пр |
је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и |
што и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Кур |
е ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си он |
побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да види |
>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.< |
вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p> |
за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани з |
дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, |
у, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си и |
!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече |
па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он б |
да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и |
Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновни |
бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ив |
тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће ње |
паца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили с |
за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, |
се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је |
.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Ку |
човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а |
што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је бил |
оседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пи |
ав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио м |
а кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако д |
о је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад г |
и имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће |
е право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град |
тње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолин |
и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а |
онашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски |
се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је мла |
еца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А |
То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је ми |
да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву н |
ђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишн |
е, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска |
Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, |
и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару |
лко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим и |
да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море |
моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да у |
да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збори |
недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће |
да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари |
љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и |
b n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, п |
млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш |
и гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут |
пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и он |
комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину к |
су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба |
њу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, госп |
још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море! |
осподине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да иско |
;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пи |
о!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, |
в је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па |
сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима н |
Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салт |
тво сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у с |
живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама уба |
о и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мо |
па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb |
S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— |
, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га |
а куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!? |
праји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништ |
<p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} |
S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како ма |
а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море |
м, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па |
S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— |
ајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; |
леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци |
старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију... |
домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! в |
кера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искус |
ead>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи свет |
да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ив |
p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу ј |
ше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи ад |
арам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише н |
Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим |
S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљам |
ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} |
на!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ |
смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушт |
ти широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зв |
/p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке.. |
, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прока |
кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је б |
е, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си бу |
с нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре |
.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p> |
ера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Тако |
аво...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо |
’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де |
вол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им |
а си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално м |
јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладим |
тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њој |
/p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па и |
p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се доса |
д авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправ |
фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здр |
роћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да нос |
> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче с |
идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док с |
м!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија поб |
<p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! |
а на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су и |
и саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, ко |
тци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Е |
тима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако друг |
ом шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у |
те, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећ |
, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји мом |
што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— |
с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, |
у, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, |
они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко М |
свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — |
машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад |
еди си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, |
и, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско з |
ште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! |
себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и о |
урјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наре |
ако калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребира |
ели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак |
у’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на |
си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Кал |
е могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године |
мке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњац |
т, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! о |
вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за на |
— „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{ |
у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „ |
окат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајд |
и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} |
чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не мо |
, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња з |
е им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете |
да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" / |
адни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.< |
ше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, |
есте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак. |
а, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а |
ој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво |
наш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} |
о ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ниш |
вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ет |
јицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> < |
на!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, |
еб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; |
господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пит |
>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се |
та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбир |
тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још ка |
и дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мај |
Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си ј |
онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима ш |
А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} |
еше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш л |
2" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кв |
вко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се |
ве лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле |
иђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал |
ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> |
сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур |
— Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од |
, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живо |
таве, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра |
хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоц |
од, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је див |
S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ |
овек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ паме |
ачеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, |
еро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-ша |
Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> < |
, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Сер |
— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу |
вин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезн |
јакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, |
о школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивш |
бацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{ |
ћ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно |
па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки ч |
ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="grap |
во татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем |
реју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се |
ити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују |
е! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад |
p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да |
ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Кал |
их слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, |
из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија К |
еш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже. |
азбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је с |
ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ћ |
викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми с |
мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз |
да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе в |
А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко мес |
обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сик |
ац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здр |
ојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послуж |
е лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А н |
hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господин |
сподине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал |
осе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да и |
олу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка ника |
ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо в |
рнхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам |
одине моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да п |
еси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мај |
улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од |
ја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се |
.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли |
а отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме |
ња, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? |
и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганим |
онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог |
ији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Дан |
ко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди о |
суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас |
че, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, |
} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако ка |
што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{ |
што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чар |
ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, |
к полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушев |
њем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, |
зним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти неса |
да-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех |
из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џ |
: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били твр |
ав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или |
свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет лит |
ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — ш |
позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прич |
.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некр |
о урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један |
>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други за |
е, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Вини |
на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалиј |
.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Ци |
ава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио |
собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима с |
већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S |
место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, |
ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда |
ваничној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из |
данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, в |
/p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.< |
ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код |
Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да |
кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефт |
Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а |
лав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка |
е, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овиј |
ндук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што |
а часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима нарав |
г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послу |
Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до сам |
>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био |
{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој |
рона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме |
n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не пог |
ча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела дон |
чати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим |
одине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако ста |
вога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми т |
<p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били м |
а мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> |
ањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ра |
мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати. |
оћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање |
ен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете т |
Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то м |
<p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће |
о Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да |
болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађ |
ремисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си праве |
е зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не позна |
године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплаше |
и од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Ми |
ик избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој б |
а дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и за |
игару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p> |
тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подру |
тиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог по |
<p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким бас |
господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се |
оба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели |
аћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео |
пушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже |
а је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остав |
е на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега |
кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега. |
вина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шар |
туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како |
па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше |
p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се пресе |
све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ са |
е!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! изв |
...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија .. |
е, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit= |
ких кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зев |
n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му |
и и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа весело |
никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и |
кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа |
, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко. |
овек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потоп |
рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} |
<p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазиш |
командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Ка |
— А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, |
зи.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни до |
тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију са |
м; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и ниј |
је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote |
икамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до ње |
м гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погин |
О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој с |
/p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p> |
опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p |
онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, завар |
лила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само |
с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, |
ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је г |
ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ч |
па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банк |
лу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети |
иштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рек |
јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и ра |
поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујт |
>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, е |
викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Ал |
в.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти бу |
же..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лаг |
, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда рец |
и само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си зб |
е, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти |
бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па |
омоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из опш |
лавом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани |
исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу. |
е и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познав |
да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, |
и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па |
да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, |
си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој са |
ебе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену они |
е тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом п |
јући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује дру |
о.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек |
о ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и |
} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као |
пу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу |
ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату |
прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде |
л’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! в |
ило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива |
допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> |
а? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Ка |
ем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала |
ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шако |
> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле. |
им, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! |
много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију |
<p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Ре |
је Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се |
ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако ј |
, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онд |
инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берић |
ориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} |
муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Мариј |
Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што зн |
p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{ |
измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вел |
толицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запона |
резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она г |
но и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије. |
{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а го |
као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сач |
ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, |
{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар |
бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</ |
а, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господин |
све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти ме |
p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! ве |
из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} |
бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уап |
пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" / |
о рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву стран |
и јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши дом |
у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује дома |
раше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, |
е већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио |
знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гу |
р... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Ис |
јда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало п |
мак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Ма |
а баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, је |
н’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, ре |
?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А |
Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људ |
ало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрај |
да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Ра |
че!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S |
одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас прива |
кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А |
м сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им пр |
Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као чов |
, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p |
јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ре |
дим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш |
<p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћу |
Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод р |
жења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу |
ска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, п |
ајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет ум |
груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та |
ак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174 |
он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од си |
} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће! |
беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па |
иким цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Од |
троп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по |
е пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у |
радо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сва |
е ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте глед |
слова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинам |
на.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} |
, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летув |
брачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и С |
моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p |
ледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис к |
дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: м |
рогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ сам |
ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и |
еше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседнич |
она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује му |
и се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш б |
х сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов |
се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} |
ућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си о |
ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си |
па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И |
појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човеш |
додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и |
са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, о |
Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче |
и.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а |
ан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у р |
дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, |
се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, |
а; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само пл |
паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се |
о, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А |
си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е |
ко мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не |
а с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти |
p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече |
и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до п |
сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече |
— оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ |
ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} |
су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>П |
S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи о |
и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> < |
ко.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Мар |
ојим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужењ |
равље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ |
ја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезн |
видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</ |
а погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је у |
ужија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекњ |
А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти |
ли г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За |
садимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух |
јченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара |
— до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој т |
ја с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико |
а ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и на |
д.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, |
едњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с вра |
ва шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дан |
ели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је сам |
џија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, |
фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па свак |
и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, сво |
тлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек |
питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, са |
авио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у |
дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестр |
и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више ваш |
рилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам бол |
точи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте! |
није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер |
<pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} А |
бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{ |
посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ |
бацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон |
, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ру |
/> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за н |
к од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! ре |
за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од п |
е ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а с |
одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се. |
ирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захв |
без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тр |
ву и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком |
ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам |
ањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу |
затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, и |
и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у х |
гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг не |
едао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од к |
Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, |
</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} |
га она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године с |
оје је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчез |
оме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет |
рој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана |
ладе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је |
} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па |
комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чу |
ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила |
</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда |
а шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити |
о — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама |
<p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај м |
ко, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек |
</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са кој |
воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на пос |
ски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго |
капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлиј |
путу и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те |
к је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лавори |
је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно |
куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p> |
а Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај све |
ола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, С |
ећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те та |
ађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, |
си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све |
срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, п |
е, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће д |
оште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам д |
калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не |
м кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, ј |
скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „ |
нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу |
начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је |
познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена м |
и не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не д |
му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пан |
у свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лонд |
в. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S |
ко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, |
верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, |
ије смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године с |
} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из ку |
у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</t |
{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?! |
p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет |
у да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Ч |
аместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше. |
и Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви |
ј.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беш |
и поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти |
наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за госп |
ковао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, |
} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А и |
н за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то |
ен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — |
ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, р |
, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква б |
овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калч |
кну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, к |
чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше |
се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор |
а, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не |
ка зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се |
био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курј |
руку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— |
т му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у |
жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А з |
но пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то з |
имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том |
за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, |
а од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важни |
и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају |
јеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем |
тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка дого |
, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чуднов |
</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и по |
та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за |
, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу |
па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите с |
то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} |
кључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је мног |
б’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају с |
кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, |
дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо с |
!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку д |
де.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, до |
, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био к |
што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lan |
ни предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три д |
који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бест |
оји продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет |
S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје лад |
е надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за с |
а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није |
рићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танч |
кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од п |
урталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да м |
умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Кур |
град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на св |
} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне п |
и, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест годин |
е кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што |
кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито |
дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима култ |
е из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је са |
и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели г |
ре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте и |
селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да с |
ада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана ка |
оше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су |
као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био ж |
дам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад |
читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче. |
едан дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави |
оје је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва |
ноги славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни |
овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: |
ако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме |
.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми т |
адне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Т |
еј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си ид |
ућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S |
одније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе ни |
век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам т |
и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цв |
какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брат |
смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, |
да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и |
аћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља |
ћих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћ |
као одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније |
оре, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као |
} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не м |
скочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му |
е и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S |
вој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе |
вио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га зауста |
Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старо |
бно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{ |
и-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се н |
е иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме |
ка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана |
S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... т |
шак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне то |
на ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} |
аса у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} |
то врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам |
е!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?! |
ако онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане |
ораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: бе |
3, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негд |
човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — |
ан, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багат |
д си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован ч |
с прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и |
аређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто пр |
ријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође д |
Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели о |
наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па ви |
дине! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах |
Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставил |
те попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железни |
уку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је |
квог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а |
бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујућ |
т прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши |
аке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се |
овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас при |
и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фа |
е ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо |
один-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу проме |
рати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипро |
слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, гос |
знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, |
опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калч |
уги, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу |
вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ |
еци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{ |
ине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} |
гови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допус |
’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећн |
Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излет |
гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>С |
дборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промин |
овњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де |
Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубениц |
свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запр |
оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу о |
каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Ко |
па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за ње |
у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’А |
собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигд |
урјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ не |
беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели д |
свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник |
амо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у зак |
оју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несиг |
а!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у |
шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти |
ву у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надима |
а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку ј |
, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S |
расно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси |
ре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном |
} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду ником |
осла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све |
иде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <p |
"67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си ф |
а Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже н |
жан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дођ |
ав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и нау |
!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани ш |
осподине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајн |
а ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико |
и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксиј |
осподин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да |
ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџиј |
ко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, |
“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вел |
ржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и про |
ебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине |
лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно и |
никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији |
вртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њи |
ачинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву влас |
И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, |
озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да н |
у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господин |
да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу слави |
ћ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да ви |
ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тут |
ње.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се пре |
а у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога |
све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море |
ошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из са |
ако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надз |
Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а о |
"156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на |
еме.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} К |
<p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура |
. побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли ба |
е неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} |
, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; од |
иње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ |
Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па с |
о искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; |
ак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, мо |
идео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође |
лаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред |
Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> < |
његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и п |
врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и поп |
} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећн |
рамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То |
ако цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов к |
ователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, м |
се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко з |
и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S |
своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ниш |
ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (ка |
гару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најсл |
ружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да та |
те до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим |
послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Рад |
љу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ ка |
, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а гл |
него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка н |
ам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quo |
а Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пц |
е питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калч |
прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на ку |
и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авли |
ве!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ов |
викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до |
опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, |
ће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се |
ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас |
} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седм |
трча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нов |
у — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си тер |
велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, на |
уће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А к |
-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на |
ушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску |
а и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да по |
а позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— |
</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момц |
на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" / |
и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, |
после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој к |
олено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А |
у кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да да |
дајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само |
{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећер |
а од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Кал |
небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, |
{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> |
е ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} |
Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ |
} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, |
ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а |
иш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо кур |
, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо ко |
е’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти ј |
саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, |
ко дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSectio |
те да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија |
оју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из к |
једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикал |
јем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу |
лази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј с |
добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради |
е тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из С |
тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова |
ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још |
саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n=" |
д овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим |
јим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> < |
Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном |
обратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и К |
, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у |
па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана бо |
не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа н |
аћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми |
к из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на |
пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— |
рави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих с |
дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да с |
онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окр |
арене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пе |
овије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало |
рну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на |
е умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува |
председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу |
ато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремају |
— Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полица |
ав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели |
њем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у пос |
те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ |
и морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што н |
снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као |
руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:< |
не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа иск |
како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фр |
грове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна нево |
би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И |
шу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Би |
је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли |
Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет д |
Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбо |
Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће пе |
век који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила. |
тор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као шт |
о увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим пос |
ак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити |
ко се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „З |
који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ к |
двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо не |
ма.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се п |
чи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и мага |
же.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Ка |
и јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не по |
му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, ве |
залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно |
о Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да |
јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми ост |
} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону |
н.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изг |
титање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпо |
жних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчица |
ше спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност |
ине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости |
n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о т |
И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и уб |
авити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је |
шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чоч |
се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде зван |
емала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту друг |
кав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А са |
о могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, |
ођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кр |
, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Бож |
ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, пре |
л’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушам |
и их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету там |
!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се на |
о бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва тр |
Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’ |
век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море |
и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у дру |
ство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побра |
мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни п |
