• quote 44
  • А 371
  • а 592
  • Аа 1
  • Ааа 3
  • Аааа 1
  • абер 1
  • авлија 2
  • авлијама 1
  • авлије 8
  • авлији 11
  • авлијска 1
  • авлијским 1
  • авлију 14
  • авлиским 3
  • авлиских 1
  • агитујући 1
  • Агнијо 1
  • Агушов 2
  • адвокат 3
  • адвоката 1
  • адвокати 1
  • Адет 1
  • адет 10
  • адети 1
  • Аја 2
  • Ајаој 1
  • ајд 1
  • Ајд 13
  • Ајде 18
  • ајде 3
  • Ајдете 1
  • ајдук 1
  • ајдуци 2
  • ајкула 1
  • Ајо 1
  • Ајте 1
  • Ајше 1
  • Ако 23
  • ако 97
  • Аксентија 1
  • Аксентије 1
  • Аксентијем 1
  • акта 1
  • акционар 1
  • акционара 1
  • акционарског 1
  • акшам 1
  • ал 17
  • Ал 4
  • ала 2
  • Ала 3
  • алал 3
  • алале 1
  • алалимо 1
  • аласку 1
  • алат 2
  • алексиначку 1
  • алено 1
  • Али 20
  • али 58
  • Алимпије 1
  • Алис 1
  • алис 6
  • алиш 1
  • алт 1
  • Алти 1
  • аљине 2
  • Ама 102
  • ама 48
  • аман 1
  • Аман 7
  • аманат 1
  • американа 1
  • Амета 1
  • Амо 1
  • амо 3
  • Ана 1
  • анаме 1
  • анасонлију 2
  • анасонлику 2
  • анатематику 1
  • ангелске 1
  • Андалија 1
  • ано 1
  • антерију 1
  • Антерију 1
  • Антика 1
  • антика 3
  • апеловао 1
  • апелујући 1
  • апетит 2
  • апетиту 1
  • аплаузом 1
  • апотекарин 1
  • апотекарски 1
  • апотеци 1
  • априла 2
  • апсе 1
  • Арапин 1
  • арена 1
  • Арнавут 1
  • Арнавутлук 1
  • арнавутска 1
  • архиви 1
  • архиву 1
  • арч 2
  • арчим 1
  • арчимо 1
  • аршини 1
  • асли 2
  • афектира 1
  • АФерим 1
  • афричке 1
  • ах 1
  • Ах 14
  • Аха 2
  • Ахааа 1
  • аџамија 1
  • аџамијско 1
  • ашик 5
  • Ашколс 1
  • ашчија 5
  • ашчије 1
  • Ба 4
  • баба 2
  • бабе 1
  • бабу 1
  • багателе 1
  • багатели 1
  • багателише 1
  • багателишући 1
  • багателу 1
  • бадава 1
  • Бадава 2
  • бадаваџије 1
  • бадем 2
  • бадема 1
  • бадемастих 1
  • Бадњи 1
  • Баја 2
  • бајаги 1
  • бајађим 3
  • баје 2
  • бајиновац 1
  • бајиновца 1
  • бајрак 1
  • бајрам 1
  • бака 1
  • Баке 1
  • бакрачи 1
  • бакру 1
  • Баксуз 1
  • баксуз 2
  • баксуза 1
  • бакшиш 5
  • балкона 1
  • бандисти 2
  • бандистима 1
  • банке 1
  • банку 2
  • бањање 1
  • бањи 1
  • бањска 1
  • Бању 6
  • бар 21
  • барабар 1
  • Бари 2
  • баритон 1
  • барјака 1
  • барјаком 2
  • барјактар 1
  • барјактара 1
  • барона 1
  • бароне 1
  • барут 2
  • бас 6
  • басамак 1
  • басис 2
  • басист 1
  • басом 2
  • Бата 2
  • бата 4
  • батал 1
  • батали 10
  • Батали 6
  • баталим 4
  • баталио 2
  • баталиш 1
  • батисује 1
  • батисују 1
  • батише 1
  • батли 2
  • батлија 1
  • батрга 1
  • батргају 1
  • баца 1
  • бацака 1
  • баци 2
  • Бацим 1
  • бацимо 1
  • бациш 1
  • Баш 3
  • баш 65
  • башија 7
  • башијо 2
  • башију 1
  • башта 1
  • башти 2
  • баштица 1
  • башчу 2
  • Бе 1
  • бе 3
  • беаз 1
  • бега 4
  • бегали 1
  • бегамо 1
  • бегао 1
  • бегендисаја 1
  • бегендисала 1
  • Бегенисаја 1
  • бегенисао 1
  • бегенисува 1
  • бегенисује 1
  • бегенисују 1
  • бедне 1
  • бедно 2
  • беднога 1
  • бедном 1
  • Беее 2
  • Бееее 1
  • Без 2
  • без 63
  • безазлености 1
  • безазлену 1
  • безаконика 1
  • безаконици 4
  • безбели 1
  • безбрижна 1
  • безбрижних 1
  • безбрижно 1
  • безецом 1
  • безобразним 1
  • беја 8
  • беле 1
  • Беле 1
  • бележи 1
  • бележника 1
  • белешчице 1
  • бели 2
  • белим 2
  • белки 1
  • белким 2
  • бело 1
  • Белога 1
  • белом 1
  • Белосветски 1
  • белосветскога 1
  • белу 2
  • Београд 3
  • Београда 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • беоше 1
  • берба 1
  • берберина 1
  • бере 1
  • берем 14
  • бери 2
  • берићат 2
  • Берићат 3
  • бернхардски 1
  • бернхардском 1
  • бесан 1
  • беседити 1
  • беси 1
  • бескућници 1
  • бесну 1
  • беспорочне 1
  • беспослен 1
  • беспослена 1
  • беспрекидне 1
  • беспрекорне 1
  • бесте 2
  • бестрага 6
  • бећарски 1
  • бехар 1
  • беху 2
  • Беше 3
  • беше 81
  • бештек 1
  • би 58
  • Биберу 1
  • библиска 1
  • бива 18
  • Бива 4
  • бивало 1
  • бивати 1
  • бидне 32
  • биднем 1
  • биднете 1
  • биднеш 1
  • Бија 1
  • бија 8
  • бије 4
  • бијем 1
  • бијемо 2
  • бију 1
  • бик 1
  • била 21
  • биле 4
  • билетарници 1
  • билете 1
  • Били 2
  • били 22
  • Било 1
  • било 56
  • бињеџија 1
  • Био 2
  • био 65
  • бирај 1
  • Бирај 1
  • бирам 2
  • биров 1
  • бирократски 1
  • Бисенија 1
  • Бисенији 1
  • Бисенијом 1
  • бисера 1
  • Бисера 1
  • бисте 6
  • бит 1
  • бити 23
  • битољско 1
  • Биће 1
  • биће 4
  • Бићеш 2
  • биФтек 1
  • бих 18
  • блага 1
  • благим 2
  • Благо 1
  • благо 5
  • Благодарим 2
  • Благодаримо 1
  • Благојиног 1
  • благосиљају 1
  • благослова 1
  • благословеној 1
  • блажен 2
  • блажено 2
  • блаженство 1
  • блажи 1
  • бламиран 1
  • блато 1
  • блене 1
  • блесасто 3
  • блеску 1
  • ближе 3
  • близу 1
  • бог 1
  • Бог 32
  • Бога 23
  • богат 2
  • богата 1
  • богати 2
  • богату 1
  • богиње 1
  • богме 3
  • богодани 1
  • Богом 9
  • Богородица 1
  • Богородице 1
  • богословац 1
  • Богу 14
  • Бож 4
  • Божанствено 1
  • Боже 26
  • Божидарца 1
  • Божић 2
  • Божја 2
  • бој 1
  • бојала 1
  • бојали 1
  • бојама 1
  • Бојао 1
  • боје 1
  • бојеви 1
  • боји 2
  • бојим 1
  • бојиш 1
  • бојлија 1
  • бојом 2
  • бојте 1
  • болан 8
  • боле 1
  • болес 2
  • болесник 1
  • болеснику 1
  • болест 1
  • болестан 5
  • Боли 1
  • боли 4
  • болује 1
  • боље 17
  • Боље 2
  • бољег 1
  • бољега 2
  • бољи 2
  • бољу 1
  • боме 1
  • бонбоне 1
  • бос 3
  • боси 1
  • босиљак 2
  • босоногу 1
  • бошчалуке 1
  • бошчама 1
  • брада 1
  • брајко 1
  • бране 1
  • брани 5
  • бранио 1
  • брат 1
  • брата 4
  • брате 44
  • браћа 3
  • Браћо 1
  • браћо 5
  • браћом 1
  • брачни 1
  • брго 2
  • Бре 4
  • бре 70
  • Бреее 2
  • Брееее 1
  • Бреееее 1
  • брже 3
  • брзо 3
  • брзога 1
  • брзу 1
  • брига 3
  • бригу 2
  • брине 1
  • бринеш 1
  • брини 3
  • брините 1
  • брисати 1
  • брише 1
  • брк 1
  • брке 3
  • бркова 1
  • бркове 10
  • бркови 1
  • Бркови 1
  • брљив 2
  • број 1
  • бројанице 1
  • бројим 1
  • бројимо 1
  • броју 1
  • Брука 1
  • брука 5
  • бруку 8
  • бубањ 1
  • бубати 1
  • бубња 1
  • бубњарем 1
  • бубњева 1
  • бубњеве 1
  • бубрег 2
  • Бугари 1
  • бугарске 1
  • будак 1
  • будала 10
  • будалаштину 1
  • будале 3
  • будали 1
  • Будало 1
  • будалу 2
  • буде 27
  • будем 3
  • будете 1
  • будеш 2
  • буди 4
  • будија 1
  • будно 1
  • буднога 1
  • буду 2
  • будући 2
  • будућност 1
  • будућу 1
  • буђавих 1
  • бујније 1
  • бујно 1
  • бујнога 1
  • бујрунтију 1
  • букару 1
  • буквари 1
  • Булбул 1
  • буљооким 1
  • буљугбаша 1
  • Бунапарте 1
  • бунар 3
  • бунару 1
  • буран 1
  • бурмут 1
  • бурним 1
  • бурнога 1
  • бућмеџија 3
  • бућмеџије 1
  • бућмеџијско 2
  • бућмеџију 2
  • буцмастим 1
  • буцовом 1
  • буџака 3
  • буџаклија 1
  • вадим 1
  • важније 1
  • Вазда 1
  • вазда 2
  • ваздан 3
  • Ваздух 1
  • ваздух 2
  • вајкада 1
  • вала 26
  • ваљ 1
  • ваља 13
  • ваљада 1
  • ваљано 1
  • ваљда 16
  • Ваљда 3
  • ваљушака 1
  • вам 36
  • вама 3
  • варамо 1
  • варате 2
  • варош 5
  • вароши 3
  • вас 29
  • Васке 1
  • вате 1
  • ватим 1
  • ватра 1
  • ватре 1
  • ватру 1
  • Ваша 1
  • ваша 4
  • вашар 4
  • вашару 1
  • ваше 5
  • вашег 1
  • вашим 2
  • вашој 1
  • вашу 2
  • ве 22
  • ведрији 1
  • ведро 1
  • веђе 1
  • везати 1
  • везен 1
  • везивало 1
  • век 8
  • века 1
  • веле 7
  • Вели 1
  • вели 272
  • Велика 1
  • велика 2
  • велике 1
  • Велики 1
  • велики 3
  • великим 2
  • великом 1
  • велику 4
  • велим 8
  • Величанствено 1
  • велиш 10
  • венчали 2
  • венчања 1
  • венчао 1
  • Венчаће 1
  • вер 1
  • вера 10
  • вергл 2
  • вергла 1
  • верглаш 4
  • вериш 1
  • верни 1
  • вернога 1
  • веро 2
  • Веровао 1
  • веровати 4
  • веродостојан 1
  • веродостојна 1
  • версум 1
  • версун 4
  • Вертхајмове 1
  • веру 8
  • верује 6
  • верујеш 6
  • Верујте 1
  • верујте 10
  • весела 2
  • Веселе 1
  • веселе 2
  • весели 3
  • веселији 2
  • веселих 1
  • весело 1
  • Весело 1
  • веселога 2
  • весеља 2
  • весељак 1
  • весеље 3
  • весељима 1
  • ветар 3
  • ветеринар 3
  • ветеринарка 4
  • ветром 1
  • Већ 3
  • већ 92
  • Веће 2
  • веће 47
  • већи 1
  • већил 1
  • већим 1
  • Већином 1
  • већој 1
  • већу 2
  • вече 2
  • вечера 1
  • Вечерају 1
  • вечерале 1
  • вечерали 1
  • вечерамо 4
  • вечерас 1
  • вечерасте 2
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечеру 9
  • вечито 1
  • Вечитога 1
  • вечне 1
  • вечних 1
  • вечно 1
  • вешт 1
  • вештије 1
  • Ви 2
  • ви 72
  • вида 2
  • виде 20
  • Виде 5
  • видеја 1
  • видела 1
  • видели 3
  • видело 2
  • Видео 1
  • видео 8
  • видесте 1
  • видети 7
  • видећемо 3
  • видећи 4
  • видеше 1
  • Види 1
  • види 22
  • видим 19
  • видимо 4
  • видите 2
  • Видићемо 1
  • видиш 27
  • Видиш 4
  • видо 6
  • видомо 2
  • видосте 6
  • видоше 1
  • виду 1
  • виђења 1
  • виђење 2
  • Вија 1
  • вија 3
  • вика 31
  • викају 8
  • Викам 3
  • викам 41
  • викамо 4
  • викање 1
  • викате 2
  • викаш 9
  • викне 2
  • викнем 1
  • викнеш 2
  • викну 25
  • викнув 1
  • викнуше 7
  • вику 1
  • вилице 2
  • Виловића 1
  • вина 6
  • Виник 1
  • Виника 1
  • вино 16
  • виноград 3
  • вином 4
  • вину 1
  • винут 1
  • винце 6
  • вис 2
  • висину 1
  • високих 1
  • виче 15
  • вичу 5
  • више 53
  • вишим 2
  • вишу 1
  • вјерно 1
  • влада 1
  • владика 1
  • владике 1
  • владику 1
  • Владику 3
  • владици 1
  • Влајко 2
  • Влајком 1
  • влас 1
  • Власт 1
  • власт 6
  • власти 1
  • властитим 1
  • вода 3
  • воденички 1
  • Води 1
  • води 3
  • водим 1
  • водио 1
  • водиш 2
  • водом 1
  • воздух 1
  • возе 1
  • Војник 1
  • војник 2
  • војничке 1
  • војска 2
  • војске 1
  • војску 1
  • воле 3
  • Волели 1
  • волеше 2
  • волешем 1
  • воли 6
  • волим 3
  • волите 2
  • волиш 2
  • волујских 1
  • воља 2
  • Вољан 1
  • воље 2
  • вољи 1
  • вољу 1
  • Воскари 1
  • воспитано 1
  • воспитање 1
  • воћку 1
  • врагу 1
  • врану 1
  • врапца 1
  • врапце 1
  • врат 3
  • Врата 1
  • врата 15
  • врате 1
  • врати 7
  • вратима 10
  • вратио 2
  • вратите 1
  • вратити 3
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • Вратише 1
  • враћа 2
  • враћали 2
  • враћаше 1
  • враћено 1
  • Врачеви 1
  • врбовим 2
  • вреди 5
  • вредна 1
  • вредност 1
  • вређа 1
  • време 63
  • времена 7
  • времену 1
  • врећу 2
  • врлинама 1
  • Врло 2
  • врло 7
  • врне 6
  • врнем 2
  • врнемо 1
  • врну 2
  • врнуја 1
  • врнусмо 1
  • врпољио 1
  • врскапуту 1
  • врста 2
  • врћу 1
  • вруће 3
  • врућину 1
  • врх 1
  • второбрачни 1
  • Вук 1
  • вуна 1
  • вуче 2
  • вшие 1
  • Г 2
  • г 73
  • га 334
  • Габровац 1
  • Габровцу 1
  • гадно 1
  • газда 24
  • Газда 3
  • газде 2
  • газешем 1
  • газиле 1
  • гаирет 1
  • галаме 1
  • галами 1
  • галаму 1
  • галантерис 1
  • галопирајући 1
  • гаравом 1
  • гардиста 1
  • гардисти 1
  • гарнизонар 1
  • гасе 1
  • где 27
  • Где 3
  • Гђа 1
  • гђа 2
  • Гђица 1
  • Гена 2
  • Герик 1
  • ги 76
  • гидијо 1
  • гине 1
  • гинемо 2
  • ГЛАВА 5
  • глава 7
  • глават 1
  • главатим 1
  • главе 6
  • главешина 1
  • глави 2
  • главнијих 1
  • главом 9
  • главу 19
  • Главу 2
  • глад 1
  • гладан 6
  • гладни 2
  • гладно 1
  • гладном 1
  • гладујем 1
  • глас 12
  • гласи 2
  • гласило 1
  • гласић 1
  • гласно 1
  • гласова 1
  • гласови 1
  • гласом 14
  • глачало 1
  • гле 1
  • Гле 1
  • Гледа 1
  • гледа 23
  • гледај 3
  • Гледај 5
  • гледаја 1
  • гледајте 1
  • гледају 1
  • гледајући 9
  • Гледам 1
  • гледам 7
  • гледамо 2
  • гледање 2
  • гледао 5
  • гледати 3
  • гледаш 6
  • гледе 1
  • глува 2
  • глуви 1
  • глуво 1
  • Глуво 1
  • глумац 1
  • глумачка 2
  • глупост 1
  • говеда 1
  • говораше 1
  • говори 4
  • говорила 1
  • Говорило 1
  • говорио 3
  • говорите 4
  • говориш 2
  • говорник 1
  • говорника 1
  • год 7
  • година 18
  • године 42
  • годину 8
  • годишње 1
  • голе 1
  • голем 4
  • големи 2
  • големо 1
  • голему 1
  • голи 1
  • голим 1
  • гологлав 5
  • гомила 1
  • гомиле 2
  • гомилу 1
  • гони 2
  • гонџе 1
  • гор 1
  • гордим 1
  • горе 6
  • горео 1
  • гори 5
  • горила 1
  • Горицу 3
  • горко 1
  • горњим 1
  • Господ 7
  • Господа 2
  • господа 4
  • господар 1
  • господару 1
  • Господе 2
  • Господи 5
  • господин 26
  • Господин 4
  • господина 4
  • господине 104
  • господинов 1
  • господином 1
  • господину 1
  • господо 1
  • господска 1
  • господу 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 26
  • госпођица 2
  • Госпођице 1
  • госпођице 4
  • госпођо 1
  • госпођом 5
  • госпођу 4
  • Госпоја 1
  • госпоја 10
  • госпоје 2
  • Госпојину 1
  • госпојом 1
  • Госпоју 1
  • госпоју 2
  • гост 2
  • госта 1
  • госте 12
  • Гости 2
  • гости 22
  • гостију 5
  • гостима 9
  • гостинско 2
  • гостољубив 1
  • гостољубна 1
  • гостољубно 1
  • гостопримство 1
  • госту 1
  • готов 1
  • Готова 1
  • Готове 1
  • готови 1
  • готовост 1
  • гочеви 1
  • гочобија 1
  • град 9
  • града 1
  • градину 1
  • грађанин 1
  • грађе 1
  • Гракнуше 1
  • гракнуше 5
  • граматику 1
  • гране 1
  • границу 1
  • граном 1
  • грану 1
  • гранчицама 2
  • гранчицу 1
  • грациозно 2
  • грбину 1
  • грдан 1
  • Грди 1
  • грди 2
  • грдише 1
  • грехота 1
  • Грешни 1
  • грешни 4
  • грешнога 1
  • грла 3
  • грлат 1
  • грло 10
  • грмну 1
  • грмнуше 1
  • гроба 1
  • Гробљиште 1
  • гробу 1
  • грозан 1
  • грозно 1
  • громко 1
  • грош 1
  • гроша 3
  • грубе 1
  • грувај 1
  • грувајући 1
  • груди 9
  • групе 1
  • Грци 1
  • гу 103
  • гугутка 1
  • гугутче 1
  • гужва 1
  • гуја 1
  • Гујо 1
  • гукне 1
  • гукну 1
  • гуланфера 1
  • гуланферу 1
  • гунђају 1
  • гуњче 1
  • гура 3
  • гурабије 2
  • гурбет 3
  • гурбети 1
  • гурбетлук 1
  • гурбетска 1
  • гурка 1
  • гурну 1
  • густе 2
  • густијозно 1
  • густих 1
  • густу 1
  • гуштери 1
  • гушчету 1
  • да 1344
  • Да 63
  • Дабоме 1
  • дава 4
  • давам 3
  • давамо 2
  • давање 5
  • давате 2
  • давати 1
  • даваш 2
  • даваше 1
  • давење 3
  • давију 1
  • давим 1
  • Давим 1
  • давиш 1
  • давнашњи 1
  • давно 2
  • Давно 4
  • даворије 1
  • даву 1
  • Даде 1
  • даде 8
  • дадем 2
  • дадеш 2
  • дадомо 1
  • дадох 1
  • дадоше 1
  • даду 1
  • Дај 2
  • дај 7
  • даје 3
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакле 19
  • дакле 6
  • дала 2
  • далека 1
  • далеко 1
  • дали 2
  • дало 3
  • Даље 1
  • даље 20
  • даљи 1
  • даљини 1
  • Дам 1
  • дам 5
  • Дамјан 1
  • ДАН 2
  • дан 74
  • дана 56
  • данак 1
  • данас 27
  • Данас 4
  • данашњи 3
  • данашњу 1
  • дангуби 1
  • дангубимо 1
  • дане 2
  • дани 2
  • данке 1
  • данова 1
  • даном 2
  • даноноћни 1
  • дану 5
  • данца 1
  • данце 3
  • дање 1
  • дањи 2
  • Дао 1
  • дао 8
  • дар 3
  • дара 1
  • даскала 1
  • даскама 2
  • дати 6
  • датог 1
  • дахире 1
  • дахирета 1
  • дахом 1
  • даш 3
  • Два 1
  • два 17
  • Двадесет 1
  • двадесет 7
  • дванаесет 1
  • двапут 3
  • дваред 2
  • две 12
  • Две 3
  • двеста 2
  • двесте 1
  • движенија 1
  • двога 1
  • двојаке 1
  • двоје 1
  • двојица 2
  • двојицу 1
  • двокрилне 1
  • двор 2
  • дворана 1
  • Де 2
  • де 27
  • дебља 1
  • деведесет 1
  • девер 2
  • девера 2
  • девери 1
  • девет 2
  • деветнаеста 1
  • девету 1
  • девојачка 1
  • девојачкој 1
  • девојка 9
  • девојке 7
  • девојку 4
  • Девојче 1
  • девојче 15
  • Девојченце 1
  • девојченце 11
  • девојчета 1
  • девојчету 1
  • девојчики 1
  • девојчиној 1
  • девојчицу 1
  • дед 2
  • Дед 4
  • Деда 1
  • Деде 1
  • Дедо 1
  • Дез 1
  • Дездемона 1
  • Дездемоно 2
  • дејствујуће 1
  • дек 9
  • декламацију 1
  • декламовао 1
  • декорације 1
  • дела 1
  • деле 2
  • делећи 1
  • дели 1
  • делим 1
  • деловоткиња 1
  • демаркационе 1
  • демаркационом 1
  • демек 16
  • демон 2
  • Дена 2
  • депеше 1
  • депутације 1
  • депутацији 1
  • депутацију 1
  • дерана 1
  • дере 8
  • дереш 1
  • деру 1
  • десет 4
  • деси 1
  • десио 1
  • десна 1
  • деснице 1
  • десно 3
  • десну 1
  • детаљима 1
  • дете 13
  • детенце 4
  • дететом 1
  • деца 8
  • деце 3
  • Децо 1
  • децом 1
  • децу 4
  • дечаци 1
  • дечицу 1
  • дечурлију 1
  • дешавају 1
  • дибидуз 1
  • Диван 1
  • диван 2
  • дивији 1
  • дивје 1
  • дивљачи 1
  • дивљења 1
  • Дивна 1
  • дивна 2
  • Дивно 2
  • дивно 3
  • Дивном 1
  • дивота 1
  • Дивота 5
  • дигао 5
  • дигла 2
  • дигли 1
  • дигне 6
  • дигнем 1
  • дигнемо 1
  • диго 1
  • дигоше 3
  • диж 1
  • диже 14
  • Дизај 1
  • дизај 4
  • дизајте 1
  • дизају 1
  • дизање 1
  • дизаше 1
  • дијагнозе 1
  • дијалога 1
  • дијамантским 1
  • дим 2
  • дима 1
  • димова 1
  • димове 3
  • динара 7
  • динаре 1
  • дира 2
  • дирам 2
  • дирате 1
  • дираш 3
  • дирнуло 2
  • дискос 1
  • дискутују 1
  • дићи 1
  • дјејствителан 1
  • длаку 1
  • дна 1
  • дне 1
  • дневно 1
  • дни 1
  • До 2
  • до 93
  • доба 9
  • добар 12
  • Добар 3
  • добаци 1
  • добивен 1
  • добијем 1
  • добијемо 1
  • добијеш 2
  • добили 2
  • Добио 1
  • добио 4
  • добисмо 1
  • Добисмо 1
  • добисте 1
  • добити 1
  • добиће 1
  • добра 4
  • добре 2
  • добри 2
  • Добрилу 1
  • добрих 1
  • добро 38
  • Добро 8
  • доброг 1
  • доброга 2
  • добротворе 1
  • добру 1
  • добу 2
  • довде 2
  • доведе 4
  • доведем 2
  • доведу 2
  • довеја 1
  • довео 2
  • доводим 1
  • довољан 1
  • довољно 1
  • доврши 1
  • договарати 1
  • договорили 1
  • додаде 4
  • додаје 3
  • додати 1
  • дође 25
  • Дође 3
  • дођем 3
  • дођемо 2
  • дођете 2
  • дођеш 5
  • дођи 1
  • дођо 1
  • дођомо 2
  • Дођосте 1
  • дођоше 5
  • дођу 8
  • доживео 3
  • доживети 1
  • дозволите 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • дознати 1
  • Доиста 2
  • доиста 3
  • дојакошњи 1
  • доједе 1
  • док 19
  • Док 8
  • доказ 1
  • Докле 1
  • докле 7
  • доклен 2
  • доксат 2
  • доксата 1
  • доксату 1
  • доктора 1
  • доктору 1
  • доктур 1
  • доктура 1
  • доктуре 1
  • доктури 2
  • Долазе 1
  • долазе 8
  • долази 6
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазим 1
  • долазимо 1
  • долазити 3
  • долазише 2
  • долазу 1
  • долапима 1
  • доле 4
  • Долоро 1
  • дом 17
  • Дома 2
  • дома 3
  • Домаћин 3
  • домаћин 53
  • домаћина 10
  • Домаћине 1
  • домаћине 10
  • домаћинове 1
  • домаћином 1
  • домаћинска 1
  • домаћински 1
  • домаћинско 2
  • домаћинској 1
  • домаћину 4
  • Домаћица 1
  • домаћица 27
  • домаћице 4
  • домаћици 2
  • домаћицом 2
  • домаћицу 10
  • домова 1
  • донде 1
  • донесе 4
  • донеси 3
  • донесива 1
  • донеше 1
  • Донеше 1
  • доно 1
  • доноси 4
  • доносише 1
  • допада 5
  • допадала 1
  • допадне 1
  • допадо 1
  • Допала 1
  • допала 3
  • допао 1
  • допис 1
  • доприноси 1
  • допуњава 1
  • допусти 1
  • допустим 1
  • допустио 1
  • допустити 1
  • допустише 1
  • допуштењем 1
  • дор 14
  • Дор 3
  • дори 1
  • доручак 1
  • доручака 1
  • досад 3
  • досадан 1
  • досадању 1
  • досаде 1
  • досади 1
  • досадило 1
  • Досадило 1
  • досадио 1
  • Доста 2
  • доста 24
  • доставу 1
  • достлук 1
  • достојанствено 1
  • дотерала 1
  • дотле 9
  • дотрча 2
  • доћи 6
  • дофатим 1
  • доцкан 1
  • доцне 1
  • доцније 3
  • дочека 4
  • дочекали 1
  • дочекам 2
  • дочекамо 1
  • дочекао 5
  • дочекате 1
  • дочекаш 1
  • дочекаше 2
  • дочекивали 2
  • дочеко 1
  • дочекује 1
  • дочекујем 1
  • дочекујеш 3
  • дочепам 1
  • дочеци 1
  • дошаја 1
  • Дошао 1
  • дошао 15
  • дошеја 3
  • дошла 3
  • Дошла 4
  • Дошли 1
  • дошли 2
  • дошло 2
  • дошо 2
  • драга 1
  • драги 1
  • Драгичка 1
  • драго 2
  • дрва 1
  • Дремљив 1
  • дреши 1
  • држ 1
  • државног 1
  • ДРЖАВНОЈ 1
  • државски 1
  • државско 1
  • државу 1
  • држаја 1
  • држала 1
  • држало 2
  • држао 2
  • држаше 3
  • држи 6
  • држим 2
  • држиш 1
  • дрта 1
  • друг 3
  • ДРУГА 1
  • друга 7
  • друге 9
  • Други 3
  • други 38
  • другим 3
  • другима 2
  • других 1
  • Друго 1
  • друго 15
  • другог 7
  • другога 2
  • другој 2
  • другојаче 1
  • другом 3
  • другу 20
  • Друденштајн 2
  • друже 1
  • дружељубивос 1
  • дружељубље 2
  • дружески 2
  • дружеског 1
  • дружина 2
  • дружиницу 1
  • дружином 2
  • дружину 1
  • друзи 1
  • друкче 5
  • друкчије 2
  • друкчији 2
  • друкше 2
  • Друство 1
  • друство 31
  • друштва 6
  • друштво 9
  • друштву 6
  • дубоким 1
  • дуван 13
  • дувана 5
  • дуваном 2
  • дувану 1
  • дуг 1
  • дуга 2
  • дугачак 1
  • дугачке 2
  • дугачком 1
  • дуге 1
  • дугим 3
  • дугих 2
  • дугме 1
  • дугмеџија 3
  • дугмеџију 1
  • Дуго 1
  • дуго 5
  • дугог 1
  • дугу 1
  • дуету 1
  • дужа 1
  • дуже 2
  • дужности 2
  • дуздисаја 1
  • дуздисао 1
  • дуката 1
  • дукате 1
  • Дулсино 1
  • дулума 1
  • Дунав 2
  • дуну 1
  • дупке 1
  • дупком 2
  • дупли 1
  • дућан 11
  • дућана 1
  • дућану 1
  • Духова 2
  • Духове 3
  • Душа 1
  • душа 7
  • душе 3
  • души 1
  • душице 1
  • душмани 4
  • душманин 2
  • Душманине 1
  • душманке 1
  • душманске 1
  • душмански 1
  • душманску 1
  • душманче 1
  • Душу 1
  • душу 9
  • ђавола 3
  • ђаволи 1
  • ђе 1
  • ђевреке 1
  • ђеврецима 1
  • Ђорђијо 4
  • ђубре 1
  • ђувеч 2
  • ђузел 1
  • ЂУРЂЕВ 1
  • Ђурђев 16
  • ђурђевданске 1
  • ђурђевски 1
  • ђурђевскога 1
  • Ђурђица 1
  • Ђурђов 3
  • ђурђовско 2
  • ђуровачу 1
  • Е 125
  • е 25
  • ев 1
  • Еве 2
  • ево 5
  • Ево 5
  • егзерцирала 1
  • Ее 2
  • еј 1
  • Еј 6
  • екимин 1
  • екимина 1
  • екимини 1
  • експлоатацију 1
  • ел 1
  • Ел 2
  • ела 10
  • Ела 7
  • елеменат 1
  • елефанте 1
  • Ели 1
  • ели 13
  • ем 11
  • Ем 2
  • емино 1
  • Еминовој 1
  • Еминову 3
  • ендек 1
  • ене 2
  • Ене 3
  • Ено 1
  • ено 2
  • епидемија 1
  • епизода 1
  • епитроп 1
  • ес 1
  • еснаФ 1
  • еснаф 8
  • еспап 1
  • есцајг 1
  • ете 84
  • Ете 9
  • Ето 15
  • ето 18
  • ефекта 1
  • ефендија 1
  • Ех 10
  • Ехеее 1
  • ешеклуци 3
  • ешеку 1
  • ешеци 2
  • ешечки 1
  • жагор 4
  • жал 7
  • жалан 1
  • жалба 1
  • жали 3
  • жалила 1
  • жалили 1
  • жалим 1
  • жални 1
  • жално 1
  • жалос 7
  • жалосни 1
  • жалосно 1
  • Жалост 1
  • жалост 7
  • жалостан 1
  • жалостивно 1
  • жао 6
  • жарке 1
  • жвркове 1
  • ждере 1
  • жедан 1
  • железници 1
  • Желим 1
  • желите 1
  • желиш 1
  • жемо 1
  • Жена 2
  • жена 23
  • Жене 1
  • жене 9
  • женет 1
  • жени 8
  • женидбу 1
  • женика 1
  • женим 2
  • женимо 2
  • женин 1
  • женио 1
  • женирало 1
  • жените 1
  • женица 7
  • женици 1
  • жено 4
  • женом 5
  • Женске 1
  • женски 1
  • женскиње 1
  • женско 1
  • Женско 1
  • женском 1
  • жену 16
  • женче 2
  • жењен 1
  • жеравица 1
  • жесток 1
  • жестоко 2
  • жив 6
  • Жива 2
  • жива 5
  • живе 2
  • живејем 1
  • живели 1
  • живење 2
  • живео 2
  • живи 1
  • Живи 1
  • живим 1
  • живина 1
  • Живка 2
  • живља 1
  • Живо 1
  • живо 6
  • живовања 1
  • Живом 1
  • Живот 1
  • живот 7
  • живота 2
  • животу 4
  • живу 1
  • живувасмо 2
  • живујемо 2
  • живци 2
  • жижице 1
  • жижицу 1
  • жита 1
  • житија 1
  • жито 2
  • жмије 1
  • Жожину 1
  • жртва 1
  • жртвовао 1
  • жудио 1
  • жури 1
  • жуте 2
  • жути 1
  • За 30
  • за 353
  • заб 3
  • Забављам 1
  • забадајући 1
  • забађава 1
  • забали 1
  • забатаљивао 1
  • забашурив 1
  • забележено 1
  • заборавим 2
  • заборавио 1
  • Заборавио 1
  • заборавите 1
  • Заборавите 1
  • заборавити 2
  • заборавиш 2
  • заборављам 1
  • заборављено 1
  • заборавно 2
  • забранио 1
  • забрину 1
  • забринута 1
  • забринути 1
  • забринуто 2
  • забруја 1
  • забуни 1
  • завали 1
  • заваравши 1
  • заварам 3
  • завијено 1
  • завирили 1
  • завирише 1
  • завирују 1
  • зависи 1
  • заволео 1
  • завршетку 1
  • заврши 8
  • завршио 1
  • завршити 1
  • загази 1
  • Загар 1
  • заглаве 1
  • загледа 2
  • загњурио 1
  • заговорио 1
  • заграбиш 1
  • заграбљене 1
  • загрли 1
  • загрлише 1
  • загуби 1
  • загушљиви 1
  • задали 1
  • задао 1
  • задева 1
  • задевамо 1
  • задевању 1
  • задеваш 1
  • заденем 1
  • задовољан 4
  • задовољена 1
  • задовољио 1
  • задовољни 4
  • задовољно 8
  • задремао 1
  • задржа 1
  • задржава 1
  • задржавала 1
  • задржавали 1
  • задржаја 1
  • задржана 1
  • задржао 1
  • задржаше 1
  • задржи 1
  • ЗАДРУГА 1
  • задружних 1
  • задубио 1
  • зажмири 1
  • зажмирио 1
  • зазвони 2
  • заиграју 1
  • заиграти 1
  • заинтачио 1
  • заиста 1
  • зајац 7
  • заједничке 1
  • заједно 11
  • зајка 1
  • зајца 3
  • зајци 6
  • закашља 1
  • закашље 1
  • закерају 1
  • закла 2
  • заклаја 3
  • заклања 1
  • заклео 1
  • заклопце 1
  • закључаваше 1
  • закључно 1
  • закон 5
  • закона 1
  • закони 1
  • законодавац 1
  • закопа 2
  • закопано 2
  • закопчавајући 2
  • закрвави 1
  • закупија 1
  • залаја 1
  • залепљених 1
  • залиће 1
  • залудан 1
  • залудњак 1
  • залупише 1
  • заљубио 1
  • заљубљени 1
  • замајао 1
  • замандалена 1
  • замаче 1
  • Замерају 1
  • замерити 1
  • замериш 1
  • замислити 2
  • замишљен 2
  • замоле 1
  • замоли 1
  • замолио 1
  • зампамтио 1
  • замрем 1
  • замуцкује 1
  • занајат 3
  • занат 2
  • занатлије 1
  • занела 1
  • Занемео 1
  • занет 1
  • занимљивом 1
  • зао 1
  • Зао 1
  • заокупи 1
  • Запада 1
  • запази 1
  • запали 3
  • запалила 1
  • запаљена 1
  • запаљеног 1
  • запапри 1
  • запаприо 1
  • запева 5
  • запевај 2
  • запевају 1
  • запевати 1
  • запеваше 2
  • записане 1
  • записаше 1
  • запита 26
  • запитају 1
  • запитао 1
  • запитаће 1
  • запиташ 2
  • запјејем 1
  • заплет 1
  • заповеди 1
  • заповес 1
  • запој 1
  • запоје 9
  • запојем 3
  • запојеш 1
  • запонац 1
  • Запонац 1
  • Запоњац 1
  • запретио 1
  • Зар 25
  • зар 45
  • Заради 2
  • заради 8
  • зараду 1
  • заразила 1
  • зареди 2
  • заређати 1
  • зарекао 1
  • засад 1
  • засвирати 1
  • засвираше 5
  • засебне 1
  • заседања 2
  • Заседање 1
  • заседисмо 1
  • заседнем 1
  • заседоше 1
  • засеја 1
  • засео 1
  • засигурно 1
  • засипати 1
  • засједању 1
  • заслужио 2
  • застаде 1
  • заступи 2
  • заступила 1
  • заступиш 1
  • засука 1
  • засуканим 1
  • засуку 1
  • засукује 1
  • затајити 2
  • затвори 1
  • затекао 1
  • Затекао 1
  • затече 1
  • затим 14
  • Затим 2
  • зато 17
  • Зато 4
  • затури 1
  • заћуташе 1
  • зауздавао 1
  • заузети 1
  • заузме 1
  • Заустави 1
  • заустави 4
  • зауставише 1
  • зауставља 5
  • заустављајте 1
  • заустављају 1
  • заустављали 1
  • захвали 1
  • захваљује 4
  • захваљујући 1
  • захиром 1
  • захрчу 1
  • зачуди 1
  • зачуђен 1
  • зачуђено 2
  • заџакаше 1
  • Заш 1
  • зашиљили 1
  • зашкрипи 1
  • заштити 1
  • заштитиш 1
  • Зашто 13
  • зашто 52
  • збиља 1
  • збирај 1
  • због 8
  • зборе 2
  • зборење 2
  • збореше 3
  • зборешем 1
  • Збори 1
  • збори 20
  • зборим 5
  • зборите 2
  • збориш 9
  • збору 3
  • збуни 1
  • Збунио 1
  • зва 1
  • зваја 6
  • звали 1
  • зване 1
  • званичан 3
  • званичне 2
  • званичније 1
  • званичног 1
  • званичној 1
  • званичношћу 1
  • звању 1
  • звао 2
  • звати 1
  • зваше 1
  • звезда 1
  • звездама 1
  • звезданог 1
  • звер 2
  • звецкајући 1
  • звече 1
  • звоне 1
  • звоно 2
  • згода 1
  • згодним 1
  • згодно 3
  • здрав 4
  • здрава 2
  • здрави 1
  • здравје 5
  • здравља 2
  • здравље 6
  • Здрављица 2
  • здрављу 2
  • Здраво 2
  • здраво 4
  • зева 1
  • зевајући 2
  • зевати 2
  • Зејбеци 2
  • Зејбечку 1
  • зејтином 1
  • зелена 1
  • зелене 2
  • зеленим 1
  • зеленом 1
  • зелену 2
  • зем 2
  • земан 1
  • земљаном 1
  • земљи 3
  • земљице 1
  • земљицу 1
  • земљом 2
  • земљу 9
  • зета 1
  • зечеве 1
  • зид 2
  • зидови 1
  • зидовима 1
  • зиду 2
  • зиме 1
  • зимње 1
  • Зимњег 1
  • зимњи 1
  • зимњо 2
  • зимски 1
  • зиму 2
  • зимувам 1
  • зинуо 1
  • зла 1
  • златан 1
  • златним 1
  • златној 1
  • зли 1
  • зло 2
  • зловољни 2
  • злопамтило 1
  • змијски 1
  • Зна 1
  • зна 33
  • знавају 1
  • знавам 5
  • Знавамо 1
  • знавамо 2
  • знавате 2
  • знаваш 4
  • знадох 1
  • знаја 1
  • знаје 19
  • знајем 2
  • знајеш 15
  • Знајеш 3
  • Знају 1
  • знају 3
  • знајући 1
  • знак 4
  • знала 4
  • Знали 1
  • знали 4
  • знало 4
  • знам 32
  • Знам 6
  • знамо 1
  • Знамо 1
  • знању 1
  • знао 12
  • знатан 1
  • Знате 1
  • знате 10
  • знати 1
  • значе 1
  • значи 3
  • значило 1
  • знаш 31
  • Знаш 5
  • зној 1
  • зове 8
  • зовем 5
  • зовемо 1
  • зовеше 1
  • зовне 1
  • зовну 3
  • зову 2
  • Зона 1
  • зор 3
  • зора 1
  • зоре 1
  • Зорт 1
  • зорт 2
  • зору 1
  • зрака 2
  • зраку 1
  • зрацима 1
  • зрачак 1
  • зрела 1
  • зрикаваца 1
  • зрикави 1
  • зрно 1
  • зуб 2
  • зубаче 1
  • зубе 1
  • зуби 1
  • зубима 4
  • зубобоља 1
  • Зулум 4
  • зулум 7
  • зулума 1
  • зулуми 1
  • зулумћарско 1
  • зурлаша 1
  • зурле 3
  • И 123
  • и 1759
  • иако 1
  • Ибиш 5
  • Ибраима 1
  • ибрик 1
  • Ивка 33
  • Ивко 215
  • ИВКОВА 1
  • Ивкова 2
  • Ивкове 3
  • Ивково 2
  • Ивковој 3
  • Ивкову 1
  • Ивком 1
  • Ивку 12
  • Ивчо 8
  • Игра 1
  • игра 3
  • играмо 2
  • играо 1
  • Играо 1
  • игру 1
  • Игру 1
  • Иде 1
  • иде 31
  • идеал 1
  • идеала 1
  • Идем 1
  • идем 14
  • Идемо 1
  • идемо 10
  • идење 2
  • идете 2
  • Идеш 1
  • идеш 9
  • иди 10
  • Иди 2
  • Идите 1
  • идите 2
  • идо 1
  • Иду 1
  • иду 9
  • Идући 1
  • идући 3
  • Иђаше 1
  • из 107
  • Из 5
  • иза 6
  • изабра 1
  • изашао 1
  • избањало 1
  • Избањало 1
  • избаце 1
  • избацивали 1
  • избацим 2
  • избацимо 1
  • избацише 1
  • избацује 1
  • избацујеш 1
  • избегавају 1
  • избегавам 1
  • избечи 1
  • избила 1
  • избисте 1
  • избише 1
  • изблиза 1
  • избор 1
  • Избрамо 1
  • избруси 1
  • извади 4
  • извадио 1
  • извалио 1
  • извео 1
  • извесно 1
  • извештаје 3
  • извини 1
  • Извини 1
  • Извините 1
  • извињава 1
  • извињавају 3
  • извлачећи 2
  • извлачио 1
  • Извол 16
  • извол 8
  • изволе 1
  • изволева 1
  • изволевајте 1
  • изволевају 1
  • Изволите 1
  • изволите 2
  • изволте 1
  • изврну 1
  • изврћу 1
  • извршили 1
  • изглед 3
  • Изгледа 1
  • изгледа 4
  • изгледало 1
  • изгледам 1
  • Изгледам 1
  • изгледао 1
  • изгледу 1
  • изговори 1
  • изговорио 1
  • изгуби 2
  • изгубимо 1
  • изгубио 2
  • изгубиш 1
  • изгубљена 1
  • изгураше 1
  • изда 2
  • издаје 1
  • издајица 1
  • издала 1
  • Издалека 1
  • издаље 1
  • Издева 2
  • издржи 1
  • издрндана 1
  • изедо 1
  • изешни 1
  • изиђе 2
  • изиђем 1
  • изиђи 1
  • изиђоше 1
  • изишеја 1
  • изјављују 1
  • изјада 1
  • изјадао 1
  • излага 2
  • излазе 2
  • излазећи 3
  • излази 3
  • излазио 1
  • Излегајте 1
  • излезнемо 1
  • излет 1
  • излета 2
  • излете 1
  • излече 1
  • излишна 1
  • изложи 1
  • излудовао 1
  • излуфтирате 1
  • измакне 2
  • измаче 2
  • Између 1
  • између 3
  • измени 1
  • Измилеће 1
  • измишљању 1
  • измишљотинама 1
  • измлатити 1
  • измлатише 1
  • измотаваш 1
  • измучене 1
  • Изнапред 1
  • изневерила 1
  • изненада 2
  • изненади 1
  • изненађен 3
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • изнети 1
  • Изнеше 1
  • износи 2
  • изнутра 1
  • изработисмо 1
  • изразу 1
  • изређаше 1
  • изручили 1
  • изручите 1
  • изуст 1
  • изучи 1
  • икад 1
  • икаква 2
  • Ил 2
  • ил 4
  • илач 1
  • илачи 1
  • Или 3
  • или 54
  • им 54
  • Има 14
  • има 50
  • имаја 1
  • имају 3
  • имајући 1
  • имала 1
  • имали 6
  • имало 1
  • Имам 3
  • имам 5
  • имамо 3
  • имао 4
  • имате 4
  • имати 4
  • Имаш 2
  • имаш 6
  • имаше 7
  • имашем 3
  • име 11
  • имејаше 1
  • имена 6
  • именом 1
  • имитује 1
  • императивно 1
  • имућни 1
  • инат 5
  • иначе 2
  • инстинкту 1
  • инструкције 1
  • инструменте 1
  • инструментима 1
  • интелигентан 1
  • интервенисати 1
  • интерес 1
  • интересантније 1
  • интересантно 1
  • интересовао 1
  • интересовати 1
  • интимније 2
  • интимнији 3
  • интимних 1
  • Инћар 1
  • инџилир 1
  • инџилири 1
  • ипак 15
  • иселим 1
  • исече 1
  • исеченим 2
  • Иска 1
  • иска 13
  • искају 4
  • Искам 1
  • искам 6
  • искапи 2
  • искара 1
  • искараше 1
  • Искараше 1
  • искате 7
  • искача 3
  • искачај 1
  • искачајте 3
  • искачате 2
  • искаче 1
  • искаш 1
  • искашља 2
  • искидаш 1
  • искоче 1
  • Искочи 1
  • искочи 13
  • искочија 1
  • искочим 6
  • искочио 1
  • искочите 4
  • искочиш 2
  • искочише 1
  • искр 1
  • искрено 1
  • искренуло 1
  • искривили 1
  • искуписте 1
  • Искупише 1
  • искусе 1
  • искусни 1
  • исмевају 1
  • испавај 1
  • испали 3
  • испалом 1
  • испери 1
  • испећи 1
  • испечеш 1
  • испи 1
  • испијемо 1
  • испинемо 1
  • испичутура 1
  • испод 11
  • исправи 1
  • исправно 1
  • испразне 1
  • испразни 1
  • испразниле 1
  • испразним 1
  • испрати 5
  • Испратише 1
  • Испраћа 1
  • Испраћају 1
  • испраћајући 1
  • испраћаш 1
  • испраћени 1
  • испраћујеш 1
  • испред 5
  • испреко 1
  • испречи 1
  • испричаном 1
  • испричати 2
  • испросена 1
  • испросио 5
  • испросише 1
  • испуди 1
  • испудимо 1
  • испудиш 1
  • испудише 1
  • испушених 1
  • испушта 2
  • испуштају 1
  • испушти 1
  • иста 1
  • исте 2
  • истепа 1
  • истера 1
  • истерала 2
  • истерали 1
  • истераним 1
  • Исти 2
  • исти 8
  • истим 1
  • Истин 1
  • истин 4
  • истина 10
  • Истина 3
  • истини 1
  • Истину 1
  • исто 2
  • истога 1
  • Истока 1
  • истрљамо 1
  • Истрљамо 1
  • Истрчи 1
  • исту 1
  • истукоше 1
  • Итаци 1
  • Их 1
  • их 81
  • Ихааа 1
  • Ихаааа 1
  • ич 26
  • Ич 5
  • ичега 1
  • иш 1
  • ишао 3
  • ишла 1
  • ишло 3
  • Ишо 1
  • ишчезлу 1
  • ишчекивао 1
  • ј 4
  • ја 281
  • Ја 40
  • јабука 1
  • јабучицу 1
  • јава 1
  • Јаваш 2
  • јаве 2
  • јави 1
  • јавимо 1
  • Јавио 1
  • јавно 1
  • јагма 1
  • Јагње 4
  • јагње 7
  • јагњенце 2
  • јагњетине 1
  • јагњетином 2
  • јагњетину 1
  • јагњеће 1
  • јагњећим 1
  • јагњећо 1
  • Јагуридо 1
  • јагуридо 2
  • јада 1
  • јадац 1
  • јадна 2
  • јадник 3
  • јаз 1
  • Јаз 2
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јака 1
  • Јакаша 1
  • јаке 2
  • јако 7
  • јаку 5
  • јал 3
  • јала 1
  • јамачно 1
  • јамче 1
  • јамчи 2
  • јамчим 2
  • Јанаћка 1
  • јанију 2
  • јанџик 1
  • јањински 1
  • Јао 2
  • јараша 1
  • јаребица 1
  • јаребице 1
  • јаребицу 1
  • јариће 1
  • јарко 1
  • јаст 1
  • јастука 1
  • јастуке 1
  • јастуци 1
  • јастуче 1
  • јаукну 1
  • јаци 1
  • јаче 7
  • јачим 4
  • Је 15
  • је 953
  • једа 1
  • Један 1
  • један 86
  • једанаест 3
  • једанпут 6
  • једаред 7
  • Једва 2
  • једва 9
  • Једе 1
  • једе 4
  • једем 1
  • једење 3
  • једете 2
  • једеш 2
  • једи 1
  • једини 3
  • једино 2
  • јединство 1
  • једите 1
  • једна 20
  • Једна 5
  • једнако 15
  • једне 6
  • Једни 1
  • једни 8
  • једним 8
  • једно 38
  • једног 9
  • једнога 6
  • једној 6
  • једном 10
  • једноме 1
  • Једну 1
  • једну 27
  • једосте 1
  • Једоше 1
  • једу 1
  • Једу 1
  • једући 1
  • јежа 1
  • ЈЕЗИКУ 1
  • језу 1
  • јексик 1
  • јела 1
  • Јелесија 1
  • јело 2
  • јелом 1
  • јео 1
  • јер 53
  • Јер 8
  • Јерусалима 1
  • Јес 1
  • јес 3
  • јесам 3
  • Јеси 1
  • јеси 4
  • јесмо 1
  • Јест 3
  • јест 7
  • Јесте 15
  • јесте 8
  • јести 3
  • јестиво 1
  • јесу 3
  • јетко 2
  • јефтино 1
  • јо 3
  • Јова 1
  • Јован 4
  • Јована 1
  • Јоване 1
  • Јованка 5
  • Јовановић 1
  • јој 34
  • јок 11
  • Јок 13
  • Јола 7
  • јолдаш 1
  • Јоло 4
  • Јолче 11
  • јопијем 1
  • јорган 2
  • јорганџија 6
  • јорганџије 3
  • јорганџиска 1
  • јоргована 1
  • јоргованом 2
  • Јордан 4
  • Јордана 5
  • још 109
  • Још 11
  • јоште 59
  • Јоште 8
  • ју 2
  • Јулије 1
  • јунак 1
  • јунаци 1
  • Јуначе 1
  • јуначество 1
  • јуначки 1
  • Јуре 1
  • јуре 2
  • јури 1
  • јурили 1
  • јурио 1
  • јутра 1
  • јутре 8
  • Јутрење 1
  • јутрење 2
  • јутрењи 1
  • јутрењу 1
  • јутро 1
  • јутрос 3
  • Јутроске 1
  • јутру 1
  • јуче 10
  • Јуче 2
  • јучерањи 1
  • јучерашња 1
  • јучерашње 1
  • Јучерашњи 1
  • јучерашњу 1
  • Јучерке 2
  • јучерке 5
  • К 1
  • к 31
  • ка 16
  • кабајет 1
  • кабулим 2
  • кад 197
  • Кад 28
  • када 10
  • кадашњи 1
  • кадгод 1
  • кадију 1
  • кадиски 1
  • Каже 1
  • каже 23
  • кажем 13
  • Кажем 3
  • кажемо 1
  • кажете 2
  • кажеш 9
  • Кажи 1
  • кажи 6
  • кажњен 1
  • кажу 12
  • каза 1
  • казаја 1
  • казала 1
  • казали 1
  • казао 8
  • казасте 2
  • казати 3
  • казиво 1
  • казначеј 24
  • казначеја 2
  • казначеје 1
  • казначејеви 1
  • казначејка 7
  • казначејства 2
  • казне 1
  • казуј 1
  • казује 3
  • казујем 10
  • казујте 1
  • казују 1
  • кајиш 1
  • Какав 1
  • какав 14
  • Каква 4
  • каква 8
  • какве 7
  • Какви 2
  • какви 5
  • каквих 1
  • Каквих 1
  • Какво 1
  • какво 9
  • каквог 3
  • каквом 2
  • Какву 1
  • какву 3
  • како 284
  • Како 37
  • какој 1
  • каку 1
  • Калакурдија 3
  • Калакурдију 1
  • калауз 1
  • калдрме 2
  • калдрму 1
  • калеидоскопу 2
  • календар 3
  • календара 1
  • календару 1
  • калпузан 1
  • Калтагџија 2
  • Калтагџију 1
  • калуђер 1
  • калуђерица 1
  • калфа 1
  • Калча 227
  • Калче 4
  • Калчи 5
  • Калчина 3
  • Калчине 1
  • Калчиног 1
  • Калчину 1
  • Калчо 21
  • Калчом 1
  • Калчу 12
  • каљају 1
  • кам 1
  • камен 1
  • камењарка 1
  • камиле 1
  • камилу 1
  • Камо 1
  • камо 3
  • канија 2
  • каним 1
  • као 159
  • Као 3
  • капарисана 1
  • капарисује 1
  • капија 2
  • капије 1
  • Капију 3
  • капља 2
  • капом 1
  • капу 17
  • капут 10
  • капуту 4
  • Кара 2
  • кара 4
  • Карадаг 1
  • Карађозлијо 1
  • карађозлико 1
  • карактер 1
  • карактера 1
  • карактере 1
  • карам 1
  • карамфилче 1
  • карање 5
  • карате 1
  • кардаш 1
  • кардаша 4
  • кардаши 13
  • Кардаши 4
  • кардашима 1
  • кардашки 1
  • кардашког 1
  • Каро 2
  • картацетле 1
  • касапски 1
  • касарни 1
  • касе 1
  • каси 1
  • касирку 1
  • каскандисувашем 1
  • касу 1
  • катизму 2
  • катил 2
  • катили 1
  • Катлак 1
  • каФа 3
  • каФама 1
  • каФана 1
  • кафанама 1
  • кафане 1
  • каФане 1
  • кафани 4
  • кафаници 1
  • каФану 2
  • кафе 3
  • каФе 7
  • кафеџији 1
  • кафом 1
  • каФом 1
  • каФу 4
  • кафу 7
  • качамак 1
  • Качаник 1
  • квадратних 1
  • кваре 1
  • квари 2
  • кварим 1
  • кваримо 1
  • кварите 1
  • кварити 1
  • квартет 2
  • квит 1
  • квочка 1
  • ке 6
  • Кева 16
  • Кеве 1
  • Кево 5
  • Кеву 2
  • Келе 2
  • келешу 3
  • кемане 1
  • кенеф 1
  • керамиџије 1
  • керка 4
  • керко 2
  • керку 6
  • кесама 1
  • Кесеџија 1
  • кесу 1
  • кеф 15
  • кефли 2
  • кецеље 1
  • кецељицу 1
  • ки 4
  • кијамет 1
  • кикоћу 1
  • килер 1
  • киме 1
  • кинеске 1
  • кип 1
  • кисела 1
  • киселе 2
  • кисео 1
  • ките 2
  • кицош 1
  • киша 3
  • кишобран 2
  • кладим 1
  • кладимо 1
  • кладио 1
  • Кланбрасилом 1
  • клања 7
  • клањајући 1
  • клањали 1
  • Клањам 1
  • клапарање 1
  • класе 1
  • Класично 1
  • клеветајући 1
  • клевети 1
  • клима 1
  • клисар 1
  • клисарин 1
  • клонуше 1
  • кљун 1
  • кључала 1
  • кључеве 1
  • кључевима 1
  • кмет 1
  • кнуја 1
  • књажевачку 2
  • књиге 6
  • КЊИЖЕВНА 1
  • књижован 3
  • књижовни 1
  • књижовњак 1
  • КЊИЗИ 1
  • ко 108
  • Ко 11
  • кобац 1
  • кованл 2
  • ког 1
  • кога 16
  • Кога 3
  • Код 1
  • код 35
  • кожама 1
  • коже 5
  • Кој 14
  • кој 25
  • која 16
  • Која 2
  • које 24
  • којега 2
  • којекако 2
  • којешта 1
  • Који 2
  • који 85
  • којим 2
  • којима 7
  • којих 2
  • којој 2
  • којом 2
  • Коју 1
  • коју 11
  • Кокана 2
  • кокошарник 1
  • кокоши 1
  • кокошињак 1
  • кокошјих 1
  • кокошке 3
  • кокошко 1
  • кол 12
  • Кол 5
  • кола 23
  • колај 1
  • колан 1
  • колач 6
  • колача 1
  • колачем 1
  • колачима 1
  • колеге 1
  • колена 1
  • коленде 1
  • коленима 1
  • колено 2
  • колену 1
  • колеру 1
  • коли 2
  • колика 1
  • Колико 1
  • колико 14
  • колима 1
  • Колко 1
  • коло 3
  • колу 1
  • Колу 1
  • коље 2
  • ком 5
  • комад 2
  • комада 1
  • команда 1
  • командује 2
  • коме 16
  • Коме 2
  • комесара 1
  • комесарин 1
  • комињак 3
  • комору 1
  • коморџиска 1
  • комотнији 1
  • компетентнији 1
  • компетентност 1
  • кому 1
  • комшија 3
  • комшије 5
  • комшију 1
  • Комшике 1
  • комшике 2
  • комшил 4
  • комшилук 3
  • комшилука 1
  • комшилуку 2
  • комшиница 1
  • комшинице 1
  • комшиска 2
  • комшиске 1
  • комшиским 1
  • комшиској 1
  • комшиску 1
  • кондуита 1
  • кондуре 1
  • конзилиума 1
  • конзисторији 1
  • конопца 1
  • констатује 1
  • концепат 1
  • концепата 1
  • концепте 1
  • коњ 2
  • коња 3
  • коње 1
  • коњи 1
  • коњу 1
  • копају 1
  • копца 1
  • корак 1
  • корака 1
  • кораке 1
  • кори 1
  • корњача 1
  • корпу 1
  • коса 1
  • коси 3
  • косметичким 1
  • коснуше 1
  • Косово 2
  • косом 1
  • костију 1
  • косу 7
  • коцкарин 2
  • Кочијаши 2
  • кочијашима 2
  • коштању 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљка 1
  • крадљивих 1
  • крадом 2
  • крађи 1
  • крај 8
  • краја 1
  • крајње 2
  • крајњем 1
  • крајцаре 1
  • Краљ 7
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • краљски 2
  • краљско 1
  • Краљско 1
  • красан 1
  • красна 3
  • красне 1
  • красно 1
  • красну 1
  • краставице 1
  • кратка 1
  • кратко 3
  • Краће 1
  • краћи 1
  • крв 6
  • крви 1
  • кревет 2
  • кревета 4
  • кревету 8
  • крене 2
  • крену 2
  • кренули 1
  • кренуше 3
  • кретали 1
  • кривица 1
  • кривице 1
  • кривички 1
  • криво 8
  • Кривокапче 2
  • Кривокапчета 1
  • криву 1
  • крије 1
  • крила 2
  • крили 1
  • крило 1
  • крилу 1
  • Кристијан 4
  • кристијани 2
  • Кристијани 7
  • кристијанин 1
  • кристијанлак 1
  • критичара 1
  • кришом 1
  • кркам 1
  • кров 1
  • кровова 1
  • кроз 11
  • крој 1
  • кротак 2
  • кротка 2
  • кротко 2
  • крофне 1
  • крошто 1
  • крпа 1
  • крсна 1
  • крсте 1
  • крсти 1
  • крстили 1
  • крстим 1
  • крстимо 1
  • крстио 1
  • крстите 1
  • крстити 1
  • кругове 1
  • кругу 1
  • крутим 1
  • крушке 1
  • крушку 1
  • Кршан 1
  • крши 1
  • крштаване 1
  • кћи 1
  • кубе 1
  • кубеџија 1
  • кува 2
  • куварице 1
  • куд 14
  • Куд 5
  • Куда 1
  • куда 2
  • куде 13
  • Кузман 3
  • Кузмана 1
  • кузум 1
  • кујна 1
  • кујне 1
  • кујни 1
  • кујунџија 3
  • кујунџију 1
  • кукуљачу 1
  • кукуриче 1
  • кукуруз 1
  • културнога 1
  • Кулу 3
  • Кум 1
  • кум 18
  • кума 5
  • куме 15
  • Куме 4
  • кумим 1
  • кумица 1
  • кумови 2
  • куму 1
  • кумују 1
  • куне 2
  • куп 3
  • купи 6
  • Купим 1
  • купим 7
  • купио 1
  • купити 1
  • купиће 1
  • купише 1
  • куповаше 1
  • купујем 1
  • купујемо 1
  • купус 1
  • купуса 2
  • курбан 2
  • курзискиње 1
  • курјак 4
  • Курјак 88
  • Курјака 11
  • Курјакова 3
  • Курјакове 1
  • Курјакову 1
  • Курјаком 4
  • Курјаку 6
  • Курјаче 2
  • Курјачка 1
  • курјачка 6
  • курјука 1
  • курјуке 1
  • курјуцима 1
  • курталиса 1
  • курталисаја 1
  • курталисува 3
  • курталисуј 1
  • Курталисуј 2
  • курталисујеш 1
  • курталисују 1
  • кусур 1
  • кутија 1
  • кутије 1
  • Кутини 4
  • кутинске 1
  • кутински 1
  • Кутину 5
  • Кутинци 1
  • Кућа 1
  • кућа 28
  • кућама 6
  • куће 23
  • кућевне 1
  • кући 28
  • кућицу 1
  • кућом 4
  • кућу 75
  • куцају 3
  • Куцају 6
  • куцајући 1
  • куцнемо 1
  • куче 16
  • Куче 2
  • кучка 2
  • л 48
  • лабрњама 1
  • Лаворика 1
  • Лаворици 1
  • лага 1
  • Лага 1
  • лагао 1
  • лагати 1
  • лагир 1
  • ладолеж 3
  • лађу 1
  • лаже 4
  • лажеш 3
  • лажи 1
  • Лазарице 1
  • лајања 1
  • лајањем 1
  • лајао 2
  • Лака 1
  • лака 2
  • Лако 1
  • лако 3
  • лактове 1
  • лаку 1
  • Лаку 2
  • лакше 2
  • лале 1
  • лампа 1
  • лане 2
  • лапавицама 1
  • лармала 1
  • ларме 2
  • ларму 1
  • ласно 5
  • ластиша 1
  • лацкаш 1
  • леб 2
  • леба 2
  • леблебеју 1
  • леблебиџија 1
  • лево 3
  • леву 2
  • легање 1
  • легао 1
  • леген 1
  • легли 1
  • легне 2
  • леђа 3
  • лежећи 1
  • лежи 1
  • лежиш 1
  • лезет 1
  • Лезирк 1
  • лек 1
  • лека 2
  • лекар 1
  • лекара 3
  • лекару 1
  • леле 4
  • Леле 8
  • лелеее 1
  • Лелеее 2
  • лен 1
  • лених 1
  • лено 2
  • Леп 1
  • леп 7
  • Лепа 1
  • лепа 8
  • лепе 1
  • лепи 3
  • лепим 1
  • лепо 39
  • лепоте 1
  • лепотиња 1
  • лепотице 1
  • лепше 4
  • лесковачкога 1
  • Лесковца 1
  • Лете 1
  • летња 1
  • летњег 4
  • летњи 3
  • летњо 1
  • лето 3
  • летувам 2
  • лецедер 1
  • лечимо 1
  • ли 188
  • либаде 1
  • либадету 1
  • Лијепо 1
  • ликерџије 1
  • лимун 1
  • линије 1
  • липовина 1
  • липсује 1
  • липти 2
  • липцал 1
  • лиричан 2
  • лисице 1
  • листу 1
  • литара 1
  • лиферант 1
  • лиФерант 3
  • лиферанта 1
  • лиФеранти 1
  • лиферантом 1
  • лица 2
  • лице 5
  • лицем 2
  • лицу 3
  • лко 1
  • лов 12
  • лова 1
  • ловац 3
  • ловачка 1
  • ловење 1
  • ловио 1
  • ловови 1
  • лову 1
  • ловџија 4
  • ловџијска 3
  • ложити 1
  • лози 1
  • лој 1
  • лојем 1
  • лојзе 16
  • лојзице 1
  • ломи 1
  • ломили 1
  • ломне 1
  • Лондону 2
  • лонце 1
  • лонцу 1
  • лончић 2
  • лопату 1
  • лопови 1
  • лорда 1
  • лордом 1
  • лош 1
  • Лошо 2
  • лошо 3
  • лубеницу 1
  • луд 6
  • Луда 1
  • луда 4
  • Луди 1
  • луди 3
  • лудила 1
  • лудницу 1
  • Лудо 1
  • лудо 3
  • лудовао 2
  • лудорија 1
  • лудорије 1
  • лудуј 1
  • лудује 1
  • луле 1
  • лупа 2
  • лупај 1
  • лупајући 2
  • лупали 1
  • лупати 3
  • лупежу 1
  • лупи 4
  • лутке 1
  • љубав 2
  • љубави 3
  • љубавник 1
  • љубавнице 2
  • љубавницу 2
  • љубазним 1
  • љубазност 1
  • љубе 6
  • љубезне 1
  • љубење 1
  • љуби 4
  • љубим 2
  • љубио 1
  • љубити 2
  • Љубиш 1
  • љубиш 3
  • љубљен 1
  • љубопитан 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 26
  • људије 1
  • људима 2
  • љуске 1
  • љут 1
  • Љут 1
  • љута 2
  • љутење 1
  • Љути 2
  • љути 6
  • љутит 2
  • љутито 7
  • љутиш 1
  • љуто 2
  • љући 2
  • Ма 1
  • ма 3
  • маале 2
  • магаре 14
  • магловит 1
  • мази 1
  • мајем 1
  • мајка 33
  • мајке 18
  • мајко 1
  • мајку 14
  • Мајски 1
  • Мајстор 1
  • мајстор 17
  • мајстори 1
  • мајсторије 1
  • мајсторовим 1
  • мајсторовом 1
  • мајци 3
  • маказа 1
  • макар 1
  • макне 2
  • макнеш 1
  • макнула 1
  • мако 1
  • Максима 1
  • максуз 2
  • мал 1
  • мала 3
  • малакса 1
  • малаксалим 1
  • малаксало 1
  • малама 1
  • мале 1
  • малер 1
  • малецно 5
  • мали 2
  • малих 1
  • Малко 1
  • малко 19
  • Мало 5
  • мало 95
  • малој 1
  • малолетним 1
  • малска 1
  • Малу 1
  • малу 8
  • маљица 2
  • маљице 2
  • маме 1
  • мамузама 1
  • манастиру 1
  • мангуп 1
  • манжетне 1
  • манжетну 1
  • Мани 3
  • мани 4
  • манисати 1
  • Манулаћа 1
  • манџа 1
  • мање 8
  • мањи 1
  • мању 1
  • мар 1
  • мараме 1
  • марамом 1
  • мараму 3
  • мари 2
  • Марије 1
  • Маријола 24
  • Маријоле 4
  • Маријоли 3
  • Маријолина 3
  • Маријолине 3
  • Маријолиним 1
  • Маријоло 7
  • Маријолом 2
  • Маријолу 9
  • Маријолче 1
  • Марију 1
  • Марико 1
  • марим 1
  • марифетлуци 1
  • марјаш 1
  • Марка 2
  • марке 1
  • Марко 6
  • МАРКОВ 1
  • Марков 5
  • Маркова 1
  • марку 1
  • Маруш 2
  • марш 1
  • марша 1
  • маршал 1
  • марширала 1
  • масе 1
  • масу 3
  • Масуричанин 1
  • масуричка 1
  • масурички 1
  • материјал 1
  • мати 1
  • матора 1
  • матори 1
  • мах 6
  • маха 1
  • махала 1
  • махалама 2
  • махале 1
  • махали 2
  • махалских 1
  • махалу 1
  • махања 1
  • махањем 1
  • махао 1
  • махинално 2
  • махмудија 1
  • махну 3
  • мачак 1
  • маче 1
  • мачка 1
  • машим 1
  • машину 1
  • машлијом 1
  • машлију 1
  • маште 1
  • машту 1
  • машући 1
  • ме 106
  • меда 1
  • медведа 1
  • медецинара 1
  • медицинар 1
  • Међу 1
  • међу 8
  • међутим 1
  • мезел 2
  • мезелук 1
  • мезелуку 1
  • мезенце 1
  • мезета 1
  • мезетисали 1
  • Мекам 1
  • меко 2
  • мекше 1
  • мелодију 1
  • Мемета 1
  • Мен 2
  • мен 59
  • мене 30
  • мени 17
  • мењају 1
  • мењао 1
  • мерак 5
  • мераклија 1
  • мерити 1
  • месеца 1
  • месечно 1
  • месиште 1
  • месне 1