ате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S |
Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама с |
ремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> |
е се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и ц |
двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега |
немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратим |
еља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— Н |
реподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју с |
е, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пре |
Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очим |
скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер |
pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћи |
ало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста |
море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> |
к, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... |
посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не зауст |
у кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер |
бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ств |
</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си |
кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне чо |
ам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да с |
само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако |
легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, м |
а доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад |
{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горк |
<p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је |
наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други |
је обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће |
рик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док |
ангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, г |
сове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подг |
рај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео |
верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Таб |
ез човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се |
а тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вер |
штало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник. |
кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фак |
да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а |
д страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се у |
ај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пе |
свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао и |
гу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како |
S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чу |
зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — т |
слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сиро |
е и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве |
нуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само |
ирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и ка |
г чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је ст |
опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, нег |
ија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство |
аки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, |
старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се |
ене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио |
могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јуч |
би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болест |
овеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен |
ш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онд |
!-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </di |
и г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле т |
убавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је |
оносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад па |
оје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди ш |
: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Св |
Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од преко |
оре крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас |
који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, мо |
бар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, |
, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а |
ако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо прича |
ложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Циган |
— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ел |
вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне какво |
из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег |
е три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам д |
у била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су |
бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина н |
вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap uni |
ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја ника |
низности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и послед |
ду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишл |
су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, з |
енуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочи |
ружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-присе |
њите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко |
рову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као |
!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини м |
знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Ка |
, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „вт |
да бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. |
еки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши је |
н позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писа |
ој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако |
а хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хл |
е Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, |
оји раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја прис |
огле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубив |
онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај буда |
И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред г |
а Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му |
{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и |
и пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен |
Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени ј |
текао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апел |
да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у с |
анас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једа |
ном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао чети |
на,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, шт |
кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дуж |
док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помаг |
ености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни п |
<p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВ |
вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Он |
ој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуј |
{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће |
ад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Мар |
ући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у п |
зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали |
?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и а |
ако глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме |
дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас ту |
о смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, ре |
увасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много |
ветислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, |
еда се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да н |
едан турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p |
а оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без чов |
ерем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики з |
икам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а |
<p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А за |
пштину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из а |
оруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си заре |
А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми с |
алко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збор |
бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непозна |
лча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме |
гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта |
што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — |
овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч |
бе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни дома |
ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му |
за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком з |
лума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — |
како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава |
опушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мај |
знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, |
лаву; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана па |
— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дак |
ју, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује |
<p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав ч |
и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћу |
атор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, мор |
еее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му б |
ви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} |
ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и ону |
аг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је поги |
и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенц |
смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза |
пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо |
војачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: |
знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> |
Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави п |
а и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи |
а си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{ |
кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера |
е убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А |
рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја |
екну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари пред |
и.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија К |
м? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, |
ратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неј |
море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин једа |
братима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па за |
ама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним ше |
на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p |
Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет |
био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори чо |
че одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме |
ле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучер |
чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше |
смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побрат |
арити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се до |
почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само да |
ућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да м |
, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Неп |
дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— |
{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју |
ад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог |
сто у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту... |
— био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим! |
{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а ве |
<pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> |
А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је |
се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, |
идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и |
м не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Та |
ад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да ув |
S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди ка |
шта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим |
вога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање н |
уги, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном о |
, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога виде |
сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, |
ни мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једн |
олитираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апот |
погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијал |
Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том |
а за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при ме |
у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свир |
док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је ис |
ричају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, |
нула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, |
је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, |
ви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо р |
него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— |
р појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни |
и се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па ве |
негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Мар |
вица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и |
де седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких |
тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће |
у прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчањ |
онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и М |
која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и |
па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} |
ад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, пола |
хардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на после |
а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангу |
е прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онд |
Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше |
удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несм |
и!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење! |
од!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам |
и ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени |
хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каж |
Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли |
баше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат у |
пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће |
о се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Т |
е, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му |
све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани сви |
чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote |
је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone un |
ој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица |
е, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n= |
, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме б |
остао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</ |
текао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњев |
варајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нест |
аучи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике зар |
реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, |
— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, рец |
знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с др |
у, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога |
Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав с |
аљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да |
.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што зна |
ек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам! |
уд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем у |
урчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеј |
, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи |
и.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је |
убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да до |
хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, б |
кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у др |
јем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p> |
ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје аде |
о је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи ц |
и се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке |
ујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сик |
уваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што г |
уто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p> |
мао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад с |
сла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђо |
и, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као |
м инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Мла |
пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека |
а књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је |
р и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко |
, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо |
ише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као треса |
сти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде |
! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи ок |
на послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођиц |
S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за па |
а, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва |
ишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш < |
јд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ и |
ији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше |
а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас |
гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> < |
еље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то |
раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука ко |
ју“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми |
ху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о њег |
вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} По |
искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Ци |
p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој |
својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, госпо |
вања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине |
о овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења |
тиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! план |
ивај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пу |
да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију с |
ве!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгре |
није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи п |
узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чи |
нце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар она |
онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако с |
ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће |
једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на |
кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Ку |
се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће |
ило — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао |
о и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јошт |
а се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и да |
усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потр |
, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве |
жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег дру |
крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега |
потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми |
о!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатк |
> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је |
је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени |
срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали ј |
да:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукл |
на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> < |
кву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене ил |
мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но |
p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови ост |
! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света п |
и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојн |
м сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали св |
побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезне |
ргу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циг |
н! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се |
Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p |
вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Та |
</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му |
{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну стра |
а шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо о |
и календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пе |
и што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, |
погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу |
вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, извол |
да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му ова |
“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још нек |
и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ив |
су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две о |
риви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу касканди |
еше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па с |
’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} За |
ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, как |
ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га н |
, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој м |
} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што |
ње, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му |
е у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју не |
е пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Ду |
p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопец |
зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је во |
а бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} |
мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, к |
био, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! |
како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и |
ева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му |
’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb |
м осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" |
ицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и |
ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисениј |
Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлиј |
сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели м |
; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у с |
ојица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече. |
послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за сл |
ла се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе! |
ах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мет |
етнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје |
о је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црн |
кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му |
их људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника |
/> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим. |
а да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само тр |
вља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, ра |
мшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ |
време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, л |
одина послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, виш |
</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке ки |
ије више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита |
ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово ј |
о и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је а |
ор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем |
пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви |
јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не об |
зи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} К |
ћ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; |
</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас р |
рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава |
е тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, |
ана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, |
но или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакос |
> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! |
а, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, |
неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комеса |
или у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је |
!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: |
{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје |
ктички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна |
осто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господин |
ахвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе |
p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.< |
јевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вили |
} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и |
ање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима пове |
је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „И |
е.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да вид |
не настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; инт |
, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди |
то, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљуш |
<p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово нек |
лика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; т |
и ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он |
доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих ме |
аман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пе |
а замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам |
} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни тра |
како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године |
ор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи |
а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију д |
си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не из |
овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртв |
не па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте |
дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! |
и просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ив |
его као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на |
највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли не |
та Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> |
рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} |
ече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} |
ући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе |
е намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улег |
овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг н |
турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш |
а, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као нег |
и!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како |
ежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign |
.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера |
рилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — з |
јао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још |
то сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега |
не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! |
} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а |
д ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, |
и ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти |
подине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, |
, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас |
ја држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим |
е нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом живо |
о.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребар |
лча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше тр |
ца, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира |
!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ив |
pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немо |
ионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до са |
Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пу |
} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучо |
— Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако не |
стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све |
ше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глу |
ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар |
и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нер |
а бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти |
емо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ив |
!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста |
а сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му |
о, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми и |
дњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали |
то ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар |
ика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да |
ас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — |
ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S |
свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа док |
то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Ка |
вовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заист |
е је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побрат |
сподару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} М |
ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— |
сле ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, гос |
јатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу д |
кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старо |
ислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и дан |
та г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> < |
ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат! |
ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и жи |
ло би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасн |
с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер |
е клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на |
S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте |
му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти |
вога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости п |
капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуч |
несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи д |
ука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста |
лико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му |
дочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! р |
пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! |
ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најг |
ажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био |
ше и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели п |
страмотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масурич |
еширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, бе |
и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n= |
Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас |
у све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да |
</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се са |
татељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности |
се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ |
...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. |
о да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лаже |
асео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онак |
Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела |
онареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје |
<p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега к |
но?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка |
тедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} |
ви.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да |
е!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за од |
н и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја |
и, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, н |
дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута год |
иње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и де |
n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружин |
{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, по |
осио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му |
в бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} За |
ла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји |
дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ |
увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и о |
ко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Ра |
се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари |
сови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим г |
је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо |
— и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама з |
вно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А о |
ењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте р |
ју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који |
у кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> |
утиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци |
него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си |
вио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него ула |
камо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан |
камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све |
испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и о |
аве!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Кур |
прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духов |
рана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негд |
а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли зап |
ар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали |
и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, |
још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} |
давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— |
давала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету! |
зе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад |
из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Цигана |
одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полази |
за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, |
, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p> |
, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу |
во? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише коч |
његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— |
седник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плак |
часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> < |
рама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто |
ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фал |
Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вел |
вица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер |
ојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и ниј |
дседник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Иде |
оли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов |
е опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би крас |
она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сла |
више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, ја |
ело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар поз |
дем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, |
лаву и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обр |
могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био чове |
чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, пред |
пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мра |
Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан |
чувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и т |
рћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S |
ма рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом |
ако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> |
м бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече |
, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једн |
р-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што |
дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако |
— е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па |
побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети М |
то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га о |
ем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину |
е Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави ка |
ни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ |
сли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде кал |
<p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си |
ма свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комш |
од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Мариј |
о су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако св |
>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек |
ај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати. |
из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. |
ам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет он |
рпско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и аши |
а крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто ш |
сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди |
во у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим |
би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не см |
? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Св |
tle> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам каракт |
.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочек |
!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S |
<p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си |
веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги ру |
бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не |
а петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си с |
ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-предс |
аква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав изл |
све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. пре |
ропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њ |
тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се в |
а.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је |
жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, |
ор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и о |
како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви |
ум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по ро |
прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је. |
ста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да |
ке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' к |
јола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она |
вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, не |
ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди д |
нда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, ле |
га г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на |
кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p> |
учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си |
Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— |
воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфти |
> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n=" |
— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{ |
а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи |
. хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ к |
прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро |
и и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, К |
.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та |
и родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{ |
збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совје |
на се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побр |
Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбир |
е да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господ |
вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га н |
ећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их м |
пљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{ |
ита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си |
ли устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености |
е му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљд |
лио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпоче |
опамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што |
за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јест |
о да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и |
е преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и |
ољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> < |
ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се по |
онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, по |
ан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју |
дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све |
и сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио он |
и, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад |
у се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било. |
ет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чији |
о са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо |
да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти |
омаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару |
ина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сија |
ој тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из а |
буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не |
ија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од сви |
о се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} |
ала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спава |
м,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од |
? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не |
ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, |
ак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Пре |
еш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме погана |
рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разн |
преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S |
муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напра |
ине да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а |
ао калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео она |
оже бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрч |
о и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новај |
не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, |
ациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{ |
шиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад |
лча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали |
.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако с |
асић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче |
људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им е |
а, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда н |
> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да не |
танемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> < |
ега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је си |
наваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски не |
сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у |
овориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} |
другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да |
црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколик |
побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... как |
да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се прекло |
а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пи |
ичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште |
о задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у |
д те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци |
тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе до |
али заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско ло |
Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него о |
и госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година по |
ћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> |
нки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину д |
берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, |
ребе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне |
мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му н |
обратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнај |
дала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} |
</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb |
Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи |
“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, а |
ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у |
ива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{ |
оћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Свето |
ели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће в |
те се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и прел |
џовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем |
, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш о |
ује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има |
овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја з |
оноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p> |
ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, |
ећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Кал |
оже да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће |
а.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, |
доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не бри |
да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више да |
у...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њ |
а да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча |
о се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче |
иљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Мо |
пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ |
а.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине предсе |
а.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S |
о ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш де |
љив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S |
аријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе б |
ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет пов |
јано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се же |
пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан |
иш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако |
>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— З |
/> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до |
им сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те |
е, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n=" |
е овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за |
избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш |
та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После |
ше из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S |
/p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па он |
ј и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стоти |
, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, |
аваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на да |
кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани б |
и, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код |
{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи. |
!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quo |
стане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску са |
гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је у |
p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао |
хајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да ни |
/p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује гос |
лавиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</ |
дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од с |
дете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време ра |
лољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни |
> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" |
јављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинули |
ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је |
да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кр |
рјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graph |
у једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим |
љубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, |
</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а буд |
ни тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде к |
> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — |
едник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при |
му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што |
Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча |
о поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуг |
у којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ вр |
а, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције. |
и-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрај |
рета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре бер |
муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако |
ту махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лаги |
ор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да |
и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, |
истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најма |
енци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Сра |
ховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквир |
е дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида |
аза на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово |
сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба |
апца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-м |
јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се ује |
те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Н |
се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка |
S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, |
те, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, |
ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p |
да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш с |
>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки ад |
панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, ви |
о.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи прел |
фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен |
ногим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од америк |
бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте а |
си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S |
ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику |
ли јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} |
S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како са |
нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме |
Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће д |
лет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлиј |
ћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да и |
м ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т |
се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику |
, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми |
ласт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и |
како, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусо |
а напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} |
дужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Ј |
свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се и |
ле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму |
судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето |
две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље |
, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсеч |
вко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ћ |
ски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад |
е се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; вр |
и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекос |
ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци б |
кладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку |
ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти о |
аш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Т |
атељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, |
нем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А |
и сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред |
и је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно р |
ам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Ре |
/p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали |
} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним м |
ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах |
} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију |
, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што |
<p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S |
Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком |
капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S |
да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! ве |
е ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно и |
ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па с |
ик.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p> |
аве, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала |
аје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да ра |
се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, |
шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и да |
како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</ |
смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p |
да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и |
девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и уз |
>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаш |
криви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим панд |
народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко |
и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада |
о Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> |
ас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде |
ре ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и чита |
рни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цвет |
х по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, |
ало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала |
оде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену ма |
те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују |
ко јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p |
ујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нар |
е, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне |
и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред |
знатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мај |
ајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност кара |
... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде |
стави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Ш |
шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче |
ем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли |
ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јо |
ратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побрат |
це (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам с |
домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причек |
онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад о |
да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питује |
мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, ника |
деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријат |
ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити? |
свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па |
вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове. |
е био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој пр |
а глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћ |
вим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео |
прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и г |
носио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби сла |
чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца |
еваше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увели |
а се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од |
ао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гур |
а г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Ми |
и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него |
ошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава |
лча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, |
ијола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г |
па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје н |
м добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> < |
ра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још |
не бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчеш |
д ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е т |
ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, |
од старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, је |
вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} |
дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за ко |
{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисто |
ани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и |
>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејањ |
ш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господ |
! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да нач |
што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све |
.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мај |
и, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, |
у?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећ |
старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси |
и Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} За |
, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју |
Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисториј |
у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивк |
Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, |
огу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине |
о су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све те |
капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбира |
онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бе |
ке уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију |
маћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг |
да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама он |
аво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско врем |
ошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га |
што та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће |
едник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И |
ва прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће |
.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, |
знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време шт |
та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг |
> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не |
његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни д |
у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; |
!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се |
l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те по |
? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола. |
да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако в |
г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што на |
е паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сад |
сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрен |
па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче |
председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник |
у, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а |
вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају с |
том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни м |
има реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабде |
и дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без ц |
} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја к |
} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан чо |
Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку |
лемо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ј |
ели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча. |
бро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед |
шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викн |
и час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, с |
реченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћиц |
Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше с |
а што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како |
А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у |
ек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши п |
ирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптим |
кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, |
</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми им |
већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да н |
обар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S} |
ијолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или он |
S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали |
че Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам |
И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин |
читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде о |
шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} |
још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа |
кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша |
а, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, |
S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p |
к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангуби |
ти:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве ју |
е знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао |
не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Ст |
рећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, кум |
овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита |
ираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— М |
оже, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; |
човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето бо |
се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, т |
гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, |
рно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb |
јем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро |
иче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p> |
а какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накна |
роднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је т |
а Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.< |
.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p> |
оћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p |
Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник. |
бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, до |
те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља зби |
радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми |
— онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вел |
де!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљ |
да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син е |
ча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хте |
ахала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S |
позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, |
преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ки |
ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су по |
азити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шеш |
женити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n |
ућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко |
воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из весел |
да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим |
ом твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели К |
да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Ку |
а се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се |
<p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не т |
ла му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да |
ад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјако |
Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p> |
екивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце бу |
акеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Емин |
јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, св |
јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуб |
тише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ај |
о.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру. |
ти и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви |
оћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код |
што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па |
и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А з |
овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераш |
... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не мари |
десет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} |
а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ |
је смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко |
ме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакл |
рила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код |
ити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Н |
уде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко ј |
нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше |
ица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу п |
г рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли |
звали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Госп |
лужим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и нем |
лагословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и прото |
ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ |
ен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султанск |
ја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милује |
ојем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки |
} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећериј |
створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом |
S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Ка |
век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и |
елију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си |
е, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, |
n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у ч |
сонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, |
да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јошт |
ено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си |
ки у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</ |
салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиле |
ави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нем |
један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивк |
мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, ал |
уцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека |
опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће ово |
а је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима |
што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште |
цки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И |
Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не |
а ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S |
ен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а н |
, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да |
дузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Н |
најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако |
не за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, а |
е добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе г |
им курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на ј |
их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} С |
ча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и |
ба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и |
во парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узал |
нас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— |
па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да |
фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, не |
: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неки |
ако је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко |
кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрх |
и имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у |
> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо за |
ли председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме |
мно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Циган |
ет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доис |
ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пу |
у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразг |
S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— |
да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? |
ита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: отк |
е и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дош |
у се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један од |
чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су б |
ан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не т |
! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</ |
ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећ |
један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ћ |
вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и |
да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, |
Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређ |
џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искоч |
кле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле |
реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да |
и Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас |
д другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира |
а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па |
ајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удова |
рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће |
х овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп |
наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Циган |
за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} З |
ају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, |
{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да |
и покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако сми |
риш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да |
.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколик |
слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда |
гиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} М |
и су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и |
.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напосле |
есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паме |
но ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши |
/p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бр |
е ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" |
а. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима. |
га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи- |
па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју а |
гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја с |
— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте љ |
е, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> |
стнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p> |
бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на по |
и Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један ри |
шта није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша |
и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико п |
тући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председни |
ас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, ш |
.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар н |
е од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам |
тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> < |
у Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Зн |
м те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш |
, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с |
све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други чо |
беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум- |
ник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га |
оре, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Па |
.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе |
дрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико и |
Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да |
а.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председ |
S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Циган |
} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; |
заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да |
упајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му с |
иџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! ум |
т — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивк |
шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по мал |
дне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могу |
па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, |
.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа |
и слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно |
мешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150 |
е; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} |
да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући |
о луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много |
ре ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало |
-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да |
ио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности |
и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некакв |
али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и |
еко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се |
убазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте. |
овати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене ! |
ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено |
ћи се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он о |
х пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне |
тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирк |
о не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује своји |
ла дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим |
ођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Сваш |
оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље. |
аре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> |
ру, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начи |
> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскап |
жицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро |
несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и |
вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет он |
оро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и по |
гим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, |
кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} |
ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта |
друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога д |
рујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао б |
уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, с |
, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али |
ска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два д |
јућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а |
чи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p |
од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у о |
ин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу промени |
г дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, д |
но респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n= |
да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направ |
рслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се |
анталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога све |
омаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то |
, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много свет |
оле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је гор |
се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепави |
огрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од |
о не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапа |
чен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како |
од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више |
ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв |
p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, |
ачеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина |
о?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него сво |
ле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже |
е у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио |
шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и |
е кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет |
дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} |
тима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шег |
ка.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши |
је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па му |
су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Н |
т у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, |
</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га ј |
-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни ж |
а била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је |
и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и |
сно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси не |
n> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је п |
ви, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да с |
<quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, м |
чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— |
алко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да см |
јом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године ка |
к офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљ |
шљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или је |
онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким велики |
!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Вос |
ја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} П |
ме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphi |
инемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук з |
читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима |
реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај ј |
саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми |
е кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспо |
и чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је за |
е како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку н |
отераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — |
i> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо |
S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборави |
п, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p |
„Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче г |
м; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне |
и једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледа |
е дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојче |
Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А има |
нета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече |
могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} |
Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека |
га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако |
ли пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фирау |
што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није |
е за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је |
ула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у ду |
аћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало д |
би, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окречено |
добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да |
не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија |
авиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да |
осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> |
ши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— |
<pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном |
и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљиц |
казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, п |
а чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и |
од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове |
пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође |
је.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачу |
за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га |
сподинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! < |
чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ћ |
е био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизод |
да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та |
, и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у |
вога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да ис |
аки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала ниј |
!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да |
еф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој |
а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедн |
здравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разгова |
ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па |
е, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галам |
се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен |
је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, |
џија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај |
е убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да с |
<p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе |
авола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао |
о јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и заду |
<pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три да |
сле дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест |
ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мо |
ако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће |
изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били с |
</quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, кум |
етне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и о |
ога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — |
ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како |
<p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, |
скочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да м |
а ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја |
.</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је |
ло; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли к |
ијаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га |
шем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао |
} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвез |
ајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не з |
к, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> < |
си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, ма |
оскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— |
из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав б |
ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курја |
ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се п |
„Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не |
.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, го |
овем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га з |
могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на папри |
осла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <ga |
, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас ње |
изму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак св |
што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Н |
ето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он. |
како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја |
тавља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу ома |
на ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и |
ичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаш |
говара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кар |
о његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста ак |
у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесиј |
ш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, |
S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо |
обеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили |
из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бо |
своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види н |
стима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, је |
еселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало ог |
а мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на |
човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па |
Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка |
а новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{ |
еднако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="1 |
и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирк |
имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времен |
брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А |
ча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Циг |
омак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни заја |
си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> |
зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво ш |
негирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време |
рко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево |
ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте с |
ко ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол |
дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Жив |
вет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да |
} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— |
ола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми з |
м вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што реко |
.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели |
а буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> |
дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседни |
, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на циг |
осла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не вид |
лигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им |
с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар до |
а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, срета |
е каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе |
је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријол |
воро кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке |
stone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комши |
лази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајућ |
кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде! |
части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па неко |
јола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову |
на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покл |
ни просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — |
послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ |
до, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивк |
оређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за |
S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим у |
уланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само |
p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> |
ве чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед |
S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, |
и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p> |
Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ |
омоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S |
идим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам |
в дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! в |
/p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’к |
<p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивч |
е немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па |
побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају с |
он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет |
зи мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са |
братиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш |
истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега |
ог државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај |
асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, така |
го је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану |
b n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не |
простити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, п |
засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> рез |
ак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах |
приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом |
знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност |
инут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </q |
ече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш |
ваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све ви |
ространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно |
теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате ве |
Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су |
м ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, |
им при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те т |
Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје |
пасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси к |
једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} |
се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну |
чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да ск |
ишто јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору с |
Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па м |
Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто то |
ама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-баш |
неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си се |
!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар неса |
воје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У т |
м, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по |
, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати св |
неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и |
младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало |
га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} |
иславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ |
а онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обе |
гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а |
р им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз ц |
синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, к |
рата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попре |
ос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, как |
о полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Е |
ајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала |
тано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег |
Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p |
подине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог |
Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлиј |
гу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си |
Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира ка |
ма наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турски |
оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— |
вина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</ |
е л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="4 |
у па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако |
али бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је глад |
не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли |
здавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац у |
елно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па ј |
ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господи |
ројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на оног |
Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> |
имо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, да |
а је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек |
е и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} |
/p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и д |
RP18950_C4"> <pb n="161" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се ком |
дсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, |
, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па |
ине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Че |
сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докл |
упи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! < |
S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што |
ник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi |
</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како |
Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму |
, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и |
, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се ч |
о ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од т |
>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине п |
тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каж |
као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, |
и је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све ла |
плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину |
колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога |
сеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је д |
p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узме |
лободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године |
рате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне сл |
еоград, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, го |
огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то |
д оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што им |
има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="su |
еле?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, |
а ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги ви |
а је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим |
му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића и |
ли сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и п |
м, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама |
е: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, го |
си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи |
м чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство |
спавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој с |
вета; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љ |
сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, з |
ња.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} |
рема гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Ник |
ош у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и |
м шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што |
отврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже |
ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао) |
ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за |
акер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (не |
ки.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу ( |
уда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује |
о онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру о |
е он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курј |
сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је |
није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину |
окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру |
едседника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се |
ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пу |
Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци? |
ио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расп |
еће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник. |
и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а |
ан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желит |
ти шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, т |
ед; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они |
има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа в |
е, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да с |
м да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас ве |
оближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропад |
се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат |
> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала |
реје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајс |
мем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Ка |
више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете |
е!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас |
ови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од |
е појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> |
Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицо |
правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита |
зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ ба |
м, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, ч |
суз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се |
е поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад |
ка ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви |
ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким дома |
као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо |
дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га |
е, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благ |
ајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а та |
</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} |
павасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф |
снаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> |
ако телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми уби |
ве, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак |
окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога |
да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: |
а! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега |
и прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, в |
Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује с |
ад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино п |
ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије мора |
ише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби |
новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, |
вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друж |
ћу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда |
д су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, п |
вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n= |
песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је мол |
еђане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и је |
Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога |
ирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама |
мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља т |
о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од |
Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво ш |
омилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вич |
ош и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општински |
ли ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу |
е су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... |
ромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му |
завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ов |
иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, с |
узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао |
в тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{ |
ега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му |
ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском |
ром!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и сврш |
ском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путни |
забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — и |
је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље и |
на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао |
вске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па о |
нострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале в |
ћ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— |
ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у парагр |
пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p> |
ва’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и |
е срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, ч |
загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам |
је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло |
чећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму боги |
је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега че |
! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад не |
— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n=" |
чи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и з |
да пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— |
м коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беш |
е зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли та |
ам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од |
S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мо |
n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам |
е не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји ту |
уће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p |
не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! |
.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е |
<pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало ч |
{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p |
о у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да л |
ини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време |
ово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је |
хата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душма |
ш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{ |
познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води |
он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чуј |
аради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало и |
S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вер |
а се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили сал |
бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не при |
те, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас моли |
ко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{ |
дник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} |
лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га ут |
халама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и мн |
ирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак н |
и.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па н |
у, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и |
е велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти |
ога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испи |
ш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из к |
/p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси на |
— Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде |
{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћ |
вај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиг |
вај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ |
е.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! реч |
ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо |
удала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; |
? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га |
домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га д |
очи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота |
и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вел |
џија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако |
сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и з |
ели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... |
е од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} К |
> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа ј |
анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала. |
а потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћ |
з Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топр |
у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас |
вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! |
паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како |
<pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и п |
то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... |
Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели пре |
/p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје ш |
кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удова |
већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих |
е бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пуст |
рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па |
о страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздав |
ијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, |
о у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најма |
а њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а |
е!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и н |
пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча |
и попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а |
<p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си |
онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, |
баво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господин |
е не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознат |
ожише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> < |
може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> |
је! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад у |
нким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пц |
, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и |
А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ |
чак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Гос |
е већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А |
момак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бе |
чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> |
још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лиц |
аји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочи |
а у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па |
о је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после см |
и трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и бр |
чин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Сам |
ћу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{ |
бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је |
де се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што |
ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други |
, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Как |
не, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмањ |
гу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дође |
радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани нек |
“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знав |
!</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели м |
не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ам |
раво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Мор |
/p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок |
ши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други |
а остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је |
ете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> |
бус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А |
стаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пелив |
ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда |
Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше |
си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво |
p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му |
{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче |
, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како д |
, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збо |
ко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! |
рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми |
ребаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побр |
} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше |
иколић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мал |
подине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како с |
к домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> |
Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</ |
дравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та |
на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу |
разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мен |
одине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од |
тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти |
руги они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају |
да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало |
то ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди |
ови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А бата |
ам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p> |
д мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам тако |
{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам |
ли старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што м |
штати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зул |
цкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по |
дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дуг |
о челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивк |
се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама де |
аФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е |
аворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурл |
} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и с |
те мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом |
едан ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p |
Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; |
А</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>П |
јде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђ |
p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин |
е каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Ф |
шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је ба |
е Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмака |
! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо |
ма, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да ид |
нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, |
дише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да б |
рке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да |
аред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе |
све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, так |
еко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље |
нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, |