  • Месница 1
  • месо 1
  • места 7
  • место 8
  • месту 3
  • метао 1
  • метара 1
  • мети 2
  • метне 2
  • метнемо 1
  • метнеш 1
  • метну 4
  • метнуо 1
  • метох 1
  • мету 3
  • метути 1
  • метуше 1
  • мећава 1
  • меће 1
  • механџији 1
  • Мечка 1
  • мечка 2
  • мечке 2
  • меша 1
  • мешао 1
  • мешину 1
  • ми 311
  • Ми 8
  • мизеран 2
  • мија 1
  • Мијалковић 2
  • мије 1
  • Микал 2
  • мила 2
  • Мила 2
  • Милан 2
  • миле 1
  • Миле 7
  • Миледи 1
  • Миленка 1
  • милет 1
  • мили 1
  • милији 1
  • милипроте 1
  • мило 18
  • Мило 2
  • миловати 1
  • Милољуб 1
  • Милољубом 1
  • милом 1
  • Милорада 1
  • Милосав 1
  • Милосава 1
  • Милосаву 1
  • Милослав 1
  • Милост 1
  • милоште 1
  • милу 1
  • милује 3
  • милујем 1
  • милујемо 2
  • милујете 1
  • милујеш 1
  • милујући 1
  • миндерлук 1
  • миндерлука 2
  • миндерлуцима 1
  • минуле 1
  • мира 1
  • миран 1
  • мирише 2
  • миришеш 1
  • миришљавим 1
  • Мирка 2
  • Мирко 33
  • Мирку 1
  • мирнија 1
  • мирнији 1
  • мирно 4
  • мирном 1
  • мирну 1
  • мисијом 1
  • мислејаше 1
  • мислећи 2
  • мислешем 2
  • Мисли 1
  • мисли 11
  • Мислим 1
  • мислим 9
  • мислима 2
  • мислио 4
  • мислите 2
  • мислити 5
  • мислиће 1
  • Мислиш 1
  • мислиш 10
  • Мит 1
  • мит 2
  • Мита 6
  • митанче 1
  • Митанче 2
  • Митанчо 1
  • Митанчу 1
  • Митину 1
  • Митко 2
  • Мито 3
  • Митровдан 1
  • Миту 2
  • Михал 1
  • Мича 1
  • Мичо 1
  • мишку 2
  • мишљење 1
  • Млад 1
  • млад 2
  • млада 4
  • младе 2
  • младенци 2
  • младенцима 1
  • млади 2
  • младих 1
  • младо 4
  • младожења 2
  • младожењу 2
  • младом 1
  • младос 2
  • младост 1
  • млађи 1
  • Млађи 1
  • млађима 3
  • млатите 1
  • млатити 1
  • млатиш 3
  • млинареву 1
  • млого 16
  • Млого 4
  • млозина 1
  • мнина 1
  • многи 9
  • многим 1
  • многих 1
  • много 18
  • Много 4
  • мнозина 1
  • мном 3
  • мо 3
  • Мог 1
  • мога 7
  • могало 1
  • могамо 1
  • могао 11
  • могаше 1
  • могашем 1
  • могле 1
  • Могли 1
  • могли 5
  • могло 3
  • мого 2
  • могу 22
  • Могуће 2
  • могуће 7
  • могућим 1
  • могућих 1
  • моде 1
  • модискиње 1
  • модрице 1
  • моду 1
  • Можда 1
  • можда 3
  • Може 5
  • може 56
  • можем 3
  • Можемо 1
  • можемо 4
  • Можете 1
  • можеш 10
  • мој 46
  • Моја 2
  • моја 28
  • моје 14
  • Моје 3
  • Мојега 1
  • мојега 12
  • моји 7
  • мојих 1
  • мојој 1
  • мојом 1
  • моју 30
  • мокра 1
  • моле 2
  • Моли 1
  • моли 5
  • молија 2
  • молим 23
  • Молим 9
  • молио 4
  • молитеља 1
  • молиш 1
  • мом 2
  • Момак 2
  • момак 6
  • моменат 1
  • момиче 1
  • момка 3
  • момку 2
  • момци 7
  • момче 1
  • монограме 1
  • монолог 1
  • монопол 1
  • монопола 2
  • Мор 1
  • мора 7
  • Морава 1
  • Мораву 2
  • мораде 3
  • Морадох 1
  • морају 1
  • морала 2
  • морали 3
  • морало 1
  • Морам 2
  • морам 4
  • Морамо 2
  • морамо 3
  • Морао 1
  • морао 3
  • морате 2
  • мораш 4
  • море 44
  • Море 77
  • мори 14
  • Мори 3
  • Мориц 1
  • морнар 1
  • мотике 1
  • моћи 5
  • мрак 1
  • мраку 2
  • мрве 1
  • мрење 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • мрзеше 4
  • Мрзи 1
  • мрзи 4
  • Мрзовољан 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртвак 2
  • му 245
  • мува 1
  • муве 1
  • муву 1
  • муж 6
  • мужа 6
  • мужије 2
  • музичким 1
  • мука 4
  • муке 2
  • Муку 1
  • муку 5
  • мумле 1
  • Муса 2
  • муслафирска 1
  • мустаћи 6
  • мустра 2
  • мутавџије 1
  • мутвак 3
  • мутваку 1
  • мутна 1
  • мучи 1
  • Мучно 1
  • мучно 2
  • муштеријама 1
  • муштерије 4
  • муштикала 1
  • муштиклу 3
  • н 1
  • Н 1
  • На 14
  • на 419
  • набави 1
  • наби 4
  • набивену 1
  • набивши 1
  • набијемо 2
  • набијен 1
  • набијете 1
  • набисте 1
  • наваљује 1
  • наведе 1
  • навести 1
  • навикли 1
  • навикне 1
  • навлачећи 1
  • наводаџија 1
  • наводаџије 1
  • наводећи 1
  • наврани 1
  • навртао 1
  • навуче 1
  • нагазија 1
  • нагарави 2
  • нагаравиш 1
  • награду 1
  • награђен 1
  • награисао 1
  • над 1
  • нада 1
  • надајте 1
  • надам 1
  • надама 1
  • надаме 1
  • надати 1
  • наде 3
  • надзором 1
  • надимао 1
  • надлештвима 1
  • нађе 3
  • нађем 5
  • нађемо 1
  • нађеш 3
  • нађиздило 1
  • Нађиздило 1
  • нађо 1
  • нађосте 1
  • нађоше 3
  • нађу 5
  • наже 1
  • наздравља 1
  • наздрављају 1
  • наздрављали 1
  • наздрављаше 1
  • назебу 1
  • назива 1
  • назиме 1
  • назовем 2
  • наивне 1
  • наивну 1
  • наизменце 1
  • наишли 1
  • нај 1
  • најбезбрижнији 1
  • најбоља 1
  • Најбоља 1
  • најбоље 5
  • најбољега 1
  • најбољих 1
  • највећег 1
  • највећем 1
  • највећи 1
  • највећој 1
  • највиша 1
  • највише 8
  • највишим 1
  • највреднији 1
  • најгоре 2
  • најзад 1
  • најзадовољнији 1
  • најзгодније 1
  • најискреније 1
  • најлепше 4
  • најлепшег 1
  • најлепшем 1
  • најлепшој 1
  • најлепшу 1
  • најлогичнија 1
  • најљубазнијим 1
  • најмалецно 1
  • најмања 1
  • најмање 1
  • најмањим 1
  • најмија 1
  • најмио 2
  • најмирнији 1
  • најмлађег 1
  • најнеочекиваније 1
  • најнесрећнији 1
  • најпаметна 1
  • најпаметно 1
  • најпрво 1
  • најпре 1
  • Најпре 3
  • најприроднија 1
  • најприродније 1
  • најслађа 1
  • Најслађа 1
  • најслађе 1
  • најсрећнијег 1
  • најсрећнији 1
  • најстрашније 1
  • најубаво 1
  • најхитније 1
  • најчудније 1
  • наказива 1
  • наказува 1
  • наканисте 1
  • накањујемо 1
  • накараше 1
  • накашља 1
  • Накашља 1
  • накити 1
  • накитио 2
  • наклон 1
  • накнади 1
  • накриви 9
  • Накривила 1
  • накривили 1
  • накривим 2
  • накривио 1
  • нал 1
  • налази 2
  • налови 1
  • налог 1
  • налога 1
  • налоге 1
  • наљубиш 1
  • наљутим 1
  • нам 9
  • нама 8
  • намазала 1
  • намазано 2
  • намакнуја 1
  • намаме 1
  • намеран 1
  • намери 7
  • намерили 1
  • намериш 1
  • намести 2
  • наместила 2
  • наместише 2
  • намештај 1
  • намештању 1
  • намештати 1
  • намештена 1
  • намештено 1
  • намигну 1
  • намоли 1
  • намћор 4
  • намучи 1
  • нана 1
  • нане 1
  • нанео 1
  • нанула 1
  • наоколо 1
  • наочитији 1
  • напамет 1
  • напаст 3
  • напери 1
  • написаја 1
  • НАПИСАО 1
  • напишем 1
  • напиши 1
  • наплатим 1
  • наплатимо 2
  • наполеона 1
  • Наполона 1
  • напоље 2
  • напољу 1
  • напоменем 1
  • напоменуо 1
  • напослетку 4
  • направи 4
  • направила 1
  • Направим 1
  • направим 2
  • направљену 1
  • напраји 12
  • напрајим 1
  • напрајисте 1
  • напрајите 1
  • напрајиш 2
  • напрајише 1
  • Напред 1
  • напред 4
  • напрћи 1
  • напудим 1
  • напудимо 2
  • напудише 1
  • напудпм 1
  • напуне 1
  • Наравно 1
  • наравно 9
  • нарасла 1
  • нараф 2
  • наредби 1
  • наредбу 2
  • Нареди 1
  • нареди 2
  • наредивши 1
  • наредити 1
  • наредише 5
  • наредник 1
  • наредника 1
  • наређивао 1
  • наређује 3
  • народ 1
  • народу 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 3
  • наруча 1
  • наручено 1
  • нас 67
  • насео 1
  • насигурно 1
  • наскоро 1
  • наследио 1
  • наследница 1
  • насликан 1
  • Насмеја 1
  • насред 4
  • настави 6
  • наставља 5
  • настаде 2
  • Настају 1
  • настане 1
  • Настас 1
  • Настасију 1
  • наступија 1
  • Наталија 2
  • Наталијом 1
  • натам 1
  • натаћи 1
  • натоварене 1
  • натовари 1
  • наточи 2
  • натраг 3
  • натрапати 1
  • натуткам 1
  • натуштило 1
  • наћи 1
  • наћитило 1
  • Наука 1
  • науке 2
  • науман 1
  • Научи 1
  • научи 4
  • научија 2
  • Научили 1
  • Научио 1
  • научио 4
  • нафору 1
  • начелник 4
  • начелника 1
  • начелниковица 1
  • начелниковицом 1
  • начелства 1
  • начин 1
  • начине 2
  • начини 2
  • начинили 1
  • начинисте 1
  • начиниш 1
  • Начинише 1
  • начињених 1
  • Наш 1
  • наш 21
  • Наша 1
  • наша 4
  • нашав 1
  • нашаја 1
  • Нашао 1
  • нашао 4
  • Наше 1
  • наше 22
  • нашег 1
  • нашега 4
  • нашем 2
  • Наши 1
  • наши 9
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашла 2
  • нашли 1
  • нашо 3
  • нашога 5
  • нашој 1
  • Нашто 1
  • нашу 6
  • не 440
  • Не 45
  • неба 2
  • небескога 1
  • небо 2
  • неверницо 1
  • невеста 1
  • невесте 1
  • невесту 1
  • невешт 1
  • невин 1
  • Невина 1
  • невоља 1
  • негда 5
  • негдашњих 1
  • негде 4
  • Него 10
  • него 52
  • недеље 3
  • недељно 1
  • недељом 3
  • недељу 1
  • недивота 1
  • недоумјенију 1
  • нежан 2
  • нежењено 2
  • нежно 2
  • незаменљив 1
  • незапаљених 1
  • незван 1
  • незване 1
  • неисправности 1
  • нејасне 1
  • Неје 12
  • неје 27
  • Нек 2
  • нек 27
  • Нека 2
  • нека 28
  • некад 10
  • Некада 1
  • некажњени 1
  • некаквих 1
  • некако 4
  • неке 10
  • неки 26
  • неким 4
  • некима 1
  • Неких 1
  • неких 5
  • неко 24
  • неког 2
  • некога 5
  • некој 5
  • неколико 15
  • неколицина 1
  • неком 3
  • некоме 3
  • некому 1
  • некрстена 1
  • нектара 1
  • неку 7
  • некуд 1
  • некуј 1
  • нема 52
  • Нема 9
  • немак 1
  • немам 13
  • Немам 2
  • немамо 4
  • немате 1
  • немацки 1
  • Немацки 1
  • немаш 2
  • немогуће 2
  • немој 3
  • Немој 4
  • Немојте 1
  • немојте 4
  • необичне 1
  • необично 1
  • необучен 1
  • неопажен 1
  • неопходан 1
  • непознате 1
  • непознати 1
  • Непознати 19
  • Непознатога 3
  • непознатоме 1
  • непослужен 1
  • непрестано 1
  • непријатељу 1
  • непријатности 1
  • нерадо 1
  • нераздвојни 2
  • нервозан 1
  • нервозни 1
  • нереда 1
  • нереду 1
  • несам 12
  • Несам 4
  • несвест 2
  • Неси 2
  • неси 8
  • несигурност 1
  • Несмо 2
  • несмо 4
  • неспретнога 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 4
  • несреће 1
  • несрећни 2
  • несрећници 1
  • несрећнога 2
  • несрећо 19
  • Несрећо 4
  • несрећу 3
  • нестаде 1
  • Нестаде 1
  • нестаје 2
  • нестане 1
  • несте 2
  • нестрећа 1
  • Нестрећо 1
  • нестрећо 2
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљив 1
  • нестрпљиво 1
  • несу 1
  • несуђени 1
  • Неће 2
  • неће 58
  • нећемо 2
  • Нећемо 3
  • нећете 1
  • Нећете 1
  • нећеш 8
  • Нећу 2
  • нећу 20
  • неубрисана 1
  • неубрисаних 1
  • неумивен 1
  • Неумитни 1
  • неуморнога 1
  • нечему 1
  • нечија 1
  • нечим 1
  • Нешто 1
  • нешто 36
  • ни 172
  • Ни 7
  • нигда 1
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • низ 3
  • Низу 1
  • Нија 1
  • није 102
  • Није 13
  • ниједан 5
  • ниједна 1
  • ниједно 4
  • никад 13
  • никада 1
  • никакав 2
  • никаква 2
  • никакву 1
  • Никако 2
  • никако 21
  • Ники 1
  • ники 5
  • Никица 2
  • Нико 1
  • нико 13
  • никог 1
  • никој 2
  • Никола 3
  • Николи 1
  • Николић 2
  • Николу 2
  • ником 1
  • никоме 2
  • никуд 1
  • нисам 11
  • Нисам 3
  • Ниси 2
  • ниси 5
  • Нисмо 1
  • нисмо 3
  • нисте 1
  • Нисте 1
  • Нису 1
  • нису 10
  • нит 1
  • нити 13
  • Ниш 2
  • Ниша 1
  • Нишава 2
  • нишан 1
  • нишка 1
  • нишки 1
  • Нишлија 1
  • ништа 32
  • Ништа 7
  • ништо 32
  • Ништо 4
  • Но 2
  • но 7
  • нов 4
  • нова 2
  • новајлија 4
  • новајлије 1
  • новајлији 4
  • новаца 1
  • нови 4
  • новије 2
  • новији 1
  • новим 4
  • новина 1
  • новинама 1
  • новине 2
  • нових 1
  • ново 1
  • новога 2
  • новом 3
  • новорођене 1
  • нову 1
  • новца 1
  • новцит 1
  • нога 1
  • ногама 4
  • ноге 6
  • ногу 4
  • Нож 1
  • нож 5
  • ножар 1
  • нокта 1
  • Нона 1
  • нос 6
  • носа 1
  • носе 2
  • носи 4
  • носио 2
  • носити 2
  • носиш 1
  • нотесу 1
  • ноту 1
  • ноћ 10
  • ноћас 5
  • ноћаске 2
  • ноћи 2
  • ноћу 1
  • нуди 4
  • нукају 1
  • нумере 1
  • њ 4
  • ње 6
  • њег 20
  • њега 30
  • његов 5
  • Његова 1
  • његова 8
  • његове 1
  • његови 5
  • његовим 3
  • његових 1
  • његово 2
  • његовој 1
  • његовом 2
  • његову 2
  • њекња 2
  • Њему 1
  • њему 10
  • њена 3
  • њену 1
  • њи 3
  • њиву 1
  • њим 10
  • њима 17
  • њиове 1
  • њих 18
  • Њихов 1
  • њихова 1
  • Њихова 1
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њиховим 2
  • њихових 1
  • њихово 1
  • њиховог 1
  • њиховога 1
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • њој 3
  • њојн 2
  • њојна 2
  • њојне 1
  • њојни 1
  • њојно 4
  • њојнога 2
  • њојну 1
  • њом 2
  • њу 8
  • њума 5
  • О 26
  • о 35
  • оба 1
  • обавесте 1
  • обавештава 1
  • обазриво 1
  • обвезати 1
  • обдарени 1
  • обдарио 1
  • Обе 1
  • обе 6
  • обедивши 1
  • обелеше 1
  • обесија 1
  • Обесија 1
  • обесиш 1
  • обести 1
  • обећава 2
  • обећавању 1
  • обећају 2
  • Обећали 1
  • обешеним 1
  • обилазе 2
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обићи 1
  • обичај 1
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обичаше 1
  • обично 12
  • обичног 1
  • објаснио 1
  • објатија 1
  • облачан 1
  • облачећи 1
  • облива 1
  • облигатни 1
  • облигатно 1
  • обогатити 1
  • обожава 1
  • обожаваше 1
  • обоје 2
  • обојица 2
  • оборила 1
  • обрадовали 1
  • обрадује 1
  • образ 4
  • образа 1
  • образе 1
  • образи 1
  • образима 1
  • образу 1
  • обратно 1
  • обраћајући 3
  • обрве 2
  • обрвице 1
  • Обредише 1
  • обријем 1
  • обрне 1
  • обрну 2
  • обрука 1
  • обрукамо 1
  • Обрукасте 1
  • обузимаше 1
  • обукао 2
  • обучен 2
  • обученим 1
  • ова 13
  • Овај 2
  • овај 65
  • овакав 2
  • оваквог 1
  • оваки 1
  • овако 13
  • Овако 6
  • овакога 1
  • овакој 2
  • овам 3
  • Овамке 1
  • овамке 2
  • Овамо 1
  • овамо 3
  • Овде 3
  • овде 9
  • овден 4
  • ове 12
  • Ове 3
  • овеј 3
  • Ови 3
  • ови 7
  • овија 8
  • овиксане 2
  • овим 4
  • овима 5
  • ових 2
  • овна 1
  • ово 50
  • овог 2
  • овога 21
  • овогодишњи 1
  • ОВОЈ 1
  • Овој 2
  • овој 34
  • овоју 1
  • овол 1
  • овом 4
  • овоме 3
  • ову 10
  • овуда 1
  • овуј 15
  • овуја 4
  • огар 2
  • огладни 1
  • огледалце 1
  • Огњену 1
  • огњиште 1
  • огњишту 2
  • огреју 1
  • огрешио 1
  • огризина 1
  • огрлици 1
  • огромним 1
  • Од 19
  • од 259
  • одабрану 1
  • одавде 3
  • одазва 1
  • одакле 2
  • Одакле 2
  • Одамно 1
  • оданде 1
  • одатле 5
  • одбише 1
  • одбор 1
  • одборник 1
  • одвајати 1
  • одвалио 1
  • одваљује 1
  • одвезли 1
  • одвојио 1
  • одвратио 1
  • одговара 5
  • одговор 1
  • одговори 5
  • одговорити 1
  • одговорност 1
  • одгорке 1
  • оде 16
  • Оде 2
  • одекламује 1
  • одело 1
  • одељак 1
  • одем 1
  • одемо 1
  • одеру 1
  • одеш 1
  • оди 19
  • Оди 2
  • одиграле 1
  • одједаред 1
  • одјекну 1
  • одлазак 1
  • Одлазе 1
  • одлазе 4
  • Одлази 1
  • одлази 4
  • Одлазите 1
  • одликовао 2
  • одлични 1
  • одличној 1
  • Одлучио 1
  • одлучно 3
  • одлучују 1
  • одмах 21
  • Одмах 3
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморисмо 1
  • однела 1
  • однесе 2
  • одно 1
  • одовутке 1
  • одозгорке 1
  • одономад 1
  • одосте 1
  • одох 1
  • Одоше 1
  • одоше 13
  • одрано 1
  • одреде 1
  • одредили 1
  • одредио 1
  • одређеном 1
  • одређују 1
  • одржали 1
  • одричеш 2
  • одсвирају 1
  • Одсвирао 1
  • Одсвираше 1
  • одсвираше 2
  • одсечем 1
  • одскочив 1
  • одсуства 1
  • одсутна 1
  • оду 2
  • одуговлачи 1
  • одужим 1
  • одупро 1
  • одушевљени 3
  • одушевљено 1
  • ожалошћени 1
  • ожени 2
  • оженим 1
  • оженити 1
  • ожениш 2
  • озбиљна 1
  • озбиљни 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљно 4
  • озго 1
  • озебете 1
  • озеленело 1
  • ознојени 1
  • ој 1
  • ока 2
  • окале 1
  • окам 1
  • оканик 1
  • окануше 1
  • окањује 1
  • окати 1
  • оке 3
  • окнем 1
  • око 18
  • Око 2
  • окол 1
  • околина 1
  • околности 1
  • оком 1
  • окопавамо 1
  • окрене 1
  • Окрени 1
  • окрену 5
  • окренуо 2
  • окренуше 2
  • окретао 1
  • окретати 1
  • Окрете 1
  • окрете 10
  • Окреће 1
  • Окрећу 1
  • окрећу 2
  • окрећући 4
  • окречена 1
  • окреченог 1
  • окрпити 1
  • окружног 1
  • окумија 1
  • окупе 1
  • окупио 1
  • окуражен 1
  • омазаног 1
  • омане 1
  • омастити 2
  • омиче 1
  • омладина 1
  • омрзне 1
  • он 127
  • Он 18
  • Она 6
  • она 60
  • Онај 4
  • онај 86
  • онакав 1
  • онакво 1
  • онако 44
  • онакој 1
  • онамо 1
  • Онда 1
  • онда 53
  • оне 17
  • онеја 1
  • Они 12
  • они 57
  • Онија 1
  • онија 25
  • оним 1
  • онима 2
  • оних 5
  • оно 55
  • Оно 8
  • оног 2
  • онога 25
  • оној 16
  • Оној 2
  • оноја 1
  • оном 9
  • ономад 1
  • ономадне 2
  • ономатке 1
  • ономе 2
  • ономлани 1
  • Ону 1
  • ону 11
  • онуј 11
  • онуја 7
  • Ооо 1
  • опада 1
  • опази 2
  • опаприо 1
  • опарен 1
  • Опет 5
  • опет 63
  • опије 1
  • опијем 1
  • описују 1
  • Опкладили 1
  • опкладимо 1
  • Опкладимо 1
  • опкладу 1
  • опозиције 1
  • опомене 1
  • оправдава 1
  • Опрамо 1
  • опрану 1
  • опремио 1
  • опробано 1
  • опростити 2
  • опруже 1
  • оптимиста 1
  • опустио 1
  • опште 4
  • општина 1
  • Општина 1
  • општине 1
  • општини 2
  • општински 1
  • општинских 1
  • општинског 1
  • општинскога 1
  • Општину 2
  • општину 4
  • ордију 1
  • ори 1
  • орла 1
  • оро 1
  • осам 4
  • Освану 1
  • осванути 1
  • освети 1
  • осветим 1
  • осветио 2
  • осветити 1
  • освету 1
  • осети 1
  • осетивши 1
  • осетише 1
  • осећа 2
  • осећају 1
  • осећајући 1
  • осећали 1
  • осећам 1
  • осече 4
  • оскудјевам 1
  • ослободивши 1
  • ослободим 1
  • ословљава 1
  • осма 2
  • осмехнуо 1
  • осму 1
  • особинама 1
  • особине 1
  • Особит 1
  • особито 1
  • особитог 1
  • осрамоти 1
  • Остав 1
  • остав 3
  • оставе 2
  • остави 11
  • Остави 2
  • оставили 1
  • Оставим 1
  • оставим 2
  • оставимо 2
  • оставио 10
  • Оставио 2
  • остависте 1
  • оставите 1
  • Оставите 1
  • оставити 1
  • оставиш 2
  • оставку 1
  • оставља 3
  • остављају 2
  • Остаде 1
  • остаде 14
  • Остадомо 1
  • остадоше 2
  • остаје 1
  • остала 2
  • остале 2
  • остали 7
  • осталих 2
  • остало 4
  • осталом 1
  • остан 2
  • остане 4
  • останем 2
  • останемо 5
  • останете 1
  • останеш 3
  • остани 1
  • остану 3
  • остао 2
  • остарело 1
  • остарина 1
  • остати 3
  • остаће 1
  • Осташе 1
  • осташе 3
  • острамоти 1
  • острамотија 1
  • Острамотија 1
  • осу 1
  • отаљава 1
  • отаца 1
  • отворена 2
  • отворим 1
  • отеже 2
  • отело 1
  • Отело 1
  • отера 5
  • отераше 1
  • отиде 7
  • отидеш 1
  • отиди 2
  • отидне 1
  • отиднем 1
  • отиднемо 1
  • Отидни 1
  • отидну 1
  • отимали 1
  • отићи 2
  • Отишао 1
  • отишао 5
  • отишла 4
  • отишле 1
  • Отишли 1
  • отишли 4
  • откад 1
  • откине 1
  • Откинули 1
  • откравио 1
  • откуд 7
  • откуда 1
  • отме 2
  • отоич 1
  • отоичке 5
  • отпева 4
  • отпевамо 1
  • отпеваше 1
  • отпоче 1
  • отпочео 1
  • отпочети 1
  • отпочне 1
  • отприлике 3
  • отпуштене 1
  • отпуштени 1
  • отров 2
  • отровнија 1
  • отрчи 1
  • отуда 1
  • отутке 2
  • оћемо 1
  • Оћемо 2
  • офицер 1
  • Офицер 1
  • официра 1
  • оФицира 1
  • официрске 1
  • официрским 1
  • официрско 1
  • ох 1
  • Ох 1
  • охлади 1
  • Охо 3
  • Оца 1
  • оца 4
  • оцем 1
  • оцрни 1
  • очајању 1
  • очајно 1
  • очешљала 1
  • очешљана 1
  • Очи 1
  • очи 22
  • очију 5
  • очима 7
  • очинским 1
  • очисти 1
  • очистио 1
  • очува 1
  • очувати 1
  • очуваше 1
  • очупаном 1
  • Ошашавеја 1
  • Ошишао 1
  • ошишаш 1
  • оштро 1
  • ошугам 1
  • Па 164
  • па 824
  • паведрине 1
  • Павлов 3
  • пада 1
  • падају 1
  • падати 1
  • Паде 1
  • паде 5
  • Падне 1
  • падне 8
  • пажњу 1
  • пазар 8
  • пазари 1
  • пазе 1
  • Пазешем 1
  • пази 4
  • пазиле 1
  • пазиш 1
  • Пазиш 1
  • пазува 1
  • пајтон 3
  • пак 1
  • пакао 1
  • пакло 3
  • паклу 4
  • пакос 2
  • пакосник 1
  • пакосно 3
  • пакосној 1
  • пакфона 1
  • пале 1
  • палидрвце 1
  • палилулац 1
  • палилулке 1
  • палилулци 1
  • пало 1
  • паљевина 1
  • Памет 1
  • памет 21
  • паметан 4
  • памети 2
  • паметније 2
  • паметнији 1
  • Паметнији 1
  • памти 1
  • памтим 1
  • Памтим 1
  • памтимо 1
  • памук 1
  • памуклија 1
  • панађур 2
  • панаија 1
  • пандур 7
  • пандура 6
  • пандуре 1
  • Пандури 1
  • пандури 3
  • пандурима 2
  • пандурини 1
  • пандуром 1
  • пандурске 1
  • пандурског 1
  • панегирик 1
  • панораму 3
  • панорамџија 2
  • панорамџију 1
  • панталонама 1
  • панталоне 2
  • Пантелеј 2
  • Пантелеја 3
  • Пантелеју 1
  • пантим 2
  • пантите 1
  • пантиш 2
  • пањ 1
  • пању 1
  • Пао 1
  • папиром 1
  • паприкаш 3
  • паприке 1
  • папуче 3
  • папучи 1
  • пар 3
  • пара 1
  • параграФ 1
  • параграФи 1
  • паракувар 1
  • Параскева 1
  • Пардон 3
  • Паре 1
  • паре 24
  • парови 1
  • парохијана 1
  • пару 1
  • парче 2
  • парченце 1
  • пас 5
  • пасионирт 1
  • пасирало 1
  • Пасјачу 1
  • патарица 2
  • ПАТАРИЦА 2
  • патарицу 4
  • патерица 3
  • патерицу 5
  • Пати 1
  • патке 1
  • патроле 1
  • пауза 3
  • Пауза 3
  • паузе 1
  • паузу 1
  • паун 1
  • паш 1
  • пашу 1
  • Пе 1
  • пе 4
  • пева 11
  • певају 5
  • певам 2
  • певање 1
  • певању 1
  • певате 1
  • Певаш 1
  • певаш 3
  • певаше 1
  • певуцкао 1
  • педаљ 1
  • педесет 1
  • пезевенк 1
  • пекао 1
  • Пеки 1
  • пеки 3
  • пеливан 3
  • пеливана 1
  • пеливанска 3
  • пене 2
  • Пенелопини 2
  • пензији 1
  • пензионар 13
  • пензионареви 1
  • пензионарка 4
  • пењерлијама 1
  • пењерлије 1
  • пепео 1
  • Пера 7
  • перјао 1
  • перје 1
  • перо 1
  • перчина 1
  • песама 1
  • песма 1
  • песме 4
  • песмици 1
  • песму 17
  • песница 1
  • песнице 1
  • Пет 1
  • пет 10
  • ПЕТА 1
  • петак 2
  • петал 3
  • пете 2
  • петину 1
  • Петка 1
  • петла 3
  • Петли 1
  • петли 5
  • петљања 1
  • петнаест 1
  • петнаесте 1
  • петнаестога 1
  • Петрову 1
  • пету 1
  • пеће 1
  • Пече 1
  • пече 2
  • печена 1
  • печено 2
  • печеном 1
  • печену 1
  • печења 1
  • печење 2
  • печеш 1
  • пеш 3
  • пешак 1
  • пешке 2
  • пешкеш 1
  • пешкир 1
  • Пи 1
  • пива 1
  • пија 1
  • пијан 1
  • Пијан 2
  • пијане 1
  • Пијани 2
  • пијани 3
  • пијаци 1
  • Пије 1
  • пије 6
  • пијем 6
  • пијемо 6
  • пијење 4
  • пијеш 2
  • пијешем 1
  • пијнем 1
  • Пију 2
  • пију 9
  • пилав 2
  • пиле 8
  • пилећо 1
  • пилиће 1
  • пиличики 2
  • пио 2
  • пиротекничку 1
  • писали 1
  • писар 8
  • писара 3
  • писарка 1
  • писару 3
  • Писац 2
  • писац 5
  • писмен 2
  • писмо 1
  • писте 3
  • писује 3
  • писујем 2
  • писују 1
  • писца 1
  • писци 1
  • писцу 2
  • Пита 1
  • пита 60
  • питају 5
  • питам 8
  • питања 2
  • питање 1
  • питао 1
  • питати 1
  • питаш 1
  • питаше 2
  • пити 1
  • питоме 1
  • питуваше 1
  • питуј 2
  • питује 4
  • питујем 2
  • Питујем 2
  • питујемо 1
  • питујете 1
  • питујеш 1
  • Питујеш 1
  • питују 2
  • пиће 1
  • пићем 1
  • пићу 1
  • пише 1
  • пишем 1
  • Пишин 1
  • пишман 1
  • пиште 1
  • пиштољ 1
  • пишчеву 1
  • пјевамо 1
  • плаву 2
  • плакале 1
  • плакање 1
  • плаката 1
  • план 1
  • плане 1
  • планину 1
  • Планину 2
  • плану 4
  • планула 1
  • плата 1
  • плате 4
  • Платимо 1
  • платимо 2
  • плату 1
  • плаћај 1
  • Плаћај 1
  • плаћају 1
  • плаћали 1
  • плаћам 2
  • плаче 1
  • плачевним 2
  • плачем 1
  • плаши 1
  • плашљиво 2
  • плен 1
  • плитке 1
  • плоску 2
  • плот 3
  • пљачку 2
  • пљусак 1
  • по 149
  • побегао 1
  • побего 2
  • побегоше 1
  • Побеже 3
  • побеже 6
  • поближа 1
  • побожан 1
  • побожних 1
  • побоље 4
  • побољи 2
  • побочној 1
  • побратим 17
  • Побратим 2
  • побратима 16
  • побратиме 45
  • Побратиме 5
  • побратими 8
  • Побратимија 1
  • побратимом 1
  • побратимска 1
  • Побратиму 1
  • побратиму 3
  • побрго 1
  • побудалу 1
  • поведе 1
  • повела 2
  • повели 1
  • поверење 1
  • поверењем 1
  • поверљиво 1
  • повешало 1
  • повешаним 1
  • повешао 1
  • повика 1
  • Повише 1
  • повлачи 1
  • повлашћења 1
  • поводом 1
  • Повој 1
  • повређена 1
  • поврнуло 1
  • повуци 1
  • повуче 4
  • погана 3
  • поганац 1
  • поганога 1
  • погибе 1
  • погинем 10
  • погинемо 1
  • погинеш 1
  • погину 1
  • погинуја 3
  • поглади 2
  • погле 3
  • Погле 4
  • погледа 10
  • погледав 1
  • погледај 2
  • погледам 2
  • погледао 1
  • погледима 1
  • погледне 1
  • погледом 4
  • Погоди 1
  • погодио 1
  • поголем 1
  • поголемо 1
  • погору 1
  • погрешија 1
  • погрешку 1
  • погружен 2
  • погубили 1
  • под 17
  • подај 2
  • подајник 1
  • подаље 2
  • поданици 1
  • податак 2
  • података 1
  • податке 1
  • подбочио 1
  • подвали 3
  • подвикне 1
  • подврискивање 1
  • подгрева 1
  • подзвецкују 1
  • подигао 1
  • Подизаше 1
  • подмладила 1
  • подне 11
  • поднео 1
  • поднесе 1
  • подозриво 1
  • подоцније 1
  • подржи 1
  • Подружине 1
  • подрум 2
  • подрума 1
  • подрумар 1
  • подсмева 1
  • поду 2
  • подуже 1
  • подухваћају 1
  • Пође 1
  • пође 10
  • пођине 1
  • Пођоше 1
  • поживеје 2
  • поживи 1
  • позајмљеном 1
  • позва 1
  • позвани 1
  • позвао 1
  • позвати 1
  • поздравија 1
  • Поздравија 1
  • поздравили 1
  • поздравиш 1
  • поздравише 2
  • поздрављали 1
  • позив 1
  • позитуре 1
  • позитуру 1
  • познава 3
  • познавалац 1
  • познавали 2
  • Познавам 1
  • познавам 3
  • познавамо 1
  • Познавамо 1
  • Познавао 1
  • познавао 3
  • Познаваш 1
  • познаваш 2
  • познаваше 1
  • познадо 1
  • познаду 1
  • познајемо 1
  • познајеш 1
  • познала 1
  • познаник 2
  • познанике 1
  • познаници 2
  • познанством 1
  • познасте 1
  • познат 2
  • познате 1
  • познати 2
  • познато 2
  • познатога 2
  • познатом 1
  • познаш 1
  • позове 1
  • позовем 1
  • позоришни 1
  • позоришних 1
  • позоришта 1
  • позулумћар 1
  • поиздаље 2
  • поиздигоше 1
  • пој 3
  • појавити 1
  • појање 1
  • појас 1
  • поје 20
  • поједу 1
  • појели 1
  • Појем 1
  • појем 7
  • појемо 2
  • појење 6
  • појести 1
  • појете 1
  • појеш 3
  • појеше 3
  • појиш 1
  • појма 1
  • појмове 1
  • поју 3
  • показа 11
  • показаше 1
  • показује 3
  • покани 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • покладе 1
  • поклони 3
  • поклоним 1
  • Поклонише 1
  • покојни 1
  • покојнога 1
  • покољем 2
  • покољеш 1
  • покрао 1
  • покрива 1
  • покривен 1
  • покрханих 1
  • покуња 1
  • покупим 1
  • покушај 1
  • пола 13
  • полазе 1
  • полазећи 2
  • полази 2
  • полазимо 1
  • полако 14
  • Полани 1
  • полепа 1
  • полепо 2
  • полет 1
  • полете 2
  • полетеше 2
  • полети 1
  • полету 1
  • поли 1
  • политираног 1
  • полицајним 1
  • полицајско 1
  • полиције 1
  • полицију 1
  • полку 1
  • половин 3
  • половине 1
  • половину 1
  • поломе 1
  • полош 1
  • полоше 1
  • полуд 1
  • полукруг 2
  • полуопуштених 1
  • полупано 1
  • пољак 1
  • пољану 1
  • поље 2
  • пољских 1
  • Пољубе 1
  • пољуби 6
  • пољубила 1
  • пољубим 2
  • пољубимо 3
  • помага 4
  • помагај 2
  • Помагај 2
  • Помагајте 1
  • помагам 1
  • Помагао 1
  • помагач 1
  • помаже 4
  • помажеш 1
  • помеђу 3
  • Помени 1
  • Поменуло 1
  • померила 1
  • пометаше 1
  • помеша 1
  • помешају 1
  • помињеш 2
  • помислимо 1
  • помогло 2
  • помогне 2
  • помогнемо 1
  • помогнеш 2
  • помогну 1
  • поможе 4
  • помози 1
  • помоли 1
  • помомак 1
  • помоћ 2
  • помоћи 2
  • помоћник 3
  • понајвише 1
  • понаша 1
  • понекад 2
  • понела 1
  • понесе 1
  • понесем 1
  • понесете 1
  • понизан 1
  • понизни 1
  • понизно 1
  • понизности 1
  • поновио 1
  • поносе 1
  • поноси 1
  • поносио 1
  • поносито 4
  • поносу 1
  • поноћ 2
  • поноћи 1
  • поодавно 1
  • поодмакао 1
  • поочиме 1
  • поп 1
  • попа 1
  • попаметан 1
  • попаца 1
  • попео 1
  • попи 2
  • попије 3
  • попијем 2
  • попијнем 1
  • попију 1
  • попили 1
  • пописмо 1
  • попити 1
  • попова 1
  • попови 2
  • Поповић 1
  • поповску 1
  • поправити 1
  • поправићемо 1
  • поправља 1
  • поправљан 1
  • поправљање 1
  • попраји 1
  • попреко 1
  • попуне 1
  • попусти 1
  • попушиш 1
  • попушта 2
  • пораније 1
  • поребарке 1
  • поређане 1
  • порез 3
  • пореска 2
  • порта 1
  • порту 2
  • поруча 1
  • поручаја 1
  • поручамо 2
  • поручаш 2
  • поручаше 1
  • поруче 1
  • поручени 1
  • поручивао 1
  • поручио 2
  • поручује 2
  • поручују 1
  • порцулан 1
  • порцуланом 1
  • посаветовала 1
  • посаветовао 1
  • посаветује 1
  • посадимо 1
  • посадише 1
  • посађује 1
  • посал 1
  • посао 4
  • посвађали 1
  • посветила 1
  • посветио 1
  • посветиш 1
  • поседају 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 3
  • Поседе 1
  • поседети 1
  • поседи 1
  • поседите 1
  • Поседише 1
  • посете 1
  • посетиоци 1
  • посетитељка 1
  • посећених 1
  • посинче 1
  • посјету 1
  • посјећују 1
  • поскида 1
  • поскокне 1
  • поскокните 1
  • Поскоро 1
  • поскоро 2
  • поскупи 1
  • посла 8
  • послагао 1
  • послаја 1
  • послати 1
  • послатка 1
  • послатко 1
  • послаће 1
  • после 63
  • После 8
  • последица 1
  • последња 1
  • последњег 1
  • Последњи 1
  • последњи 8
  • послетку 2
  • послом 1
  • послу 10
  • послуг 1
  • послужен 1
  • послужени 2
  • послужења 1
  • послужи 8
  • послуживала 2
  • послуживања 1
  • послуживањем 1
  • послуживати 1
  • послуживаше 1
  • послужила 1
  • послужим 1
  • послужимо 1
  • послужио 2
  • послужује 11
  • послужујемо 1
  • послуша 1
  • послушај 1
  • послушно 1
  • послушо 1
  • Посмешија 1
  • посо 1
  • посрамимо 1
  • посред 1
  • пост 1
  • Пост 1
  • поставио 2
  • поставом 1
  • постао 1
  • постар 1
  • постараш 1
  • постидљив 1
  • постиђен 1
  • постоја 1
  • постојано 1
  • посу 1
  • посуто 1
  • потаква 1
  • потамо 1
  • потапка 1
  • потврдише 1
  • потврђују 1
  • потегли 2
  • потеглим 2
  • потегне 1
  • потегни 1
  • потепа 2
  • потепаја 1
  • потепају 1
  • потепам 1
  • потепани 1
  • потепасте 1
  • потера 1
  • Потераше 1
  • потераше 2
  • потковицама 1
  • поткупљени 1
  • потом 1
  • потопи 1
  • потпомогну 1
  • потпору 1
  • потпуно 1
  • потражи 1
  • потражити 1
  • потраја 1
  • потребно 1
  • потроши 1
  • потрошио 1
  • потури 1
  • потурњак 1
  • потући 1
  • потфатија 1
  • Поћута 1
  • поубаво 2
  • поубијали 1
  • поуздане 1
  • поузданих 1
  • поуздано 1
  • Поукама 1
  • поучно 1
  • поцепате 1
  • поцрцамо 3
  • почасти 2
  • Почашћени 1
  • Поче 1
  • поче 5
  • почела 3
  • почели 3
  • почело 1
  • почем 1
  • почемо 1
  • почео 7
  • почесте 1
  • почети 1
  • почетка 2
  • Почеше 1
  • почеше 4
  • почешће 6
  • починио 1
  • почиње 1
  • Почиње 1
  • почињу 1
  • почне 3
  • почну 1
  • почо 3
  • Пошавши 1
  • пошао 1
  • Пошао 1
  • пошеја 1
  • пошла 1
  • пошли 1
  • пошље 1
  • поштара 1
  • Пошто 1
  • пошто 4
  • поштованим 1
  • поштованог 1
  • поштује 1
  • права 3
  • правда 5
  • правдају 1
  • правде 1
  • праве 6
  • правеше 1
  • правешем 1
  • прави 7
  • правило 1
  • правим 6
  • правите 1
  • правиш 2
  • право 17
  • Право 2
  • православних 1
  • празан 1
  • празне 2
  • празник 1
  • празника 1
  • празнине 1
  • празних 1
  • праје 1
  • праји 4
  • прајим 9
  • прајимо 1
  • прајите 3
  • прајиш 4
  • практиканта 1
  • практикантске 1
  • прали 1
  • прангија 1
  • прангије 2
  • прасе 2
  • пратећи 1
  • прати 2
  • Прати 2
  • пратим 1
  • пратио 1
  • пратиш 4
  • Пратише 1
  • праћени 1
  • прашина 1
  • прашине 1
  • праштајући 1
  • Прва 1
  • ПРВА 1
  • прва 3
  • прве 3
  • први 13
  • Први 3
  • првима 1
  • првих 1
  • Прво 1
  • прво 2
  • првог 1
  • прву 3
  • пргави 1
  • пргаво 1
  • пре 28
  • Пре 3
  • пребаци 1
  • пребацује 1
  • пребираш 1
  • пребрајам 1
  • превари 1
  • преведем 1
  • преведо 1
  • превијати 1
  • превртала 1
  • превукла 1
  • прегазила 1
  • ПРЕГЛЕД 1
  • прегледа 1
  • прегледао 1
  • Прегледао 1
  • преглеђујемо 1
  • Пред 2
  • пред 34
  • преда 3
  • предаде 1
  • предани 1
  • предао 1
  • предвидеја 1
  • пределима 1
  • преди 1
  • предлаже 1
  • предлог 2
  • предложи 4
  • предмет 1
  • предомислише 1
  • предомишљања 1
  • Председник 3
  • председник 66
  • председника 4
  • председников 1
  • председникова 2
  • председниково 1
  • председником 1
  • председнику 4
  • председница 1
  • председниче 11
  • предсобља 1
  • предсобље 1
  • предсобљу 2
  • представе 1
  • представити 1
  • предузећа 1
  • предузеће 2
  • пређашње 1
  • пређе 3
  • прежалим 1
  • презрео 1
  • презриво 2
  • прекидајте 1
  • прекидате 1
  • прекидати 1
  • прекиде 6
  • прекидима 1
  • прекине 2
  • прекини 1
  • прекинуо 1
  • прекинути 1
  • прекјуче 2
  • прекјучерашња 1
  • преклане 3
  • преклањски 1
  • преклињања 1
  • преклиње 1
  • преклони 1
  • преклоним 1
  • преко 19
  • прекојучер 1
  • прекојучерања 1
  • прекорно 2
  • прекосутра 1
  • прекрсти 1
  • прексутра 3
  • прелива 1
  • прелиставати 2
  • преломио 1
  • преломљен 1
  • Према 1
  • према 10
  • премазане 1
  • премешта 1
  • премислеја 1
  • Премисли 1
  • премисли 3
  • премислим 1
  • премро 1
  • премрси 1
  • премру 1
  • преноћи 2
  • преотимаш 1
  • препелица 1
  • препелице 1
  • преписујем 1
  • преплашеног 1
  • преподобно 1
  • преседе 1
  • преседници 1
  • преседниче 1
  • преселили 1
  • пресече 1
  • Пресече 1
  • преспијем 2
  • престадоше 1
  • Престадоше 1
  • престала 1
  • претерана 1
  • прети 1
  • претијаше 1
  • претње 1
  • претурам 1
  • прецавти 1
  • прецрта 1
  • прешла 2
  • при 24
  • Прибака 1
  • приватан 2
  • привијао 1
  • привучем 1
  • прида 1
  • ПРИДА 1
  • приђе 4
  • признава 1
  • признавам 3
  • признавамо 1
  • признаде 1
  • признај 1
  • признајем 1
  • признајте 1
  • признају 1
  • признам 1
  • признаницу 1
  • признати 4
  • признаће 1
  • Признаће 1
  • пријавиле 1
  • пријавило 1
  • пријавиш 1
  • пријављује 1
  • пријавника 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 3
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 9
  • пријатељски 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 3
  • пријатно 1
  • пријатности 1
  • прикрадати 1
  • прилази 2
  • прилега 6
  • прилика 2
  • приликама 1
  • прилике 1
  • прилику 4
  • прилици 3
  • прилично 2
  • приличној 1
  • прима 1
  • Прима 1
  • примају 1
  • примакао 1
  • примакнем 1
  • примамљивих 1
  • примао 1
  • примати 1
  • примаче 1
  • приме 1
  • пример 3
  • примеран 1
  • примети 1
  • приметили 1
  • приметим 1
  • приметио 1
  • прими 1
  • примила 1
  • примимо 2
  • примицаше 1
  • примјер 1
  • примљен 1
  • припали 2
  • припитоми 1
  • приповедања 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетке 1
  • приповетком 1
  • приповетку 1
  • приповетци 4
  • приправности 1
  • приређивали 1
  • прирез 1
  • природна 1
  • природне 1
  • приседник 11
  • приседника 3
  • приседниче 18
  • присети 4
  • прислони 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристаје 3
  • пристајеш 1
  • пристанка 1
  • Пристао 1
  • присуству 1
  • присутна 1
  • притерала 1
  • притискао 1
  • прифати 1
  • прихвати 3
  • прихватимо 1
  • прихватио 1
  • прихваћају 1
  • прича 7
  • Причајте 1
  • причајте 3
  • причају 4
  • причало 1
  • причања 4
  • причање 3
  • причао 3
  • причати 2
  • причека 2
  • причекајте 1
  • причеста 1
  • причу 4
  • пришао 1
  • приштевске 1
  • прљавом 1
  • Проба 1
  • проба 2
  • пробада 1
  • пробај 1
  • пробери 1
  • пробуди 2
  • пробудим 3
  • пробудимо 1
  • провели 1
  • проветрен 1
  • провидну 1
  • провирује 1
  • проговорио 1
  • прогорела 1
  • прогута 1
  • продава 1
  • Продадо 1
  • продају 1
  • продуже 1
  • продужише 2
  • продужује 1
  • прође 1
  • Прође 1
  • Прођоше 1
  • прозаичан 1
  • прозвани 1
  • прозоре 1
  • проја 1
  • Проја 1
  • проје 1
  • пројектирани 1
  • проју 1
  • проказати 1
  • прокај 4
  • проклету 1
  • Прокупачко 2
  • Пролазе 1
  • пролазе 2
  • пролазећи 1
  • пролази 3
  • пролазити 1
  • проламаше 1
  • пролет 2
  • пролетњи 1
  • Пролећа 1
  • промакли 1
  • промени 1
  • променим 2
  • променисмо 1
  • променити 1
  • промењујем 1
  • промине 5
  • промицао 1
  • промуче 1
  • пронађе 1
  • пронашли 1
  • пропада 1
  • пропаде 1
  • Пропаде 1
  • пропаднем 2
  • Пропадо 2
  • пропали 2
  • пропо 1
  • проразговараше 1
  • прорицањима 1
  • прос 5
  • проси 1
  • просијачком 1
  • просиоци 2
  • просиоцима 1
  • Просјачки 1
  • прославе 1
  • простаци 3
  • прости 2
  • Просто 1
  • просто 11
  • пространа 1
  • пространију 1
  • пространога 1
  • пространом 1
  • простре 1
  • прострелила 1
  • простреше 1
  • протера 1
  • протеран 1
  • протест 1
  • против 2
  • противио 1
  • противна 1
  • протоколи 1
  • протоколисало 1
  • протрљати 1
  • процавтеја 1
  • процавтело 1
  • процавти 2
  • процепан 1
  • прочетиш 2
  • прочитао 1
  • Прочитао 1
  • прошао 2
  • прошапта 1
  • прошасту 1
  • прошевина 2
  • прошевини 1
  • прошевину 3
  • прошла 3
  • прошле 2
  • прошли 1
  • прошло 1
  • Прошћавајте 1
  • прошћавате 1
  • Прошће 1
  • прси 1
  • прслук 3
  • прслука 1
  • прслуком 1
  • прслуку 3
  • прста 2
  • прсте 2
  • прстеном 1
  • прстима 3
  • прстом 1
  • пружају 1
  • пружене 1
  • пружи 2
  • прутић 1
  • Псалтир 1
  • псето 1
  • пси 1
  • псу 1
  • псује 1
  • публике 1
  • публикума 1
  • пудар 1
  • пуди 1
  • пудиш 1
  • пуж 2
  • пукни 1
  • пукну 2
  • пуковници 1
  • пун 1
  • пуна 2
  • пуне 6
  • пуним 3
  • пуних 1
  • пуница 1
  • пуно 3
  • пуном 1
  • пуну 1
  • пупак 1
  • пуслици 1
  • пуслицу 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусти 2
  • пусти 4
  • пустињу 3
  • пустио 1
  • пустиш 1
  • пустише 1
  • пусто 4
  • пустосват 1
  • пусту 1
  • пут 26
  • пута 9
  • путем 4
  • путине 2
  • путника 1
  • путнике 1
  • путници 1
  • путујећи 1
  • путујућег 1
  • путујућега 1
  • путујући 1
  • пућет 1
  • пућио 1
  • пуца 2
  • пуцање 2
  • пуцасте 1
  • пуцо 1
  • пуче 1
  • пуши 2
  • пушим 11
  • Пушио 2
  • пушио 5
  • пушите 3
  • пушити 1
  • пушиш 2
  • пушка 2
  • пушком 1
  • пушку 17
  • пушта 2
  • пуштајући 2
  • пуштам 2
  • пуштао 2
  • пушташе 1
  • пуштени 1
  • пушти 1
  • пуштија 1
  • пуштим 1
  • пуштите 1
  • Пуштите 1
  • пцета 2
  • Пцетиште 1
  • пцетиште 3
  • пцето 4
  • пчешка 1
  • работа 9
  • работу 2
  • рабош 2
  • рави 2
  • равим 1
  • равна 1
  • равно 2
  • равнодушна 1
  • равнодушним 1
  • равнодушно 1
  • равнодушном 1
  • Рад 1
  • рад 2
  • раде 7
  • Ради 2
  • ради 22
  • радије 2
  • радили 2
  • радило 1
  • радим 6
  • радимо 1
  • радио 3
  • радите 1
  • радиш 1
  • радни 1
  • радним 1
  • радо 4
  • радовали 1
  • радовао 2
  • радознале 1
  • радознало 1
  • радос 1
  • радосно 1
  • радостан 1
  • радости 1
  • радује 2
  • Радују 3
  • радују 6
  • Ражањ 1
  • ражањ 2
  • разазнајемо 1
  • разарусио 1
  • разастрем 1
  • разбаруси 1
  • разбарушен 1
  • разбашкарили 1
  • разбегало 1
  • разбијених 1
  • разбира 3
  • Разбирам 2
  • разбирам 4
  • разбирамо 1
  • разбирате 1
  • Разбираш 4
  • разбираш 5
  • развали 1
  • разви 2
  • развија 1
  • разглави 1
  • разгледајући 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разгледаше 1
  • разговарају 5
  • разговарајући 1
  • разговарали 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 1
  • разговор 12
  • Разговор 2
  • разговора 1
  • раздадо 1
  • Раздели 1
  • раздера 4
  • раздере 4
  • раздрагани 1
  • разиђемо 2
  • разлегаше 1
  • разлеже 1
  • разлети 1
  • разлике 1
  • разликом 1
  • разлику 2
  • различност 1
  • размину 1
  • размишљао 1
  • разним 1
  • разних 2
  • разносе 1
  • разочаран 1
  • разрешише 1
  • разуме 4
  • Разуме 4
  • Разумем 2
  • разумео 1
  • разумеш 2
  • рај 1
  • раја 1
  • ракија 2
  • ракије 1
  • ракијом 1
  • ракију 7
  • Ракито 10
  • раме 1
  • рамену 3
  • рамно 1
  • ранен 1
  • раније 1
  • ранијих 1
  • ранити 1
  • раниш 1
  • ранке 1
  • Рано 1
  • рано 7
  • рањује 1
  • Рапорт 1
  • рапорт 2
  • расејано 1
  • Раскомоти 1
  • раскомоћује 1
  • раскопча 1
  • раскречених 1
  • раскршћу 1
  • расла 1
  • распарани 1
  • распитује 1
  • распитују 1
  • расплакану 1
  • расплете 1
  • расположио 1
  • распореду 1
  • распремао 1
  • распрострањеног 1
  • расте 2
  • растресем 1
  • растужи 1
  • растуримо 1
  • растурио 1
  • растурује 1
  • рат 3
  • ратлока 1
  • ратови 1
  • ратосиљаш 1
  • раћију 1
  • рахат 1
  • рачун 3
  • рачуна 2
  • рачунам 1
  • Рашиног 1
  • рашири 1
  • раширио 1
  • рашчешљава 1
  • Рђа 1
  • рђава 1
  • рђаво 1
  • рђавство 1
  • ребарца 1
  • ребарце 1
  • ребрећи 1
  • ребрио 1
  • ребро 1
  • ревидира 1
  • ревносно 1
  • Ред 1
  • ред 29
  • редитељ 1
  • редом 2
  • ређа 1
  • режима 1
  • резигнације 1
  • Резил 2
  • резил 9
  • резили 2
  • резилиш 1
  • рекаја 1
  • Рекаја 1
  • рекао 7
  • реквизиција 1
  • реквирираним 1
  • рекла 2
  • рекламовала 1
  • рекли 2
  • рекнаја 1
  • рекне 7
  • рекнем 5
  • рекнемо 1
  • рекнеш 4
  • Рекни 4
  • рекни 8
  • рекну 6
  • реко 20
  • рекосте 5
  • рекох 9
  • рекоше 6
  • рен 1
  • реп 2
  • репом 5
  • респекта 2
  • ретко 1
  • рећи 8
  • рецепат 1
  • Реци 2
  • реци 8
  • реч 24
  • реча 1
  • Рече 1
  • рече 197
  • речеш 1
  • речи 5
  • речима 2
  • речови 3
  • решен 3
  • решени 1
  • решето 1
  • риба 1
  • риболов 1
  • риђи 1
  • рикну 2
  • рипчики 1
  • робу 1
  • род 6
  • роден 1
  • роди 1
  • родила 1
  • родитељи 1
  • родљак 1
  • родљаци 1
  • рођена 1
  • рођене 2
  • рођеног 1
  • рођенога 1
  • рођену 1
  • Розенцвајг 1
  • роману 1
  • Росинанта 1
  • роспијо 1
  • ружа 2
  • Ружић 1
  • Ружо 1
  • ружу 1
  • рука 1
  • рукаве 2
  • рукавима 2
  • рукама 4
  • руке 18
  • рукољуб 1
  • руком 6
  • руку 10
  • рукује 1
  • румен 2
  • румена 1
  • руно 1
  • рутав 1
  • руци 2
  • руча 2
  • ручају 1
  • ручак 6
  • Ручали 1
  • ручамо 1
  • ручање 1
  • ручасте 1
  • ручате 1
  • ручка 1
  • ручку 1
  • С 11
  • с 113
  • са 80
  • сабајле 1
  • саблазнила 1
  • Саборној 1
  • Саборну 1
  • сав 15
  • савесност 1
  • савесности 1
  • савети 1
  • саветује 1
  • саветују 1
  • савијену 1
  • Савлађује 1
  • саг 113
  • Саг 3
  • сагашњи 2
  • сагашњо 1
  • сагашњу 2
  • сагласију 1
  • Сад 6
  • сад 67
  • сада 10
  • садање 1
  • садашњег 1
  • садашњега 1
  • саде 1
  • Садила 1
  • садразамско 1
  • сажаљење 1
  • саже 1
  • сајбија 1
  • сајбије 1
  • саксијама 1
  • саксијицама 2
  • саксијицима 1
  • сал 35
  • Сал 4
  • салветама 1
  • салонски 2
  • салонском 1
  • Салте 1
  • салте 24
  • сам 186
  • сама 5
  • саме 3
  • Сами 1
  • сами 6
  • самих 2
  • самне 1
  • самнување 3
  • Само 6
  • само 97
  • самог 4
  • самога 2
  • самој 1
  • самоубиству 1
  • сандук 1
  • сандука 1
  • санким 2
  • саобраћај 1
  • саопшти 1
  • Сарафин 1
  • сарафска 1
  • Сас 4
  • сас 93
  • Сасвим 1
  • сасвим 7
  • саслушав 1
  • саслушате 1
  • састави 2
  • саставим 1
  • саставимо 2
  • саставити 1
  • састадоше 1
  • састала 1
  • састанак 1
  • сата 2
  • сахата 6
  • сачекао 1
  • сачува 2
  • сачувај 1
  • сачуствујући 1
  • Св 6
  • Сва 2
  • сва 8
  • свадба 2
  • свадбе 1
  • свађам 1
  • свађање 1
  • свађе 1
  • свак 1
  • свака 4
  • сваке 6
  • сваки 24
  • Сваки 3
  • свако 2
  • сваковрсне 1
  • сваког 2
  • свакога 5
  • свакој 1
  • сваком 3
  • сваку 4
  • Свануло 1
  • свастике 1
  • сват 2
  • свати 1
  • сватове 2
  • сватови 3
  • сватовима 5
  • свашта 1
  • Свашто 4
  • свашто 6
  • све 116
  • Све 14
  • свега 7
  • сведок 1
  • сведока 1
  • сведоцима 1
  • сведочим 1
  • свеже 1
  • свет 33
  • света 10
  • Света 3
  • светак 2
  • светац 4
  • Свети 7
  • светиња 1
  • Светислав 28
  • Светислава 4
  • Светиславе 7
  • Светиславом 2
  • Светиславу 1
  • светитеља 1
  • Светих 1
  • светла 1
  • Светлислав 1
  • Светлислава 2
  • Светлиславе 1
  • светло 1
  • свето 3
  • Светог 1
  • Светога 2
  • Светолика 3
  • Светоличе 1
  • светом 1
  • Светом 1
  • свету 4
  • свећа 3
  • свеће 1
  • Свећу 1
  • свећу 3
  • свеца 2
  • свечан 2
  • свечана 1
  • свечано 1
  • свечаност 1
  • Сви 18
  • сви 46
  • свија 2
  • свију 1
  • свилен 1
  • свилене 1
  • свилени 3
  • свиленом 4
  • свилену 1
  • свима 10
  • свира 3
  • Свирајте 1
  • свирају 4
  • свирали 3
  • свирања 1
  • свирао 1
  • свирате 1
  • свирача 1
  • свираче 3
  • свирачи 3
  • свираш 1
  • свираше 1
  • Свирите 2
  • свирите 7
  • свирка 1
  • свирке 2
  • свирком 1
  • свих 3
  • свлачећи 1
  • свог 2
  • свога 11
  • сводове 1
  • свој 11
  • своја 2
  • своје 21
  • своји 1
  • својим 12
  • својих 5
  • својој 3
  • својом 6
  • својствено 1
  • своју 18
  • свом 2
  • сврати 1
  • свратили 1
  • свратим 1
  • свратимо 1
  • свратио 1
  • сврх 1
  • сврха 1
  • свршава 1
  • свршавао 2
  • сврше 1
  • свршена 3
  • сврши 2
  • свршивши 1
  • свршила 1
  • свршимо 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • Свршише 1
  • Сву 1
  • сву 5
  • свуда 1
  • свукли 1
  • се 1009
  • себ 4
  • себе 11
  • себи 16
  • севдал 1
  • Севдалијски 1
  • севдалијски 2
  • севдах 4
  • севдаха 1
  • седа 1
  • седај 1
  • Седајте 1
  • седајте 3
  • седају 1
  • седам 13
  • Седамдесет 1
  • седамдесет 2
  • седе 7
  • седела 1
  • седело 1
  • седење 1
  • седео 4
  • седећи 2
  • седећих 1
  • Седи 10
  • седи 22
  • Седим 1
  • седите 2
  • Седиш 3
  • седиш 5
  • седишта 1
  • седиште 1
  • седмој 1
  • седму 1
  • седне 5
  • седнем 5
  • седну 2
  • седосте 1
  • седоше 2
  • сеири 1
  • сеје 4
  • секира 1
  • секу 1
  • села 2
  • селвијо 4
  • селила 1
  • селимо 1
  • селити 1
  • селиш 1
  • село 1
  • селска 3
  • Селски 1
  • селско 1
  • сељак 1
  • сељака 1
  • сељакање 1
  • сељаци 2
  • сем 7
  • семке 1
  • сене 1
  • сенке 1
  • сентиметалну 1
  • сео 1
  • сеоба 1
  • сеобе 1
  • сеоски 1
  • сербез 1
  • сердарске 1
  • Серенада 2
  • серенаду 1
  • сести 2
  • сестра 1
  • Сети 1
  • сети 4
  • сетила 1
  • Сетио 1
  • сетио 2
  • сетисте 2
  • сетите 1
  • сетиш 3
  • Сећа 1
  • сећају 1
  • Сећам 2
  • сећам 4
  • сећате 1
  • сећаш 1
  • сећи 1
  • сехири 2
  • сече 4
  • сечен 1
  • сечеш 2
  • си 410
  • сигурирана 1
  • сигурне 1
  • сиђе 3
  • сиђем 1
  • сијасвет 5
  • сијасет 1
  • Сика 31
  • Сике 13
  • Сикина 1
  • Сико 3
  • сиктер 1
  • Сику 18
  • сила 1
  • силав 2
  • сили 1
  • силина 1
  • силне 1
  • Силни 1
  • силнијим 1
  • силним 1
  • силно 3
  • силног 1
  • силом 2
  • симетричним 1
  • симпатично 1
  • симптома 1
  • син 3
  • сина 1
  • синедрија 1
  • синији 2
  • синови 2
  • сином 1
  • синоћ 1
  • сину 1
  • синут 1
  • синчићу 1
  • сињи 1
  • сипај 2
  • Сипају 1
  • сипнем 1
  • сиренских 1
  • сиром 1
  • сиромашку 1
  • сироти 1
  • сиротиња 1
  • сиротињске 1
  • сиротињски 1
  • Сиротињски 1
  • сиротињу 1
  • сиротнија 1
  • сирочики 2
  • сирће 1
  • сиса 1
  • сиску 1
  • систематично 1
  • ситна 1
  • ситницу 1
  • ситно 3
  • Сиче 1
  • сјајну 1
  • сједи 1
  • сједим 2
  • скаменио 1
  • скарали 1
  • скелеџија 1
  • скелеџијски 1
  • скелеџијско 1
  • скида 3
  • скидају 1
  • скидати 1
  • скиде 1
  • скине 2
  • скинеш 1
  • Скини 1
  • скину 1
  • скита 1
  • Скита 1
  • скичања 1
  • скокнем 1
  • скоком 1
  • скопчавало 1
  • скоре 1
  • скоро 9
  • скородошавших 1
  • скочи 4
  • скочим 1
  • скочио 1
  • скочише 1
  • скромне 1
  • скромни 1
  • скромну 1
  • скрстити 1
  • скрупулозност 1
  • скрупулозности 1
  • скрши 2
  • скршите 1
  • скувам 1
  • скупа 1
  • скупи 1
  • скуписте 1
  • скупише 1
  • скупљати 1
  • скупо 1
  • скупоћи 1
  • скутамо 1
  • скути 2
  • слаб 1
  • слаби 2
  • слабим 1
  • слабине 1
  • слабо 2
  • слабости 1
  • Слава 1
  • СЛАВА 1
  • слава 57
  • славама 4
  • славан 3
  • славе 16
  • Славеј 2
  • славеј 3
  • слави 15
  • славија 1
  • славили 2
  • славим 2
  • славиме 1
  • славимо 3
  • славио 4
  • слависмо 1
  • славите 1
  • славити 2
  • славна 1
  • Славно 1
  • славски 1
  • Славу 1
  • славу 39
  • славуј 1
  • сладила 1
  • сладнострасно 1
  • слађа 1
  • слађе 1
  • слажу 1
  • слатки 4
  • слаткиша 1
  • слаткише 3
  • слаткишем 1
  • слатко 7
  • слаткоречива 1
  • слачицу 1
  • следователно 2
  • следује 2
  • слепи 1
  • слика 1
  • слике 1
  • Слике 1
  • Слико 1
  • слику 4
  • сличност 1
  • слободија 1
  • слободију 1
  • слободио 1
  • слободни 2
  • слободно 1
  • Слободно 1
  • словима 1
  • слогове 1
  • сложи 2
  • сложило 1
  • сложити 1
  • Сложише 1
  • сложише 2
  • сложни 2
  • сложно 1
  • слојани 1
  • сломио 2
  • слошке 1
  • слубљених 1
  • слуге 1
  • Слуге 1
  • слугу 1
  • служба 2
  • службе 3
  • службу 2
  • Служи 1
  • служи 5
  • служија 1
  • служилац 1
  • служим 1
  • служитеља 1
  • служити 1
  • служиш 2
  • слути 1
  • случај 1
  • случајева 1
  • случају 1
  • Слуша 1
  • слуша 11
  • Слушај 1
  • слушаја 1
  • слушајте 1
  • слушају 1
  • слушала 2
  • слушалац 1
  • слушало 1
  • слушам 4
  • слушамо 3
  • слушао 1
  • слушате 2
  • слушати 1
  • слушаш 3
  • слушаше 1
  • смак 1
  • сматраше 1
  • сме 5
  • смеј 1
  • Смеј 1
  • смејање 1
  • смеје 24
  • Смеју 1
  • смеју 4
  • смејући 3
  • смели 1
  • смем 5
  • смео 1
  • смерно 3
  • смерности 1
  • смет 2
  • смета 2
  • сметењак 1
  • сметнете 1
  • сметњи 1
  • смеха 4
  • смеху 1
  • смеш 1
  • Смешан 1
  • смеши 1
  • смешио 2
  • смешно 2
  • смирености 1
  • Смирио 1
  • смислио 1
  • смишљаше 1
  • смо 55
  • смота 1
  • смотао 1
  • смрзнуте 1
  • смрзнутог 1
  • смрзо 1
  • смрт 2
  • смрче 1
  • Смук 42
  • Смука 6
  • Смукове 1
  • Смуково 1
  • смушен 1
  • снабдевени 1
  • снађе 2
  • снажне 1
  • снази 2
  • снајку 1
  • снаша 1
  • снашло 1
  • снег 1
  • снега 1
  • снегом 2
  • соба 2
  • собама 1
  • Собе 1
  • собе 7
  • соби 9
  • собици 1
  • собичку 1
  • собом 3
  • собу 12
  • собучемо 1
  • совјетуваше 1
  • совјетује 1
  • совјетујем 1
  • сој 2
  • Сојтарија 5
  • сокак 11
  • сокака 3
  • сокаке 1
  • сокаку 1
  • сол 2
  • солидно 1
  • соло 1
  • сомота 1
  • сомотску 2
  • сопран 1
  • сопственом 1
  • сопче 1
  • сорта 3
  • сортирај 1
  • сортирали 1
  • сорто 1
  • сорту 2
  • сосове 1
  • состојанију 1
  • Сотир 1
  • сотоне 1
  • софру 2
  • спава 4
  • спавала 1
  • спавање 1
  • спавасте 1
  • спавати 1
  • спаваш 1
  • спада 1
  • спадоше 1
  • спазише 1
  • спајало 1
  • спали 1
  • спасавали 1
  • спасао 1
  • спасења 1
  • спасли 1
  • спасу 1
  • спацира 2
  • спашћу 1
  • специјалних 1
  • спије 1
  • сполај 1
  • Сполај 1
  • споља 5
  • споменем 1
  • спомену 1
  • спомиње 2
  • спомињите 2
  • спомињу 1
  • спопадало 1
  • спопадне 1
  • според 1
  • спрама 3
  • Спрема 1
  • спрема 2
  • спремајући 1
  • спремала 1
  • спремали 1
  • спремао 1
  • спреми 7
  • спремите 1
  • спремни 1
  • спржи 1
  • спуштим 1
  • сравним 1
  • срам 11
  • Срамота 2
  • срамота 4
  • срамоти 1
  • срамоту 1
  • срамуваја 1
  • Срамување 1
  • срамуваше 1
  • Срамује 1
  • срамује 5
  • срамујем 1
  • срамујеш 3
  • Срби 4
  • Србија 5
  • Србије 1
  • Србију 1
  • СРБОЈЕ 1
  • сред 1
  • средину 1
  • средствима 1
  • средство 1
  • среду 2
  • срезу 1
  • Сремац 1
  • срески 4
  • сретају 1
  • сретне 1
  • сретнем 1
  • Сретно 1
  • срећа 1
  • срећан 2
  • среће 1
  • срећна 2
  • Срећна 2
  • срећно 2
  • Срећно 3
  • срећом 1
  • сркне 1
  • срма 2
  • срндак 1
  • срндака 2
  • срндаки 2
  • срне 1
  • СРПСКА 1
  • српски 1
  • српских 1
  • српско 2
  • Српства 1
  • сручи 1
  • срца 3
  • срце 6
  • срчући 1
  • Ставра 1
  • Ставријо 1
  • Ставро 1
  • Стаде 2
  • стаде 29
  • Стадосмо 1
  • Стадоше 1
  • стадоше 7
  • стајали 1
  • стајао 1
  • стала 2
  • стално 1
  • стало 1
  • стамбол 1
  • Стамбол 6
  • стане 6
  • станем 3
  • станемо 1
  • станете 1
  • станеш 1
  • стани 2
  • становали 1
  • становима 2
  • стану 5
  • стануја 1
  • станула 2
  • стануле 1
  • стања 2
  • стање 2
  • стању 1
  • стањујем 1
  • Стао 1
  • стао 8
  • стар 1
  • стара 5
  • старао 1
  • старатељски 5
  • старати 1
  • старац 1
  • старе 3
  • стареја 1
  • стареји 4
  • старешина 1
  • стари 19
  • Стари 3
  • Старији 1
  • старији 2
  • старине 1
  • старински 1
  • старих 2
  • старо 11
  • старовремских 1
  • старовремско 1
  • старовремску 3
  • Старога 1
  • старога 4
  • Старој 1
  • старојка 1
  • старојко 1
  • Старојко 1
  • старос 4
  • старосватско 1
  • стару 2
  • старци 2
  • статиста 1
  • Ствар 1
  • ствар 15
  • ствари 5
  • створ 1
  • створени 1
  • створење 1
  • створи 1
  • сте 30
  • Стеван 1
  • стегло 1
  • стегне 1
  • стегнем 1
  • стежући 1
  • стелажа 1
  • Степан 1
  • степен 2
  • стереотипан 1
  • стећи 1
  • СтеФка 1
  • Стефка 10
  • СтеФком 1
  • стечено 1
  • стигла 1
  • стигли 2
  • стигне 3
  • стигну 1
  • стигоше 1
  • стидиш 1
  • Стиже 2
  • Стижу 1
  • стиза 3
  • стила 1
  • стихова 1
  • стиховима 1
  • Сто 1
  • сто 3
  • Стој 4
  • стојаћну 1
  • Стоје 1
  • стоје 3
  • стојећи 2
  • стојећих 1
  • Стоји 1
  • стоји 9
  • стојим 1
  • стока 1
  • стола 3
  • столица 1
  • столице 3
  • столици 1
  • столицом 1
  • Столицу 1
  • столицу 2
  • столичицу 1
  • Столпник 1
  • стопарце 1
  • стотин 1
  • стотинка 1
  • Стра 1
  • стра 5
  • страмоти 1
  • страмоту 2
  • стране 2
  • страну 13
  • страсне 1
  • страстан 2
  • страх 2
  • страха 2
  • страховито 2
  • страшна 1
  • страшније 1
  • страшним 1
  • страшно 1
  • стресе 1
  • Стрећна 1
  • стрина 1
  • стринке 1
  • Стринке 1
  • строго 1
  • строгос 1
  • строшиш 1
  • стрпи 1
  • стрпљењем 1
  • струја 1
  • стручан 1
  • стрце 1
  • студену 1
  • ступи 1
  • су 173
  • сувише 1
  • Суву 2
  • суд 2
  • суда 1
  • судбини 2
  • суди 1
  • судија 5
  • судиница 1
  • Суду 1
  • Суз 1
  • сузе 4
  • сујеверни 1
  • сукао 1
  • сукати 1
  • султански 1
  • сумње 3
  • суморан 1
  • суморни 1
  • сунђер 1
  • сунца 2
  • Сунце 1
  • сунце 2
  • сунчаних 2
  • супе 1
  • сусрет 1
  • сутра 13
  • Сутра 2
  • Сутрадан 1
  • сутрадан 4
  • сутрашњем 1
  • суфлера 1
  • Суче 1
  • суче 2
  • сучући 1
  • суџук 1
  • сушта 1
  • т 2
  • Та 33
  • та 75
  • табакера 1
  • табакеру 3
  • табијат 2
  • Табло 1
  • таван 3
  • Таг 1
  • таг 31
  • тага 1
  • тагај 3
  • тад 5
  • Тада 1
  • тада 4
  • тазе 1
  • тај 50
  • таја 1
  • тајна 1
  • тајне 1
  • така 2
  • Такав 1
  • такав 14
  • Таква 1
  • таква 3
  • такви 1
  • таквија 3
  • такво 3
  • таквог 2
  • таквој 1
  • такву 3
  • таке 3
  • Таких 1
  • таких 2
  • тако 120
  • Тако 16
  • такође 1
  • такој 18
  • Такој 8
  • таксене 1
  • Талбота 1
  • таленат 1
  • таленте 1
  • Талије 1
  • талира 1
  • там 14
  • Таман 3
  • таман 7
  • тамбуру 2
  • тамке 1
  • тамнина 1
  • тамнице 1
  • тамницу 1
  • тамничарке 1
  • тамо 14
  • Тана 1
  • Тане 2
  • танем 1
  • Танину 1
  • танке 2
  • танки 1
  • танким 4
  • тантику 1
  • Танча 3
  • Танче 1
  • Танчу 6
  • тањега 1
  • тањир 7
  • тањире 2
  • Тапија 1
  • тапија 3
  • тапију 1
  • тапше 1
  • тарабама 1
  • тарабе 4
  • тарабу 2
  • таратор 1
  • тараф 2
  • Таска 1
  • таслице 1
  • тастовој 1
  • тасту 1
  • Тасу 1
  • Татари 1
  • татарин 1
  • татка 7
  • Татко 1
  • татко 6
  • Тато 2
  • тачно 2
  • твог 1
  • твога 2
  • твој 10
  • твоја 15
  • Твоја 3
  • твоје 9
  • твојега 2
  • Твоји 1
  • твојом 2
  • твоју 7
  • тврде 2
  • тврди 2
  • тврдим 2
  • тврдице 1
  • Тврдо 1
  • тврдо 3
  • тврдом 1
  • те 134
  • Те 9
  • Теб 3
  • теб 46
  • тебе 24
  • Теби 1
  • теби 4
  • тегли 2
  • теде 2
  • тежак 1
  • тезге 1
  • теј 1
  • тејаше 4
  • тејашем 1
  • Тек 3
  • тек 30
  • Теке 1
  • теке 2
  • телал 1
  • телом 1
  • темељан 1
  • темељно 1
  • тенане 1
  • тенка 4
  • тенор 4
  • тенџеру 1
  • Теофан 1
  • Тепају 1
  • тепам 2
  • тепаш 1
  • тера 4
  • терајте 1
  • терају 4
  • терам 3
  • терамо 1
  • тераш 1
  • Терезије 1
  • терета 1
  • терету 2
  • терзијан 1
  • тесака 2
  • тесне 1
  • тесте 1
  • тесто 1
  • тетовска 1
  • тетреб 1
  • теће 1
  • теферич 3
  • тефтедара 1
  • тече 1
  • тешем 2
  • тешили 1
  • тешке 1
  • Тешко 1
  • тешко 9
  • Ти 21
  • ти 330
  • тигар 1
  • тигрове 1
  • тија 10
  • тике 2
  • Тике 4
  • тим 4
  • Тиме 1
  • тиме 4
  • тиријанство 1
  • тиријаћија 3
  • тиријаћије 1
  • тих 4
  • тиха 1
  • тихо 1
  • тиче 2
  • тиш 1
  • тишини 1
  • тиштало 1
  • тлу 1
  • То 22
  • то 237
  • тоалете 1
  • тобом 1
  • товар 2
  • Тога 1
  • тога 41
  • Тодоро 6
  • Тодору 2
  • Тој 19
  • тој 83
  • тол 33
  • Тол 7
  • толи 3
  • Толико 5
  • толико 8
  • толко 1
  • том 8
  • томе 11
  • топа 1
  • топи 2
  • топлији 1
  • топлим 1
  • топлих 2
  • топрв 8
  • тор 1
  • точак 1
  • траве 1
  • трави 1
  • травка 2
  • траву 1
  • траг 3
  • трага 1
  • трагикомично 2
  • трагичан 1
  • трагичне 1
  • трагично 1
  • трагичну 1
  • траже 1
  • тражи 3
  • тражим 1
  • тражио 2
  • тражите 1
  • тражити 2
  • тражиш 4
  • тражише 2
  • трајало 1
  • трампимо 1
  • транжира 1
  • трбушати 1
  • трговац 2
  • трговачки 3
  • трговачком 1
  • Трговачком 1
  • трговца 2
  • трговци 1
  • тргујем 1
  • тргујемо 1
  • треба 24
  • Треба 4
  • требају 3
  • требали 1
  • Требало 1
  • требало 6
  • требам 1
  • требати 2
  • требаш 1
  • требаше 2
  • Требашем 1
  • требашем 2
  • требе 11
  • Требе 2
  • требеју 1
  • требешем 1
  • тренут 1
  • тренутак 2
  • тренутка 1
  • трепавица 2
  • трепавицама 1
  • тресак 1
  • Тресе 1
  • тресе 8
  • треска 1
  • трести 1
  • тресући 1
  • ТРЕЋА 1
  • трећа 2
  • треће 2
  • трећега 1
  • трећи 14
  • Трећи 2
  • трећу 5
  • трже 2
  • Три 4
  • три 40
  • тридесет 1
  • триста 1
  • триумфалне 1
  • триумфалних 1
  • ТриФун 3
  • трљају 1
  • трљан 1
  • трљање 3
  • трљати 1
  • трн 1
  • трогодишњак 1
  • тродневна 1
  • тројаке 1
  • троје 2
  • Тројица 1
  • тројица 3
  • тројице 1
  • тројицу 5
  • троногу 1
  • тропар 1
  • трошак 1
  • трошку 1
  • трпам 1
  • трпео 1
  • трпи 2
  • труње 1
  • Трче 1
  • трче 2
  • трчећи 2
  • трчи 1
  • ту 47
  • Ту 6
  • туга 1
  • тугоо 1
  • Тугооо 1
  • туђ 1
  • туђе 1
  • туђи 3
  • туђој 3
  • туђу 2
  • тужан 1
  • тужба 1
  • тужбе 1
  • тужбу 4
  • туже 2
  • тужи 3
  • тужила 1
  • тужим 2
  • тужимо 1
  • тужно 2
  • туј 30
  • Туј 5
  • туја 2
  • тукао 1
  • тумара 1
  • тумаче 1
  • тунофес 1
  • туп 1
  • тупу 1
  • тури 1
  • Тури 1
  • турим 1
  • турио 1
  • Турк 3
  • турски 2
  • турских 1
  • Турско 1
  • Турци 4
  • турцки 4
  • турцко 5
  • турцку 1
  • Турчин 4
  • туршија 2
  • тутњаве 1
  • туторисање 1
  • тутун 3
  • Тутуновићов 1
  • тутури 2
  • тући 1
  • Туфек 1
  • туФек 4
  • туфекџију 1
  • туфеци 1
  • туФеци 1
  • туче 1
  • тучом 1
  • туш 1
  • Ћа 1
  • ћа 3
  • ћамо 1
  • ћато 1
  • Ћаше 1
  • ћаше 2
  • Ће 12
  • ће 258
  • ћебабџији 1
  • ћебап 1
  • ћебапчића 1
  • ћевап 2
  • ћезап 1
  • Ћеле 1
  • ћемане 1
  • ћеманета 3
  • ћеманеџије 1
  • ћеманеџију 1
  • ћемо 10
  • ћерка 3
  • ћерке 1
  • ћерком 2
  • ћерку 3
  • Ћесеџија 1
  • ћете 8
  • ћеФ 1
  • ћеф 3
  • ћефли 3
  • ћеш 11
  • ћилер 1
  • ћилибара 1
  • ћилибарску 1
  • ћилим 1
  • ћилима 1
  • ћилимови 1
  • ћилимом 1
  • ћипровачки 1
  • ћипровачког 1
  • ћирију 2
  • ћириџија 2
  • ћириџије 1
  • ћитајке 1
  • Ћити 1
  • ћити 2
  • ћиша 2
  • ћопек 1
  • Ћопек 1
  • ћопеци 1
  • Ћопеци 1
  • ћорави 1
  • ћошак 3
  • ћоше 1
  • ћошка 4
  • ћошку 3
  • Ћу 3
  • ћу 49
  • ћуд 1
  • ћупове 1
  • ћурићи 1
  • ћурићима 1
  • Ћурлине 1
  • Ћурлинско 1
  • ћурлинско 3
  • ћурлинскога 1
  • ћута 2
  • ћутала 3
  • ћуталице 1
  • ћутао 4
  • ћутати 2
  • Ћутаћу 2
  • ћуташ 1
  • Ћуте 1
  • ћутеци 2
  • ћути 5
  • ћутиш 9
  • У 25
  • у 583
  • Уа 2
  • уапи 2
  • убав 3
  • убава 4
  • убавачак 1
  • убавачко 2
  • Убаво 1
  • убаво 29
  • убеђен 1
  • убивају 1
  • убивање 1
  • Убија 2
  • убија 7
  • убијао 1
  • убила 1
  • Убила 1
  • убити 1
  • убићу 1
  • убише 2
  • убришеш 1
  • увалити 1
  • уведе 1
  • увек 12
  • Увек 3
  • увелико 2
  • увелича 1
  • увере 1
  • уверен 1
  • уверењем 1
  • уверила 1
  • уверити 2
  • уверићете 1
  • увесељења 1
  • уво 2
  • уводе 1
  • увраћа 1
  • увреди 1
  • увређен 1
  • увређени 1
  • увуче 1
  • угашене 1
  • угинулим 1
  • углачаном 1
  • Уговорено 1
  • уговорено 2
  • уграби 2
  • угрејан 1
  • угрејане 1
  • угреје 1
  • угреју 1
  • угушујући 1
  • удава 1
  • удавају 1
  • удавала 1
  • удавамо 1
  • удавање 2
  • удаде 3
  • удаје 1
  • удају 1
  • удала 1
  • удара 2
  • удари 1
  • ударија 1
  • удариле 1
  • ударило 2
  • Ударим 1
  • ударимо 1
  • удати 1
  • удес 1
  • удесе 1
  • удеси 1
  • Удовац 1
  • удовац 5
  • удовачки 1
  • удовица 5
  • удовицу 1
  • удовичко 1
  • удовичку 2
  • удовца 1
  • удовци 1
  • удовцу 1
  • удри 1
  • уђе 9
  • уђем 1
  • Уђем 1
  • Уђеш 1
  • уђоше 2
  • ужасан 1
  • ужасна 1
  • Ужасно 1
  • ужасну 1
  • ужива 2
  • уживај 4
  • уживала 1
  • уживало 1
  • уживам 1
  • Уживам 1
  • уживао 1
  • ужичком 1
  • ужурбају 1
  • Уз 1
  • уз 7
  • уза 1
  • узабра 1
  • узабрате 1
  • узалуд 2
  • узбуни 1
  • узбунисте 1
  • узвикну 1
  • узвикује 1
  • узвишеније 1
  • узвишеним 1
  • узвукли 1
  • узгред 1
  • уздахне 1
  • уздахну 4
  • уздисали 1
  • уздисао 1
  • уздуж 1
  • узе 16
  • Узеде 1
  • узедо 3
  • узедомо 1
  • Узедомо 1
  • узеја 1
  • узела 1
  • узенђију 1
  • узео 6
  • узети 3
  • узећу 1
  • Узеше 1
  • узеше 2
  • узима 1
  • узимају 1
  • узимајући 1
  • узимам 1
  • узме 4
  • узмем 7
  • узмемо 1
  • узмеш 1
  • Узми 1
  • Узнем 1
  • узнем 2
  • узнемирује 1
  • узнемирују 1
  • узнеш 1
  • узну 1
  • узо 3
  • узосте 1
  • узрока 1
  • узунџовски 1
  • узурпирали 1
  • уиђе 1
  • Уиђе 1
  • уједаред 1
  • уједно 1
  • указом 1
  • уклони 1
  • украдено 1
  • украли 1
  • укусно 1
  • улазе 3
  • Улази 1
  • улази 4
  • улазио 1
  • улазу 2
  • уласка 1
  • улегне 4
  • улегнуја 1
  • улезе 1
  • улезнемо 1
  • Улиса 1
  • Улисовој 1
  • улице 1
  • улици 3
  • Улицом 1
  • улови 2
  • уловија 1
  • улоге 1
  • уложила 1
  • улубљен 1
  • ума 1
  • умало 1
  • уме 2
  • умем 2
  • умео 3
  • умете 1
  • уметло 1
  • уметности 1
  • умеш 3
  • умеша 4
  • умешају 1
  • умио 1
  • умирен 1
  • умири 2
  • умирили 1
  • умирује 4
  • уморан 1
  • уморни 1
  • Умреја 1
  • умрем 4
  • умрећу 3
  • умрло 1
  • Умро 1
  • умро 7
  • умукните 1
  • умукнуше 1
  • унаоколо 1
  • унапред 1
  • унезверено 1
  • унела 1
  • унео 1
  • унети 1
  • унето 1
  • Уникум 3
  • Унутра 1
  • унутра 5
  • унучики 2
  • уображење 1
  • уобразиљу 1
  • уозбиљи 1
  • упаде 1
  • упадне 1
  • упалио 1
  • упамти 1
  • упита 1
  • уплашена 2
  • упознали 1
  • упознао 1
  • упоређење 1
  • упоређењем 1
  • употребити 1
  • употребљаван 1
  • управитељ 2
  • управљао 1
  • Управо 1
  • управо 8
  • Управу 1
  • упреподоби 1
  • упропастио 1
  • упустио 1
  • упутивши 1
  • упутио 1
  • упутство 1
  • упућује 1
  • Ура 1
  • уради 2
  • урадио 1
  • урађено 1
  • урамљеним 1
  • уреди 1
  • уређивали 1
  • уређују 1
  • урлајући 1
  • урлам 2
  • урликати 1
  • урнебес 1
  • урнебесан 1
  • урођеној 1
  • усваја 1
  • Усваја 1
  • Усвајамо 1
  • усвајате 1
  • усиљено 1
  • ускоро 1
  • услужни 1
  • услужно 3
  • усмен 1
  • усна 1
  • уснице 1
  • успављивана 1
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • усправљена 1
  • успут 2
  • усред 5
  • уста 7
  • уставну 1
  • устаде 5
  • устадо 1
  • устаја 1
  • Устају 1
  • устала 1
  • устали 1
  • устану 2
  • устао 2
  • устезања 1
  • устима 1
  • устраје 1
  • устручавања 1
  • устумара 1
  • устумарао 1
  • усхићене 1
  • утањи 1
  • утепа 3
  • утепам 1
  • утепаше 2
  • Утехе 1
  • утули 1
  • утуче 1
  • ућута 2
  • ућуташе 1
  • Ућуте 1
  • уфати 1
  • уфатило 1
  • Уха 1
  • ухвате 1
  • ухвати 5
  • ухватило 2
  • учевњак 3
  • учевњаци 3
  • учевњек 1
  • учествовао 1
  • учеше 1
  • учи 4
  • учија 1
  • учила 1
  • учини 5
  • учинио 2
  • учинити 3
  • учинише 1
  • учкур 1
  • учовњаци 1
  • учтиво 5
  • учтивости 2
  • ушао 3
  • уши 2
  • ушију 1
  • ушима 1
  • ушла 1
  • уштину 1
  • Ф 1
  • Фабијани 1
  • Фабијано 1
  • фајда 2
  • фајде 1
  • Фајде 1
  • фајду 3
  • фактички 1
  • фала 14
  • Фала 25
  • Фалбовим 1
  • фали 1
  • Фали 2
  • фамилија 2
  • фамилије 3
  • Фамилију 3
  • фамилију 4
  • фане 1
  • Фантазија 1
  • фантазија 5
  • Фантазијо 2
  • фантазијо 3
  • фантазијом 1
  • фантазију 1
  • фармацеута 1
  • фармацеуту 1
  • фасциклу 1
  • фати 1
  • фаћа 1
  • Фаћа 1
  • фаћала 1
  • Фаћам 1
  • фаћаш 1
  • фах 1
  • фењера 1
  • ферзац 1
  • фес 1
  • фесче 2
  • фидан 1
  • физикус 5
  • физикусовица 4
  • Фијакер 1
  • фијакер 2
  • фијакера 3
  • фијакере 1
  • фијакери 1
  • Фијакери 1
  • фијакерима 1
  • фијакерис 1
  • фијакеристи 1
  • филцаним 2
  • филцаном 1
  • Филџана 1
  • фин 1
  • фираунску 2
  • Фирме 1
  • Фирму 1
  • фицови 1
  • фишеке 1
  • Флотвел 1
  • Фондова 1
  • формалан 1
  • Формално 1
  • формално 3
  • Форму 1
  • форму 2
  • фота 2
  • фоте 1
  • фотеље 1
  • фотељи 1
  • фотограФијама 1
  • фоту 2
  • фрагменат 1
  • фразирам 1
  • фрајлици 1
  • Франака 1
  • франга 1
  • фрлим 1
  • Фрљају 1
  • фрљим 2
  • фруштуковасте 1
  • функција 1
  • фурт 1
  • фуруну 1
  • фурунџију 1
  • фурунџиски 1
  • фустан 1
  • ха 16
  • Ха 7
  • Хааа 1
  • хај 1
  • Хај 1
  • хајд 4
  • Хајд 4
  • Хајде 3
  • Хајдемо 1
  • хајдуци 1
  • хајдучки 1
  • Хајнриха 1
  • Халав 1
  • хаљина 2
  • хаљине 6
  • хаљинку 1
  • хамам 1
  • хармонику 1
  • хармоничну 1
  • хартија 1
  • хартију 2
  • Хаџи 2
  • хаџијски 1
  • хаџилука 1
  • Хвала 2
  • хвала 7
  • Хвали 1
  • хвали 2
  • Хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвалише 1
  • хвалу 1
  • хвата 1
  • Хе 15
  • хе 16
  • хеее 1
  • Хеее 4
  • Хеј 1
  • хеј 8
  • хемичара 1
  • Хехе 1
  • хилендарски 1
  • хитамо 1
  • хитри 1
  • хладан 2
  • хладна 2
  • хладно 1
  • хладном 1
  • хладну 1
  • хладовину 1
  • хлађаном 1
  • хлеба 2
  • хо 2
  • Хо 4
  • ходник 2
  • ходника 1
  • ходнику 2
  • Хомерова 1
  • Хооо 1
  • хотелијера 1
  • Хоће 1
  • хоће 23
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • хоћете 4
  • хоћеш 6
  • хоћу 5
  • хоџа 1
  • храму 1
  • хришћана 1
  • хркање 1
  • хтеде 5
  • хтедо 1
  • хтела 4
  • хтели 4
  • Хтео 1
  • хтео 4
  • хуји 1
  • хукне 2
  • Хукну 2
  • хукну 4
  • хуче 1
  • ца 2
  • Цајо 2
  • цар 1
  • Цар 2
  • царевина 1
  • царски 3
  • царско 1
  • царску 1
  • царства 1
  • царство 1
  • цвет 7
  • цветићима 3
  • цветовима 2
  • цвећа 1
  • цвркут 1
  • цврста 3
  • цврсти 1
  • цврсто 2
  • цеди 1
  • цела 2
  • целе 2
  • целим 1
  • целину 1
  • цело 2
  • целога 3
  • целокупну 1
  • цео 1
  • Цео 1
  • цивила 1
  • Цигана 7
  • Циганака 1
  • Цигане 6
  • Цигани 38
  • Циганима 4
  • Циганин 8
  • Циганина 3
  • Циганке 1
  • Циганку 1
  • Циганска 1
  • циганска 5
  • цигански 2
  • Циганских 1
  • циганских 3
  • Циганско 1
  • циганском 1
  • Циганску 1
  • Циганчики 4
  • Циганчића 1
  • Циганчиће 2
  • Циганчићи 1
  • цигар 1
  • цигара 4
  • цигаре 5
  • цигару 14
  • Цигле 1
  • цигло 1
  • циљ 1
  • Цинцари 3
  • Цинцарина 1
  • цинцарског 1
  • ципелама 5
  • ципеле 6
  • цифрама 2
  • цифраш 1
  • Циче 1
  • Цонић 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црвеним 1
  • црвеном 2
  • црешње 1
  • цркавали 1
  • црква 2
  • цркви 1
  • Цркви 2
  • Цркву 1
  • цркву 2
  • Цркни 1
  • црна 1
  • црни 4
  • црних 1
  • црно 2
  • Црнојевића 1
  • црном 2
  • црну 1
  • црца 1
  • цупкала 1
  • чадор 2
  • чађава 4
  • чађаву 2
  • чаир 3
  • чак 10
  • чалгиџи 8
  • чалгиџија 1
  • чампаре 1
  • чандијама 1
  • чандије 3
  • чандију 1
  • Чапа 18
  • Чапе 1
  • Чапи 1
  • Чапиног 1
  • Чапо 1
  • Чапом 3
  • Чапу 27
  • чарапама 1
  • Чаробна 1
  • чаробнога 1
  • чаршија 1
  • чаршији 1
  • чаршију 5
  • час 25
  • часа 3
  • часак 2
  • часком 3
  • часнике 1
  • часници 1
  • часова 1
  • Част 1
  • част 3
  • часте 1
  • Часте 1
  • части 2
  • частили 1
  • частим 1
  • частиш 1
  • чаша 1
  • чаше 6
  • чаши 1
  • чашицу 1
  • чашку 5
  • чашом 1
  • чашу 7
  • чворци 1
  • чврсто 1
  • чвршће 1
  • чедо 1
  • чежњивим 1
  • чезнећим 1
  • чезнули 1
  • чек 1
  • чека 1
  • Чекај 1
  • чекај 2
  • чекају 1
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • Чекамо 1
  • чекате 1
  • чекаше 1
  • чекију 1
  • чела 1
  • Челебија 1
  • челебија 4
  • челебије 1
  • челебију 1
  • чело 2
  • челу 1
  • чему 1
  • черга 1
  • черге 1
  • чергу 1
  • черек 1
  • Черкези 1
  • чес 4
  • чесму 1
  • чест 1
  • честита 1
  • честитају 2
  • честитање 1
  • често 6
  • четворица 2
  • Четворица 2
  • четворице 1
  • четворо 2
  • ЧЕТВРТА 1
  • четврти 2
  • четвртога 1
  • четврту 3
  • чети 2
  • четим 1
  • Четири 2
  • четири 4
  • четр 1
  • четрдесе 1
  • четрдесет 4
  • Четрест 1
  • чету 1
  • чешаљчић 1
  • чешља 1
  • чешљем 1
  • чивију 1
  • чивчије 1
  • чизмама 1
  • чизме 1
  • чија 4
  • чије 1
  • чији 1
  • чијим 4
  • чију 1
  • Чикиридеса 1
  • Чим 3
  • чим 9
  • чине 3
  • чини 13
  • Чини 3
  • чинило 1
  • чиним 7
  • чинимо 1
  • чинио 1
  • чиновник 2
  • чиновници 2
  • чираци 5
  • чираче 5
  • чисмена 2
  • чиста 1
  • чистити 1
  • Чисто 1
  • чисто 5
  • чистоту 1
  • чита 2
  • читав 3
  • читаво 1
  • читаву 1
  • читала 1
  • читалаца 1
  • читам 1
  • Читао 1
  • читао 2
  • читаоцима 1
  • читатељ 1
  • читатељи 1
  • читатељима 2
  • читаш 1
  • чифт 1
  • чичино 1
  • чкиљавог 1
  • чкоље 2
  • чкољу 3
  • члан 2
  • чланака 1
  • Човек 3
  • човек 83
  • човека 11
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човеци 26
  • човешки 4
  • Чорбаџи 1
  • чорбаџи 4
  • чорбаџија 1
  • чорбаџијо 1
  • чорбу 2
  • чоху 1
  • чочек 1
  • чочека 2
  • чочеку 1
  • чочеци 3
  • чочешку 1
  • чу 14
  • чува 2
  • Чувај 1
  • чувам 1
  • чуваш 3
  • чуваше 1
  • чувеном 1
  • чуда 3
  • чуде 1
  • чудећи 1
  • чуди 14
  • Чудне 1
  • чудно 2
  • чудноват 1
  • чудновате 1
  • чудо 11
  • чуду 1
  • чуђење 2
  • Чуја 1
  • чуја 5
  • Чује 1
  • чује 4
  • Чујем 1
  • чујем 5
  • чујете 2
  • чујеш 2
  • Чујеш 7
  • чујеше 2
  • Чују 1
  • чују 5
  • чујући 2
  • чукнем 1
  • чукнемо 1
  • чула 5
  • чулав 1
  • чули 1
  • Чуло 1
  • чуло 2
  • Чунке 1
  • чуо 6
  • чупав 1
  • чупава 1
  • чупаве 1
  • чупавом 1
  • чупао 1
  • чупкала 1
  • чуриш 3
  • чусте 1
  • чути 1
  • чутура 2
  • Чуфут 1
  • чуфутска 1
  • чуше 1
  • џаба 1
  • Џаба 2
  • џабе 1
  • џакају 1
  • џакали 1
  • џандрљиве 1
  • џапао 1
  • џезву 1
  • џепну 1
  • џепови 1
  • Џивгару 1
  • џивџани 1
  • Џилберт 1
  • џимпир 2
  • Џоре 1
  • Џору 1
  • џубе 2
  • џумбус 4
  • шајкачу 4
  • шакал 2
  • шаке 2
  • шаком 4
  • шаку 1
  • шала 7
  • шалваруша 1
  • шале 2
  • шали 2
  • шалу 4
  • шалџија 1
  • шамару 1
  • шамији 1
  • шамију 4
  • шану 1
  • шапну 1
  • шапташе 1
  • шарена 2
  • шарене 2
  • шаренији 1
  • шарено 1
  • шаров 1
  • шатор 1
  • шатора 1
  • шаФран 1
  • шашав 1
  • Шваба 3
  • Швабе 2
  • швапске 1
  • швапски 1
  • швапску 1
  • шебек 1
  • шева 1
  • шевећерију 1
  • шевтелију 5
  • шегрт 5
  • Шегрта 1
  • шегрта 3
  • шегрте 1
  • шегртом 1
  • шегрту 2
  • шегрче 1
  • шегу 1
  • шездесет 1
  • шенлуче 1
  • шерет 1
  • Шес 1
  • шес 2
  • Шесет 1
  • шесет 6
  • шест 14
  • Шесте 1
  • шестину 2
  • шестнаесе 1
  • Шестнаести 1
  • шесторица 1
  • шесту 1
  • шетају 1
  • шетајући 1
  • шетање 1
  • шетао 1
  • шетати 4
  • шећерлеме 1
  • Шефтели 1
  • шешир 19
  • шешира 2
  • шеширом 3
  • шеширу 2
  • шиба 1
  • шибати 1
  • шије 2
  • шијем 1
  • шију 2
  • шиљастим 1
  • шињелску 1
  • широким 1
  • широм 1
  • широћи 1
  • ширу 1
  • шишке 2
  • шкартираних 1
  • шкоди 3
  • школа 1
  • школе 1
  • шкрипа 1
  • шкрипи 2
  • шљивку 1
  • шљуке 1
  • шнуфтиклама 1
  • Шокцу 1
  • шотку 2
  • шочики 2
  • шпекуланта 1
  • шпенадлу 1
  • Шта 12
  • шта 81
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • Штап 1
  • штап 5
  • штапа 1
  • штапом 1
  • штапу 1
  • штедимо 1
  • штета 1
  • штивлетне 1
  • штикала 1
  • што 355
  • Што 64
  • штогод 1
  • штоф 1
  • штумадлу 1
  • штуца 1
  • шубара 1
  • шубаре 1
  • шубаром 1
  • Шумадију 1
  • шуми 1
  • шумом 1
  • шуму 2
  • шупа 2
  • шупи 1
  • шупу 1
  • шуша 1
  • шушу 1
  • шчепа 2
43269 matches
е жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Бож 
и моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш 
, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш 
па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! 
видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p> 
а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лу 
могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре!  
убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јад 
маћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцр 
 кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати:  
</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се ка 
 дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Л 
 <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а  
к. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се нам 
ш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направ 
 су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а пос 
 дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо 
скача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај 
и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живо 
дет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет 
ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару  
м подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Циган 
 <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога  
вор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише сл 
шија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече л 
 како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођен 
у, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџ 
не, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си  
и.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсто 
ље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ај 
.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога  
 побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу 
остију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише  
> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликат 
 онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакер 
p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево т 
е помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb  
м.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p 
руство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једар 
аш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> 
ћали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом  
етом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерк 
и, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испри 
нај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право каж 
е Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних  
 И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S 
вамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} 
јак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како  
 кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а  
ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш 
ака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ уж 
 певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ уве 
ас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мисл 
дмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муш 
д ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли 
аном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па са 
Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али ј 
обљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо дево 
олестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ак 
Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана,  
Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И 
мује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у  
ам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</ 
к се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће  
хиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћ 
о, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра  
 то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смуко 
рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине,  
а се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старо 
тарати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек 
и јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батрг 
 кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно 
.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће 
 Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће в 
сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49 
р; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те 
љица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни  
д донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> < 
’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде с 
ао резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она 
{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно  
рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n= 
га па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздер 
 мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај ко 
 благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који 
својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се 
 Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, 
уде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А о 
кове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем  
емамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да 
ца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Х 
гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости,  
са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник,  
пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> 
рла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљи 
и седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где 
 чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе  
адоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него 
 се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, чове 
у ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—м 
p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да  
ју се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорн 
 у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци 
д и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш 
епо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде с 
му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима оти 
 даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зу 
зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула сам 
 Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлисла 
лав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-да 
 рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен 
екиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може 
 ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је 
е спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од не 
е, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин од 
монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе,  
Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре  
р, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, 
ве има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чи 
з Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па 
предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашње 
Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут опш 
е, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бр 
 на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А 
 град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико  
а“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан,  
втелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја с 
 тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па 
та Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич  
 ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да г 
ен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмо 
прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко с 
сечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови! 
p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p>  
 Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код ме 
вању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и д 
 чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Ј 
о су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се неч 
> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима! 
у.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сок 
 вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она с 
ратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га н 
е на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под м 
ебашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!... 
 и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Бери 
Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се 
ад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се п 
ица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам  
м, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>Пос 
е водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто  
нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да 
алим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу,  
еманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијск 
S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две савет 
 ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S 
е може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „К 
Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегл 
то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало 
 нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад  
служен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад 
 а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и т 
Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан д 
 Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p 
вољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Глед 
јски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глу 
ре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо...  
ов од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е п 
еј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ... 
 им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Ш 
тне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ а 
; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, о 
кој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад 
Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу  
</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег 
 је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако бес 
на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне 
p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре б 
лават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n 
 седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Поз 
-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те иск 
 хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попуш 
јка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје  
, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после мож 
 убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и ди 
 и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавам 
, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно 
лега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Ка 
ајлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кућ 
а тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Ке 
ето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је  
“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Ку 
ћи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви. 
м ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, 
.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног из 
 послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јо 
служује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин  
ни“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончи 
га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што  
лчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ 
онесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише,  
, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави  
тка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, 
 па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, п 
и прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Пр 
ред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други 
вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле с 
/p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да оста 
нуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по 
ем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим 
ву!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.< 
ој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом нек 
најеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеј 
а дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вра 
ек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он с 
ти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детен 
овачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше. 
 јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год 
енуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и 
е печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} 
и!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи з 
к), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа 
 ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстраш 
а.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу к 
 а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шест 
о да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, п 
паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирк 
ају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А  
дија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, ни 
чеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски 
, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем сул 
 раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери и 
обратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким 
 се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад 
пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све ча 
аш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо нат 
ремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, 
!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им в 
S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, 
о махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао  
споја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће  
ћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио о 
{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{ 
 да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S 
 вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче 
вњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како дом 
када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, 
онарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и 
ер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друс 
е света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво жив 
зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неј 
му, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душма 
 n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} 
{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта  
значеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и с 
Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} З 
агао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам свој 
 у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш 
ије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена,  
то је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим  
снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у н 
 радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> вр 
овао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се св 
оште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па  
е Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Вик 
што везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивково 
S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, бола 
е изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшил 
ватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Ц 
тима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта сл 
 у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице  
оло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш 
већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота ј 
ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њ 
тприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог сл 
 кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како А 
јица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> < 
 на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се 
а нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник 
е, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Р 
 рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искоч 
>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок 
ој стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као чов 
 ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отм 
"76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка  
{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се  
а, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта  
к за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} 
петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесе 
е брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивк 
на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана  
 Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оће 
тво, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бу 
 га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четв 
ли Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да бу 
 Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тр 
г знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко 
S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, б 
сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде  
 мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре то 
 — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандур 
прћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест  
м, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опклад 
ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу  
о! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.< 
ациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладностр 
 прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ 
 се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S 
— рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако оста 
Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p 
у били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примет 
 сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га пош 
, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола не 
p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Го 
ајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре 
, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где с 
 њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, 
жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као башт 
р оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пи 
ад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли  
о је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону 
 па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, —  
пита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим И 
што бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми 
ђица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S 
 се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен 
азда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ 
аво, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи:  
ашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — п 
вам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p 
јено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господ 
, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, 
’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш,  
ала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и  
си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави:  
а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марко 
ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш  
ог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја 
не.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет. 
 молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим  
 биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад к 
Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} 
у очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш 
слена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њ 
р до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S 
во, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита 
.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше 
о, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побра 
и, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка 
побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија 
но наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p 
илију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бо 
 сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Крис 
 а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p 
у?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“  
кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p>  
лед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти с 
им, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговара 
и у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озб 
и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Изв 
ролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонл 
оже носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и  
бол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као је 
<hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и 
p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља  
кој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град,  
/p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста ке 
дет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’  
, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{ 
у! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грува 
а, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, ва 
једаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа 
— дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше  
њижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој п 
 у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, по 
еш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да пре 
рне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скут 
ала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, 
 једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати 
 младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше 
{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се вик 
 ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево  
ли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењ 
сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти ос 
 што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите тол 
м да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p>  
м бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S 
 му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер с 
шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си о 
а један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Б 
ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим 
ицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво д 
о!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца 
и шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како 
г ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Ка 
 пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређа 
 галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S}  
уче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, 
м, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} 
 кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у пла 
ри човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} 
пао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сва 
седниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на  
једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, т 
ри овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до ре 
увајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>—  
урјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацак 
 бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, ш 
не нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити  
ци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је доша 
луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и ј 
 она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је у 
 — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпоји 
наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’  
игана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосва 
дох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, 
 се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p 
 по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, к 
ју кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одм 
ем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је 
е Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало в 
г у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пре 
ез икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гл 
е да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости 
ругог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А 
" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује 
 сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Доба 
одине уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу 
и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} П 
) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је,  
.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у прису 
саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не т 
бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју  
ним рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш,  
p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје з 
</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни 
ућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само  
жеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S 
де у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па мо 
.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим  
свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле  
имо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му чести 
ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно по 
неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда 
о виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, ве 
ни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Ни 
} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и 
о је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема г 
 сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S}  
} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева 
 таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> < 
 капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; ком 
свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји 
 да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е  
{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи нек 
а-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреј 
да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај сто 
 сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курја 
а, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обо 
кољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ћ 
.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане,  
— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ уба 
 искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј м 
 леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, 
најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правд 
и то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако 
апишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му раб 
тојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице 
ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач 
 свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да  
господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме 
те су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајс 
и даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Так 
а си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање н 
лате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и 
удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да ниј 
гло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљ 
<p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’т 
 и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за му 
ваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељ 
</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послу 
ући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па б 
тврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ив 
јан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, ка 
ниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Свет 
си, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, как 
 не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тог 
а нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо  
е, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>—  
па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно дет 
 на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било 
 се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива 
 дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га ј 
га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта 
/p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побр 
, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већин 
вол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидат 
ваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, 
како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте 
липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у п 
, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господин 
 знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да с 
ку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а 
итујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S}  
>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p> 
аријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и са 
ш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој врем 
аву знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; сла 
 беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и т 
погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је  
лча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће с 
</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазеше 
ма таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си м 
</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор  
о си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми по 
пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi> 
!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цвр 
 ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ив 
иједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прили 
уче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’ 
е ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није 
ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар  
 липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да лип 
иђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађа 
а му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко в 
адаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у л 
н.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — К 
виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курја 
а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— 
к.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, го 
иколу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди  
 симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— 
уно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал 
да човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> 
} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица през 
ет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет;  
к, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, 
се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А м 
ћину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, т 
Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ћ 
слу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом 
.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се  
амо макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! ре 
е по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и за 
 да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно ве 
а њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S}  
итко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење! 
а су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло 
ка ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кол 
с је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, по 
их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ив 
ми, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре,  
 Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајт 
о нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђери 
ањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што 
м шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> 
све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не поги 
ере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак о 
ознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да поне 
прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три д 
мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у  
— као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и с 
ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја  
 жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136"  
а јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па 
Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина 
} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати 
ко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де! 
 па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} 
д мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и се 
 нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мај 
 и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види),  
ка јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем 
г, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем  
мо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</ 
} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викн 
имо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, нап 
тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прст 
 вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има да 
чо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, за 
ијатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, ка 
ада за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при  
 Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми ми 
седникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан. 
ека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није слав 
 болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хо 
еш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу 
ондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли 
ну, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија 
ема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, н 
лава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о мла 
"129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, п 
си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, заш 
доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још не 
а погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га ј 
е комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како  
 ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} 
лушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Акс 
и, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште дру 
о неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Нас 
е јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави 
лом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба н 
што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја  
 помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала,  
јко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели 
нтика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пант 
оро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је да 
си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике 
л’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А гд 
ведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане 
 пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивк 
ојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми  
жи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Циган 
велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пи 
Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео д 
о мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте  
 на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врат 
д, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви к 
нац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је т 
о влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Н 
варају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n 
узе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на слава 
' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекн 
се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p 
 махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празн 
се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а 
о збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; в 
’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још 
 ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе 
олако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И д 
истаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а п 
 виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Мо 
 не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће оста 
 вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само 
те, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S}  
ас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај з 
је домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски с 
век; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је  
ко испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону 
о, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обичн 
езване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти 
вара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријо 
јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друш 
осту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало р 
мо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сорти 
ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од 
бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?< 
е на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а ч 
мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p 
 још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја б 
ше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> 
е забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — 
 зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за  
во; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{ 
ик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и  
сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала н 
о још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и уч 
 там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти  
 па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови г 
 у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђ 
шак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, ј 
“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко 
е но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још в 
 а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а 
г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше загов 
у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, 
 писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуш 
 си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду споре 
.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Ха 
што са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече 
в, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А 
тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни до 
 ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још поз 
 неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће 
 причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— М 
ру и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан  
 по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који б 
 дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита пре 
 ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешт 
 заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко с 
 не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде. 
а славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је  
, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски: 
мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</ 
 Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p 
 неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би  
ако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ват 
ар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прекс 
 Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} 
вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! 
овек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама 
ж’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели 
и на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лу 
и се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: и 
оро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да  
ори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје 
домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато,  
а врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија 
е сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n=" 
м да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњен 
добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, т 
аш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по ко 
uote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да  
тимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, е 
слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим циг 
ом скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још  
, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?< 
азиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болест 
А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити т 
> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у об 
з цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — п 
ик — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једар 
 не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да  
<p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па 
бар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А леп 
ознаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, ве 
 <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви и 
 да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас моје 
p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, 
} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се ос 
b n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p 
и, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: 
ву?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} 
 рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за  
к паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође н 
убим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреее 
меје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p>  
ена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка 
 испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој 
к и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам ст 
 дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ло 
е (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на 
едећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па з 
е би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари  
раше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће 
ити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је  
 његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и 
а гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка  
мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код 
а и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И  
а мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што ч 
.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — тр 
 одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био сре 
их шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па н 
S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на  
и тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу б 
 они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, др 
де управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један 
ш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после 
 царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и  
 на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би,  
ко је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Т 
им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S 
ће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју  
 на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! в 
’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се 
 разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! р 
, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа н 
ука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај 
е смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам 
 и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p>  
петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ив 
нда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина  
 <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, м 
-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> < 
 стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви 
јем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— А 
у беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казна 
 вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар мог 
га — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи од 
ађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст 
х и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се т 
/p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па  
јак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући каји 
} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста  
.. од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем. 
е заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљач 
осно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да вид 
допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог оч 
> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Т 
утра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, м 
ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ћ 
 по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећ 
ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У  
ало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе 
аве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече?  
вар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господ 
 од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да и 
не! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам  
... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... к 
 саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p 
ав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што 
ште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине 
ле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S 
м му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти са 
мке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људ 
смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако сам 
тиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весел 
ани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на 
 младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше о 
бирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће м 
 из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже  
н на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине  
, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! ре 
који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друс 
лико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', се 
м га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до  
 је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, приз 
 и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-—  
S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се т 
ше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p> 
стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам п 
гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p> 
 ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћ 
асту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па ј 
е као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске 
је је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш  
ужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник но 
 јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’р 
ећој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p>  
 А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, 
уј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого т 
и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ 
p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде  
 и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, 
ети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више 
сте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је  
таде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер с 
е поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ з 
ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо 
о, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша.. 
Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену 
антазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо 
писмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?! 
јем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Је 
и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, гос 
ријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давна 
 држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p 
 при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не  
ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око к 
ка како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје. 
маћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ниш 
асом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми  
зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам нека 
ује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу,  
у си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкри 
 свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћин 
оброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошеви 
полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш чов 
знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченц 
{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не  
 Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побра 
 да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, 
учај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и ста 
ерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на  
 Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дел 
ве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им с 
о ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> 
е : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у 
а вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко;  
се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не д 
седник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-пр 
ци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе- 
 побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста 
ан пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има 
аном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје;  
 коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, 
сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, ка 
 дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако 
ку и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што 
 ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква,  
Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>—  
<hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p 
то је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају 
накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јошт 
вали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење 
ови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Л 
зврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник. 
није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то ј 
дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изг 
 на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p>  
итуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на уд 
, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту 
, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p 
в је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад с 
и Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не 
.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познас 
су ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ра 
онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да  
“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „а 
 дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња де 
, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... 
, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких сед 
следњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с в 
ро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу ку 
 тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} 
просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господ 
м, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам  
ине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>П 
 пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> < 
ало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, в 
же шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то 
а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Аг 
јаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој ку 
но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, с 
ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се исел 
 рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.< 
д Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, баро 
во гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, к 
 веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало  
 викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а 
ш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а  
госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе  
{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви  
ицу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискињ 
иде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио) 
а кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчи 
{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусал 
 причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до 
тијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47 
је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи)  
е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку 
 Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је 
а криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> 
, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пуш 
S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако  
 па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</ 
разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</ 
ње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу  
{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав нег 
а је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му  
 Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву  
 фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, п 
екао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пић 
ребе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује ј 
наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!< 
чи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим п 
е Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура јед 
а не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Ча 
е такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати к 
 што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га к 
Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чв 
 метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела ва 
гару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа гла 
ку, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а наро 
а онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте л 
пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско 
 Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чуд 
како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па ма 
реке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од со 
 засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур  
} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и г 
ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зб 
 и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шиј 
/p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи 
а у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене  
 Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу 
о је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан 
 Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота  
села!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба,  
да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по 
еџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај ч 
и: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’  
поја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хо 
Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим б 
а се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми  
овек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивн 
знавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој 
постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже глав 
аму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S 
утрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увел 
S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалвару 
 је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад зат 
уго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на  
 да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који 
</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право 
ан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n=" 
ш више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{ 
то тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и  
ена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке,  
дседник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господ 
веде; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{ 
не <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се о 
ирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко 
раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узост 
у Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно  
алио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S}  
рећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим  
рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мал 
ладожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p>  
ти се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипрова 
мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче  
андур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве т 
и!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај  
салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за  
себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би па 
ако зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ у 
од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече 
ала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљ 
куписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Не 
 Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладол 
Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме  
их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо  
ј да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у 
е и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче 
куда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисани 
ре се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! ч 
о Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас ост 
едни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n=" 
воје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црв 
у је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазит 
 Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p> 
 имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некак 
т.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у е 
 мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал  
</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако наб 
у тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни ст 
швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш  
у и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море,  
оспода, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се 
т беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си 
оје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет б 
а знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога. 
 голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србиј 
 отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина,  
 се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква ј 
алча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, уда 
ет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па о 
/p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, 
еру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белки 
 Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p 
о тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у 
, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, наст 
дно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклони 
 што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази к 
слу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази не 
ј ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Све 
би у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога 
љиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те ј 
ја.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> < 
г причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— 
тиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она д 
риш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у о 
е, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели он 
па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башч 
одине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! с 
 то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p 
 сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и ди 
> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l>  
И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимин 
 муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера на 
па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ј 
а остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече до 
, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> < 
кајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>—  
.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај  
а реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће  
Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Е 
 „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочека 
 искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче 
чи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Ге 
> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако бе 
јак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с др 
начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Шт 
ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица 
кој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Ш 
 ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет п 
ек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше у 
а сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече прга 
, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет 
белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узе 
 онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{ 
ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учи 
шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања сл 
 никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски  
то. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то 
ј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p 
и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад в 
 сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си поч 
 га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позват 
сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, поб 
.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он  
лантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање!  
оре, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S 
ода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало до 
ик да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да  
 је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна  
/hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџиј 
егне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајц 
 још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чап 
му поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да напра 
ре ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су 
с у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могл 
 А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да ск 
.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умр 
 бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени са 
и се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит —  
 Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi 
а прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу  
а си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Р 
браз и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! с 
м вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанп 
м сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако  
к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја 
Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најб 
Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је 
напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдо 
у.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по не 
да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећниј 
е опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из сво 
 слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну чове 
 весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе 
 друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, 
ели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да  
ских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— 
прикаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га 
ни тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се так 
а и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фо 
 крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочоб 
служује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, д 
везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви 
а ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени дос 
омаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, 
и сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му предс 
а!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} П 
Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама  
 почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучу 
ца, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантеле 
у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну 
 ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’  
ок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и  
њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да дав 
к’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто 
појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S}  
њу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми 
ине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одго 
знавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав 
а ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча 
у се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже,  
8" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој,  
па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? пр 
 да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и 
јите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а 
ли му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с 
ча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она д 
емо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S}  
згураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га  
ја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча у 
увај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“  
обратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и 
/p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше с 
јприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда  
е туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Б 
ир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што с 
а искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега 
ан човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’  
уги Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристија 
м, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамот 
ен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем ка 
ндисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n 
ћу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да мож 
ели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да  
 како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одма 
оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово бил 
собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати 
ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Д 
е знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, 
ј! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео  
и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а  
је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би п 
га даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S}  
 не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирок 
 онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> < 
хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном 
 у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ив 
о њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину 
ли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да с 
 с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, ок 
ну и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред под 
росто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно. 
уштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског  
ње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доруч 
ажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, прот 
акао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{ 
аре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика 
 враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да  
 то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!< 
ко ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је до 
е код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по  
ља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, нег 
са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како д 
.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он дом 
Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заст 
 прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и у 
руство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем. 
учаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSectio 
 си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија  
а ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће тре 
 на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок 
се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар 
 казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што  
м је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Ов 
рјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај по 
звештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да коп 
о не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, не 
то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си прима 
енадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има с 
но.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема,  
> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с по 
кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... з 
 су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . 
ој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, п 
> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте  
.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И  
а огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пи 
се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно је 
стави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала п 
о једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољ 
, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо ов 
, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S 
, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и прем 
?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.< 
ш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја т 
и лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер 
те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе 
да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Ка 
јка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти  
ко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брат 
ма како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући  
и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћу 
е ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребр 
!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што  
е женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:< 
а керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне рабо 
а нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми  
држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега  
кам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије. 
варице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам ф 
ред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове  
растан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији  
пови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S 
у пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како ша 
 по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не 
е од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу м 
 да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ух 
ревукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао 
 — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога 
ћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија сл 
ако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>За 
чету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајит 
вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, 
ричао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али  
..</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> 
м’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p 
 Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видел 
три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дув 
ле и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb  
 даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам он 
се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци,  
и љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво  
 опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при р 
дио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће 
ме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага о 
дликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код 
 што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, за 
онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се чове 
ите, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџ 
рате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем  
а проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и 
 да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председн 
 <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} 
нај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него нек 
ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вел 
 његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рук 
али би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лоз 
дна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.< 
 Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због па 
 њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и 
 мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула п 
алча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p 
 Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да 
{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пу 
{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И  
ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p>  
сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, и 
г председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше 
 нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх 
 до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не д 
та, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Д 
 Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку по 
сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш 
ли за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука! 
{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујн 
ажањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једи 
ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, 
> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ип 
смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног с 
а.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досад 
 решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, в 
рагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином < 
и с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана к 
мена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин ниј 
ки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их ј 
— и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред с 
 истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешк 
 више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, 
уж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати  
, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон к 
годније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта с 
ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се зат 
 интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нем 
највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S 
емо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати 
 ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њихов 
није да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни бил 
оновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (ј 
даље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљн 
вао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од боље 
ш боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе 
и ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљ 
на од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом 
а неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб  
, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом 
омаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други  
но мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет. 
.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенц 
аг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше 
ј ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волеш 
абота!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} До 
е иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму,  
игани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p 
ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог 
га грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S}  
даја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасја 
саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, госп 
, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, м 
> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти ту 
 господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>—  
, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа. 
бори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на д 
ањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама  
ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели наш 
и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се дома 
т неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! 
ругу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те 
ма Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доно 
ребашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше јед 
о Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је 
реме.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама тур 
 кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме по 
е туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре 
ој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засв 
а.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се 
га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; 
во џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" />  
, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.< 
{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И доб 
 зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде пре 
еш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и л 
чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било 
ко здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анам 
 преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де 
суз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад  
р код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најсла 
18" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да  
<p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава с 
тиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> к 
и човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, р 
е што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, —  
е од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p 
ј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што  
Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душ 
је па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> < 
за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; 
чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива 
— ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p>  
е, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господин 
и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла 
атиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврс 
мет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише ве 
<p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> 
рло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет  
ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са велик 
е! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, д 
дниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си бер 
ре, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?! 
т дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћи 
 да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не 
 кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Та 
ли г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га И 
па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњишт 
ишто полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим  
она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник  
е да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј г 
 се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу сл 
а је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удо 
те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да б 
не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А 
алча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги ви 
ди), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја 
ам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, н 
p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначе 
уву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска  
 и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А по 
на, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и н 
зми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како бр 
траг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ бил 
S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се 
/p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то ш 
ерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S}  
а силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и та 
у, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшиј 
је куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао,  
како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама 
че и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{ 
ег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И посл 
 вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се г 
устра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е 
трпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па  
т си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} 
не прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док  
 јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће 
љда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, 
сува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок 
Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљ 
е да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам 
срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу 
 и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене 
е без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брин 
} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искат 
е време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? п 
лује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, д 
 казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги  
> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле 
уда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш п 
дова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли љу 
па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је бил 
господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти 
Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јест 
акво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Д 
да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача 
ори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S}  
{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ј 
агаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де!  
 били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћи 
?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу проб 
p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијск 
њу и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фал 
 гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светисл 
љчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши раз 
/p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој  
 ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си п 
дине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— 
је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође?  
бало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, 
} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук 
бришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму 
>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи к 
— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на гла 
и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опе 
 свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.< 
ма који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал  
> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p>  
зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се проб 
.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак,  
орбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане 
ужески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>—  
, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и бл 
лико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим г 
лча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у 
ну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату 
државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море  
зо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брат 
ворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја  
у, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има т 
 молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота,  
 А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори моми 
А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму) 
а мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом 
ија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, не 
прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А он 
 гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно 
 а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох н 
ше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш! 
, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши 
унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско 
Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и д 
 је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Цига 
е онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чи 
ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само оде 
ва, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштит 
мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па 
јама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар на 
! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што 
b n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки 
то се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p>  
 спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту  
задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко 
а се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други 
 салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у 
е, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шев 
гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим  
{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p>  
ас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> 
ек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богосл 
ма или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p> 
 један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао ј 
око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеоб 
 јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, т 
оро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја 
ван пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беш 
 па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу н 
бичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен 
/p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си баци 
 општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „беш 
о причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S 
лите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад 
ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па 
 је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“ 
="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{ 
лча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председни 
нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с го 
ре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни 
им надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могл 
 Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарил 
м кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега.  
и под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско  
 Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глу 
а га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Д 
 господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си чове 
ав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’к 
 потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као  
ш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш з 
ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p 
е да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад 
За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Кал 
{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си  
 падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па зас 
 а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви  
p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p>  
ео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније  
 на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нем 
м те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја,  
блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча 
!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди ка 
 ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје 
144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарус 
зврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, с 
а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и дев 
ос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко  
 што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се 
зе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија 
, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ 
ирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим  
војчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми д 
е то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— 
а помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлаза 
 носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник каз 
век наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> < 
бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p> 
ио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радо 
е, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, до 
 <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутур 
нуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’ 
стручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слу 
<l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Пр 
љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да  
e> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> < 
ј и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога п 
е.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето пет 
’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> < 
 Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече пе 
 да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш  
нување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у  
ело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђу 
!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси иск 
и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <p 
и јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се прем 
 — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“< 
вник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчи 
 нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чи 
 Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да  
та да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, 
треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на  
у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S 
х тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ 
 упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан 
Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од 
ња!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели она 
, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни  
о: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда 
ли онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако  
оспоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>—  
рострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио  
т ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Да 
но младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре 
адовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, 
е питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча. 
мбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на  
а, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину  
 у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а на 
рјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премисл 
Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не м 
S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам  
 ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те ви 
е — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па  
д никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} 
ушманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, п 
станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p 
гњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</ 
ере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају 
, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га 
чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је стар 
 И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си  
ре, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Кал 
, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’  
 Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупат 
 о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „П 
p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећ 
е се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због пр 
рите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко дост 
их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и 
одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко сла 
аше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук д 
 и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испре 
вираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-И 
ћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча  
о време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и шва 
, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — 
 до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три  
е године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се д 
срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово 
р, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S 
 се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у  
овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се 
сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов и 
димо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух!  
е терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искоч 
гара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија чове 
S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве ци 
вам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џ 
гу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да ј 
уди воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> 
же после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека  
осле, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама ш 
о упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ов 
Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво  
 ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они 
знавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине 
 батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је нек 
једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па до 
дник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како  
латко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож!  
а моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко 
иџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.< 
} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваз 
у је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља 
сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чес 
о влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је при 
оба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’! 
ам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, 
род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао 
 сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па  
ао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће  
коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али ка 
Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам  
ба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens</foreign 
 и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове 
 стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његов 
дитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите 
вко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по ав 
вање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и п 
, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, за 
?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У на 
ечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, са 
тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас вид 
> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на  
 Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{ 
исту, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама  
 не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.< 
мрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ д 
n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав  
иш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее 
еваш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој нећ 
рча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћо 
оклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у г 
та-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу са 
а</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циган 
е за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш 
сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али  
ад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је 
 нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Н 
а да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе  
 како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам. 
оспода да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране 
готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; 
 из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S 
ко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“< 
 пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже 
види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча. 
сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> 
же: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да  
рија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију  
мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хо 
 ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта ј 
мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p> 
 ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на К 
ни што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке;  
</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за д 
 Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си  
ваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај 
Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb  
ој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам 
{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику 
="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се нап 
ски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако  
ече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, 
 за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Ч 
асли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за т 
<pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да  
 пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Шваб 
и шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код 
 цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако 
ући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе анге 
вко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде св 
е! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а  
тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим 
 ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд 
итискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циган 
p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} 
 вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана сам 
ету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} 
госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, 
аш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупо 
а, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је м 
вала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци  
о Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема 
вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољ 
нпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па леп 
ара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа 
, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи  
 с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам каз 
те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш  
> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси 
рце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на  
 као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нес 
ва, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младе 
трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ б 
нију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас  
у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине,  
чиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин. 
д нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе,  
тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све  
је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да и 
бња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиск 
 се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, 
ругом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођ 
уван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох 
е! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} 
е и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па п 
вета и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет 
вом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљ 
кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити  
еде — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од  
 заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући к 
ако код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ћ 
 кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кри 
а, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној 
ођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само т 
 Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан ј 
 се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пе 
три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што ј 
смо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Ха 
у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немој 
ко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали 
<pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да би 
м пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт к 
а другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син б 
аљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензи 
се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет  
д ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?! 
о у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко)  
орали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се 
ма гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе  
прављан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако  
, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још  
 којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p 
> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконик 
 Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цве 
и Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А 
на човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с  
 па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Да 
еферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Д 
, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Ка 
у, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си  
ре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја  
одине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изн 
p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш о 
 баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, мно 
у страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бије 
ша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неј 
чики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море шт 
ију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на нес 
 Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете 
рбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг 
ста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та 
163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.< 
рђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у сви 
свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондон 
авницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је б 
 ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библ 
, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја  
} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’  
је! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} 
 буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{ 
 саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја  
ед.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил 
антим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лој 
ове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни мо 
ам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи  
смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће 
онекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види  
о као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто 
</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l 
аро доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али ви 
ше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме  
ме, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго 
пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџи 
и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу  
Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврд 
давање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија 
емацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија  
о одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу кој 
насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три д 
о дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Мо 
еал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми  
о за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзор 
евај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имиту 
 проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p 
а ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да 
ркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презрив 
х по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје  
а. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио м 
дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зр 
век што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?< 
е, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни по 
} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливан 
одину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој  
ро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и 
абровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су све 
, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62 
!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не 
Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама са 
донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p> 
ч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени з 
! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш,  
! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине пред 
 изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер н 
урски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше н 
ет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте  
а и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча 
ених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћит 
н; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наш 
памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми  
и пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и 
ила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а  
 дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} 
адоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да см 
че прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча 
ој си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена 
и казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</ 
 дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе к 
олеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола  
</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој 
ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча 
А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке 
изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Н 
!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати 
от, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, И 
е рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Ц 
рко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да 
едну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> 
овица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану 
 да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Зна 
тију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује  
је ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’  
суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчани 
да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или ч 
њи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p> 
једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да  
ловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цве 
ли Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме  
 се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска за 
а присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче!  
ез мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже 
 има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Мло 
ам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p>  
м те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште с 
 Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је не 
з топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, госп 
 Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан да 
вља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле с 
 дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> 
 то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ... 
е, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, п 
ини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште с 
10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој св 
бе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћ 
тануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита  
ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар 
: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-х 
нај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <p 
епелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quot 
 се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па фор 
ом да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добр 
у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му с 
нама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не  
вима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју сл 
 беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш —  
ат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека. 
једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> 
па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не п 
ам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету;  
ле-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко,  
Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш 
{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако ш 
чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, 
о.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни з 
 једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</ 
изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог 
још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се  
анине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике  
аву знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за м 
ечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који 
е! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по 
 <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф д 
о курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n 
етири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та с 
ека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да в 
јка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пишто 
искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; п 
ала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} М 
че искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на  
, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није  
е на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па,  
ија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња  
ог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p> 
е ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А как 
/p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићет 
p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН 
е девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија п 
 попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да  
 какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је  
те, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој с 
вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,'  
pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће тре 
д онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си с 
оту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори  
њаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде  
и па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{ 
.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели 
ера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно 
њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, сме 
и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S 
а да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си  
а је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S 
у?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек 
те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</ 
Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лој 
човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, он 
 сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу  
знаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите 
да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S}  
е бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могу 
 (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... иск 
мо разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ п 
није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељ 
апу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега к 
е ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позит 
S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од к 
 је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Кал 
у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас 
трест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад д 
о, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се  
 и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим оп 
је! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад каж 
м ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад оп 
 је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да 
чи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово 
днела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда в 
шир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомич 
е хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од врем 
 фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом ( 
путацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употреб 
 граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосн 
>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао с 
у, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчи 
о изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те 
>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже,  
ме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа  
ј мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше 
оре, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој н 
јан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени. 
p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесе 
 кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има но 
га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трч 
 слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му  
.. зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чи 
Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет.. 
еоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб 
а га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови гол 
ло за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле 
ко се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем 
} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он р 
сподине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не,  
ечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом  
ја ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си оти 
де пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.< 
!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си 
иленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше  
д му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако  
неш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године —  
море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за к 
синачку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Ср 
код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко 
е зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај за 
 ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је 
полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — 
еће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имеј 
овци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази 
 си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у ову 
ог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и ди 
екаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам д 
а да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика К 
 па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењује 
д нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гл 
ота! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салт 
а побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</ 
и капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са 
чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Пи 
ре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје с 
није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате 
> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко с 
а оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме  
’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>—  
„А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ 
 овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде г 
што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога  
, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! ви 
хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво 
че и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јак 
рцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; а 
 ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депу 
ес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу 
ило — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман 
.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и 
то му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Ја 
белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног з 
аде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни примет 
.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше 
о ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, 
ма!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да ск 
ли Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће 
едан снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, е 
ка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p 
окак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно  
ј полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накаш 
како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га 
а?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — ка 
луци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш  
 опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! ве 
енце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турц 
се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па сал 
кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја,  
вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај о 
ној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не по 
та, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> 
 таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја 
ече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш 
в! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави,  
сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама т 
е; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичк 
 беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брад 
 Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цига 
лча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— К 
 друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p 
 био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у нес 
гар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели у 
агао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто 
 није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> 
отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} 
е, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, бер 
 чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си 
а је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магл 
е зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема 
 мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ п 
 А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав —  
а шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авли 
ана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Макс 
 овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупаво 
хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и кам 
т литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су н 
 што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох 
весност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, п 
је ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност свој 
 обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели 
питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а 
 да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Ц 
 овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуз 
знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у ус 
дседник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... ж 
b n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове. 
ема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам там 
 можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им т 
 па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете н 
.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко вика 
чно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану д 
чну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n 
 још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању,  
сле сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, 
 трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никак 
лом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију 
дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине,  
једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих па 
 Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштован 
ти као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује стр 
<p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити 
b n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао  
 Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S}  
ан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју 
ајмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипа 
а сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су св 
анаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Све 
еће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера 
Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам  
порт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалос 
 то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и  
атими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Кал 
духваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Ба 
 само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо  
их су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попи 
.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још  
бећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче  
а шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у хо 
нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а 
е године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој г 
черке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас 
те димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки,  
ли казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан  
 де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа 
 га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ра 
ек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— За 
и идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} З 
ика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав аде 
 јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кок 
акони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости 
 мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господин 
 се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку д 
ромине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} За 
 сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се  
мог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме ос 
 ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, 
?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n=" 
 ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Б 
е бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гост 
окошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S 
ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог к 
багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, ја 
ис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те моли 
на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да 
се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, п 
 — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћи 
S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нем 
а који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— К 
 у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече,  
Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо  
 кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" / 
ће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та ка 
нем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек ко 
 па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури  
!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој  
 Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, г 
и ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да 
 Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол К 
 Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S 
Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> 
такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш  
овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p> 
ет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, реч 
} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! 
там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталису 
е Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сик 
 па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И шт 
.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p> 
а слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је!  
е! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш л 
ко се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Т 
 смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује С 
лпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у тв 
 домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да ј 
царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија;  
<p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој 
 посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и приле 
 бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија с 
ла!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <p 
 таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не в 
Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за  
лтански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’ра 
онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџис 
p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?!  
ртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама 
оште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога п 
ети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учини 
ш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море,  
ку њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не 
и да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p 
кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, в 
моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ни 
Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.< 
те, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћ 
 а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу 
не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаро 
са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што  
 кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова 
руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да 
нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило  
јмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе 
р; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род о 
— која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да  
из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише с 
ио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему 
 без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> < 
итога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као свак 
 л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако  
е својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је  
као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго 
арим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за 
 из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И 
бава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>—  
; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га ј 
е — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити б 
саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S}  
 оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам  
> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки  
ољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); п 
 и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај про 
 тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} П 
ад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва 
назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Же 
како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, з 
ко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како  
а изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али с 
аћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досад 
ан од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија П 
 Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко 
но радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим  
по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђош 
оћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце ј 
ш мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме 
имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћеба 
ме су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица зан 
, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да до 
ужба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих 
амо да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу?  
па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разго 
удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше не 
а се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искоч 
ји него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је 
 и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то 
рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, ос 
га на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват 
 Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бо 
е богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави вергл 
p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, 
а је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било пову 
ош два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер  
ах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и мушти 
м испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба ниј 
 поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сока 
 преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада 
</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не п 
од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 2 
у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је с 
лаве, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах по 
е једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г 
ема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама 
.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке 
одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више меша 
ити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) ка 
ве то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље 
> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година 
</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а,  
огу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек л 
ису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је  
бран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим траг 
 саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак,  
ца и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вел 
и чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео  
почне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побрат 
болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће би 
" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако  
сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јак 
{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што пр 
р су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апо 
и Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S 
рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш 
 <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече  
је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеал 
авају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се 
</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... д 
ан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на  
 му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — ра 
етислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја  
ш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је ј 
њи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или м 
саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— 
ругу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати ба 
о лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а пр 
 слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек та 
ам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— М 
то не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг 
 вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу б 
барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјак 
 пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била ј 
д топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем,  
аја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати 
коници там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господ 
 кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашен 
и да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{ 
та војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и меракл 
ознавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државн 
авило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим 
о онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужност 
чност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није 
е онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо 
д је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и вр 
 би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га 
ш ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што изб 
а њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два на 
е; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама 
а му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији  
ослужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скру 
ком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензио 
нио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се  
ме било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за  
је.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало в 
 А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш,  
и се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама 
љала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт 
који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мал 
но им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S 
ту који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога ж 
 Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја ми 
{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми д 
<pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари А 
ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга 
 невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као чо 
а није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је д 
урјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и 
асамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне ква 
у се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; 
око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе 
ени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у 
, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си 
е на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој припо 
а била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бар 
с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> 
 али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Воља 
а Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p 
и Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на та 
, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — 
 то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла  
ки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не зн 
нт, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас с 
актере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био иде 
тку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председн 
у да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас 
ђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу,  
— а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, 
седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бит 
.</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит,  
S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те,  
је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, ил 
шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођен 
ао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што 
 кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити бу 
у и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив ње 
!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> 
ко лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметил 
и био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није позн 
влије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније 
 нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се 
 натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази 
ле све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цин 
астужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седе 
остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, 
ам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефк 
 другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја  
подине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ 
м опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отвори 
ако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше 
 — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се К 
ите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по ста 
врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још ма 
сет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опе 
о, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала  
 Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је  
 доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачк 
 то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне 
} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb  
г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и т 
нули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе  
ича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима. 
е јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; з 
 <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудн 
осле има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућ 
е лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у с 
на и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова при 
И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>П 
а то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас д 
чања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином 
о; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда 
ио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, 
еб’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако с 
та значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а са 
лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му 
 јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вел 
 кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш 
лим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, т 
ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар 
тво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послуже 
ати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захр 
њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ћ 
им, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни 
а је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову 
су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мир 
 председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Ми 
срећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човец 
мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, 
е.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд иска 
 .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мал 
а, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће,  
е.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишт 
а пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све та 
 <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Свети 
> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја 
а ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу стран 
p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а  
 али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеме 
као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопц 
ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му ма 
 јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару,  
а моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта гов 
е може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све 
, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оц 
 већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у 
о давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је 
аква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладује 
абадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то з 
оворите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гле 
аква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу је 
иво беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p> 
једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео б 
их ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћ 
ек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече 
а акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој 
граФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да н 
не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не мо 
а дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо 
ко, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда та 
... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. 
едо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и о 
. .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како  
 какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Мар 
 да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало 
>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деве 
 једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морам 
уквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е  
 бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу 
ла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па 
мње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} Т 
 друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиш 
 им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас! 
а сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од 
ива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом 
 бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је  
ра гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> 
то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се 
 киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра,  
тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопушт 
 пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циган 
 клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке< 
стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално са 
 Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај,  
и му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа  
 Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше. 
n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од 
ега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S}  
ди рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла! 
 мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка б 
 /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непозн 
купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише с 
гичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се п 
о, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ на 
латиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудн 
ом, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад  
 наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— 
е вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. 
 <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертх 
једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетиш 
можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курја 
више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако 
батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му по 
н жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на  
 диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и о 
а у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипр 
дмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најл 
ратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас;  
тиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’ 
д зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим  
ан квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо к 
а за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, 
анчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако 
ник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, преш 
мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а 
гра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и иск 
нце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш как 
 задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, сви 
алост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А 
и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман ст 
ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да 
теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p 
 ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели 
ци — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Н 
> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, ка 
о је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро поли 
још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} 
 Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>—  
="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви 
е.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензио 
век и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја  
ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Дад 
си г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} 
а да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, к 
е... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам в 
то фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, 
је могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги н 
не неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на 
дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са 
мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даљ 
!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече  
евдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја ке 
ад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви 
S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља.. 
јак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни г 
.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се предс 
 адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> < 
 Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ј 
уштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга 
 петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, г 
шта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва 
воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да 
 јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жит 
итио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потег 
опа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, ка 
ову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи 
<p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с 
авља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и од 
е, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко 
па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели 
т остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, 
тав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вел 
у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше  
ала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> < 
њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поуб 
! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — ка 
ку; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћ 
о оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ов 
је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда ни 
ор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни т 
, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето та 
 сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не зна 
— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.< 
о пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Х 
S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротни 
.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; и 
блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу 
ш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нист 
 Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пут 
<p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27 
а се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Беогр 
</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> 
зда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ м 
лберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам,  
вај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивков 
ара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{ 
 благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим ос 
ас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, 
 зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ив 
де да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у с 
а доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми с 
ганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! ви 
и је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде  
а засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си  
>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву 
 сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бо 
тиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још  
љаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него  
ога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па изв 
о је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као  
е ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у к 
 господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, 
 така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне 
— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равно 
; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш 
 па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S}  
 ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А  
ир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек ш 
{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да 
 као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гл 
ашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, так 
Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки 
 онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија  
Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{ 
! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без  
година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год се 
душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже  
 деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море,  
што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} 
прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то 
ки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно ст 
се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није  
вилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест  
јер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, 
 опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице 
човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрач 
ала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак 
Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да п 
е си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да 
 чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не 
<p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби,  
и питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра 
ећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас 
џијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S}  
дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{ 
даша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динар 
 верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазни 
ован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! п 
ву арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред 
, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, как 
ице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>—  
; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је по 
 кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А и 
оједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај пам 
 усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они ја 
ремру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одм 
ва трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још 
.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове ле 
се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="1 
аздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она  
е се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други пр 
па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и д 
</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, збо 
аш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме 
ћа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S}  
А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутра 
кам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радим 
илулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и  
 па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј с 
 га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесн 
с покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана ча 
ја фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а м 
ују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим 
pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказ 
— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! р 
а, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору  
та онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде 
ни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чи 
емљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су оти 
о шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, невер 
 Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Он 
— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од 
p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Ку 
ромицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и  
мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове 
авама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће д 
знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да т 
је сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него  
у дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене к 
ако се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја  
 одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отп 
а калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, кол 
и га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а 
а.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p 
куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добр 
ивоту да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре  
 тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаље 
м, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с 
 си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, нес 
 Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа  
— узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим 
а ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо ку 
ечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле. 
раше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала  
лавити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi>  
ли Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо  
оре, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одр 
пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има сл 
пију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није б 
у Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много д 
 душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да 
лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на ко 
ме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку  
 тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти н 
сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Б 
ца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, нес 
аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти 
 сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србиј 
а за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко су 
о; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он ниј 
 оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, 
кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело 
е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’х 
а ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Наст 
рате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година 
 кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки,  
аћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, 
ку, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се по 
ако шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да по 
идим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели н 
ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога 
вој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба 
а, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило б 
 се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се,  
о га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојн 
днео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш,  
 себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањи 
кну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро 
окати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски 
 Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без ме 
набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђу 
нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне  
кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивк 
брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Мо 
ње.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из 
 каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад 
збира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање 
 пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да 
милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратим 
 ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше  
ар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Не 
у ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за на 
с Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску ма 
 веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набис 
а гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао ј 
г батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој  
друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка 
и, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни 
еди главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и ст 
е, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њ 
лушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, исти 
 прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани к 
о, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Свет 
д, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље  
о! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани  
ар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курј 
а се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p 
 па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу 
смо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратим 
у као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и з 
="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан. 
 сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Кал 
Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, мор 
. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј  
та ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p 
е разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за ди 
мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеј 
да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто с 
чо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата 
 шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што 
е да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се 
ра, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, 
а и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побр 
{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор  
ин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо 
па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратим 
ас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очув 
ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S 
амничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је 
ели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало ј 
из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{ 
ревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе 
ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не п 
пм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’  
 нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а з 
ње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како  
дскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана 
поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаес 
атим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ вик 
 ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај чове 
о домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се ви 
е Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и ј 
 глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганск 
владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да  
е се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се н 
н, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веров 
ш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ив 
 ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не  
ачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ам 
ини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега  
м.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинем 
и саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а  
епа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг  
а и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без т 
 искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и д 
ак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, вика 
зи, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Треб 
е ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у  
ена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену  
пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да 
ла, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! в 
гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли 
утска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и ми 
ре, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S 
! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па нем 
е ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да  
ај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми 
 седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од 
ште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да с 
узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да  
није.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за  
тала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше п 
{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с к 
 делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напре 
 потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и з 
ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три д 
а сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.< 
ом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф 
 а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће л 
ита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се 
лебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и  
ак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године,  
ојем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да 
е ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па  
! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{ 
се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџи 
времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бр 
? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно К 
Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је ба 
спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну  
 му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> 
и... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— 
омаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи 
, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако  
!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испр 
штајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес  
 да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко виде 
уће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима пар 
га, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојн 
ело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну 
за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле 
А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређе 
лији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засип 
нско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у  
си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а заш 
 Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, л 
додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, 
 ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, 
вршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си при 
 си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а и 
 да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си п 
нако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p 
идо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па  
 само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вреднос 
 — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и за 
дују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих  
пет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине з 
и!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S 
ачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S 
 капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од вр 
ске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као 
бацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међ 
> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа  
олом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убав 
! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S 
ече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања 
те, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко ... 
 седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пру 
рдарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па 
ијем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без 
а полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p> 
 померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господи 
 се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi> 
првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука 
{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти 
Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, ва 
зним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви  
 за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми как 
 оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S}  
<hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господи 
уј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p>  
а жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и  
 ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећем 
.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па  
них позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!) 
 стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А,  
а не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, им 
седниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки  
ју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене г 
 и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! 
инови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар час 
 бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као д 
авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се 
е опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Ци 
о, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и 
чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама  
 свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, 
о!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вин 
 једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— 
а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, п 
а овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли 
не Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Ф 
а и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек 
/p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе уз 
 <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побрати 
ушу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива  
па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од 
 кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако 
век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика 
 богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и  
и, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побрати 
ратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да  
је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, 
> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи д 
тиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље с 
дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат 
 зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, п 
њено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} 
ниш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се уд 
S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што р 
амести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше с 
а, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си  
зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору  
 да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господ 
 господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече м 
пу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: д 
тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, 
та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је дево 
 туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га с 
 ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам  
>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим 
а код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита  
о кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку д 
ели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, о 
 мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, го 
ти да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <di 
 Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што  
рзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала 
ед кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама с 
 и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{ 
 да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућ 
ка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па  
 ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, 
p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели п 
 њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак 
м кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све 
тисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте 
и ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча  
а сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек  
>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место  
азиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p 
p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало 
 већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p 
на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па не 
цају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други п 
 шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Мари 
Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар  
пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па  
{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И пис 
 је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелств 
о се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узаб 
ију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их  
 била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S}  
инчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногам 
урјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Кур 
ге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за свак 
но заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после  
 ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали п 
мет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} 
S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у ов 
ајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош 
рим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак,  
до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Б 
лча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ в 
ом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим 
е ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! ре 
ема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове 
ри Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S 
декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и д 
на, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује муст 
рчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз 
показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир  
узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно 
м <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обож 
 ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се,  
итујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како  
ше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат 
се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и 
рзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са жено 
е, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бу 
ја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на с 
ашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, 
кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да 
малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију  
дним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на 
, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек?  
Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по  
{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек 
И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан да 
 сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им п 
нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натр 
S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гл 
Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта на 
шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} 
 ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узе 
ца Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред не 
врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни сра 
} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то  
иродне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задрж 
о разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана 
и састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хај 
е мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ив 
 се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућ 
е у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домов 
удјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А п 
обар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног  
нам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за  
воја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, п 
ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А д 
у да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p>  
т; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, как 
 На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан бр 
чела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш т 
у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, д 
нт. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш 
у, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једн 
велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересан 
га од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да 
ст година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светоли 
 си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље  
е како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! 
видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за  
и и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес- 
оводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p> 
 ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп да 
ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вел 
 Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учов 
у, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.< 
 Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, го 
Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност. 
але у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, мо 
, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек 
то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш п 
рочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора з 
 га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, 
а.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на 
ље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p 
дан мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... п 
, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, п 
о, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општин 
станемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него  
дниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозн 
ако, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш 
ошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољ 
ио још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се 
да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако д 
 то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му 
о хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече См 
бориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич 
!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу 
што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се ње 
то на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— М 
<p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</ 
најеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, гос 
те, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{ 
 му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... в 
јње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивков 
а где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му на 
жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S 
але; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј 
је дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му  
овачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опе 
<hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и  
да се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, госпо 
ели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, нег 
, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма к 
 окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у ло 
тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осе 
ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече о 
{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, ј 
азност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и ј 
бу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести 
а шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, 
 баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један  
 кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима ј 
, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лу 
ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му 
о шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста  
 није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори кој 
то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више,  
деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, уве 
ратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи ман 
е! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко в 
нати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекос 
 доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па 
се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, к 
вије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пу 
а ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у к 
 ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> < 
и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући  
слав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} 
— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настав 
 и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час о 
ење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гост 
и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, реч 
у, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу 
 мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S 
ејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге н 
 кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћ 
 и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате 
х без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пуш 
 Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буд 
е: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и ј 
<pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква 
вати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих,  
е су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема н 
 — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјак 
е се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет п 
 да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија,  
морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што ниј 
ају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гар 
му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у с 
од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније 
Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа! 
о да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чис 
да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жа 
етати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба 
, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из моји 
е само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, ре 
</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја  
реседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог 
пудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дир 
е кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо 
жеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" 
ам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбару 
 истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мен 
 дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} 
ако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом к 
ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре 
, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додад 
зао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... 
а твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и жде 
S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јест 
ради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај  
 Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те м 
 га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами ст 
а му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели г 
ме, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас доша 
меје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, н 
 вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од но 
ли Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и 
авикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и з 
у:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote>  
елу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! реч 
ну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестраг 
гње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} 
> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чк 
 почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печ 
ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се  
осподине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— 
нати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> 
...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви 
маћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад с 
 а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они. 
ојекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служ 
о авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једн 
="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Ни 
а, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p 
додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашав 
звол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, о 
 се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма  
стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци  
те ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! ре 
н није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви ! 
к, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још је 
рого и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће  
, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како х 
?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није мо 
ерује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Си 
ек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјек 
 дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре  
ле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> < 
че Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{ 
ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, ч 
а су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> < 
ију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па...  
<p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е,  
 долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле  
аш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, 
е’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ћ 
 реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристиј 
во! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, 
е вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Сму 
ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге н 
девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да вид 
за ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеј 
у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети пе 
ћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општин 
и их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друств 
... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викн 
<p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S}  
 њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче брко 
ућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} И 
недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва к 
видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још 
а се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171 
шао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S 
а удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту по 
а душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фиј 
ки за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Ка 
дна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, нећ 
 — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да и 
 Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S}  
ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а ски 
м; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поно 
 уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало. 
а; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алал 
н мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И о 
демо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашт 
редомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> 
иским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се  
, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете 
к’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом 
је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад 
, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко,  
драво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо 
и процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оно 
повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p 
ј имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ 
ote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њ 
е; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас  
ах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Ф 
ож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се 
</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Н 
спођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</ 
ова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели 
а Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се зауста 
а, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред  
е, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњ 
ао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, з 
ов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{ 
дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховим 
којучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Мног 
 (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен 
мо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То  
мо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко. 
из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно 
тиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече 
и требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, мо 
ола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, 
е слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замач 
а.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четир 
инка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> < 
е сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча ко 
сито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре 
? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за  
погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијо 
</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели 
} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан 
те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p 
га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали ци 
е тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме н 
.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је в 
 наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, он 
устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p 
 сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" 
 Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у 
вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, 
 <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, 
 ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша  
 се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и р 
ебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу  
еваш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> 
еди на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лак 
 је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели предс 
и се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p 
е, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да  
ш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде 
S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! в 
зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, же 
на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем 
 Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наре 
у, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обила 
т у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „п 
 /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од 
ве!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу 
ине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе са 
те, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се н 
у?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да ис 
 Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у су 
јак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком па 
уге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> 
оло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо с 
 Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што 
/p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вел 
и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S}  
:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг,  
 остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше та 
тидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} 
а се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гост 
т се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седи 
баце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив! 
.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади и 
ца од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Сму 
е твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> 
> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удов 
 један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су 
!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад  
ву... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у з 
утун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш  
p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој зб 
одине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ет 
 <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој 
терицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра заси 
; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, г 
— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збор 
бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а д 
вковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела 
 могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим 
</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли д 
} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с  
! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са  
о, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут 
ћ, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколиц 
е жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на 
тих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча 
и тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га  
о су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи  
/p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како вла 
опрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и 
 мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послу 
 се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо 
у, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем к 
т’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топ 
" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како 
господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први  
на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бид 
олазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробер 
97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину  
си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побр 
мо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без 
е ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни д 
жеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну 
црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чу 
 а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S}  
— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном 
едај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шеши 
 Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шеш 
Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S}  
Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p>  
о по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шеш 
ћи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра 
 Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре 
к не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини! 
 сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С  
 погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! ст 
 млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш,  
<p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— 
ектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> 
, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калч 
!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратим 
>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> 
е мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p 
м.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си 
ш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам 
а.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели 
Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђењ 
ло за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, м 
ој куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а  
 ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу д 
 се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрем 
Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце  
ко... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S 
 слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријол 
ко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> 
"171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — шт 
кад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим д 
а си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет се 
 ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од теб 
емој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти  
малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да  
 без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати,  
 <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствар 
еф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју 
Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги 
ст. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу 
он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, 
јем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> 
} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смеш 
какав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само ш 
 сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје. 
</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу  
 жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остат 
ину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, т 
аља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не  
едник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљиц 
јасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време  
е лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо 
 на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{ 
посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да пој 
ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул п 
те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> 
</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S}  
</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да 
 <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а 
ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету до 
главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није  
о си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели 
, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свр 
</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас сви 
 и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на 
им побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ 
</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га 
 што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да нећ 
ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код на 
а па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фами 
о желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Кур 
никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кре 
е! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д 
накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ет 
 радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не  
правим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за  
{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре  
>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.< 
 викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идем 
обратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца нем 
 Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>? 
 да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни  
S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха 
> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, 
 вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, го 
 у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке  
дна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од ј 
ако хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити кур 
 Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, нес 
памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш 
други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као он 
по.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? ве 
рипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се 
pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије 
p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курј 
надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, н 
, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опклади 
>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да руча 
спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали пи 
нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа 
од поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и з 
.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обич 
ебе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш ма 
 <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик ов 
таде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми д 
оспођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и дома 
м сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S}  
бу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казна 
о их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га 
Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не 
је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, ниј 
Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} 
 селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у ме 
молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, за 
ристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у ја 
а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да 
и... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најле 
 рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Ка 
 дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус,  
сти са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’ 
 Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, доб 
казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје! 
а га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бо 
јлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг,  
о дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме  
аре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их 
 морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујт 
.. <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми неш 
а да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је,  
Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’  
p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо,  
ке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, 
 пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му докт 
/p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша  
ога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попи 
 Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли д 
братиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели К 
 да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој  
а да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час р 
људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви ила 
е вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не куп 
е треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му 
вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је  
S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба 
уби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> < 
еје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се,  
д још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста т 
ају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... с 
 моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и  
 де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје н 
по бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно  
је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа 
е боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо т 
 јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четв 
влији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а по 
еофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијан 
менио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у 
 веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук  
уђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председн 
ина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мај 
и вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле шир 
 и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се кр 
и.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна 
тарац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> < 
 рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине —  
мо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај ду 
из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала 
чао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S}  
 сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ов 
ица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти 
и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као р 
вих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и 
едниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели предс 
ли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узв 
му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу 
85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— За 
 питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису 
/p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко г 
p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, мор 
 <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде 
 тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>—  
о коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у креве 
ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако с 
иде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ко 
одаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, он 
 урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петров 
.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Си 
ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том ј 
но је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов 
агателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! 
е.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски 
сти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво  
/p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да игр 
како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас 
Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! вик 
че, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкр 
а!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш,  
к сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу 
Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p> 
јанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} З 
ристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило м 
ачелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је п 
де у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а го 
ргла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на слав 
ужити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одигр 
и потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. наче 
ку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао 
!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си  
ти шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да см 
о да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не 
 кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да 
а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи  
 помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му с 
ога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна 
се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше 
ећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} В 
дине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша  
есне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен,  
оре, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено повере 
 <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуд 
 мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога  
 што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће  
!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! ве 
да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Т 
ељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Мил 
к у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећ 
ађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иск 
 је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Ф 
 да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ п 
 и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и п 
у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S}  
убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласо 
ође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четир 
 ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану прав 
 стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} 
>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, оти 
 његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео  
ек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, реч 
 полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата 
уфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну п 
е л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а 
ју и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан ста 
 момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до предс 
о већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потакв 
да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко д 
p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђ 
што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака,  
и.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко врем 
дало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да  
 се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не  
и без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{ 
најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— И 
а глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n= 
 с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и  
ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно паз 
 боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} З 
седаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и  
 како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да веру 
ао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка. 
аћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и к 
д је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутро 
ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за о 
о си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта,  
 нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни  
олико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу 
 ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак. 
 приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику ста 
 слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ам 
p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Мит 
рмално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{ 
о!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао д 
је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи 
 мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и н 
 окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је дост 
 сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и  
ј да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви  
 за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ај 
о је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега  
ек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна  
оје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално 
 засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} И 
 <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} 
Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом 
Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, госпо 
јте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{ 
изнати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не би 
/p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} 
јте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрп 
<hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе мн 
какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазво 
наест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе  
 Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не к 
дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, 
— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и  
{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да  
 нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и  
 и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и пр 
акосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до п 
ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли б 
може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд 
о може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашни 
 Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок,  
бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S}  
ном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S 
што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да оте 
о ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, 
ол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ј 
исам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, леж 
 умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али 
ија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година  
и јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни  
 и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и с 
 стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дан 
д куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрз 
врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотв 
га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају 
и Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог  
д’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, за 
никовица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар 
рпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после 
ину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="12 
еном СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напо 
се депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећ 
учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види  
у врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} До 
ак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће прич 
пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О вар 
не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесе 
 несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахн 
и из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда  
ута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседит 
нтом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштај 
цака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично 
 Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују св 
, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Ку 
ао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину 
права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они  
. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш,  
олако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметни 
орити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно и 
екну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе.. 
ор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице 
ш никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовре 
шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фење 
ф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто  
умим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се 
шли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски кол 
кола!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши с 
ао растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се  
tion" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријол 
мишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним  
у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје п 
иганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та  
да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих  
госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" />  
добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави. 
беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онд 
ста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p 
а донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, 
е беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о 
ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не  
 интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко 
... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, Сте 
и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам доб 
 скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Циг 
о није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је б 
ујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамб 
се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од све 
е новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапара 
ш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем ка 
 да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли 
ке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није  
зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе 
ко му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, бр 
ушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем  
 кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка  
у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други 
је бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није н 
 Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p>  
ко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за р 
а пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили 
аботисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме о 
чној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих к 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је д 
знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше 
... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредиш 
када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама 
по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећ 
дан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири з 
јци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, 
ели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, п 
 ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да  
што ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давањ 
слатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе са 
 Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Т 
} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-ч 
е појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, т 
вана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да пра 
има говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар већ 
ве славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па 
да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, 
у, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, 
тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева 
е.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А  
ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка 
ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу,  
м, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је,  
едо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар  
 Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашт 
> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пи 
је и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p> 
гне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Час 
за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ј 
S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је св 
 — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како  
вија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S 
е било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S}  
а сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихват 
енет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?! 
<p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p 
је што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама преми 
о, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калч 
p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је ! 
Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и би 
Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човец 
 лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај 
 ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, вид 
ако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо 
 за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона 
а ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} О 
, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све при 
изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како  
га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити ша 
 а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте,  
, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{ 
 женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом к 
да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао 
и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татк 
 ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се ба 
здахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, ш 
 тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјак 
ишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и п 
ad> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све 
а и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девоја 
олу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’  
p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама  
</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S}  
о без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан 
осте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на 
/p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вече 
редседник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да 
те, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, 
ј ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Пл 
 званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-И 
они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи 
па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша бра 
емо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p 
ема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечер 
идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p 
ти осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, 
ш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Ја 
 жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре  
ре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што м 
/p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курј 
раћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да  
вио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{ 
анијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољ 
жасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече мала 
{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даљ 
ем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а 
та будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочиш 
ан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и  
ош једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева  
те полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво  
у га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и 
{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад  
арите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p 
ш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи! 
о се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја то 
/p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд 
и приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин 
 ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по п 
 <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо 
“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} 
једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њег 
о клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде п 
реме што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа. 
p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад  
љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p 
тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’  
 мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре 
а га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <h 
 ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: ш 
треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с  
— Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да на 
 се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, 
ња види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна 
е ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> < 
 Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није у 
 а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја 
ане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћиц 
ар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим  
е данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и дол 
 би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и мес 
ј што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А по 
pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изглед 
м све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и ст 
{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ов 
обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чарш 
> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запи 
ђе и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то 
егда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И  
/p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А жив 
те ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, 
али по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали 
/p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S}  
} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита 
а да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем 
уд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Ка 
ли госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{ 
 далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете ви 
то је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће 
 вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте,  
му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — 
ије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко в 
 Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек на 
 пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S}  
.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" />  
бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{ 
 та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И  
 устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа 
памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча. 
е даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брис 
> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли  
 вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали  
е људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од  
је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е,  
с’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето до 
>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, 
лчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, 
ну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S}  
мо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и 
 адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећућ 
евету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава л 
амијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што 
 па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у дру 
лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу 
Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, 
 нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друст 
 Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" />  
тлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године  
лавеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није н 
ајубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу ме 
а себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа к 
уштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, 
ко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи д 
сподин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} К 
ту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па још 
де и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас 
ају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да 
 а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде 
азећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбир 
ирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће 
ди! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међ 
 јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче не 
то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком 
ву, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> 
оре, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време 
ија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборав 
како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да м 
ате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Т 
алча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај бару 
и се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг још 
е наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо дело 
се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и шт 
.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што т 
ју један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома,  
{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је 
о је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један  
таде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он 
 Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначе 
млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити  
} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Бољ 
утура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то р 
едног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S}  
е госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па са 
абе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму 
S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, 
 стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побр 
 обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако 
 је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави до 
{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Да 
 <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старинск 
скога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ћ 
није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло с 
акопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није у 
 да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја. 
 а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га 
 — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, 
p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{ 
асте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> 
урини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде  
стави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.< 
езе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја  
риседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради т 
иче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вин 
в, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући 
у од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чарш 
аћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често ч 
дур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке 
ајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, как 
 на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на  
ом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и 
овирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и 
о стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је јед 
а, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, п 
шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога  
 да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и  
{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па 
а гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, зна 
лепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто  
ше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, 
могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно,  
гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и по 
било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање инти 
нских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак  
н диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да састав 
ућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млог 
 чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислић 
, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да 
, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Б 
пођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да 
.{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми 
емо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окр 
 па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну К 
 некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се дома 
то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Госп 
ч да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курта 
па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га и 
ур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помог 
и дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје п 
а, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S}  
 и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n=" 
 Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас мо 
м се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже м 
 испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле,  
да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{ 
смо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ 
 таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала!  
анеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од 
се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, 
апа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нек 
’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> 
ле теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! 
 рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ 
ко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па посл 
ксик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео.. 
сиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био 
ваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу! 
то видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S}  
Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра  
оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропад 
д ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију 
Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, 
диш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Р 
 да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги  
b n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче,  
е, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам ра 
е да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и не 
ч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, по 
рков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка сл 
> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу  
ну?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад о 
 а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писује 
флера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако каж 
тазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дан 
да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Ф 
држа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га в 
 велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио  
бини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а ни 
се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај свак 
тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право та 
азни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... јед 
ди, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p 
нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од  
и познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} 
А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он 
ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неј 
 — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без  
на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја раб 
удо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и  
, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, а 
ити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</ 
Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не 
ји побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друств 
што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S}  
ећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча 
, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим ил 
 среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги 
 да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кард 
p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и позд 
друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данц 
</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како  
 послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни п 
, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги  
Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S}  
 авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Б 
да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па приф 
вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А 
дет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>—  
амо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас они 
фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећ 
ш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет тако 
ика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ћ 
акој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће;  
тан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он  
а га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да 
атиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ст 
лча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви т 
 што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А  
, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек  
, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, 
аг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? зап 
у отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за  
брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узе 
лого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си  
окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте< 
{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се  
амо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки бол 
оже!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, 
 образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, 
ућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг  
те јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, нада 
у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димов 
а кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по  
ече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— 
н слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама  
, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за 
пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се  
а да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учил 
: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да по 
" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, 
ју, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не п 
в побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!)  
аш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге 
 Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за  
{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и м 
ал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да праји 
</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је  
бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Си 
и адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги  
оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет  
м помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — 
 саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си  
 не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— А 
{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танки 
 срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такв 
човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си пог 
за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем  
сли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S 
што, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти 
0" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен 
 онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од  
је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у 
ам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путн 
, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, 
“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, вик 
 рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фа 
ата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си до 
аздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како  
гу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па пот 
смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S 
е руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта каже 
д овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже;  
.. ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо  
 — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прели 
 како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А 
аве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама 
ђем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до т 
о; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за 
, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а 
то смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од ста 
, па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг п 
не.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас  
и идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок 
 си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да  
pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} 
ошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује  
, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива 
ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено 
ујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јова 
што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење 
S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. ш 
>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то 
!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава. 
чики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За сва 
ју, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо  
ек.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски  
!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, ка 
рећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти  
алча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће тр 
авиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на сла 
да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала 
/p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да 
тајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а зат 
} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ва 
 како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појењ 
а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу 
мује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она,  
раци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да  
 ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и 
 Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на  
ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Бата 
џија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за  
то је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како  
усте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па 
е послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) пот 
Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу 
а, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> 
и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песниц 
p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кул 
седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да 
аво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за поз 
је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг  
ају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој 
олицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу... 
си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ак 
ћи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p 
-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани уму 
моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да  
м, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече 
 да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше к 
> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди о 
— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мр 
Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко до 
нусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево  
е, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и о 
во.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар м 
ж, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Гос 
потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану 
о ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> < 
ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи 
, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још б 
кир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке  
ли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је ово 
</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати —  
l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</ 
чине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <!-- </div> 
ога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест  
.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише з 
жу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, но 
} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурун 
ну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако.. 
тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов с 
д запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овиј 
иште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирет 
 не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито 
омаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је  
 је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си 
ва за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може 
, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако  
и вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише изв 
ту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а та 
та, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној так 
l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На 
урчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино 
с један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви 
имају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p 
е горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Так 
бе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне  
ед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурли 
.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p>  
из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав  
 А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују 
ер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S 
тити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S 
е очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и н 
 послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише,  
, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. < 
Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње вре 
зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l 
<p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p 
подин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали з 
Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па ве 
а си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.< 
 разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S 
м си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро 
„Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свир 
е шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекоју 
ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо др 
 да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако к 
ча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам  
! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из кућ 
Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено  
ја доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море 
и бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курја 
“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагу 
p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l> 
>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да  
ти и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>—  
овека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим  
тиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и др 
нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, поб 
едима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још  
е, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају ку 
 се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} П 
е и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да батали 
в-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је  
</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите 
 је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још 
аћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али ј 
же испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S 
у, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљу 
удорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела... 
не долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке др 
о је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си 
али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличн 
; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим  
 си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше,  
цају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Доб 
Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-д 
.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Ми 
ке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да с 
м, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин 
 Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг  
т пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на мин 
уче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е,  
том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармонич 
био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је  
опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чап 
е добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад  
и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више д 
гризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана кр 
ујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте 
ћи од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опе 
ан био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А т 
само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S 
ање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра 
а? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде  
још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дан 
Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи 
и сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да о 
 сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Ми 
алим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S 
у је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас треб 
к брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-вета 
недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко 
ком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја,  
 ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су 
к, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више 
а стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак б 
уј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја 
алча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство д 
 је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} 
ио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али 
оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и о 
. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта 
вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то инт 
вем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? 
само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Мар 
 не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше  
, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад ј 
били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова  
 избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и препод 
</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га о 
ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и п 
 види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво 
жни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— 
приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показуј 
168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти  
 долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, бра 
а, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је 
ње!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем о 
ти.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пит 
ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се же 
п онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на  
 тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читат 
 с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се н 
ла, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао 
ибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе,  
ред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли леп 
чима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она с 
, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, 
а и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи,  
су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и  
 једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ 
Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као д 
о пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази 
аквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој р 
некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба,  
ече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еми 
зи тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S 
и штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ов 
ољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено. 
аројко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево и 
, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море,  
а увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад б 
Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S}  
 њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; н 
авање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе  
н.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка  
ник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави  
 добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижов 
и за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нер 
промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у 
ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одб 
у војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комор 
нину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим 
чка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и ша 
ање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно п 
очешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шеши 
S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекн 
ако одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да уде 
Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лет 
ни га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Ча 
о сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Цигани 
пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно. 
 човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S 
браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, ком 
вно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже д 
ијола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада м 
> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукни 
у у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено 
-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је  
бра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му  
је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир тре 
ији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{ 
овор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне 
ам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И глав 
етути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се ме 
>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три 
Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Де 
/p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, 
и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гро 
</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>О 
о неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, поза 
а од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом припо 
споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу п 
 цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да  
е даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду каракт 
окта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се 
њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете  
 Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита пр 
, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг 
љен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није 
ико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао 
прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урла 
!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру в 
еница.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p 
 поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грд 
а ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да 
лчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb 
 Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море,  
час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој с 
у почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу 
кочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте т 
 женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбри 
 није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивал 
е се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис т 
е, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорга 
> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да каж 
учају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомер 
ни, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће 
Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја б 
!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S 
 време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и ниг 
о без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, 
х да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S 
Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дан 
љубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он ј 
е се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шал 
 у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да 
е!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми д 
Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па с 
давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И још 
имних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и 
то ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку 
и га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада ч 
е пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је се 
ови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог 
 саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, 
е, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и  
ке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојо 
, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шуб 
 обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко зад 
д, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јар 
а појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и п 
 Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мара 
 отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добит 
слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ст 
ремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господ 
Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели  
осле пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер  
 па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадош 
да: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а о 
а билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигн 
{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и з 
ром, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џ 
обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А 
чуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његово 
ете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама  
 у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и 
 онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад 
Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај мато 
је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли зна 
 се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председников 
рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече 
идо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: 
и, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и јед 
еда низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— 
у несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! ве 
о је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис та 
осао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су,  
 код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на ст 
е, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки,  
а, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги в 
 дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и реч 
дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су так 
нем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да  
о ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Удари 
="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доб 
 и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там то 
риво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111"  
и гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамс 
 кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утеп 
— да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Буг 
амо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја 
 ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заварав 
е Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да  
ни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да ј 
ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, 
> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да стан 
 и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знал 
о сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја не 
кине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума б 
зелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога 
> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па 
свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се 
 можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“ 
не!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели пред 
и па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за  
е, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} 
годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште 
како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. 
е ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја б 
то гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S}  
еће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу к 
се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању 
таро, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли ш 
 А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што б 
> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама с 
’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> 
а тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка  
 (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се маш 
послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатог 
ћута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> < 
овица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове мо 
> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какв 
 је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зеј 
 у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи час 
ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb  
 јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та  
вут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што  
љачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и  
ки, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет! 
епшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега  
оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и т 
а видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за такс 
, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S}  
 главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинс 
ко онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, 
ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку ка 
 света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини н 
е ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекне 
читао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Ње 
е почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку 
те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се 
 јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању 
рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час реко 
и.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се 
 сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жа 
 славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о  
и реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум 
прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Си 
седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, 
p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} 
!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> 
чем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, 
ут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или п 
 су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и г 
ој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у К 
се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како К 
о ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Куз 
н.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао с 
 ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резил 
 врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један ч 
наФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да  
-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па зад 
иде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућа 
 ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди 
<p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p>  
неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо  
 Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му  
овољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се И 
очи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: 
еше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се б 
ше се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајто 
еме последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се 
позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим. 
ао и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зат 
 (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које  
ме, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си сед 
 да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хла 
 волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже  
— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива т 
то ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’  
о у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па 
кви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни да 
гледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година 
етрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду наме 
урјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вр 
/p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>—  
 И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео ј 
азити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај 
рдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— 
 <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се 
се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту 
{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.< 
још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви 
и онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом 
лицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, баја 
вол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре  
тивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалит 
ким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијо 
јатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу). 
.</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, госп 
ли онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам  
, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, гос 
 <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> < 
а јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферант 
адном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</ 
дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно 
оследњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циган 
огуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, бра 
 чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко 
рко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом 
кише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно 
е:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања 
госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Све 
 /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да по 
> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћу 
а, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физик 
 ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја! 
 Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај 
ро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причањ 
 увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још че 
а имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S 
м ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад сасл 
/> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, 
 не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не мог 
, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога д 
ију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје  
вап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} 
 уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски 
9" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим  
ље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, л 
. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки 
копу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант,  
 Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију 
 све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гор 
ертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да 
аше и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и њег 
дан кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као д 
о.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује  
а славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме 
Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и  
 господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — уме 
он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина о 
газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањ 
<p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да н 
ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој  
ни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме. 
мо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место,  
е припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’т 
 и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе 
лужбе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти 
 уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за др 
о, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n=" 
вом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? за 
протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у  
атељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле  
анске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А  
— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, у 
све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писар 
ега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А чи 
дан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне  
чудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним ук 
.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.< 
нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Ис 
аља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“  
утра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре 
Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} С 
сле дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи  
ше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веров 
> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изр 
и се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{ 
е!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они 
сток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задев 
 него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том 
ветом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb  
 и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медец 
ође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога  
нути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за 
 што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало п 
 чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га из 
, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке г 
ио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди с 
кеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш  
кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бо 
атима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га пр 
ам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p 
 у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно ви 
<p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га  
гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневн 
то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане 
 да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о  
ви човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно  
ча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ам 
 кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Кап 
 не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће 
S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, 
 Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Бож 
 а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке 
 лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и 
 хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао  
дину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз ч 
савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — уч 
 Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па п 
омаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не з 
о! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје 
ј си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— П 
мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита  
!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога 
 даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Мор 
S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивк 
о не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се 
<p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{ 
ди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p> 
едседник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено 
о селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{ 
и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ет 
 не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко к 
аше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија п 
ар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! —  
рости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па к 
нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разоч 
сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година рав 
ба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ в 
 ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л 
ча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само м 
једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од он 
 Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Н 
> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А К 
 вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стар 
рјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде ми 
S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не позна 
кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трг 
а? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто  
 друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу  
а му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, 
своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се и 
, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне  
те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и 
ај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и  
наје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и п 
о њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па 
њак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу п 
то је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење 
алча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вик 
гмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџиј 
а и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па то 
ева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што каж 
{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко пол 
 <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са  
Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјад 
е, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а 
>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> 
тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89 
 мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал 
рује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да 
ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка мл 
вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је п 
е.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да с 
.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са 
м! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, 
> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пе 
мјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и дан 
лост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следоват 
— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb 
ас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња  
, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једно 
. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи. 
је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} К 
га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а  
 и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па с 
А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће  
ак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Н 
 имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запев 
прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис ка 
бићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо 
 бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па м 
аг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ј 
.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће 
еру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е к 
а жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p 
— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави виши 
г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} 
— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, г 
а набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога с 
ако ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти 
’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па  
аде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господи 
кашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један  
 ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам,  
избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зн 
ного је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш 
> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> < 
аник, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— З 
антелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима 
.. па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тиг 
 скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <p 
о је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А б 
ога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају 
рији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео 
па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Ми 
и и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се он 
мане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Раз 
ице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — 
</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећ 
о ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} 
— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} П 
/> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калч 
е; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у прил 
 пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</ 
ерује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те 
купио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам с 
те само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам го 
p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас леп 
гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз  
 и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само 
ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши с 
начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантс 
!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да 
Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p>  
b n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само ма 
ни, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамоти 
ав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло до 
е Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита  
Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, 
ад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> 
ј кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S}  
ослуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазн 
ута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње,  
свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним  
 га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држ 
дети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита  
ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мисли 
} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита  
им гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо,  
сподине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, 
ј преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђу 
 нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="14 
допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те м 
ет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и 
} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора 
поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници ка 
ога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-баши 
момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не  
ај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздис 
Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске  
еће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их 
више слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Мар 
навутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и 
 видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа  
дан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S 
нара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устим 
амо једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код на 
и на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са св 
вољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сах 
иганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Кал 
власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћо 
и чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та  
ав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па д 
те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, 
кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у  
ин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови 
обратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује  
лим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да да 
?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар 
 исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="1 
 није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашу 
не под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>С 
обинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се 
 о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат.  
, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, 
побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта 
 сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а 
боравиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански 
апаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; н 
S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.< 
в? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко вре 
/p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти,  
...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште п 
 фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и 
 дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш  
нате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија  
ину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изво 
ицира не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо н 
нога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад с 
уке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са  
бимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја?  
 бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, ост 
сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сир 
ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече,  
век.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама  
једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да 
же да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то кри 
ри пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Р 
глади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник  
ечено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрсти 
 <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет  
’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал 
 ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам дом 
ли Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг б 
дљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} З 
ча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p>  
 је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књ 
е треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „ 
деш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> нис 
.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник 
Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине 
?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како т 
и на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Ц 
 боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калаку 
погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је 
сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни 
 Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} 
ако, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете т 
p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако мож 
дине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} 
! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи,  
p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казн 
ао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’  
ица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу  
како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча 
веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседет 
 на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} 
 Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија 
а не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не позн 
/p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Ве 
 је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за 
!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} 
амти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге,  
 <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p>  
 па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S}  
ма, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је с 
, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S 
оји је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши! 
} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Ка 
о био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би преки 
да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократс 
д нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци 
Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нес 
и га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и понов 
 а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што р 
 <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— 
ко допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јошт 
на испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као  
адили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>—  
p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио 
ачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега 
ана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а простр 
садио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И о 
— Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; 
беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — мор 
>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е,  
чанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попи 
а четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и два 
ма ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајућ 
а га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито  
о је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице 
је знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао  
 почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста  
 добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, и 
 и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да  
овек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право о 
 — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} 
оћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — А 
 врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побра 
 и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки ш 
ољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад  
 плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па пос 
ча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство 
S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој т 
више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим. 
.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет 
раји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном во 
могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неу 
ој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш тр 
ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети з 
окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море 
лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, 
и, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, 
Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, г 
 пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ив 
очи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-д 
 име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А кој 
 с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви 
а дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је изд 
аро више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пу 
 Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о  
урбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било к 
а ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао к 
е, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрм 
учивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ н 
дведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га св 
 на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> < 
ј концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико 
 Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, 
а правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на 
 пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи к 
ога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађ 
а си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дул 
Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, бе 
ругу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе  
ник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам  
ма дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овим 
Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> < 
о! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар с 
ки образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја. 
у други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узне 
{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај тво 
боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на у 
читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Циг 
 селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па  
цето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики! 
о су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p>  
е.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га биј 
>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију н 
шао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га ј 
т, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, 
да читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</ 
м и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди 
о једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас  
иметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и о 
их и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећу 
Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један 
о сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћ 
’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p 
е и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а ка 
захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>—  
p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју ј 
слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крад 
о ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слу 
 од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донеси 
не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виног 
шија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имаше 
 просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Ка 
а, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сва 
 крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласн 
{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муште 
ових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досади 
!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по каф 
шиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак н 
еседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш 
и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које з 
е, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из п 
а.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га См 
p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању 
кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна  
му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> < 
сле је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се ви 
м ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја с 
едног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу про 
ле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ћ 
 и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли 
 човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> < 
беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначе 
 казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>—  
<p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта с 
 у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у ла 
 је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њи 
.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинам 
јн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код свој 
и код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући 
 жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p> 
чињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да ба 
и, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, оста 
 тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара 
први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад...  
кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба  
и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро  
де Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги 
толика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Пла 
е, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S 
о искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ће 
дан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S 
елник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, са 
ављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да сврати 
м признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и н 
ли неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад тре 
 већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удо 
ку и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико  
о, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богода 
Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па он 
 <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ам 
казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћири 
 ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а  
ек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, п 
 ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћоп 
ијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што слави 
ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева  
 он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ет 
!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цига 
и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли! 
...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају 
оре, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пуш 
 премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа 
еш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме куртал 
 дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напу 
пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми 
викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, 
сподине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пил 
ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једн 
в доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да 
вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика. 
ште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме  
ројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за о 
 да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће 
ише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па иска 
 мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S 
а?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па 
ан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар 
игана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише 
 n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па с 
ко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вел 
ебеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овиј 
не, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште  
рећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим јед 
ез татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како ј 
 ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође. 
иш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фир 
 — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене  
са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-ч 
а питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па 
оје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање. 
" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јо 
— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, госп 
гњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?< 
 окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин 
татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем све 
а.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги п 
натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи у 
ијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— 
е те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и дод 
адију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за 
!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у 
ајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па 
а рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и  
ква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче н 
пају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збо 
последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један 
би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па и 
 казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти  
ли Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циган 
ста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А к 
давде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Т 
аваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се наму 
p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће 
ави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево 
јци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми  
 задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да г 
ам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и 
не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> 
одатке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за м 
 три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој мој 
бија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{ 
еци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги 
и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па 
те кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим 
ик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пу 
 или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него  
не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп  
но!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћ 
писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> 
свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p 
али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам  
 и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци 
: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>—  
између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака бе 
та враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, к 
ml:id="SRP18950_C1"> <pb n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-дв 
:id="SRP18950_C4"> <pb n="161" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу  
l:id="SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, 
:id="SRP18950_C5"> <pb n="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога в 
l:id="SRP18950_C3"> <pb n="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, так 
 га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко  
, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равн 
огледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане  
шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ум 
и наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио гла 
олте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није  
о вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега  
ам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S 
ин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ п 
риви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} А 
 силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у с 
р, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које пом 
ко пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте 
 Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} 
о једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка 
усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у сев 
ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де  
 покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ов 
 <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све пола 
а опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, ј 
не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поме 
уни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да  
мо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! —  
омад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p>  
 име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га оном 
>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре  
ом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине  
 да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S}  
абивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p 
ше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p 
 заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је  
 поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>—  
е.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његов 
е један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте гл 
ђе, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим 
и ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како с 
 је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке о 
сера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствар 
 свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, ка 
, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себ 
исац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац  
 там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време 
 купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас је 
 овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахат 
ани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш с 
има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? 
та и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, д 
еси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо ма 
 дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се тури 
ог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један 
 татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви посл 
он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то 
</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну стр 
огледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, ал 
{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак 
и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" 
бес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> 
 ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало  
— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар  
 бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешт 
х мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски в 
о.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори 
па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, 
и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:< 
увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак М 
још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено п 
сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</h 
</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од м 
ев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже:  
то зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! р 
 Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна д 
скусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пр 
{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две з 
p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би пр 
и, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то т 
 ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{ 
за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“  
лаву да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза нек 
есте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну с 
ут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала  
и г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио 
 чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Нико 
трашним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и  
а се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај преки 
дам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја  
издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло,  
ија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О 
дном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника  
 тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од  
 куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Неса 
шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — та 
? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди и 
 јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пит 
то рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога  
та г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивк 
па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p>  
 такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво 
ву у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; се 
на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити 
</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли  
а пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва 
е дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а  
 вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско 
 опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све 
еће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги  
чно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као 
ардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продуж 
седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и на 
селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како  
ико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке м 
p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела 
о где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наш 
упи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, 
хватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема 
 Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берб 
ах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" 
ор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече пре 
. и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и п 
, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p 
о! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш  
е по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.< 
аре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа ш 
е гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти,  
...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и ова 
малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S}  
а бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре  
и ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>—  
>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па 
, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј н 
 нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накаш 
о, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е п 
редседник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обеше 
} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа двор 
е то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n= 
евтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам  
l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји 
е, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче 
 А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега 
, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све  
на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно ма 
то поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојн 
, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танк 
е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо  
нка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да 
војка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— 
} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! ( 
ћином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је так 
роз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на ју 
тао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па 
је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да п 
па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се с 
воју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују 
ој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— 
шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и д 
ољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не пој 
 домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што н 
 да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу 
n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се мл 
како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па 
стаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је 
ругог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пит 
иче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није 
ме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за 
х прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?< 
 Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p>  
а ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била сл 
е би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише и 
влађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако 
итерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни  
ја, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз 
већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ов 
. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад с 
м!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија о 
, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим,  
г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју  
што у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само  
а оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а  
 обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци 
е, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми још 
већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.< 
ојење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махн 
да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каж 
 рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни .. 
. каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да  
мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.< 
 ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не  
 си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да  
 ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла 
о каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се ле 
више, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на ме 
ишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је цел 
ју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> < 
 Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и  
из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одма 
 на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су  
нио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги 
олемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послу 
ије ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Мар 
 меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не  
без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курја 
ба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нит 
а договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на л 
 свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави 
<p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја мо 
 живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...< 
 још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро срп 
а необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим  
не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам 
дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, 
је га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — та 
ком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она п 
има, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S}  
тки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; ни 
а „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак 
му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на п 
 преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зу 
..{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде  
е-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па,  
па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу 
ама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап 
 ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се р 
ћна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог 
има, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста 
алонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је 
 и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на  
Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право вел 
’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} М 
и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па о 
а бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико  
е поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито 
већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прек 
 тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али шт 
ро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године 
енама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је 
о да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како 
а.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио ј 
иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело 
ребе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем. 
Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, нам 
дно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је присе 
евојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмир 
ећ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и 
кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне 
1" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћуј 
ве га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је да 
ење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му 
.</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> 
нога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здрав 
{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, ш 
и му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Н 
ују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море 
. не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвоји 
о селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, 
гај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога  
послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге по 
 баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>С 
 и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не мо 
 лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми  
зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми 
ве Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} И 
ави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочи 
а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксу 
едседник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе 
/p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате 
,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут изл 
и?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро о 
 процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, ре 
оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S 
енце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, призн 
Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на ов 
ите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да од 
ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко  
кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, шт 
и срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— М 
, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — доб 
епо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са жено 
 смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве  
 то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир 
па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и п 
Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потрај 
оћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћ 
очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле 
И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је 
рмала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најп 
вом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</ 
глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под 
<l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сик 
веде; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад про 
горке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоск 
рамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А те 
S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана,  
влију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или ј 
у и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели предсе 
ају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p> 
 и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће  
озност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна б 
горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му у 
ћу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је сл 
де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па к 
{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем  
кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека с 
="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фами 
ти главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу  
зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше 
станем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем 
ћу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, д 
ство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p>  
панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жерав 
p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курј 
ма лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То 
умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и з 
иш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за  
ал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми  
и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ 
 </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А  
ши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј  
p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p 
оби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гард 
} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми ви 
 Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево  
у ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели И 
ше мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перч 
 И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам о 
 од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње п 
јлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па  
рсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{ 
ји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — до 
већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта с 
один - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пр 
га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш туту 
еком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. М 
, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не ве 
/p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} А 
оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, 
 званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? реч 
> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас д 
гаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г 
но, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари;  
</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си ј 
а председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону стра 
осте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а  
седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не мо 
маћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште! 
> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а т 
н?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу з 
{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за он 
 приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос 
, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина 
 сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> 
тепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који  
p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, св 
 много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бру 
 Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} И 
е био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јол 
а часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Др 
 зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— 
оседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг п 
ило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога 
ас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ј 
 гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече ч 
и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на г 
га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе  
дној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране к 
угим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватов 
од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија,  
но.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча  
 пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти 
з њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само једа 
 ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг о 
чену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како  
 <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, 
ет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и д 
 Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За  
еш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право,  
 ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, већ 
а.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам  
, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одов 
 си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат 
апита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, м 
прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка  
а? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога 
а кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште им 
’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска 
 јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p 
к.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „З 
.. и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мај 
ем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, д 
 не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за  
а за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто 
!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, т 
 је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо  
 Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели  
њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, в 
дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник 
и доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} 
p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек 
навам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће 
ожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И 
у и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па 
, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпој 
p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери т 
де?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу  
пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа не 
ес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Д 
гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ов 
ерек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> < 
 шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам н 
ри сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} 
омогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, п 
ари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је 
оште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми 
...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил 
ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви о 
њеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо  
 убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад ка 
еко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети 
уди лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не 
ујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p 
како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Кал 
ку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Ов 
улум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p> 
— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће не 
ено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</ 
 за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми 
ладици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, 
књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p> 
наницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола пл 
љу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати 
е коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко,  
 сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја зако 
ад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’  
ој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, 
 <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</ 
омаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама 
зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећал 
 фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?! 
а који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та  
 била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја 
 та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да 
 баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни  
. срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, при 
 ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и  
p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите 
ене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ д 
ез свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто  
веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како  
ко лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш мо 
 око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си приле 
ајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па 
и прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’... 
 таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— 
S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— 
Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћи 
 Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, ве 
и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у 
 /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио к 
ема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столи 
о, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте  
? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од в 
о ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а чове 
ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем,  
е брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседн 
отле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су л 
и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како 
ужи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то рад 
<p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања  
S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост. 
но се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче ос 
{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} З 
некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" 
, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p 
ен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје 
S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу 
ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја бер 
, па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> 
и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва  
ли.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење п 
ко сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махн 
, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим 
 мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не у 
ио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све  
="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало  
ензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вел 
и пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад ч 
 фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко  
>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођ 
есте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>—  
и.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немам 
 <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова с 
тњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знат 
</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, 
то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај  
неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb 
ријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуб 
ли домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S 
ле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? реч 
аборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље;  
 Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а  
а прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу 
е.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша ј 
кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј —  
сподин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је д 
зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе 
да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љ 
јма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу. 
на прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај  
 <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изр 
ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече гос 
 да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Г 
 између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децо 
омоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и  
ања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески п 
е Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски  
 срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо  
ћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу н 
те до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто г 
 крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету,  
ати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> 
, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику 
одгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ 
Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивш 
о све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средс 
 госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и 
овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госп 
те, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и 
ти — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиш 
м тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде ве 
n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, 
ле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му  
спођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћи 
и и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо 
ака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за 
 десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена н 
 доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко 
p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби 
дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстит 
че, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{ 
баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те 
 море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и 
е Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек 
на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених ц 
тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века 
имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинс 
а шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер з 
чета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошл 
 зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека 
сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или ви 
иром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се по 
 и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море,  
олиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му 
 ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све сто 
о ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па  
> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне 
аши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S}  
pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а См 
есе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, пе 
ирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се 
ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Мо 
> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да 
/p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} До 
/p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г.  
влиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправнос 
мпа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћ 
 дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде  
 да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом 
 врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке с 
, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Ула 
диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, не 
о јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове слу 
/p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море 
рглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље 
 се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумов 
е, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! 
} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и п 
чи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав,  
а.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај 
S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек једа 
у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун,  
г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио ду 
и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и 
коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством 
у не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће 
веци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опа 
олико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш  
 тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам с 
ебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело  
 гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају н 
 заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>—  
забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата  
купљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календ 
визиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па 
е и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна 
апија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и 
 домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао 
 пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и 
ј жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и до 
јн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко !  
/p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше  
е онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогн 
> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Циг 
ине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Бата 
каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал та 
а Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост м 
, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по  
ву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не број 
у ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али  
еее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не п 
с’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништ 
вија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред  
не т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Тур 
-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде  
пет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него  
ава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оста 
 си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на 
и у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдес 
ст; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци 
p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И  
.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му 
! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изн 
 вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свет 
е с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (К 
 <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија  
си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован чов 
а начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ло 
г Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по  
еним рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке 
е беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем  
 кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке 
упаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звон 
реми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећ 
својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се из 
дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А од 
заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џ 
ља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с н 
ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а г 
 ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој де 
ешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљ 
S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> < 
нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица 
ро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p> 
p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич 
а Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и ст 
Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе д 
 — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги  
ога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S 
рецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих п 
! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, г 
p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, нег 
вали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сео 
>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Шт 
 у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки  
 <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l>  
А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да  
таква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш 
ам’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво поје 
есче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>И 
тла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци с 
e> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд н 
када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракит 
<p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин изм 
одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да 
тела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су ос 
Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причек 
мам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, 
снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на 
а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи по 
њава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— 
ш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово 
<p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје п 
су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услу 
омо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Д 
што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и  
е ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг 
 рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задр 
о је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је г 
че па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовр 
иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не 
 како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана му 
56" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на не 
е.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Как 
Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећниј 
ре! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p 
 ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светис 
о једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бист 
који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> 
ћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели  
и још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што с 
ади овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{ 
 саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, 
како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за д 
па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту с 
о и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на дол 
фт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па  
 неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше)  
лада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет 
и је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми има 
рати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па ж 
кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и п 
лис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си 
ви пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накр 
на како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, 
ш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, нем 
b n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се  
оре!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, бере 
 тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти 
те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — 
 домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за уд 
м си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине 
.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, збор 
урјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Рак 
ом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не доче 
 кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чува 
ерем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из буна 
— казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и 
ри; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си иде 
едан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</ 
је јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не 
у купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од му 
вко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>—  
екнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како са 
 керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} 
вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не брине 
к, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседн 
си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па 
 А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, 
 гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ!  
ва работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, д 
омак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу 
аг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ 
ва јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} 
, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... к 
 Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше јед 
, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не 
е?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти о 
г, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), он 
ва Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена к 
 у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви ка 
 се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си 
што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју н 
Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што 
 среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си 
накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каска 
стаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак ш 
м.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка г 
е остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу 
Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође  
братими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене  
 чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, 
полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво зна 
неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за ме 
 мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојче 
јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш как 
не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</ 
з лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да  
баво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и  
им својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оно 
 чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше 
p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора си 
 тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> 
ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас 
 му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, 
н ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко мло 
ам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши с 
 Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да с 
бе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар т 
ва стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А 
амћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецн 
 па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’;  
белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућ 
?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује ло 
оћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева  
ка.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ак 
 од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p> 
ако саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антери 
ако, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде;  
 за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџ 
лем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јо 
м јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антик 
па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" 
 људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> 
има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од р 
 долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{ 
бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да  
з њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да  
’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давањ 
м, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско 
} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те 
у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво 
 лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше.. 
гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па т 
асто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас 
ди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чиз 
очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не с 
 може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па  
" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па зако 
чо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му с 
>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> < 
а, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави раз 
 ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за п 
неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако п 
 не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море,  
иса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, ш 
о авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела доне 
, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица 
њу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> 
 и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-чов 
?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега... 
рганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема н 
док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудноват 
ам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо. 
 га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фанта 
вањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лиц 
 и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, 
Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си 
’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па 
а! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непозна 
се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.< 
на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им 
лонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ип 
старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и  
рало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј ( 
и, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске т 
 беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на по 
“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ип 
било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обр 
ребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Гос 
ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па  
ам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и 
 столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћем 
па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, мло 
> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш  
ше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... д 
ј и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! п 
доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си 
 жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и за 
га, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с  
А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш п 
е свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви 
мтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на  
 Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p> 
ожи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> 
ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до  
к, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и 
 се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре то 
е изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто. 
ани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ ј 
као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напомене 
Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} 
а немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас ти 
— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ни 
шао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без  
ве се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то пр 
S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко 
> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко м 
о, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> 
лажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После ово 
{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погин 
ава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике,  
тиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чуј 
ош остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} 
напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је  
сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демо 
!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седа 
уштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па 
бори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу  
не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, ка 
ерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p> 
а. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да с 
 моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац ова 
коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да  
 сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p 
чим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фал 
ив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да м 
и колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него 
ав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарс 
..{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигуриран 
мо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> < 
<pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јо 
гу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па 
тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да 
гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели  
ајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’  
г видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де,  
к, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и п 
 саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! .. 
ек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, мо 
ао пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, шт 
ће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несре 
<p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} 
ек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се 
</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој 
 Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, 
о, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — и 
 антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо 
а, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило  
ече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, марша 
краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, о 
 Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ  
„Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, 
ам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па 
оже за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ в 
 наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који 
о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин < 
си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и поле 
 и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Р 
ајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „ 
 први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће промени 
 ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, б 
аквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изл 
ну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p>  
како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пил 
За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, 
ле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Влад 
!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласо 
ће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја 
 га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд 
нија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па ка 
 публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Ч 
 Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појм 
ао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у једа 
о нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А 
ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћ 
.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, 
оли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може д 
к.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо јед 
е чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагурид 
ча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој так 
 Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим т 
нем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све  
то кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „З 
 гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</ 
 дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чу 
оле и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за ме 
саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S 
{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад п 
ш 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то н 
Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и раду 
аш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у 
— Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — 
атко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S}  
ји се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако 
у, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају,  
уда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе 
 је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту 
, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb 
 силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с 
на, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, вер 
, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за оно 
а данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} 
.{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очим 
ви, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође 
а бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</ 
ме (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као 
А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред 
 је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивн 
е. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, а 
екинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, 
.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <p 
ебе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели 
! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој вика 
а-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где 
ечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> 
 своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, 
ао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Мар 
зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки. 
с ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена ц 
кам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не позн 
 заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћи 
да ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године 
раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га 
немо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на  
ри дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта  
 вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, раз 
моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену  
љења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу пе 
 то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадал 
а буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се 
 чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и  
 за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, о 
у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш  
ом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господин 
..{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да  
>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му 
>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> 
, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензио 
чем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га 
за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни с 
ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се  
 се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо 
 заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{ 
а.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и  
Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p> 
па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању 
е оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће  
лча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> < 
ена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечк 
тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S}  
то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да К 
о седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркацион 
па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљ 
 ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него до 
>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави! 
 тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш ун 
 Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ев 
ослуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гу 
ори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану 
одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се  
пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуд 
ка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаш 
пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, вид 
 ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник 
Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама там 
и млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, ц 
је ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој  
<p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо 
е се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сот 
 <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за те 
 је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече 
па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осе 
де зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште пого 
 хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} 
им из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чи 
из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, 
> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</h 
а овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и 
го једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} 
нако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли дово 
 смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хо 
човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола 
одине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; з 
а си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми  
тап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бо 
. гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на оч 
ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцк 
те, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си  
!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте  
 закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне 
 човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле С 
жиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! в 
 се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само шт 
осподине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у ра 
ла је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удови 
в</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи ка 
да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја уд 
обратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га 
 што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Од 
 уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас 
ак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још го 
ији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може. 
 видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S 
д.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, ко 
 што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!< 
а ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p> 
их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у к 
з дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то 
реломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избаци 
сан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели предсе 
еш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фан 
да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојче 
и па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће 
екџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; а 
ко.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господин 
е славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а нес 
и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" / 
еленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу гл 
 моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p 
то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведоч 
воју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — о 
аћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш. 
ите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... пр 
 приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’  
а Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, п 
в без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само  
 нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорган 
енут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли 
, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи 
но љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирк 
 <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио и 
 на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко  
ели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да пог 
} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причај 
 младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на мла 
ђен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за ина 
викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав. 
имо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно 
!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, вик 
 да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре  
ја у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} 
те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Жи 
, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена  
л, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> < 
де, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они  
ше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј зе 
p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па  
мо прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Доб 
лану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’  
?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевн 
 „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и п 
ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мук 
и Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Он 
 нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S}  
 ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на со 
?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си ок 
си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вел 
, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од ва 
ва погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем  
нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенад 
 се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, бере 
лош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени 
 овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћ 
едну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми при 
 сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли  
истијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што сл 
с туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекн 
<p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија 
S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће 
и, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру? 
саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју б 
аг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Ке 
 <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је  
ика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пу 
лиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе с 
игде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати  
е попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек 
ко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за мл 
Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја гос 
а овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто п 
ју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле  
имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а о 
 Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми  
изнати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико  
говачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете? 
ја и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече луп 
ук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пе 
ели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си  
едиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Позна 
, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, 
ко врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а 
Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати с 
, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто 
 архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи  
је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су  
све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, гос 
је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г 
иш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је 
муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, 
а је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слатк 
Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко 
 Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који про 
уго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав с 
 ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S 
Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку н 
 масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке та 
ући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калч 
ол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје  
>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хе 
 па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је сврш 
е тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји 
 чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће  
— гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И с 
е, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у  
лчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пља 
ник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши с 
ај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже г 
, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} 
х! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце,  
ато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је  
страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.< 
преко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у 
’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да буд 
 да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> 
— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих т 
ад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бе 
/p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас бе 
ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не за 
т од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, вика 
вац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Ка 
јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери  
ха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко,  
 први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и н 
уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отв 
оме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели  
;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Тв 
ше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{ 
 хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друств 
а му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му 
p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Кур 
и, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму,  
/p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући б 
—</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу 
на.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме зн 
pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је т 
оже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер,  
> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје мло 
си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се  
, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и пр 
} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ как 
} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је с 
да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти,  
 баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше  
се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{ 
ог стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски  
 како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек ј 
да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродн 
 Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диж 
>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нест 
 му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек п 
си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата  
 а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћа 
о је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напос 
 слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и по 
овима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и рав 
S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом 
у и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама 
ређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, б 
дан реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да 
 звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као ш 
ући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганско 
Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и б 
вко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не пита 
 <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате,  
з једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на  
кошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла 
од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, п 
такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима 
умена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фес 
еџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и 
к сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лу 
то ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така на 
 мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, 
авитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар 
и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја 
 је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има доба 
 ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n=" 
 јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуш 
 одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер 
тор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар т 
му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Д 
 да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пуст 
 је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да с 
госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, 
мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; 
ко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Са 
аву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Ц 
S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо н 
јеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од све 
а, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удав 
како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти у 
одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p>  
 да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка 
ам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у  
тнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море,  
, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду са 
анаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и кер 
исте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи 
о ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онд 
упе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју 
сет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете 
па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да 
арави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, нарав 
оја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко кри 
 <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му  
доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдр 
епше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно 
ад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је ст 
да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Рези 
сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев 
Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} 
е му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ла 
ко можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Ку 
Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p 
вко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ћ 
 не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче См 
о. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу,  
 се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Не 
 из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј 
ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује  
ђим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ зај 
био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, 
} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S 
— А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол  
, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, б 
те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица 
 си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и  
то, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се 
друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, 
што без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; 
чекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко шт 
ијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама дом 
а шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћ 
>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>—  
, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, б 
ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време биј 
оже и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има с 
 да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ 
 пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко зап 
ива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> < 
ле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да  
рицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову пата 
 казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{ 
p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</ 
да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј 
иш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо  
м их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још  
лидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и д 
} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки 
хата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и ко 
га Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и он 
о време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је ле 
Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— 
 се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут 
кам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене  
’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да ст 
за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и ј 
вден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! з 
!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви. 
 зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да  
 <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куч 
?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не треб 
 салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по ца 
не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем с 
 нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти плат 
колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Изво 
није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Ког 
ед кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће лас 
арање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S}  
> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин к 
олим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде пр 
 он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си  
ко у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто 
 ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за 
домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се чест 
како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо  
теринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна ка 
, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе 
ла, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашег 
ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да  
га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, та 
а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А ка 
 мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му т 
 ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... не 
ојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога 
 хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су м 
најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја  
знем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију отк 
 ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове припове 
 за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, 
 вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ 
 леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадес 
, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу с 
а.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побрати 
 је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, з 
Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам 
о се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек 
еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога м 
ко пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су м 
Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на м 
 <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис 
девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште по 
икам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се т 
А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом 
 пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа 
ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати. 
а!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присе 
ш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, н 
{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но р 
ки и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако зна 
ј кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, да 
је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га  
љско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} 
каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто мас 
шао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор  
{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>—  
жбе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био 
мо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’  
мати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места 
мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А тре 
>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче 
љ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панеги 
<p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас п 
 ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, 
азује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ 
и збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прила 
Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо 
-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p 
еси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно.. 
пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у ш 
доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прег 
а, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћ 
ле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле.  
 га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Куртали 
а ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви ре 
е тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу  
вима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед о 
де да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће бер 
! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си 
т немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас  
.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба нова 
ди мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправљ 
’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! 
, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71"  
 многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, 
омаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.< 
тапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ов 
пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три да 
 бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди  
</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил ч 
из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке д 
жен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се с 
цу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако л 
е просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки 
е, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганч 
 па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете 
ј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, реч 
 јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> 
p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву План 
 ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај не 
?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар г 
и!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање  
а Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори,  
ћу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш  
 Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама 
ју ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник са 
р за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од  
м, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да да 
видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко 
!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стеф 
ву, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и р 
кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p> 
о си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зе 
е.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па  
нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>—  
 ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече И 
 <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, 
ица Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира 
живи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још м 
ешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с 
и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{ 
 који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па  
ала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако  
за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх с 
чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не д 
маћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> < 
аког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда 
ви лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало ни 
 лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени уз 
о на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен 
— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра  
дваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, н 
аш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зо 
ис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је д 
к тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! р 
рамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, 
акве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловић 
очекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате  
аг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко са 
а га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упу 
злече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ б 
, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече К 
ена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! 
 Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога 
нем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{ 
тра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд 
подине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за 
, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашег 
, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! 
 кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узе 
о и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају г 
 бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак 
апази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, 
ести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то  
р пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јест 
ара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, исти 
давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала  
и жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што  
} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пуши 
и ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како  
се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слав 
се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А шт 
 је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето,  
водећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жал 
онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> 
умара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме с 
 поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му  
ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је 
 не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити,  
угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир мет 
 то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у  
оме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет 
тели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет  
!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} П 
е ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд с 
 гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу ч 
 ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Гос 
 могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас н 
че Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије 
 свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ћ 
S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Ку 
ко дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Поте 
те, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој ел 
овеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздиго 
пуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе,  
били кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљуј 
ик, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и 
е петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обо 
има лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да појед 
е поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, 
ије хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пушт 
ли тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко !  
л' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! реч 
исте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?! 
пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посл 
и од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Вра 
какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смисли 
 признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Бож 
кне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће м 
средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кро 
> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! 
 се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господ 
 него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао он 
служени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, ил 
S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук  
се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте 
те, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу 
е, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узн 
, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек 
апиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си  
што; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бун 
меје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило би 
и мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија 
братиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим ш 
не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испр 
а.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, 
} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курја 
век?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а св 
 и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — 
, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из б 
го срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а 
 зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господи 
е и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па вик 
у и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; пол 
 <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</ 
ре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај д 
а, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш  
има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будал 
ек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће 
...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо ко 
и дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално муст 
 <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па изба 
p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче стол 
— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пи 
ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здра 
т ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и 
и! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> 
саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, реч 
ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а зад 
{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, п 
 ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дођ 
и домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете н 
у знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— 
 — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?< 
/> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не квари 
.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се дев 
 до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ н 
те тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од ме 
ј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па  
?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамиј 
раво кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивк 
ова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, го 
кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, 
 бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калч 
дине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ д 
, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има  
 стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо врем 
тидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме кур 
ук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас ме 
о, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршиј 
Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, н 
 само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ран 
е; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и о 
ш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше дево 
 реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, 
сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас а 
ак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и  
аво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што 
е!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо  
<pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели 
а песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору,  
и славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} 
па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја дом 
главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке 
 ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и 
нтазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’  
о — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде 
теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај р 
ко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, п 
ићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат 
пи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што м 
 јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па д 
 тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p> 
p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањ 
је што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! 