еш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, б |
бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан |
а се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује ка |
ако <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој |
пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, дем |
свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што |
унио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишље |
падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако |
х гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита |
!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола ра |
јатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала |
ог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А то |
баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!< |
поја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— |
>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш |
друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једн |
им, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господ |
ушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало ча |
рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг |
Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, ре |
а правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, |
е! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја. |
онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори |
били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А бил |
о.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре |
у; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу? |
урјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио |
„Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила с |
} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији |
ук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка бил |
о зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ства |
он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је |
то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми |
куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пр |
8" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ р |
е, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедри |
нина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно изврш |
мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та |
ели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава |
дују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, |
нали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако |
ј, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.< |
ћи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко с |
Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, |
ус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји чове |
н си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка г |
свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па с |
ек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе |
појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ног |
ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си в |
већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо. |
ње и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све удар |
нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где ј |
ма и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред гост |
алгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се гл |
ши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На |
Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до |
говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто м |
мете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао же |
а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време |
Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, та |
а не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упусти |
е г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, |
да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p |
е с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, друже |
ата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Н |
p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква с |
S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ мл |
з ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Ке |
на!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... извол |
p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого |
ње, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди |
од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлиц |
лот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што |
о.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а п |
> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p> |
реву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му |
есму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путе |
е Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и зд |
и још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на врем |
!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду |
Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела ку |
ију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quot |
овек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим |
дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи вол |
на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати |
дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часни |
сцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао |
ријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S |
S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> < |
е!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни о |
а се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваљ |
Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и |
чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако |
е! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —< |
тио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чу |
аје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је |
ћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хрк |
! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је |
сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш ду |
и казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p> |
а Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговла |
влијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провиру |
коћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, је |
ебало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким пан |
едним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у пос |
вица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А зати |
ауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</ |
на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још св |
туца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Госп |
зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} |
су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло о |
евени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога |
вог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила |
ебају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Как |
а што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи |
га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или упра |
... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви |
а узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p> |
екај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништ |
и је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури |
Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више |
и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, вик |
ују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих ле |
се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после п |
јем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— За |
. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па |
да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> дос |
а видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па |
рту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <p |
ивот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори |
мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син |
м ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њ |
ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја- |
уваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> |
дан пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам |
на љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам |
и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и пр |
ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џум |
ај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друс |
лча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што |
глав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи |
и марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на ул |
реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хај |
војој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господин |
види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је: |
p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} |
акнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али кој |
и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве ш |
мирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а |
!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бес |
епо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из за |
лча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С |
.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> |
срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам |
жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече |
да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће с |
се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом к |
етка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло |
неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> |
па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То |
унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онак |
и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да ши |
p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причај |
и му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај пр |
!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признаје |
власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, а |
е дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, |
Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да са |
и се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, |
, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи о |
егне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, д |
има и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, ко |
емо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, т |
подобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ств |
си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну ј |
јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и |
ма власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ п |
ош четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи г |
вета Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— П |
миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада шт |
вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, |
ти се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштиц |
ане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу |
једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одр |
па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лој |
предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног |
Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су форма |
} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе н |
чекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога |
чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана |
Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани см |
— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="1 |
отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и |
ш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— |
н преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једин |
боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласк |
таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да п |
ше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом пос |
е ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, з |
Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијем |
ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убил |
лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сип |
гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди ше |
ам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и |
ине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попиј |
а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем са |
екла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер дан |
девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко |
и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носи |
ослужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја д |
а то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавам |
то за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго д |
, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари п |
{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаре |
џија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свилен |
м по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они |
, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао. |
ј дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов |
даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кути |
е, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоће |
за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не |
г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За М |
иш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас |
че Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, п |
</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... д |
арин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си ос |
егање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мор |
сма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="3 |
ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није |
Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p |
оје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а |
Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, |
шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће н |
су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет ос |
р довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг |
Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Сто |
едно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и давор |
ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, |
е био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један кој |
о-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-предс |
дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар |
о готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, |
њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у припр |
више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас јед |
игару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где |
стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала |
ка одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја |
авили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни |
продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председ |
а на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој |
ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће |
S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си |
Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послуш |
/> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и |
арени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за |
одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева ка |
унце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоум |
звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи |
о устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у свој |
p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нече |
!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем мо |
ут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар п |
оспоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жен |
... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликер |
гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, са |
па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се ба |
љуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Ф |
шивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> |
да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће |
ко је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p |
!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну киш |
а и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око |
отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} |
p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.< |
ћеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и пу |
мем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандиј |
ори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у коко |
испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па |
ав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и |
стумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио с |
ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} |
ран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpu |
.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море |
ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „по |
ожемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Из |
вила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани |
једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а к |
е један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућ |
н Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— |
ред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p |
вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели |
чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно |
ти у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће |
то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он ј |
ма са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попов |
азари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. |
ким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па |
и очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате |
слуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота ко |
рни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћ |
вом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим |
слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати |
, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика |
ма; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год вид |
испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједн |
ејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дет |
андури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседи |
ље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p |
капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; |
печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p |
, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига |
ази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака ш |
пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћи |
ном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да о |
во кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме |
ма оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси р |
да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за |
морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и ма |
тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им |
ј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' |
је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам пог |
време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке |
, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов. |
апита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места |
ивица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера |
г па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> < |
је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у к |
е.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, |
и пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> |
а сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других к |
га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од |
буни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор |
.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скок |
кло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S |
..</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— |
.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет поч |
, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран |
ако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она |
то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побра |
кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе ! |
аменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у т |
та, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p> |
ставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! |
е раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над ло |
} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде |
, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша! |
{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Марко |
дседник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бр |
донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— |
аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван |
о пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога |
p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Ма |
присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко |
вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо |
рлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г |
е да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, п |
ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p |
ра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, мој |
р, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господин |
, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и |
е у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи |
ајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце. |
ај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде |
е Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— П |
ричања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко |
а, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се голог |
, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разгово |
слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама |
и и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb |
ујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пуш |
то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се |
онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли |
Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си |
, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Ка |
104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е |
нела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ив |
ија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господ |
ерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску му |
, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја |
ује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што |
шим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Нат |
вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала н |
ији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га |
рукше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушн |
здахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њим |
’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад |
; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S |
им и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене је |
гњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан зд |
и јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна |
авеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, |
за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за |
па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли |
можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> |
нџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погруж |
ладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих |
<p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може |
љак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и |
стаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран |
реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијак |
аквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се |
или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; к |
од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко |
као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао нара |
ао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’А |
ају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди н |
је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ |
ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко |
но, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} |
јада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако |
жио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по |
..{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија .. |
е, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — |
{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ по |
{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазн |
а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кес |
ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији по |
рло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они |
>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p> |
p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb |
гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, кол |
а се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одр |
ује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти |
је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, |
стављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не |
закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици пата |
мотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Ф |
о наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним кол |
e>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхиће |
смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује |
џик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, |
данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио он |
како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе |
n> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однес |
је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!< |
урјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фа |
е нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, те |
шки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајсто |
рјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калч |
како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и |
та сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму в |
-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, |
остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, |
кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочи |
/> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти |
а сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да |
снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који ј |
ицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— |
убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-го |
а и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати |
’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарн |
о у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако |
златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме у |
и да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје К |
а огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће |
оменити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; рад |
е, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осеч |
латној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања р |
смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој |
и па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љут |
ам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто |
искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густи |
дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали |
а.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на кра |
аг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, нећ |
у годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и ст |
очи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу |
ом, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели |
е Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто |
ч не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше |
у само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ |
Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, |
зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} З |
оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, |
берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! |
и, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава |
p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. пр |
е мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомо |
ању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас вер |
елник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, мес |
те, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој д |
ељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене |
а зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а |
ке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и пет |
руги, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђ |
дљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријате |
слушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчиј |
тем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима |
адим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научи |
алча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће |
у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се |
је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi> |
ева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук д |
ерујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и т |
не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако |
Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слуш |
аво седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали см |
, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, |
<p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо! |
да!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p |
ја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Ча |
просио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо |
тима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — |
у се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијан |
вај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, в |
га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео |
што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{ |
p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа каз |
зак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— |
еш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, п |
там, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љуб |
редседник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S |
ћи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели |
ити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било |
убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће |
Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му |
места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и пос |
им рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} |
<p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде с |
и чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ет |
... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на |
мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p |
<p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се |
ка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине |
ем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да |
о теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душм |
еее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, |
ими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас |
оште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раз |
се, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ј |
и воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим |
мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију |
аг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да ч |
ајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, ч |
е ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча |
; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви кап |
ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо в |
па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, |
загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг не |
ијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у ле |
Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да |
мперативно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру |
еле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете |
па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се |
гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се ста |
о! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођи |
дева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мо |
ри, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, |
кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно |
, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Б |
сијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш та |
ка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће |
Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели |
маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка |
Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке годи |
опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!< |
ук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p |
сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми тре |
да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је пан |
коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се оби |
хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хо |
и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, |
Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само сед |
аведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње |
{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко |
па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, иск |
ко путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше ма |
два и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... |
и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, |
за руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, го |
!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.< |
стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб |
да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ј |
и га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа |
кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајућ |
а, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} |
S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раз |
вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг |
кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав ба |
а лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук |
, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте каз |
и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују |
и ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курја |
друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и ста |
а се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал. |
јвише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле |
чеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауста |
ћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, ниј |
ате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> < |
велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беш |
рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога по |
тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојн |
узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти каз |
ш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани шт |
з кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га шт |
ш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто |
и, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — |
требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој з |
ку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, п |
е како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су |
се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно |
у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може |
ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обоји |
сподине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме к |
ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није д |
олу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се |
њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Те |
и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> |
домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски суд |
па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично |
јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> < |
>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па с |
о час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе д |
побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече |
} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да |
ветиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно |
асвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ив |
„Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ сл |
е, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па |
се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а |
ли Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!< |
’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, тргова |
ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај по |
{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане |
бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгу |
се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен пра |
кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракну |
не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, љу |
ишта не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да |
Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и |
овници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели |
оште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска |
тавља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинск |
ако онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> |
па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <qu |
Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101 |
девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да по |
о: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} |
ко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалт |
а — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па |
а за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па |
оји су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти д |
па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} |
е противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој |
: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од чове |
на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаме |
таци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер. |
по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутк |
икаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија баг |
о Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, |
ја</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, госп |
, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, |
резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, ј |
просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За |
вар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> уз |
у.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, ф |
онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Н |
трану а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> |
ма ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збо |
а нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши |
!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, |
ка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекид |
како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час |
тинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једно |
војка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век |
!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будиј |
евојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко |
знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за |
„Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни ма |
не, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она |
е да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер вид |
ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да пору |
да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће |
Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, а |
та-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка |
наје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу |
и л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па |
ан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта ве |
оје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да с |
, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе |
узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше г |
ружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па шт |
на се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђ |
питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачу |
оту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија нем |
ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море! |
аћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан |
Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" |
и се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ћ |
>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам |
ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг |
онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> |
n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше |
купија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{ |
вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада з |
мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а лет |
јанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к |
чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана |
аа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, р |
да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору |
долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у |
стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог |
мате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, ве |
> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> |
обар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаж |
у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се |
кове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то |
мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и |
} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послуж |
, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што |
воје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантеле |
ако магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично |
и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата у |
од ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо |
ја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молиј |
а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попиј |
да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не |
ри такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у г |
.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> |
удо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, ј |
и и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за о |
<pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато ј |
еда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обу |
сте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди ос |
у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет с |
Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ |
</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за |
У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај ста |
то смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} |
ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168 |
ују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се |
ерку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја |
ри, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш: |
то познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у |
па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФ |
на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече он |
седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће |
ети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето р |
<p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћ |
Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори |
л’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре |
ка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији |
помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! |
а знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овак |
него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим п |
нор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може |
а је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећ |
ега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече |
ал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја |
главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу |
у до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду з |
лча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај са |
"78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без |
ет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако г |
дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда диг |
рски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, л |
отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, |
а се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, п |
о?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има |
ишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слат |
одина — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S |
о-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо с |
а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или |
те! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а |
азала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, ве |
), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод |
ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, |
ц није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послу |
{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p> |
кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са сво |
а се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на |
лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> и |
ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по у |
о брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а н |
седнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, гос |
бити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични пи |
д песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите |
сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита |
отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш |
би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен в |
Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине ј |
очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику п |
г времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пуш |
чено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти т |
себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и ј |
него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} |
код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите |
апред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и пока |
p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Г |
а!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и н |
> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} |
ује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'т |
аја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66 |
<hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита К |
Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е- |
а вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом брко |
— а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је |
ствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— |
еш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију |
м!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да |
о петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо |
Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и |
ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S |
билазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас |
едно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, |
вко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к |
ојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иск |
и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S |
ако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више |
а и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! ре |
хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад |
ешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што |
} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила |
е су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и по |
адовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити |
пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке к |
ом пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде д |
> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом |
или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и |
еј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем |
а, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; |
еле, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па |
мој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Мол |
и са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити мод |
о овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} |
војченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један |
има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{ |
оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си пром |
еко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је |
Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уст |
еднако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p |
нђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама |
си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе |
p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да |
уге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не з |
Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па прав |
ме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура |
л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p |
ча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се |
А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја |
зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} |
.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја |
не! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— |
е улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће |
<p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</ |
quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</ |
p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у с |
ћима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Кур |
омине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на |
о?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да леч |
, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, р |
је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек |
да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док |
о један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један по |
је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та т |
чеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господи |
закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологла |
изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро т |
ши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Ка |
срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо |
ка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{ |
Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав б |
на да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну |
да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чор |
но парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћава |
силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распрем |
тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији |
ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парч |
ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Т |
кне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су |
/p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у о |
дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама! |
о,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се |
l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило |
нија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде так |
/l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече |
<l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— К |
а,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на но |
о и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у |
l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скел |
/l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на |
/l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p |
ма јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло до |
но, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле |
> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се пре |
то,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> |
д ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="group" |
quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чу |
ани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору |
,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољ |
</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена |
м,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Вин |
ије ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се |
јом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да каж |
ом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да ви |
поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце на |
ва, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> |
о, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Д |
} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, |
, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Д |
а Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тод |
ујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева пр |
ст", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се |
ење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану |
Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се |
ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан |
Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Л |
а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Диз |
па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коњ |
>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко леп |
терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па |
запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, |
у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се |
је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је |
грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’к |
p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</q |