се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пи 
ени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражиш 
жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не 
вање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је 
уги дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они н 
, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S 
ели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко 
осе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако од 
им јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на го 
ал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116 
скам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас 
н беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас 
} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пре 
 веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та 
<p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вин 
, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш 
 са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, 
е на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико  
дно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Б 
прати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да г 
 окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни 
 Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ак 
а.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и  
у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини  
, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најп 
ног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно забор 
околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагм 
последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и о 
ажити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div>  
 је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му вино 
 не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>—  
ме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био п 
само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде ма 
слешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А  
д кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од  
ство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче,  
нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти д 
b n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нис 
, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да доби 
њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли н 
ени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову к 
 ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спр 
рога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и зага 
 се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ни 
ести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет до 
ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p> 
а га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши с 
 у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пи 
а мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана,  
тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне уб 
 му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће с 
, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне 
зарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежење 
ијолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније 
бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, позна 
 треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да  
та ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, 
 ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли в 
урјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челеби 
 да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и т 
, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најле 
p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и о 
ко Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свири 
врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, в 
{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест  
н... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносит 
{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, 
 Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка 
да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко 
ска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, ст 
мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шар 
вари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја  
 који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак на 
 n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и г 
не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n=" 
а.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га  
е, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно треб 
Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога 
чеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик < 
Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет 
 ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, б 
ита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато  
 <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појет 
 тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вел 
нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу 
p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калч 
 збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е 
Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi 
ати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан  
вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p>  
 истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p 
их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а ш 
азначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правит 
шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p>  
азе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у д 
ти пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да 
нцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си  
Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину панду 
но друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намо 
ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите  
ела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова сла 
нај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема 
ву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p> 
ичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче  
уг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме,  
негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, д 
 тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, 
а; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао  
а ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су  
!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не 
 кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, госп 
 смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознат 
Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и 
ок само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред свак 
Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, о 
 господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно  
p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар  
е порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да 
инареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала  
 председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печ 
, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и  
Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а ј 
 друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да 
да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомисли 
Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па  
место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-И 
 Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, м 
Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па 
 једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем н 
е, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Кал 
ће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину  
ко селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Ка 
} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S 
ли новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се о 
како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте 
Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него  
када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог  
ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије 
то смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар поб 
!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>—  
једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и 
 тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако 
.</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p> 
о то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, з 
Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калч 
оро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Н 
тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађ 
чно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке  
 домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чу 
— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{ 
реће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући 
имски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају  
ости.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си ус 
 радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.< 
 што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него ка 
Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф 
мо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко 
а! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам з 
ад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А ве 
 несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми 
 трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да и 
 кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и 
рвима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и тур 
акав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому 
 А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, 
, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим чо 
е не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми  
паднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек 
а ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој  
кнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да иск 
нћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шал 
што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запи 
исује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабаје 
-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ голем 
штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће б 
и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти  
и остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’,  
био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не 
 Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћ 
'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек 
да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па  
е, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо 
по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калч 
 си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је 
: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви к 
/> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује: 
p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу ш 
а од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш 
ед ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— 
 бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S}  
ија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жу 
икну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, ре 
хвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг  
ио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза све 
у.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече 
најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб 
те отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петл 
еко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и го 
о око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто,  
турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Мож 
стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар  
вој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој 
> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје  
Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па не 
 лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. —  
гинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре,  
ва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу  
 не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да в 
 врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му 
{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све в 
 већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себ 
и кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, ово 
ватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови  
о сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И г 
="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> 
саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-х 
к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и на 
а се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно,  
и па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми п 
 ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из л 
ите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је 
вџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више наук 
бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па  
} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пуст 
обар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} К 
ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре в 
тка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг 
и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p> 
 хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Мо 
е како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска 
>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l> 
што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то нек 
иседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> < 
ла, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ет 
 пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал сед 
н остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S 
ивеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме 
даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебиј 
 до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да  
петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође  
.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и ос 
па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја  
 нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воден 
ут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера  
дамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста 
ло.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде 
 па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жи 
ок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко с 
меним за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} 
ајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се 
тати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад го 
т.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана ст 
лите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо 
о разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило. 
Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> 
 други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљено 
ат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се 
 камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S}  
овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће 
идосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и да 
 анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу  
чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Сла 
од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и 
а гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од 
 курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да м 
три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосн 
и најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне 
епо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава. 
екох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвц 
 отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака 
{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није позн 
ућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занем 
е тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење,  
то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око  
на и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам п 
а ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и г 
 Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну 
крете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је л 
пео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратим 
прике, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у < 
миле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ кол 
ш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25 
тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћи 
<p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у 
} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље р 
 стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте,  
 пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је по 
се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме  
 Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, мо 
и по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, ша 
а преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврн 
ни седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало посл 
д се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} А 
иму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре.  
 и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Ц 
е се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, веру 
претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријо 
пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање  
ране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане изв 
ђе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даљ 
тина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55 
еле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала  
добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! 
 разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш 
 Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како  
ој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Слав 
а честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и 
зи брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче де 
пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отв 
ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се  
ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели К 
 домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече!  
а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да 
ше кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из ко 
е ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и из 
ога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, 
емо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да 
поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господин 
де, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, 
ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју с 
 ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је ул 
гућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко и 
да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пу 
ерићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при в 
е уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћута 
</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред ку 
 јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пи 
ћи и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, 
“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због сл 
 А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p>  
сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов. 
то више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се ник 
а, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предме 
у прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... п 
 пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славс 
егрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија 
 вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу 
урјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, 
 да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби  
га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побрати 
ко рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад ми 
 га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухв 
 вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина 
у, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, ви 
па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле 
а дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде 
Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да т 
ао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а  
тима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш 
<p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си до 
оже, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако б 
 Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то  
теља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам  
начеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено ј 
лаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме д 
ан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостин 
ви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, з 
} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{ 
а слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни 
буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светислав 
и“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте 
ци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петл 
ни се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је  
 трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто,  
оћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу,  
е деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — 
сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да би 
 почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може 
који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио 
г тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да  
ледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Је 
{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар. 
а држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензиона 
ма нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и ра 
еша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга с 
и !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вин 
пходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће ск 
лан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтикл 
и.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве 
останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, 
аг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио,  
лим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља 
о шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, пр 
 освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и 
дом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће  
Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу кати 
та да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!«  
/> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је 
 једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе 
 како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питу 
и: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо н 
 ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S}  
> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро  
сти, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пун 
, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље сво 
сет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам ве 
на је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била м 
 било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да т 
тан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и  
ав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам п 
ити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Гд 
сму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од на 
а скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quo 
једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо дол 
ужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! кома 
 од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он п 
Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо јо 
како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} Посл 
лимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљин 
 премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви 
љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути  
пштини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да  
S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво  
ало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: 
ог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Ка 
кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па 
p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> < 
{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино п 
 остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају 
ећ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвир 
 А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година  
! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте 
ито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скут 
 пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ам 
А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако не 
ио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија 
али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" />  
мо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" / 
он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике ти 
орављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се  
добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да ост 
ко га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресеч 
ри најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га јед 
 дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} А 
<pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не з 
и отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што 
ајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми 
 помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све 
ли, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што  
се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ 
 сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље 
баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али 
ко су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се она 
даш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде л 
ао иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, 
ал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес 
и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето 
де да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту 
р и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј!  
ко мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, со 
раше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка,  
треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи ! 
 не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чин 
неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се 
; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу про 
и потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S}  
S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече  
па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S}  
} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо! 
демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се 
ена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не б 
м! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? 
а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да и 
 пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а 
лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ;  
“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде 
о си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем 
ди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-вер 
 који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је уми 
једно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљо 
S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је са 
воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p> 
ја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ов 
о куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред 
> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете с 
као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчи 
мек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар шт 
о добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Е 
 молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си  
реба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, вер 
/> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ зај 
Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Карда 
 да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја  
, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао су 
 ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му ч 
осинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“ 
 Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Ср 
јско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак 
постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испуд 
, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четвор 
Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо куку 
.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје д 
а здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трља 
значеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, госп 
Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач д 
" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина  
 провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлиј 
> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, до 
или... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санки 
ору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће 
/p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е 
запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке т 
ука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим ма 
 на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па  
 јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да  
е.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се 
S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш 
половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем 
и у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она и 
 још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним ма 
а!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да 
после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на смет 
 па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два за 
 знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се 
 даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време сти 
 му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни  
баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?< 
ма да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас св 
братим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не дава 
ужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да р 
е тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да  
 што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријол 
ће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за  
а ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам 
 собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} А 
, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе! 
е говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, с 
му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази  
 дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S 
{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и  
 и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{ 
шта и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Б 
тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јес 
ија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море н 
аћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала,  
е дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао 
 је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети 
шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда леп 
баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве  
вамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут 
ичку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Срби 
 две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да  
 зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни би 
си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> 
чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па је 
глед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највиш 
бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} К 
А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, 
/p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде  
а добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и 
сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Кал 
, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја 
пустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p> 
Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се сам 
отаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели о 
ам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш 
а вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то 
а се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да 
во ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо 
лча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, ј 
>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамили 
 и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, 
и Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p 
рама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курја 
па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појав 
тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у др 
бу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од 
а си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама 
еје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кути 
} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу 
— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да 
ији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав 
гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, ко 
инским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" / 
</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да 
и погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, 
ој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да  
и тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми  
 без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — 
у реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си 
и па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што 
.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> 
у!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је  
ебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џ 
и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским в 
окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи  
n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! 
и казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, не 
 сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а дру 
ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ам 
 што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле 
/p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побр 
ки метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу 
S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кар 
вом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што б 
е рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како 
сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра. 
— карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, не 
не тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног  
 роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побрат 
Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Кал 
умеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{ 
ма три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па 
иш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш  
, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад бу 
 нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нек 
гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник пола 
па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана  
бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{ 
, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видел 
p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало  
о травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан оп 
ојничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је 
а му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за м 
ца?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> 
о,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем 
,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти 
ико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:< 
нај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l>  
 дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да даде 
 саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, в 
трљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки  
ко батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му 
деш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комш 
обијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после ни 
ојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побуд 
ори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па 
 за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти бе 
/p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога 
не, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашт 
омору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> п 
у чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија! 
’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p 
и, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци м 
она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рап 
еф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, 
 да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е  
 муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S 
{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј М 
а фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулу 
емо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де 
оспоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је д 
а ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ м 
.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ —  
иле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а он 
 ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал  
 е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p 
ну човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћ 
ет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, п 
ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крв 
>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па  
 то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Н 
с багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар 
мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, по 
а!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и 
> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде 
еколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стад 
у отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махм 
немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Не 
ских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну 
свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога  
 је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у ту 
<pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет 
 мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </qu 
тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’  
а се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој 
кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> 
н глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> < 
о, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.< 
Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегр 
че кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују  
 твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике 
ћу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пусти 
— „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да  
понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си  
ћемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све  
соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па  
} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе с 
 у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, 
ине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети,  
а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си 
а у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да јед 
мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Кал 
д стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Ми 
то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај н 
} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па вик 
 куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је 
ици кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" />  
дам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на  
<p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљ 
 шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, 
апа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није х 
е разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола п 
ам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи 
 можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и т 
е места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми  
, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, 
част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мис 
твар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева 
Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку  
мо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели 
ме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком 
их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека 
е Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та ч 
во си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо,  
ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше р 
ик.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>—  
 дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па н 
 женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа вете 
дем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> 
наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физ 
м... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак  
сара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што ст 
ракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и и 
слав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да вид 
а сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут  
да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је с 
ла за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, 
ите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајт 
ио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша 
 ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <p 
, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, ко 
чно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чији 
 се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред 
елук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су б 
 хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и 
 је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље ј 
ла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „ 
 старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имен 
безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам  
т у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да 
 му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ 
 назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој 
 чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор 
 вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако ш 
 јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче с 
} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знат 
ли силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-пр 
цу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жи 
па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не ск 
ограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Мило 
зменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</ 
они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, по 
 морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам ш 
е, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који ју 
зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а о 
а зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Измеђ 
ко даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимн 
Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће 
<p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, бр 
 човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија пета 
 и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, к 
и ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Заш 
 <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, 
</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си  
ојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p>  
дан суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сун 
рено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове,  
мам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена 
Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег ч 
ом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуг 
ку.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са 
 отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија ст 
, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиц 
, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патер 
и дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; —  
/p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Бо 
хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а  
 веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадо 
о! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а т 
ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпо 
А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка 
} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет у 
т у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се 
а лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} М 
{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако 
еници“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венч 
{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи н 
е како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене к 
 собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи црка 
абулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско м 
 не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млог 
 не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђ 
пођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањај 
и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме так 
за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га д 
 наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она изд 
 пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твој 
="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти н 
и тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му 
 ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све  
опити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n=" 
ирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се 
познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари 
уло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано уст 
ика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике 
пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш тол 
био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без пав 
 на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с глав 
ор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фа 
мо један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрак 
аша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад 
је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мал 
дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит!  
ђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рек 
е, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као из 
А</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пр 
нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих  
ка.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казнач 
врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па 
>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајду 
ма ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна ил 
 Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред з 
едном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има прав 
ки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марко 
p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напо 
/> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-да 
оште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си 
од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па 
{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Им 
ила патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет 
head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{ 
 данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то 
овац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’  
прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се 
> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми јед 
ра и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом 
 и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после служ 
о; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече  
ни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како  
е жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па с 
елешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од ов 
им Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми 
о је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и св 
у премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ци 
ао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, пос 
икаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или кла 
многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тог 
ета.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога с 
е црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успа 
ита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та бат 
ао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм от 
албовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ип 
>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И дом 
знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим,  
ана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним ко 
жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из 
 мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа  
 он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са  
 лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote 
га дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његов 
имија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па  
ли су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним  
знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, з 
мшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима  
 шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја 
галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је д 
и, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па 
ај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама вла 
ин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-б 
х до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој на 
оја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је м 
ула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим с 
како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим 
 ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и  
тишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до  
ре муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни 
сто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рек 
човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји 
милије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи 
Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола  
а ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’х 
еш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, виш 
чак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар така 
а живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спал 
во он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се уст 
во доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, ал 
 куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју 
с, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p> 
те, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, 
о сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми  
ува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија  
едну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, 
унав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наш 
ак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет ј 
е, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо... 
да иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни д 
 ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство м 
, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од в 
 прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном 
 и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога с 
е бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л 
побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, к 
</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по под 
 <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{ 
-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да ви 
> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да остане 
ао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све  
г опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не тре 
календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, т 
два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> 
и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни  
 ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170"  
{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Да 
уд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, не 
ветислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам само 
свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити 
е, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на 
Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да на 
орење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од  
амота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тар 
о удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, и 
 и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, звани 
диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</ 
а, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше о 
ћу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и 
а се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, мест 
дниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, 
им се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p 
ко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак. 
ођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња дево 
ане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје  
фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћур 
егов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоц 
то.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко 
ојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, ка 
 /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на д 
>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох ш 
 не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Нећ 
погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путују 
истијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако з 
је увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један киј 
од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад 
о час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, сл 
окат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јор 
стематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколи 
, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S}  
.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто 
д је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> 
илет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јо 
ратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и испра 
<p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</ 
</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино!  
емо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данц 
ослу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџ 
же.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може  
И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} 
 а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио  
о, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим 
ма.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слик 
девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па з 
дседник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли,  
колико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, 
оши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба  
ваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадав 
, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обож 
, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали гран 
кана, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није з 
свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном г 
 је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, т 
л’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{ 
ио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурн 
а била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, 
 одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала  
 свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи г 
ржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га 
урлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му 
 и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској  
сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци. 
ило, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он п 
... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p 
тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра 
ио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Сти 
S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p> 
ам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та 
а-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече 
скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако 
да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајц 
братим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ с 
вчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг 
 дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз гра 
екуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима т 
 рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено ус 
 једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се 
и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није ник 
ма дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандис 
пуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табак 
} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање  
аре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети!  
да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и с 
ана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’< 
днику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитк 
зе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ А 
ead> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролет 
 бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> < 
 чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три 
, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци с 
 а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник 
вадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборав 
о, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек извол 
са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> 
а коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив  
ицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} 
>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p>  
ње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто 
 од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх 
 у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} 
у је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате! 
вење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха,  
аје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред 
драно ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, 
море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како с 
се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву б 
 са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике 
ко мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шар 
бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да 
им те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (по 
ајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да 
 побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quo 
ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па  
оља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима. 
ума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} М 
е нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски с 
самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у  
а имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до де 
} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, 
Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и 
ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и 
Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па  
, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим 
>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, 
 ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S}  
 <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у 
његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пр 
 пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Ке 
пита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да  
о соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и  
до!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их 
писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа... 
 а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле 
?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што збори 
лким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако ми 
емо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеј 
погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разби 
ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам ко 
 весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи б 
угога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А 
е, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на 
 се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по 
ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, 
о сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја н 
ати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле 
{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а т 
 ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућ 
баво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S 
амо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он  
оју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пија 
ан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо  
авамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога ру 
е Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти  
 брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече И 
е, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук к 
енце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да  
вате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S}  
 архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш ш 
лајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море 
 динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко 
те писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господин 
ладожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше л 
То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, н 
вцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега н 
а се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има та 
 ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убав 
окана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем  
одине набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове 
 вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за куће 
ку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску ч 
} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, как 
 .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да поје 
оја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће сл 
ругој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај  
јченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p 
лиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је  
ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити 
акле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао тр 
 рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А мом 
одине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једн 
 <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она бу 
едо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за 
по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" 
 видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима 
ма и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врб 
и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на ко 
 све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу 
ви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} К 
о може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада  
 на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" 
уче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш м 
а софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете 
како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу о 
<p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{ 
 па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и р 
беже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уз 
 гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да 
а гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, 
ју и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у 
<p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да ва 
то може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче 
 сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветск 
брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} 
жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу увод 
већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепа 
ло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако 
{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, 
а си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто  
 господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S}  
пада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, 
војче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p> 
} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели  
{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф —  
Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг  
 — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чира 
лого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па 
аш, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, в 
агаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућ 
тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послу 
ко до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак 
од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФа 
 ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав бур 
како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пил 
 да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да 
 час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господ 
рете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее пр 
е омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S}  
p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо р 
идим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како меч 
емо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си 
 своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су при 
алиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто  
иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван  
, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавај 
о урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>—  
.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</ 
</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане 
ије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Доло 
 једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се  
ја; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу 
е мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се зава 
цета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улаз 
вутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо 
’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је 
.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. —  
 гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг н 
тају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па  
те по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци пот 
и, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.< 
оји је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, ка 
дитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Мари 
 попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само 
чеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко г 
јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много зб 
едног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча 
вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како  
аљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Т 
стала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица  
 махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите  
у се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} У 
 ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијеше 
чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у 
 си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S 
’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим 
итује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли беген 
<p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне кера 
 — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни т 
еше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та р 
 види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>пр 
а да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у ов 
јеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија  
за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, как 
аро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њум 
ако је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што в 
ера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја 
нпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако  
а и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је 
има није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео  
икам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сик 
на ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем  
ре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и  
ка сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије  
поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дуга 
аре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се п 
е, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гле 
i>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па 
н сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.< 
е острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, дом 
<p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја с 
з тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорг 
ос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кар 
жак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали 
сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> 
 бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! в 
иски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виногра 
ихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелни 
ића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла 
ну и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцр 
он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао у 
а особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То  
p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>—  
и смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви! 
цето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспит 
тигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију  
викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон 
 мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А в 
, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174"  
ођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужил 
ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо . 
а. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си 
пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са 
n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на к 
 Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и 
лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који  
би одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слобод 
е, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момк 
{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, ж 
 она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне 
мио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је 
 био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изгл 
 видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код 
ко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак 
 заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да 
ећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си  
илољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г 
ју.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра 
д шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Ц 
е дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану 
е.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокак 
ије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман од 
ћу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да 
>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо до 
head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их  
нај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, бра 
 још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је 
вираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се е 
мо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради 
 г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и 
и.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо у 
 дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше 
пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} 
ад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по нека 
а иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача 
 уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе,  
еке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим ф 
иберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених г 
тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати и 
 Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! ви 
а несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно к 
ош други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А та 
 оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, н 
вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си вр 
огата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се 
ћима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да  
шљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да ос 
ирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, 
ву! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те 
ском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан,  
ота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То м 
еће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а 
кави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} 
ет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Мар 
ога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о пог 
та Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћ 
 ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb 
цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је 
и и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у 
! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.< 
дам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без муста 
лаго!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који о 
однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густ 
{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и  
} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту 
 пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару 
{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да 
уван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гост 
ма хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколик 
не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље з 
уј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила 
 по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда и 
дне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајк 
има Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше ост 
S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се  
, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</ 
 што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треб 
?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја с 
, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p>  
е то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му ви 
/p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, 
ст, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb  
бло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У з 
 ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се разд 
д себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном  
, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне ш 
г дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господин 
у.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну 
угу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Баци 
њу! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код госпо 
оручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо  
по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија шт 
еч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мо 
дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а дома 
н дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврн 
 сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњури 
у.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који 
како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало 
на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, ј 
о као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј!  
тли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћи 
?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке 
 се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауста 
кани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си  
о и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече 
је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два саха 
зговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже. 
женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се  
гледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Раз 
и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разв 
 да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p 
 Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> 
то прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се 
 Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; д 
ече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па ј 
S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра друг 
ава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ д 
аф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на полов 
p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име пл 
ена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Ј 
 и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S}  
тинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председнич 
е!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлеп 
идиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште не 
 да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми 
то. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, н 
ет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. 
у а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb 
— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чуј 
>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S}  
нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си  
ва три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући,  
ку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући 
магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј 
p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушн 
и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му  
.{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегав 
у и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — а 
 му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим цип 
, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Ц 
олико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мис 
е се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте,  
Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља,  
ај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за та 
 рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми нач 
 мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносит 
скочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за ониј 
аље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе н 
"141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испра 
председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се н 
} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а п 
аглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као  
.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „ 
 за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’,  
што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S 
дине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамуј 
о кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове 
} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је 
виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели 
 па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће  
у...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!< 
з онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже зд 
вету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја  
четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинск 
мшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формал 
ина равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Мар 
е то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи шт 
.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни  
ила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај  
вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогн 
, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио 
 цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужа 
е, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да мож 
p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође 
екни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S}  
S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпена 
а си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај 
. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио. 
е кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада ј 
 они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко  
шим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као 
кне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види без 
 га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа д 
дно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S}  
ти.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца 
-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне 
е.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>—  
е, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава 
је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто вези 
 зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S 
д било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и о 
 раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досад 
ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да  
кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и  
славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље. 
 да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> 
чеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комши 
ајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радост 
о!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљ 
диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, али 
абота сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче 
 збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништ 
ко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у 
а смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чап 
Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требаше 
о авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а 
, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахи 
тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је г 
 ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ет 
под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си с 
апчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то ст 
 до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра 
 штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо  
кад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита 
им допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин,  
ости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што 
 домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и как 
 задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала,  
ареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се зап 
прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће  
S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима 
 друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га он 
па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели И 
тим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или  
Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега 
председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, изба 
 четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудиш 
 га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искоч 
>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у о 
 — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол г 
овица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој 
пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та стану 
 </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај саг 
еме газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге 
елији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, ов 
 знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с 
амо какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му  
 већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и с 
 онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не  
тор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права весел 
на — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна в 
ије.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио  
м си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију ср 
о бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских  
та годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{ 
 Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати. 
ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један 
љена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb  
 Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборави 
а се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, го 
ко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при паш 
е каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председ 
, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица 
чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрв 
е по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће,  
 га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик не 
 се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза. 
вадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само 
је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирк 
до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а 
 и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште 
дни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама,  
ку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај б 
им и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам  
 такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате дев 
 Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него  
зија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у о 
ти.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту. 
/p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p 
га овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега 
?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим  
ешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад см 
е насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигар 
д хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме к 
 <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> 
 слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— К 
јак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, бр 
} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сеља 
а му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и  
аш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигн 
ш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо. 
су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер попов 
убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше 
а, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— 
ри.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу 
о ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређат 
овници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни у 
се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је 
дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом сво 
 једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се 
фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у 
 онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Кал 
— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зб 
ђозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали 
читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан  
 љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и о 
це буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{ 
аз да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p>  
 накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, 
за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не о 
е да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та  
 и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија  
.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја  
не Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало  
 <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— И 
, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја г 
седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— 
<p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пев 
иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде 
 <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко! 
атко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за та 
, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је 
 је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради 
 тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господин 
</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам  
ени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако ск 
другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе п 
} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, 
 данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују свој 
о жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно 
д сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако ка 
стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, св 
уштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А  
ба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чуту 
ветиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и  
сија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само про 
да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да  
ева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Беее 
Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Д 
 свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања 
љан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је постав 
пази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиле 
 из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш н 
 знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’  
/p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар 
Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек ди 
и „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?!  
вац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер 
-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Ре 
кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А 
о што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо  
а на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и  
ици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, 
аних података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" 
домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ак 
p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти ј 
ираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њ 
 седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу 
 видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и  
ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што 
ек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађ 
о и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају 
 за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече јед 
и их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати 
но извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Цига 
авим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш до 
, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi 
човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато чест 
е жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу  
, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да 
S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо п 
 гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо 
жући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то 
 n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искат 
усе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што  
се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па  
одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда бу 
 смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен 
 (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, как 
! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Ј 
аботу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, реч 
ше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео к 
 Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута 
сподине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слав 
алча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у ку 
а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти р 
памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ј 
е се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне 
’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и госпо 
/p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да до 
 и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за  
атиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џу 
м... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p 
ашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ п 
и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутр 
а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А  
и домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да 
а не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, 
а!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше  
, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, 
ли га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; ос 
, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S 
’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ 
} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, за 
и примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и  
тара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле 
н пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло 
 слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће  
е да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да иск 
лисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде пред 
може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цига 
ћу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} 
став’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“  
гом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФ 
гу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ 
Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</ 
га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече м 
} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек  
„Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побрат 
стани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве  
е? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ ви 
ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф 
ашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавш 
дило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, 
ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупиш 
еца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па од 
д ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из мо 
 овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, до 
(пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија п 
а је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{ 
а, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми сла 
лаве!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чу 
 и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у друг 
ељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали 
ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си 
— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу 
ут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољн 
едам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе 
баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади 
ате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, прич 
ведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није 
 чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учти 
 А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познава 
мо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је с 
тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце прок 
Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n=" 
лем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише сла 
Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, 
т неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и изв 
 да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мисли 
ју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послет 
> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј јо 
нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери 
тима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испо 
 n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{ 
Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Ј 
="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигн 
Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет она 
у за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док с 
узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама 
Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ј 
</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче б 
да пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још  
овремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног п 
 девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагм 
и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет 
о суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он 
бе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва  
а марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирал 
и ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кућ 
 Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по дру 
ете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, т 
а, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђу 
 на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то б 
ала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој  
ику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачк 
а — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љ 
р.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одма 
ма тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак при 
пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам 
, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје,  
и онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Ма 
ајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са  
{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске 
ту; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се д 
/p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи 
ашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јорда 
ећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мор 
алчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема ж 
о је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у  
нији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све ле 
твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачк 
ке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву сер 
ро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што ура 
вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур 
ло дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су  
вати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија  
мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Ча 
 Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} 
а, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ 
 „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких сл 
амо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокат 
ста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S}  
="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису м 
и.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устад 
> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мај 
они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; 
 кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко  
ам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гост 
аше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да 
о неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се 
ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и 
 накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, 
пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па х 
звештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта р 
н и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Ку 
славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мал 
о и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су доб 
 — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А 
 здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како  
p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на дв 
игоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријол 
 ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и 
и је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} 
м од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке  
а, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у д 
{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцим 
 чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са го 
це.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побр 
.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је  
ше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још 
оја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад ј 
>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ив 
е: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен 
ислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S 
 променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ 
 кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си  
И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си  
 где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, ка 
кле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерко 
се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да 
и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Ка 
а наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ би 
на мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлиј 
 празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па 
ун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а панду 
влији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и  
асте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник. 
алча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'? 
! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а 
 Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и  
 оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала о 
ас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, 
 ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отп 
учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели 
! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи и 
де је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан !  
ио при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после 
јећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и 
ерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, бе 
а што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и 
 сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јес 
у тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од к 
ја побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим г 
е већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук  
е и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори 
ости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак. 
е, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном  
.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. 
Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а он 
аред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, ка 
ену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да н 
атима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пу 
ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— 
 дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> 
 цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да  
ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у ра 
а он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било 
уге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, ве 
ородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво  
 шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бо 
не.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу  
е им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога ј 
ад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p>  
 та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мај 
чеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Т 
 ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико 
 томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему 
вујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може 
шир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по 
ој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше  
поља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S 
Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калч 
 јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Г 
 Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први ско 
е се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p 
 јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате 
један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Н 
/p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче госпо 
е.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа  
о се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се се 
то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину зна 
нај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p 
а оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...< 
</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у ав 
алча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало  
>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задрж 
сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у 
ва ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на  
славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} К 
ти нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побрати 
а не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав 
слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S}  
ше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свану 
омаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се  
!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и ма 
p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за 
ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-прис 
ава веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све ј 
p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све 
ели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко 
 кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели  
<pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред  
е’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо 
ер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми ост 
 г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p 
 знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФу 
.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} 
44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан  
 Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се до 
b n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку ко 
е званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>До 
јпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица в 
ко ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш!  
 несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчи 
 је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућ 
 прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пау 
а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшини 
маћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, је 
 час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко 
 прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признат 
аћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај  
тадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А ост 
 рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p 
али с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у  
ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја;  
тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, ч 
е! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се 
p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудим 
/p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко 
у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се 
на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек 
, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак 
Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друств 
2" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, п 
рем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си пр 
 и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам н 
ква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким с 
 узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало с 
 на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и за 
е разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, 
нозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би п 
н без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нера 
у; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно 
ше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка 
— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е  
о, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, о 
воро у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте в 
цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да  
настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла  
а послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријол 
аф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај с 
збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце! 
емамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројиц 
 а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! 
ела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политиран 
ане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да 
до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мор 
а видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S}  
} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад х 
> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћем 
У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ив 
/p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту 
стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па 
S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћиц 
си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, з 
 обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ 
па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Х 
реба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале 
 моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их п 
ив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријол 
еше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше д 
кречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? з 
 веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се пос 
 у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде  
 узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака д 
ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало,  
 зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас 
га јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише  
</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладн 
} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалим 
 а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у соб 
<pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавиц 
чо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се  
орцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председ 
димо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време 
>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ 
И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам 
 није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{ 
" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце ис 
као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима 
ко с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p> 
ели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Ка 
га. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или с 
ио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пе 
е момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тр 
ао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му п 
е, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што  
 ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а,  
неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} А 
 дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвал 
а давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Ци 
Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џа 
у да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изнен 
 је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна зак 
<p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем кр 
 У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутр 
је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио  
 тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </ 
и свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{ 
, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој 
 јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија  
р до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого 
ана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му каже 
аг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгуби 
вља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па 
n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не в 
за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзе 
> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг 
и Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађа 
 А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородо 
де је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град  
у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замр 
<l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када зап 
—</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми е 
требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="5 
није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код 
аки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћ 
и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар 
анчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не вели 
ачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост" 
раздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је 
о његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још 
ћу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гос 
како да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремски 
ући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао св 
 и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, се 
гани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда 
 да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ 
 Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и 
 <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, 
је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, 
та ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте 
 рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S}  
ав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, 
алчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и нам 
а да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок!  
уме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та са 
а.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете  
 кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај см 
о се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онд 
 па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p 
 госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, 
му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да пр 
ена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — 
ао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађ 
 а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели К 
/p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно 
ава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена 
а нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо. 
— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ 
а послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну по 
вости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да м 
под њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав 
толика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петља 
какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S}  
{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегл 
га дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му кос 
 <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана 
ишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се 
 дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе,  
p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама з 
и је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол 
еном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли св 
руштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p> 
а стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, к 
адржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај ис 
крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? 
> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој маха 
дни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви 
ко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какв 
.. ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од 
атали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећ 
атог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: д 
е, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> 
 саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Ка 
ахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви с 
а него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с оч 
ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и 
вани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није  
да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћа 
’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал 
 А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и пам 
 сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у 
Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поско 
обратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се ше 
о да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу б 
уди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{ 
 ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак 
које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, 
ки живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у ми 
ило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика 
его јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у  
ту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ни 
ву да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тр 
ш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја 
ратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио луд 
 није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и  
ене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p>  
у и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} К 
арко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, 
е!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сам 
 председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Ца 
ш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што урад 
 па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекуј 
, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ста 
 да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ћ 
војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може 
шеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи  
на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> 
ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку  
њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г.  
ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до 
лим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да иде 
е кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до нек 
могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S}  
 се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада  
{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјак 
ити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о ко 
’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p 
какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили г 
 ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су с 
 Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само 
 ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) —  
онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек с 
га Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ т 
 твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, 
а ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ћ 
ла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је 
де на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој 
донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. . 
ено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S}  
ва.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да  
а.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на једа 
 Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, 
у и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’т 
т тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли и 
 То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и  
ајзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да 
ст пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким ин 
 Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све че 
за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по сво 
 своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море б 
>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, сви 
едниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да помож 
рашније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник др 
.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> 
де је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели  
т и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, ни 
 старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им т 
утра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, 
="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не т 
мац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </ 
ко је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују к 
авам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: п 
у па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је  
 је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се! 
ији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друш 
.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је н 
држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и н 
а дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја 
али цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и а 
ну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — д 
ате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после  
олачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на т 
ни ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле 
воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг з 
о <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из ру 
едецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали  
тоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко,  
же, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је оп 
 под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! 
 не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p 
ала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па 
 жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прат 
едседник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентно 
ак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда,  
вима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога м 
да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поз 
SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна 
 домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а заш 
{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа  
, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барја 
{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и др 
ћ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да 
S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да  
ство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред 
реко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> < 
и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско:  
уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу 
т почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га н 
рјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, т 
м година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p 
гаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно 
 n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицо 
ћи како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Бо 
вко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те 
ава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо,  
>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабул 
 попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши,  
а је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа  
ра госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb 
ал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристи 
 вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама 
под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви  
не и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и  
и гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике 
лаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђу 
ан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— 
шеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужу 
рујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пр 
мално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па  
а, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја 
 одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше 
Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне уч 
 оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, прав 
ту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и дев 
{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће  
— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад с 
ко искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свеча 
мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док н 
н.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та б 
, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му  
ележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други да 
о кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у  
ућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где к 
 куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се  
 од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо  
рихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Ци 
чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:< 
 они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа дру 
 кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој  
а који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quo 
ика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче ис 
стали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> < 
 једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да с 
>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му 
la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његов 
 се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Мил 
и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша  
>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу дво 
млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, 
уго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} 
е опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како 
у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, н 
е.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од 
 су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па  
лога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стере 
ам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Б 
S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало уг 
ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателиш 
p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се 
 сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! у 
ирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми 
 ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми 
), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш не 
оже да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и  
Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, де 
и!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији 
био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана,  
ад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и 
у шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољн 
{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледа 
о измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је глас 
једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад 
ан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И до 
и моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ 
ко је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и ст 
черашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне 
 ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSection" / 
Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту изме 
чи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S 
То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, н 
 сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу за 
 удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А мој 
ек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћ 
исети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, 
, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дира 
 Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого с 
 бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвира 
ко скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле п 
ма отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод те 
егнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, 
саја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди 
ији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледа 
foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којим 
о јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} 
мује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То и 
а.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обо 
т удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l>  
и Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти п 
јку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{ 
ећ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испу 
баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи 
е ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као ш 
ом панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у др 
ј ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{ 
а је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S}  
лан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гост 
ратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја 
о смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу с 
ебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умр 
ео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са св 
неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета 
ео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријави 
 се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек п 
и он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи уп 
 његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву 
ја га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се ср 
 сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb 
о, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени 
ши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисово 
— „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно на 
и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наре 
а мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Па 
p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те 
т; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је 
о; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако;  
е.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја 
и на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то каза 
 несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама как 
им код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијењ 
арицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо!  
викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће п 
 млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија к 
аћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много уб 
и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепа 
ија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, п 
а па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, а 
 ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби ш 
да прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! п 
и куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{ 
{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми предсе 
 без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако 
 пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! в 
казува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мисл 
p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турц 
 Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Оста 
за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је д 
онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађу 
осподине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је п 
се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко 
енисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто с 
а се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се 
 па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си  
, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’  
уј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гр 
— а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам 
во?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побрати 
ен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни про 
>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и  
 дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки 
ацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га  
а — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ 
ивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових р 
чком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, мно 
је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и пос 
а тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њ 
 је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора  
ко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побрати 
мове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што ни 
 да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трго 
би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни п 
а.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавањ 
ле уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређе 
p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопаж 
љи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Ф 
и демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, д 
ици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном 
и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта и 
к који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S 
тање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа 
и дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан 
бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ 
нако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну  
 се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људ 
 докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пу 
 сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако 
. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто моно 
д да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па с 
Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвику 
ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо 
е друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да ч 
ко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом ром 
г зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало заб 
ан, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не 
м казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — К 
 и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд ч 
ар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— 
 даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, н 
било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од не 
 испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука 
 и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и н 
табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из с 
в тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, 
 својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве годин 
} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{ 
кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор 
учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb 
а шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмиц 
 оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске брк 
 његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са ц 
криви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште  
јче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капариса 
лила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да  
гра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим 
и Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — 
пеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а 
. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта  
 „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S}  
скате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј мал 
. управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гле 
 запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, ду 
 који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутин 
ће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесе 
аве да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до ул 
 и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао ч 
ати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне,  
 обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још ма 
 то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало ча 
 мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се  
о одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније л 
на свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комш 
), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад ве 
а мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан 
тио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не х 
 — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прих 
 ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Де 
ова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На ш 
су од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хва 
ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана. 
Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се поп 
едно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротк 
ојим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се н 
 шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана  
, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а 
а.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима к 
о у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак ско 
е где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и с 
урјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица. 
 занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Раз 
а ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Бог 
 куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче 
 разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него п 
си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знаје 
p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а т 
 до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти  
и, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, реч 
е заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је 
д се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне чове 
а јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а н 
S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту д 
ле, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти,  
 физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући  
ја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако сл 
 онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p> 
чања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, С 
} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на П 
то, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође п 
ешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си наста 
аче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који  
кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, а 
ре, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{ 
ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа,  
 а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш шт 
 сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га.  
омињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињит 
о „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!< 
чу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето 
тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— 
S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „ 
 бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими  
/l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се,  
Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb  
 гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг ов 
вом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’ 
p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграб 
врсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет,  
 Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ј 
ође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, ку 
 не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једн 
.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калч 
ит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вел 
сет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде св 
оста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођет 
{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>—  
.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</ 
ј ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се  
едне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће  
прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да п 
тељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких 
фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже 
род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровач 
 будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себ 
} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам до 
 и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком пре 
напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак  
уј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити  
 једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се д 
е на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролаз 
ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече обла 
е, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад н 
 <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!< 
ма и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лу 
мут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Т 
пске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту д 
даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине  
на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, р 
 сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане  
и, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у  
х 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. 
тити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упу 
па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, је 
аном и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти 
ead> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак 
маћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе ј 
p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ 
једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник и 
 је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онд 
дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док  
м ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-д 
сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и  
 n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђу 
е разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица< 
ђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му  
orpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. предс 
 му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожни 
ете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети ко 
дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. —  
ала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак —  
 у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — ку 
 за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало! 
S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет! 
 А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде 
, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је  
о Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изи 
а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем  
збирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуј 
Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога  
у девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега 
то се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две м 
ње! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо 
Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S}  
Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Ми 
‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} За 
 за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фам 
 молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја 
 да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, ч 
 требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидн 
ја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! см 
кију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-ми 
 Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не  
а данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол 
и сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки а 
Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до са 
 <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вје 
 да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{ 
 сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Ид 
јали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, 
> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу 
е, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па 
p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивк 
у.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{ 
?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају 
ечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по 
ву без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велик 
ену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по ча 
е се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господ 
.. како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у грам 
е му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Бата 
е си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p 
е отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти 
Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачк 
 триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и љ 
во и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша ку 
ућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко!  
о... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пуст 
добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p>  
ма зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа! 
S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p>  
 сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А 
 знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да  
 Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и о 
чи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па де 
 писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi> 
еси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S}  
да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... пут 
еше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти,  
 за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека тв 
авање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита д 
 дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дад 
 Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћава 
гледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја већ 
ни, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо 
густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пек 
ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, 
казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар  
<p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, о 
ој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ив 
а ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју ку 
 бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј 
лко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p> 
и хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p> 
изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па М 
теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За то 
босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што д 
да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и б 
те! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђу 
p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— М 
о намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S 
о ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседи 
и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за 
уку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Гос 
е да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из ко 
емљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако жел 
 саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући кап 
 како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p 
ине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој  
то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој приј 
ава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} 
м на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе дру 
а се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори  
> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’  
.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па  
> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја  
 треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта  
навам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, д 
уцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прек 
а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а 
како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Сре 
се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да м 
е, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам бер 
о и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} То 
о!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; к 
едао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му 
 на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калч 
; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојче 
у Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш 
ћу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко,  
" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако сол 
ије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и т 
 лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Тол 
ге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме. 
о.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопо 
.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна ра 
икам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умиру 
редседников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године 
етнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем,  
</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и бац 
а и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ шт 
 је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{ 
 Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби  
p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је 
као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С м 
да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, ха 
рка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом,  
ена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам с 
 заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет 
ољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта  
 там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, 
 Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите о 
адостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо 
а хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гр 
ветислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину изв 
а се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</ 
ра!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убив 
p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј ж 
 пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, кр 
, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча 
 на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије с 
к си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и о 
дне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за тр 
>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p 
очетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’к 
 жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па с 
ал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се  
} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, 
Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! з 
разниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију  
— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, ви 
 /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>—  
е на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} 
едник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може  
зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! вел 
а; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“  
 радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер 
друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си 
вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си мо 
.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа 
да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му ту 
!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n 
 /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук он 
е!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити 
к, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер 
 дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S}  
а је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљд 
ихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светисл 
 Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>—  
у бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију  
ика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Д 
ели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непозн 
озоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S}  
а онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо 
г на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p>  
, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скуп 
p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p> 
>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш теб 
 рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју 
па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па ш 
 ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јошт 
ет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајд 
 као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази з 
е да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p> 
 врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да  
 да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! реч 
 је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без глав 
 од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мај 
а.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ 
е не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и сва 
вку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како ма 
 помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си 
уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и пока 
а!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово  
долеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поу 
 и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циг 
 лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д 
 слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљуј 
е дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малк 
милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па,  
ше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама ј 
 па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па  
е па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица с 
ез дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> 
на Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у  
иво, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Твр 
ас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду  
те.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ 
 ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ п 
и требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— 
p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да по 
 мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија,  
, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и к 
ан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе... 
осподине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, 
у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да 
, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечк 
пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије м 
{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину п 
ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче ту 
!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi>  
ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг б 
 n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га 
о беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбира 
е, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом;  
маћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из ку 
же од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум 
И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју 
да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци  
ине, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо 
.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb  
јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како он 
о које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад 
ити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је К 
го после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су  
лчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете. 
жише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани  
к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо! 
ко да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p> 
с твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно руч 
"105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала! 
 <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно,  
 шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и 
ро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p>  
ик има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зев 
>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на 
 и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја о 
ој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем ре 
талисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срнда 
било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{ 
 несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам гла 
зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и чет 
икал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их зн 
ш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо:  
и човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима 
} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’  
ике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива л 
 по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Бо 
!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, неср 
вити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то освет 
носно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у 
оја сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што  
ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенл 
— па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казу 
да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра 
S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у ц 
> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и  
Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, 
па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни п 
ште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија 
мо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— 
ли!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— 
 Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и ти 
ај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук  
ек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, ш 
!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти са 
ош горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној в 
па, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде  
амет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној  
итују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је у 
ај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол 
p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Зара 
ираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-кол 
под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови послед 
ндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и 
ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, 
е, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, 
ок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирај 
е после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како  
аде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја  
</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре,  
ј!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако... 
цу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој  
о ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје ј 
с’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се пред 
е главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> < 
скога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа  
ме, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре 
ове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p 
устављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ај 
си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро? 
о ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан 
на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампим 
{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено 
и како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо 
 онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p 
и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! ре 
p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи м 
 па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг  
и, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прек 
м, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну з 
пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . .  
к ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да м 
аш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, 
 један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „буда 
агашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива  
>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па  
и, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{ 
ратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— 
ани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуц 
пада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мири 
о не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној вре 
Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви. 
ој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како  
} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појем 
лави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-пр 
овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Н 
скам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја  
тола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што 
нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган 
ираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче,  
сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је 
се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђе 
 пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијас 
 рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искара 
емљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председн 
треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај 
лча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све 
и гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да  
је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господи 
ене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј М 
 се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ел 
о за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно соп 
овић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти  
осподин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се 
до’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се пре 
ца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царск 
 и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; пр 
а!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S}  
е!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прил 
 је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{ 
нем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам 
 њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки. 
братима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <qu 
ужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, ве 
p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фај 
 <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и с 
па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју сла 
и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и дев 
ош и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта  
е!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131"  
.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно,  
 ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето о 
 па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а по 
бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и п 
Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да же 
домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то 
метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>—  
ееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочек 
ди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај 
оја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А  
 њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су 
 Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; до 
што си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је н 
p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као 
 судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту,  
што не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! 
аво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна 
га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пе 
 <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да с 
у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови  
аго вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки ч 
 му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па ј 
 мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је  
 Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сик 
 му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај  
ра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама каз 
о би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било  
ш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већи 
 Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово 
</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, д 
ан комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председн 
а, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p> 
, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у  
 се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас  
е’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав  
мо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неј 
ре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калч 
икнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, 
б у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како к 
S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, 
S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а м 
 испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем н 
ваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима 
ј по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту  
саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јуч 
 сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! р 
раде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окрену 
 гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај 
домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} 
а кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са по 
ет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко г 
рцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај го 
л човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију,  
е си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да  
отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем  
{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време 
ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничар 
’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мисли 
ајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту 
{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што п 
он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њег 
ашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</ 
х.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, 
е многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да  
а дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опрост 
, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па ј 
егне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па  
ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па заред 
 Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти как 
 ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да б 
наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Т 
рапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калч 
да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата п 
Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!< 
 која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па с 
а зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза 
.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од ј 
но и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиз 
веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с то 
оветци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) п 
ато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправ 
} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Р 
а кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како п 
преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милоса 
</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита К 
S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адво 
 срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-при 
 Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гост 
 она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S 
 огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што,  
ројка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p>  
 вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена 
 а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према  
ио сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и  
 му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћ 
>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Нег 
и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје биле 
цепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну 
, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече 
д, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председни 
 ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај 
мајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе,  
да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" / 
а да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљи 
е враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија л 
} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да п 
е тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си оти 
е па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неј 
ођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p 
и и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо ви 
подине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, пр 
 бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе мо 
.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и 
начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немо 
у беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџиј 
 она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А 
 Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па  
, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим увере 
лос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{ 
штара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завири 
аше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу к 
уј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не в 
ицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате п 
 су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они 
руга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула 
} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми та 
г треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут  
тле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га  
двојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је б 
а ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па  
Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— 
и жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може 
ранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јорговано 
лијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре 
споје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне 
’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S 
 све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и т 
дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне  
 Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера,  
 фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, вос 
ана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине  
амо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а д 
слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л 
 чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да  
и се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била 
е за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш. 
а као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бој 
у — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога  
<p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше раз 
и је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па в 
о и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Кал 
 је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету  
 други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па не 
 па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, в 
 наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дош 
оде, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка 
и Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се ста 
м Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и 
 те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се 
ез бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на  
кне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа з 
о спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету.. 
ужбе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало пода 
ане се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј ко 
р хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим 
андује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом  
Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Ни 
има, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једана 
а.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским пр 
ес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу ми 
ама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним бу 
пођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним гл 
 ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад 
тре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте м 
ли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хита 
озриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,< 
леда подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко с 
о планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Та 
би.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Мор 
} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо  
 саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, 
и им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче  
у му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Шт 
игани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне че 
{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је  
не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и ст 
дан дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај 
 рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће п 
пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у ж 
ра у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: мој 
не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дир 
оспођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да 
одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица  
домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Т 
сурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко ј 
тајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{ 
ојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни 
ецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно дод 
њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на  
ала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како 
то и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жест 
еће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и  
 званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и  
чаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемиру 
уди из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од она 
сти.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар 
јајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у сназ 
!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, не 
ичке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, заш 
 у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре  
на Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Сти 
у рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је  
МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко  
, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она з 
вац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој п 
својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Ид 
се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да 
да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је  
сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом  
 збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за  
мшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стој 
и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе,  
нате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не  
S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па р 
тио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бе 
, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува  
жим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу 
{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, с 
 али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао  
 не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав п 
дише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ра 
 своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога пре 
А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни п 
а Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окат 
<p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо 
ко паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{ 
о после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећ 
} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> 
елену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А о 
еће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{ 
.. е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави еш 
х Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ј 
ње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у ту 
ордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар. 
> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, обла 
</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</ 
 и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Беогр 
S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулиј 
S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам отк 
ре, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал,  
о знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак 
ечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или 
штава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостим 
p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем  
аде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек б 
-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p>  
ељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Ку 
 знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је с 
јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни пад 
 их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговар 
е Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушт 
те да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на  
више Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се свет 
елику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап пон 
.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} 
 на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’к 
на, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад с 
ије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао 
е — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Мил 
Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој 
 <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, 
ги, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петн 
} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у  
, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћил 
па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко  
иво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме моли 
p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане 
ао да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! в 
ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! 
за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си 
ђем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’  
p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштериј 
ма знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, им 
датака као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скр 
знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамч 
улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па 
 куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, ве 
петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску 
 зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради др 
ебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи ре 
 ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ј 
.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти 
 Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{ 
е, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, ни 
едом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженст 
а света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те 
најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је реклам 
 да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, вик 
вити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кла 
кад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш с 
! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га 
сме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p> 
им, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар позна 
ја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.< 
ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, гос 
а коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове  
и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас вре 
, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На  
диш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти на 
и у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гра 
за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали 
сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенц 
, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погр 
е.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилч 
о ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>—  
’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џаб 
аља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А  
апапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запа 
ос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам  
Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал ка 
ча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам 
и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди с 
. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко 
спод ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко 
 мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам 
засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газд 
во идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од кућ 
дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини ц 
на слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свира 
врти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један 
тке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, го 
а радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и нос 
дмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи  
и Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се ча 
 Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, заш 
 био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив с 
’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{ 
а их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога 
’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свир 
 Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, да 
е! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет! 
="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу  
а?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје 
 двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не  
не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи 
ом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком 
лика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, ње 
 теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се 
 људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! 
поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави ка 
ко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За  
екнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи  
 стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек 
вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол 
 чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, пооч 
> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побрат 
јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином 
апу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, 
је се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p 
рам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће мес 
 ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти  
пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму 
/hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј  
ту) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налаз 
одине у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слат 
видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ћ 
Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из м 
е!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{ 
{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох 
 побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зеле 
с кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг и 
по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча зад 
еје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шак 
им и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући  
ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и К 
и и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све угово 
а је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми да 
јсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изгле 
ему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га  
н.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, в 
се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, сал 
кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’  
ати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се 
Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате пат 
ме да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што 
<p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту и 
и најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно  
да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена к 
 мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је  
заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар 
а Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу 
ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се 
’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S 
{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у 
 па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у  
 ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђ 
кне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ —  
>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи стр 
му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Те 
дном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети 
о не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти 
ао опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да 
 је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу,  
 <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки п 
ева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, 
а пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</ 
ћу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирк 
 па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — К 
 на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако 
за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, 
ник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мо 
дине славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се  
!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пус 
ј си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Кал 
у.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашк 
ка мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук 
ристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа ја 
есива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног 
у љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote>  
друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’  
S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да нам 
е у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечк 
у који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му п 
 ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружни 
о детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за  
 те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пила 
ја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; нама 
ј посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где с 
овој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просио 
оже да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да ид 
ре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном (  
Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Госпо 
лаву.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, 
е! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па не 
 смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг  
та; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’  
брог побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! 
ште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцети 
године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости) 
а давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам 
то то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе  
, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве сла 
ек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једн 
има, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није  
м не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је ку 
и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику? 
виксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носи 
скочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво 
 курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што 
 фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на ж 
 <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за оно 
ућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угре 
да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, 
свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, и 
праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си  
сти и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако  
како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да мн 
е једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap u 
 се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ  
 <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро 
једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као н 
авештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гос 
на човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко,  
е напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу оног 
еки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кок 
 зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Зна 
а дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три 
смо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на 
че Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Чо 
} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу  
редседник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... н 
есмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели једа 
Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник  
/p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и з 
ута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла,  
да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се ис 
добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; 
 и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти,  
јим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и осл 
нување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, 
т; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога  
 та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: 
 госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још јед 
смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она 
 <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> < 
часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дош 
ећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше 
 Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна 
коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" / 
ју, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику. 
реска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капи 
сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије 
а домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>—  
суз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја п 
шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S}  
мо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је по 
n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може п 
шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Мари 
 и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не м 
оворено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духов 
’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> < 
и ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој паме 
’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала ш 
вршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се п 
нда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалашт 
Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Ка 
ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре 
pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они 
и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све н 
 е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша  
усти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврд 
ездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим л 
сутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p> 
ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три 
 жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи 
стина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она 
ио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још ш 
ти, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Ку 
— Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и  
<p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, 
броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави. 
} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па 
и’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, с 
.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо  
у и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он,  
офне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус  
Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узме 
ко сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести глав 
и једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте по 
им и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и 
 ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из  
n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим тако 
ман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што каза 
ру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— 
 па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> 
а доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, 
Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не ул 
да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од 
ко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{ 
је.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, ш 
а шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дуп 
ошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, 
 вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га 
 покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да  
оручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“  
ста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се збо 
јца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и по 
енце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одуш 
 тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше  
{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује  
здисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна ма 
/l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та 
наче, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо 
еје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледа 
ознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, г 
очија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без м 
данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше  
е</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели 
{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S 
тан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), 
један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е,  
о пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а о 
} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душман 
 старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа к 
’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг пам 
28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба леп 
одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже та 
обратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор! 
 веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика 
му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени у 
а посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не  
се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да по 
и се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену. 
вко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде! 
тави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највредн 
Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби оду 
анку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Мор 
целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се  
риседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p>  
ше, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иа 
ко година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без 
о поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb  
а мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту нек 
„весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу ј 
 Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побр 
 Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цига 
} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш  
/p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А  
 ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и он 
 — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре. 
 да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, бил 
ивео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, н 
ло за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качама 
ог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који  
 да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и с 
 страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник 
ала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чап 
но, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј 
 <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, ид 
а сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</ 
 се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га прими 
ви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да 
завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти в 
и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море,  
оше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили 
 облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су  
— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погин 
>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну д 
еба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате 
их хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу прија 
онесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио  
гаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар  
.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци ш 
 улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја 
 и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како н 
а мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ет 
м такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, 
Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> < 
својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној в 
бира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несре 
тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они 
ром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Ка 
ихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли 
во раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич  
е, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два з 
убе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вел 
 пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote 
 осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видо 
о, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си  
 га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао 
 девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> < 
ам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не  
мљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да  
 А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је  
и мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар  
код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти 
е црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти п 
теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Б 
старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све ма 
 и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај 
лча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу  
ологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си се 
 пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p> 
ука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и  
атими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти п 
ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и 
му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете ј 
ашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је мла 
е стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореш 
 се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека  
 <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен  
рда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, не 
потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! ве 
quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, п 
да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско по 
 ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два ма 
ал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питу 
да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што с 
 наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вред 
сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па  
ука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да  
 до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал 
 циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера 
дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако  
ња, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био јо 
удо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније  
а ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан... 
да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> ст 
и, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га  
никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ив 
у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде г 
е од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Б 
рку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је дево 
много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а ка 
ка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па са 
лагосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-ба 
погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да  
 и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ б 
ли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија  
о ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети н 
е задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може т 
о, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стој 
ни други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништ 
оглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро с 
обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, в 
.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> 
 има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у  
> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђ 
к непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док ј 
росена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курј 
тала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко 
је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече не 
рајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господ 
{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да . 
мерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ов 
Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад у 
и шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Н 
улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и 
 праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине 
 дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господин 
своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="gra 
ебе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Кур 
.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у  
 по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почеш 
ј старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да  
какву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зу 
бе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало ч 
подине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респект 
ј, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега др 
арке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p>  
је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они  
 тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џи 
че?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол 
и и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па ј 
ко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, к 
ом! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја 
ве да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гле 
 онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да 
дове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" />  
b n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и 
е, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш  
> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је бил 
 у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта 
 лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ и 
ли да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и пре 
и; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на  
ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ 
е, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти пре 
на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то  
крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није т 
вим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених  
ијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је 
!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређе 
о!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је с 
До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пош 
авде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли 
 не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним мило 
ардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и  
, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>—  
баво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S}  
 Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој на 
 једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас з 
траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита отка 
а хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све дру 
 обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни друг 
иди да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му  
ма! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој 
 Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин 
без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас 
ати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви  
а дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А к 
е у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S}  
а и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у варо 
емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су к 
тоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, 
својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да. 
шло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је м 
ра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на р 
е знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и 
type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p 
 а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправнос 
 у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>Пос 
леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бог 
м, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чи 
чети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да 
 Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} 
девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Раду 
јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај  
но није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика ј 
рећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не г 
о је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како ог 
Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да  
аши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! ре 
аде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ ј 
, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си 
илику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му 
о је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он 
<hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјални 
 Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пр 
ујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама  
гу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје 
вите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте 
вицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служб 
ака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог ств 
је се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све п 
ад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као у 
јак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти 
</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Б 
ар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се  
, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину 
да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p>  
 без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да  
ако епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељ 
ко иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Ш 
чо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на  
ога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо 
зе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по ониј 
за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’ 
е магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S}  
, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и 
ма како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука 
 који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кут 
мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, п 
ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курб 
а фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце  
вко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава 
Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће оста 
 саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од  
ишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде  
шака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{ 
ше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је 
је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелам 
{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко! 
те слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да  
} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и н 
один-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу 
дниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ д 
напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако пониз 
ван, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се  
да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> 
{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду о 
ви позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му  
блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда 
руштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пу 
т ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н. 
— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на т 
цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђор 
ку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује 
гани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одо 
аче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко 
али — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за сво 
мам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не 
подине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у 
ели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</ 
месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да  
разе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположи 
ли г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не  
апски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долаз 
ко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџи 
} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне по 
, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако т 
.{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S}  
и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика 
 љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имал 
 га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само 
ито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћут 
бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А т 
 ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{ 
угим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S}  
.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет пр 
 на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за ова 
али и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу 
е, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим 
ро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p>  
а... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си п 
ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбе 
него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори ! 
>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало 
родневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта  
ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира,  
е и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки поз 
уван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на о 
 што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу  
се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и до 
 око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег  
гућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њ 
авда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда,  
варед поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А 
вко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на 
едну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко 
тву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од ку 
мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а  
и су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру 
и, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то при 
причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао 
на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Црк 
/p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету  
 <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Д 
икнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче  
За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех к 
опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба С 
/p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Мар 
 му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју  
ке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А куп 
, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једош 
аши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако  
S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води 
 војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да дав 
е, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вел 
 <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и л 
ање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.< 
/p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питује 
А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с 
 <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ћ 
Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, б 
>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд 
 апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање И 
оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! 
 као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по ав 
 <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједањ 
а је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам,  
едседник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га 
тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче 
ки параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигар 
>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p 
н Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добис 
А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А,  
p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред  
скам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-к 
е мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, 
жени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или в 
не.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим т 
аг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како 
у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Т 
 чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а  
ћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је 
а Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је ис 
буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце 
ан Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти к 
!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote 
што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрн 
tle>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поруче 
поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајућ 
 се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле не 
сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Шт 
 бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто г 
мери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, 
, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l 
а брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви ка 
еше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти мож 
 две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак 
зува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{ 
еј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију 
ди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:< 
 дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бањ 
м, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </q 
 вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни с 
 ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ј 
а манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча,  
а, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S 
ипелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или ча 
ли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, 
капчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он 
дере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом  
као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице  
ој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за ов 
кромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа: 
а сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде 
у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не с 
нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да 
да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> < 
н човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока,  
е оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је 
ије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је чов 
ан! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „ 
и!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо! 
арко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S 
!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут 
осподине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине 
p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>—  
S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ 
, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{ 
</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви  
p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од  
лча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ г 
 се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах  
бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме 
p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмн 
 а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел 
..{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежа 
спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n= 
во, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да н 
пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин  
ак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан кур 
ир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" / 
јатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му  
омично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му  
 брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерам 
 зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ с 
н реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућ 
и испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} 
ородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема и 
>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p> 
ина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Од 
ча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зул 
Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно с 
. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“  
омагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, ис 
о и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме! 
на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{ 
а ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и 
 Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p> 
. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко. 
 куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и н 
лно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким 
ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побра 
, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи л 
еш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја 
дајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и  
Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато  
да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук 
а; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S 
б’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде  
а.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је 
а г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала,  
 Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин  
баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад би 
ече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице М 
се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си п 
јстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу 
терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почес 
; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Ш 
Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, 
а инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава н 
јзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата ок 
диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћет 
иди!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p 
а направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на  
 мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг дру 
 у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да бат 
и трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове  
апаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој в 
лазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујно 
еми, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој д 
оскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, 
ијатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они м 
сто по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у 
, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и јед 
 залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње,  
и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима д 
ћу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти  
 опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Ка 
.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си иде 
 заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним п 
</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S}  
а што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и г 
и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршав 
, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно нам 
не, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време  
ш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! сме 
— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њ 
 кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко кол 
 твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} 
ца,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли 
ају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уз 
Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нит 
да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела  
ла.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен б 
оодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и поглед 
8" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наш 
рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги ви 
ера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто 
женим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће мож 
азастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за 
си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и  
не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он т 
нар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани чове 
а глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, гл 
, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достој 
Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам 
рискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у сви 
ставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству о 
у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима за 
е неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отп 
ало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће п 
 па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: 
едани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега 
мао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, м 
ао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом 
ена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њег 
јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па н 
дону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли т 
ако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док 
ра на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу 
 и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђе 
исару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пушта 
мо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> < 
уке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S 
е ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси 
 девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а  
а, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap u 
осио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би треба 
ко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави  
29" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па  
 најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обога 
 није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit= 
 не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећ 
два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше  
ан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских  
 без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика! 
девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допал 
о зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слуша 
ољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата  
у тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није  
 појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћ 
м, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер 
кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да слож 
лашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога 
ма? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле 
 томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јо 
ње у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јач 
е разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћ 
ке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и доче 
вно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних < 
јадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Све 
р па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простр 
е ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш  
.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се  
и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред! 
!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкш 
ву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показа 
ма зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се је 
 Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, дом 
зија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд 
 се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару  
а батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а с 
опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветери 
Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј по 
ко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта 
јнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а пос 
ош ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашт 
и.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљуј 
те једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разб 
је Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна  
обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па зас 
> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би с 
а, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем т 
ео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</ 
допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте 
 разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, 
овем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А  
бог пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко  
 Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па 
ца весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p> 
ши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко к 
не!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна е 
 побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче к 
пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој 
ац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му ве 
{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за ин 
алча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна п 
а ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Х 
 други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њој 
е, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кард 
S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бр 
ји се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија,  
је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји 
це му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу,  
а неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пуш 
Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија чо 
што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекне 
а давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још,  
и бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча. 
нај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек  
а.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и 
јицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си  
</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украд 
е ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав 
жем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> < 
ека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како 
кају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не сме 
 правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини  
а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека 
је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка,  
 викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани < 
господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф  
 n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је 
Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од 
днога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен? 
овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} 
откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па  
ику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за даве 
 неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па они 
, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Ј 
{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и  
е мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Ка 
 си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, 
 n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, 
</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати п 
и пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се ка 
<p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан,  
поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје у 
ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит 
 <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да то 
водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто би 
 бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А  
погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је  
е, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од д 
и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И ње 
 удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се м 
тари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви п 
Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста са 
поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за  
јола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњ 
 разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, ка 
егали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје 
е рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њи 
ену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове од 
} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек ник 
 господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивк 
ни ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} 
p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алек 
<p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још 
и, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „бе 
 Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што ма 
агир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између в 
аФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испече 
меју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страх 
иганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђ 
 мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости 
38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге н 
.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао  
онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> 
ј прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и н 
 од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама ч 
 како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Мор 
моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S 
ше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и поје 
аг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим  
 — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре,  
дан пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно зборе 
ослушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће ст 
жар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две  
познатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо  
сте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Б 
је што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У т 
>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми проч 
ук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па тв 
ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је о 
о да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли с 
моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће посл 
ија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па 
 њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изнен 
а баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дав 
— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пуди 
ко...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се б 
.</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује  
го године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да прави 
фане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је 
ча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" />  
саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја т 
о, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за  
ним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете 
 ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен,  
 Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти 
вуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари м 
 страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и пок 
јаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште 
 био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без р 
ре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Р 
астуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S}  
к.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја же 
ум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} 
екому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав,  
вету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, е 
ај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне;  
ратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен 
и, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е  
ре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, к 
еће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то 
 овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ 
 то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га ј 
{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позу 
е рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остави 
</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг 
ну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ј 
таш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас з 
исте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се  
ам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре реч 
екао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефек 
мати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко 
атан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; 
лом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседн 
цирско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у жи 
ну велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем б 
еседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији р 
зе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интим 
ада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и наст 
, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало  
рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? 
ас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаре 
о.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? вич 
дседником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а 
ги.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели о 
лче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... 
S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липт 
А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чул 
ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца по 
, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом з 
 па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l> 
 и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа 
ника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S 
ао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер,  
низонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз она 
 јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{ 
ошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамил 
задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, ка 
ах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима,  
у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био  
лами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини 
линама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере,  
’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што једа 
p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја 
будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у  
 а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и  
ем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто годин 
 уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на  
Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као  
 много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — 
ли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују 
ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћ 
с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па 
S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те 
ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{ 
— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити 
лио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу  
p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе  
е, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у ч 
у.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</ 
аро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, 
га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да  
не коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио 
а и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Све 
јак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће 
ућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n 
! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели нес 
>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав 
па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p 
ун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А  
Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, мор 
о прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако  
ште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p> 
, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да м 
 <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседн 
еде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мар 
 и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’к 
 писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаи 
Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников 
средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је б 
је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке  
 Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти 
 прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су  
онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава  
етићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше  
де намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... 
е хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ћ 
 кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја 
диш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> 
што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бе 
чамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све б 
 и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш м 
 Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здрав 
ази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није 
; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, 
 црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’,  
 пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, 
 спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свилено 
ко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па п 
и пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са с 
, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у мој 
-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш  
Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умр 
.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође 
, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, 
, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, зна 
будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један  
црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</ 
тишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га  
повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште пе 
ини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за о 
о кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарен 
усно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалн 
е, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} До 
 видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме ,  
 зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: кол 
а, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>—  
ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако 
 један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они  
у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога м 
тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Срб 
у таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди ду 
ту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче бил 
 свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели ср 
ло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј  
равно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и 
лаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, 
ме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај  
 пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су 
ути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па  
</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као М 
ро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; пл 
у криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе,  
празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш 
ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од  
ече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} В 
е, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> < 
 />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до год 
илика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам 
е се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p>  
 управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један б 
е, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који ј 
таш и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слу 
ка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа  
баво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p 
ачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S}  
само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има  
еди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb 
мо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, ш 
т својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А нај 
/p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем ма 
што!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени 
 Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио  
, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако 
ати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— 
 кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне 
 верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну 
Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако м 
.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! в 
ју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, 
ма све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по  
и и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <g 
исли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати  
 ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли 
је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како д 
, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране  
pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину 
ане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна 
' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна ка 
сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговори 
мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су з 
лим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господи 
вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија  
на како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли  
не, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опе 
 да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу. 
ребе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на  
>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како 
а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо  
е, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n= 
што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле  
 беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и 
е и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, 
и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупају 
Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш  
и што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па  
ше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љу 
 бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого 
ћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знав 
лчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} До 
<p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може б 
, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се с 
 <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, ти 
 бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође с 
ој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Са 
е не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем  
вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p 
б’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два  
доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори:  
 па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па 
амо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено 
н, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји к 
је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак. 
 Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини мл 
 вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Ми 
ели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb  
 /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред. 
ко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p>  
а кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како 
погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, С 
меџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије а 
казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до см 
ј голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S}  
 погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дот 
чу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, 
е шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за 
 да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зел 
господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p 
је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?! 
а се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча 
у отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за млад 
а неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол 
е данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, поб 
>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште 
седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-чове 
 тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац 
Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у 
едложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбе 
екам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, п 
а шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> 
и познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли 
, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво 
 <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се. 
бакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, 
 прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не м 
ји му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја 
злико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор  
ица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послужива 
рили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курј 
шајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Сму 
 мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га о 
м ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и изм 
осподине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144 
тељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар 
.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражит 
вих слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па из 
ила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све 
ца доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипр 
се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него  
о се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и 
тко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Бого 
 „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, 
 Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо сам 
у кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-па 
ве то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г.  
од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те јед 
 се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О ј 
 неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па 
 <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше  
то...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да реч 
 газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко 
Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни  
 ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мо 
места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} 
о нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник 
Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S}  
а батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједн 
рујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> 
ши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што  
 одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану. 
 весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да  
не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па ч 
 зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче з 
са нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бла 
а сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени д 
„на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца  
мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не зна 
 да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина 
нити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манис 
} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да чет 
ред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се 
но што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p> 
<pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву 
осле доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се н 
p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум 
 што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мал 
шко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече дом 
> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо 
не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си посл 
 је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па 
{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није т 
и, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би 
што и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је ч 
 био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор- 
ратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је  
 то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од 
ку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа жени 
ошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао 
шта женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако 
као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике 
се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздан 
 знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати 
рапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} 
33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</ 
Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада.. 
и судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код  
збарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> 
да? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда 
начејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, ле 
лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па с 
еч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како она 
то, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Про 
ало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb  
је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни п 
до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков- 
отивна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Мари 
ада још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — так 
 фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха  
тавља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и  
 осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и ува 
“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па  
обац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, го 
ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, г 
јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут 
 мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Кал 
алко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам в 
и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут  
 у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече 
ба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па с 
испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти 
мо к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча ду 
>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти 
мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био о 
е те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а  
ад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пу 
 шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, 
че Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>—  
!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си  
} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки  
че Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака 
 ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, д 
па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, п 
Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска врем 
, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може  
 у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S 
 <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко п 
 и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчава 
тију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си в 
 их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их д 
чења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љ 
ану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреш 
 гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља 
ој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управ 
јцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, 
p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без ка 
 мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се н 
{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја! 
170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели 
 и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он  
на то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, и 
/p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да с 
еје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са 
 да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па  
му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку 
Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Наре 
екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели 
есам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Н 
 један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба  
бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели н 
ће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели  
ељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проб 
 то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искач 
омогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће 
 бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филца 
е саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да зам 
 на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та  
... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава  
лаву се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побр 
а намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Ми 
е; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за  
а, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само 
и дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по 
 Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l> 
 су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад  
ни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>—  
кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прили 
о млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па т 
 добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо? 
з сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчани 
ака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад  
ругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, 
мне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће в 
ајмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, са 
p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две неде 
зданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они св 
ло повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам 
јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{ 
ојиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’  
 шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, о 
и двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога 
новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче вре 
’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазни 
, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</ 
им гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је из 
у да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S}  
ино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Мариј 
 како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— 
Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј м 
> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија а 
>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p> 
што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет 
 ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S}  
а није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зу 
рате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо  
{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каж 
 багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети,  
о збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш з 
 трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} С 
S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 
јолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Та 
пин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФ 
е из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће ба 
дарило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћ 
сну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућ 
јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајк 
 не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се 
три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристи 
тавите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће ост 
афу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи и 
јко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био ка 
ат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који в 
прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол 
ер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S 
познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допад 
о ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у о 
атали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено 
измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силни 
е лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разглед 
па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све < 
дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија св 
амештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина  
а, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ 
 рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита каз 
е из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, т 
о икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, ше 
лава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, кум 
ина практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и п 
ћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени 
S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е,  
!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} 
 и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло  
х како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих  
е на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га  
еданаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, м 
реко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Так 
у с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред  
ајмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљус 
Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут  
у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибра 
} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и 
урјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за бога 
е вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко 
ао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>П 
ција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Кал 
 <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивк 
 на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Ал 
е искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинс 
човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање 
подине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на  
аредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, пр 
!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батал 
— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, 
ћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ћ 
при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом,  
окупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан  
то милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко 
 А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као дево 
 у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записа 
и седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> < 
младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас  
римати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ив 
што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих с 
ући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да д 
ојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази 
е ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол 
и, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти  
жалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвока 
и сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или  
тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седе 
ес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вик 
ољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољу 
S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично 
и кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</ 
ен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здр 
</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем 
ио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па поб 
а идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам  
, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сл 
је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p 
S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио чове 
{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од они 
д пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је 
 си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћ 
ош, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батис 
не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према  
еци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Кур 
им бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као 
 рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мен 
па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас м 
 Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку  
у и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац,  
ошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је  
исмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани 
г да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтел 
! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога 
?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и  
; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи да 
, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} 
кола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен 
е у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно 
а је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасл 
</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Ту 
ац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан да 
 прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — 
ува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’  
 се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек  
екате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си 
 мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет  
да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или 
n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то б 
е, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују  
и као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли 
 одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да пром 
сати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би 
 друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens vole 
навам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, 
тику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што 
а је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би 
дине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник  
 Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо 
у?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то беза 
пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне ка 
 засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже з 
у свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, 
а сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што с 
љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мера 
Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи 
ија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несре 
с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} 
 Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне  
S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да  
стију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двој 
> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благос 
е у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје 
ло огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта т 
што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређ 
омаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изне 
 част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је свет 
јани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше 
о је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону с 
датак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао 
и веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чив 
 га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави  
 кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капу 
 је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе ма 
и отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да ид 
ло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вр 
њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S 
наш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А с 
 негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S}  
ижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину  
 тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред  
> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и д 
на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка ка 
ћима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу м 
рајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> 
криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му  
уше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, 
S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто ј 
>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> 
 гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањ 
стосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и  
итао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти 
S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безакониц 
— Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да прев 
њиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, ма 
Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, 
свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас 
ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{ 
авао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме 
садању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас  
 овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају 
 поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при ме 
 а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је п 
).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо  
 па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Ст 
рв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бир 
алу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много 
м, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради  
" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познат 
ек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и 
га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> 
 и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара 
Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тириј 
и кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад о 
хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да  
доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мек 
 си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; са 
и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетар 
 ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој ду 
ију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} 
!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А ж 
то смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиов 
ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључал 
бам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико друг 
нда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбаш 
овин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећ 
 су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљањ 
ни Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадо 
p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Ту 
авам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и  
 гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика 
ле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори  
ам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} 
сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како 
 и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте при 
 јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш 
ол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве о 
лча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!! 
рао Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128"  
ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и 
 је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, дру 
 ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цига 
брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег 
етали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте да 
је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} 
.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" />  
ше у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та 
а и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели оп 
века сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Н 
 севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја  
 рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер д 
и у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопин 
— што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, к 
 винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво  
; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек как 
за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, 
, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти ка 
и !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, бр 
игне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! в 
з’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветају 
ју, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Н 
рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је от 
 да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели 
ише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n=" 
на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубен 
слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, 
 се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази  
живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заи 
 своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Панте 
слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и п 
, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што 
а је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукам 
а хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувен 
председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари 
е се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам  
црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким 
узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и у 
кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се К 
еднику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, од 
/p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи. 
во: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвок 
} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певај 
љених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не  
ише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и уша 
е тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас  
лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, дом 
 многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују,  
 Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха! 
тимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Ци 
а што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке,  
уће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он  
скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку,  
ма, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде п 
ње у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S}  
наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-чов 
.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав ти 
и стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми,  
} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!< 
та, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би на 
Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим 
гу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим ј 
 још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам го 
апитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{ 
ре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е та 
начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније,  
је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, д 
има је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S 
 неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а се 
стала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јо 
ко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удо 
ош онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} 
ио славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака 
ах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она не 
ђо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо! 
ради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рук 
едног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заб 
иде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напра 
га је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зелени 
и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фра 
.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и ка 
 жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с ј 
ласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, в 
мљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли  
 Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, н 
на их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога  
ше интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи д 
Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физику 
 умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у т 
>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну рук 
Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пак 
{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и 
твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убић 
аг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на к 
шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш  
и нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свир 
Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо к 
ањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</ 
то боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} 
име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, сла 
и сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пи 
но, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— 
ече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте  
уче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш 
и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и 
p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и к 
ли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{ 
е!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с  
 знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем ониј 
о и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депута 
овек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а 
и, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си  
</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја,  
ика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекн 
а“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким  
кшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-баши 
е је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од рези 
где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у  
, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p> 
 не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држ 
дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Бог 
ли: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био  
радину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му не 
 Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>—  
 како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обичн 
ше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша  
ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мал 
ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги им 
анча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дођ 
у се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после 
се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те 
ашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан 
.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S 
 <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре бра 
као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно к 
ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курј 
 и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S 
ли Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, 
 он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестин 
е први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад.. 
 А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, бра 
ћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Фр 
а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека 
је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону ј 
о, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: по 
.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S 
{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пи 
а видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па 
љу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће  
еп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, к 
ијола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и саве 
а ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће 
е више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погине 
 знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па 
ика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш 
ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где  
 радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а к 
 а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А м 
а лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто  
р и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа  
/p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — треб 
 шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек 
 — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди  
аде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам поб 
оме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, н 
и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... с 
ита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p> 
 мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сут 
} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви за 
, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; 
е мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш,  
 из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики  
рга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем 
 тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p>  
ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде  
 се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради па 
и силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распр 
урцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— 
куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де,  
 да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га  
о!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та в 
тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div 
 војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без кани 
S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Ос 
ЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита 
акој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављи 
здалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би  
 дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; 
е једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{ 
 као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</ 
море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како она 
уги пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке 
адос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, 
иса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и  
за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да 
 јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели ув 
ој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан зан 
орнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространиј 
 саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпо 
н!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите  
го га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том тв 
ти), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад  
, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, 
у косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, ле 
дине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и  
а све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога 
ан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата 
но!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да ид 
 ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко 
икну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трг 
о браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, к 
ио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он с 
 му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газд 
онцепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико ко 
 Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф 
 по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општи 
/p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је б 
 они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, он 
адне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухват 
полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>—  
Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</h 
ам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има  
римљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у  
што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се о 
S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којим 
 година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, в 
ји је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде. 
 међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је 
јеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како  
љка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без ч 
узичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кард 
вно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и 
 по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јак 
м демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може! 
pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што та 
а она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њој 
 n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с панду 
 беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији 
 Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Т 
кашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци та 
о је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранк 
е! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда 
 се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је 
ећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије,  
ола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше 
спођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јес 
посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и 
си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ иде 
 ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побр 
ли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече ј 
ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „ 
го, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог изле 
лов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! ве 
ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у с 
 <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! 
 Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога га 
воја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, 
тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски 
је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу мло 
вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се 
, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, ма 
апут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или 
вка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради п 
авима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су  
оји их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервениса 
?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва доч 
 је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је  
ј исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памет 
т да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јол 
 гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче 
ислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајк 
 n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ј 
 да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} П 
 па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и луп 
ио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели  
ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао 
едно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још п 
меташе преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и ви 
 ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао:  
’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овд 
 месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руко 
редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Ма 
код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад  
лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџ 
n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спр 
нке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецељ 
, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и обо 
.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици о 
павица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А за 
Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња 
и разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по 
а епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда 
а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија,  
 благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и про 
руштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да м 
ма дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих ст 
а да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је за 
ичају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{ 
 по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S 
лијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се раз 
} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога н 
м крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо 
бав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, д 
едном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на ње 
ла за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и  
право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</ 
 јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> < 
да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало 
.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долап 
сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти д 
 се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p 
нда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде наш 
ледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају пантал 
 лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са же 
нџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виног 
почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У  
ари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним син 
д седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежа 
он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и 
еним прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена со 
еше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи з 
еном прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим  
ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако 
фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рек 
ига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече,  
а женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које с 
м свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је за 
 домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју ста 
шиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ ви 
азне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улаз 
шало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он на 
ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрен 
стаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ 
е оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу 
, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и д 
н, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућ 
ам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, го 
врши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко 
вио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тог 
а је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два са 
нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} 
аксуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја 
ави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од  
м гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек ко 
лча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} 
ца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали  
ме дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворен 
им прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак на 
с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва к 
јвише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва угра 
ће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем,  
кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то 
ву биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распаран 
 па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад 
еше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију  
ад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му ви 
орили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег н 
 ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се 
ви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до 
и су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељ 
је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су 
штво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чији 
видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се за 
е будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi> 
 теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее... 
трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и ра 
 млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани!  
са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председни 
е па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти 
 дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бој 
> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Пр 
S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S}  
аво велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје  
ринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете тако 
еја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти с 
, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, вик 
о шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S 
p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова замп 
смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и тр 
раци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и  
уваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пиј 
ако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише 
а сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече п 
, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, го 
пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како  
ало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било  
в свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и  
i>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и  
 који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дува 
ери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу 
ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поруча 
 председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и ч 
!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p 
а комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!! 
</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кар 
, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беш 
 млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две 
ком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Мног 
 који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вред 
што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, ос 
к; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годи 
ше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рек 
о! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И ре 
си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, гос 
ети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. с 
 пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде 
ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте!  
ад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бада 
он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича  
ета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеман 
 куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели  
 смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је  
т, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си к 
 да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручат 
о после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто м 
b n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може 
рихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена. 
до’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да 
ли увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се мл 
 што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљ 
<p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море 
ош уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштал 
резије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озби 
ком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друд 
е искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу  
рко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} С 
 на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да 
ајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто год 
а, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге свато 
и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> < 
p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу 
де опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и пам 
ја петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе 
тавио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него у 
ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја к 
ник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио с 
исује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} И 
се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре 
и се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јо 
меју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли н 
везданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они  
ше ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p>  
а и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у каса 
> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер 
ла реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је 
писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачек 
ло од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} 
дан глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> 
 и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г.  
вај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свир 
риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ 
дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођ 
а доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} 
ираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због 
-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а н 
, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао нап 
 Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ив 
> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S 
S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, в 
ли им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју м 
 Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збо 
 ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за п 
pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли иск 
а куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p 
"127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише в 
 под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други с 
трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали 
ча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море 
е онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S}  
 човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели п 
ако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сик 
</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар тво 
у будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и  
демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како ото 
пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже  
а ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Н 
га ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побрат 
и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S 
ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и ди 
ш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, 
ратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ ш 
иљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те,  
иге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прај 
ка онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти биј 
махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и  
> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији  
ме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са не 
ету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пуши 
и Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град. 
у знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају 
и показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" 
еће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан прем 
за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари р 
Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ д 
оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер 
г, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си  
оји и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела ов 
ошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је са 
 ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, 
 На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с 
 онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l 
 бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба 
у се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— 
 вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бр 
који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S}  
а чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозн 
рљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоће 
ели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја  
час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцу 
 кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! прод 
дур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивк 
ледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после  
 изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица доне 
сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем,  
 онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, сл 
вички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и н 
ечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, забор 
-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали н 
.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из 
се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S}  
она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њих 
и и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>—  
ик је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседа 
јола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Ку 
 или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин- 
в-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, 
; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису 
и простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и  
што неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад 
p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут до 
ствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се кр 
очасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко го 
е један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели 
а! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овак 
о; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и в 
>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне 
 <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равноду 
 <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад  
одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како д 
домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад 
и где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је,  
што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на 
стинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи у 
ослуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Ма 
Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како  
 смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправд 
домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже 
> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка 
ка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— О 
 душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само 
аше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази вре 
и удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Ха 
p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто оп 
— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели м 
ан осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку  
 су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучераш 
и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, 
таде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији 
 сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p 
Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.< 
Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит. 
ко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрт 
ој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па са 
пом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S}  
 га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од 
ку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! у 
иљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, реб 
рале неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} О 
те му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве н 
/> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па о 
 не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се каз 
обичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапск 
елешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду с 
ст уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељс 
 тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вал 
крену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове  
а се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде 
славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе 
и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Ма 
један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, с 
 појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, ма 
ко ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу;  
"19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исечени 
 тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика 
, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за  
чеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела 
гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p> 
 светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" 
 доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом кал 
ше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се 
фектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто 
.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и,  
рећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хлад 
пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око верг 
исли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да 
а, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не 
реме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био 
анчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуш 
да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их 
е само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде  
насонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се;  
е!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; как 
у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају коко 
а сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И 
ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој 
е у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање сл 
укама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним  
уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Дух 
 комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче д 
бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — 
е ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме  
а чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао 
анских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бес 
по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, пок 
, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет 
рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, нада 
ет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним поглед 
/quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом 
сподине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане из 
е, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе 
ни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, 
реко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако б 
иш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и т 
ају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb 
д бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он  
аукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги н 
уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила 
у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гу 
сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Ал 
 у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманет 
буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љ 
о, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је  
 на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије! 
боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, 
, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко ј 
 г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још не 
мци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манас 
адолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријол 
о ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, 
 сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А ла 
нска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што  
на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво др 
азначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћо 
.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам. 
по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ив 
ко просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S}  
вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p>  
напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих таб 
 своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је чо 
оме.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у св 
страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали 
ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрл 
; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држ 
 такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају 
с њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја  
Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један  
мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S}  
цама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и в 
а и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на  
 немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне трој 
испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Бож 
Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде с 
дно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују пе 
 је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па 
ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>—  
Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај м 
pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не 
Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад 
у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!? 
тлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка б 
азе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на  
ганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам б 
 сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p>  
и смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... поре 
разиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове 
 Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао ј 
ише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ 
.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на 
 збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и го 
А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде д 
’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код мо 
вакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! 
ли“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде  
 кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пр 
али гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), кој 
им, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могу 
се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком л 
а, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и  
, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што  
ао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чоч 
 онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једн 
, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дан 
вет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је  
а, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, 
или шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И к 
 председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обе 
/p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој ма 
есе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапт 
{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео 
ш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели м 
, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, п 
не што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може св 
"69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курја 
 дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лак 
они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то споп 
 поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће см 
добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни ос 
једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циг 
олан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија зарази 
р по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија  
светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! с 
е знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, 
се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па  
S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек дру 
х на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им 
у и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли ј 
шевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа и 
ћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наста 
 рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече 
S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско  
а оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велик 
отле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћин 
раскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам квари 
е надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначе 
терицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прав 
 од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} О 
елику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за прич 
 Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно 
г да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро ј 
/p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тог 
ућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели 
на, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гос 
 У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујск 
 их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча,  
 си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, 
 не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S 
те!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је  
>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се  
!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете  
вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана 
је далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете  
е! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, к 
вол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па позн 
атија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило  
рко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је  
 на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их сти 
 што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могу 
 последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако нај 
руство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче 
рка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он 
рте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S 
у омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из  
о, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте 
те и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чи 
ђа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавас 
та у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „ 
ану.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и са 
и свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па трес 
е да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда 
ол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> 
 у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске на 
 зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, нећ 
Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се на 
, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве 
 кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми  
ре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да  
иска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени  
 на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За ово 
крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Је 
<p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, м 
је.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је 
у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе  
седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је  
се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој  
лужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на пи 
 шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда 
ote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>К 
у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, 
је знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи ле 
е вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништ 
башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлат 
иром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато.  
о уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имен 
јолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те  
е пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га пре 
 једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ив 
 реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога  
нат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?< 
и; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> < 
 баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</ 
ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да 
 ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> < 
уита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, 
же то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га 
ешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, разми 
 разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако  
 <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шт 
’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослобо 
: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лека 
 обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењ 
бење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још ј 
 ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече ма 
 богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побрат 
аше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој гал 
пудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко вре 
— пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, д 
А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој к 
 не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира п 
за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред  
 пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто 
/p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј 
апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар 
 плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, ш 
ће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми 
 мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама 
имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у кр 
уче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага. 
 онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада изб 
вјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо,  
нда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остад 
а још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле д 
 то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, ка 
бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.< 
.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћут 
рам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерк 
 не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да н 
к нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е 
о собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га ни 
пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p 
азима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде т 
ум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није дру 
 се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Оста 
че дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтед 
 се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалиш 
, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу 
чео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну јед 
 мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су 
ити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи 
ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попије 
и динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да  
о је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто ве 
аФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу проше 
е или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до под 
 <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p 
! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв з 
жу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто глед 
оз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад 
доше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита го 
исују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди ј 
ити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, 
 му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што  
 сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување  
/p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли  
свајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да тера 
..</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе п 
н’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} П 
заја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти мол 
а се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљо 
 су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-ка 
те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивост 
а па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састана 
на — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и 
о мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи б 
ра, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и 
је на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и  
ек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол 
а нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти 
тим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им  
S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као ч 
 сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, 
 <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на к 
чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— 
гар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, не 
било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у де 
и капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, т 
 Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’  
смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, р 
а их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасви 
шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало  
до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бр 
а не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} П 
} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је др 
угог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и  
ме: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били т 
срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз т 
дите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весел 
оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих ше 
ишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града 
и госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница дож 
 Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре  
} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на јед 
тевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па 
живај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> 
еш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај М 
</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће нек 
овао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код јед 
>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак,  
ваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после један 
не, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> < 
ад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како са 
љену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред п 
 саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ п 
рјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја  
је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањ 
одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, 
е признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најп 
умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— 
и нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у  
 са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да рад 
<pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче н 
 троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Тр 
лете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој при 
риповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће о 
да му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните —  
раш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш 
 и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се  
па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председни 
— некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграби 
} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад 
њу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је ова 
дака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срнд 
 као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешт 
јеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство ј 
 да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле  
 радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака ка 
 их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} 
аше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек 
истаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу 
сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> < 
и; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава,  
 кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије  
ељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква с 
ека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спо 
оветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду на 
их столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере 
— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и н 
} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне  
сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу 
спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашт 
 Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде  
дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а 
 а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што с 
е празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакш 
в Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуш 
тини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поу 
ошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, мах 
S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинск 
тника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а ов 
, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу 
а од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и пр 
подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познан 
и ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га мет 
уја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште  
бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напр 
вет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запо 
 славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасо 
 пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко 
 саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако па 
т; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар д 
 Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Б 
} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав 
а је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти  
 па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за ч 
ам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p> 
јд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместиш 
ј ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш зла 
из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јав 
pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло? 
вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја  
 заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешај 
Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади м 
м јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за та 
етворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганк 
рећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке  
чели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да  
, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим 
м; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње 
а.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „за 
} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> 
јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз 
слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је в 
а си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, а 
се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су 
естрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цига 
 ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џи 
 госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; ж 
 черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не д 
живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спре 
<p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Д 
о, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео морад 
ођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кут 
ник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па с 
ешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а 
у ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — о 
м!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан ч 
p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на 
 а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је? 
ајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није  
тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, је 
па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То сла 
Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а де 
> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово н 
 кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити м 
Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је дома 
жован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да с 
реба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у  
 па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> К 
 се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојз 
љда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши 
{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба м 
вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не мо 
а га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> 
аћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану  
.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно 
а.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ив 
ра</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бур 
 си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој па 
се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у ко 
 све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство ч 
 док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш 
 сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} 
S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, д 
кварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се  
ке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да до 
ице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка к 
ињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње 
ели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, г 
ри !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетува 
или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на вр 
каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан 
те сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} К 
праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се  
ет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, 
 ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје. 
 Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Ф 
ве.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај р 
је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? за 
’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном 
 наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше 
ој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде  
-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то в 
, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комши 
одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па виде 
с њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли 
 где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јошт 
а, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели 
 нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А 
воју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се вод 
видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?< 
 мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутр 
 су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први 
p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалос 
 добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури 
Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам. 
лију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ м 
 па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а 
да извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се  
ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се  
л’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што  
однику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>—  
ри за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзил 
е — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знањ 
 то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни  
 живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је рад 
: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да 
ч не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађа 
ивувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, мно 
.{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми 
ек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ј 
чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку  
p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, до 
> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; с 
, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је доб 
о било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чох 
уне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све нови 
човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за т 
поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше је 
о седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и  
м, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти о 
н, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто жи 
 који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е доб 
— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p 
 попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти к 
За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време...  
о сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Б 
нице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу,  
вет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p 
да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, 
 седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеле 
и Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председник 
</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту,  
 Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удо 
а се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га з 
о власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на  
дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време г 
са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војн 
на не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гл 
ога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки  
 па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’а 
, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе жен 
упи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску ча 
 испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им иск 
чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ј 
че.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан.. 
и је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да 
 мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову 
 изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока  
 још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод  
афин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори  
и, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и за 
поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш 
атки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам с 
га ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да  
а да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било;  
— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде 
 и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триу 
у кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треб 
а ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, ш 
е малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушиј 
>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да с 
тарога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и за 
p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет он 
о пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по саха 
атно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље,  
, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како г 
а мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој м 
м! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га за 
а, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се 
х неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <p 
 и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обуч 
а г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година пос 
е дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесеље 
ош онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>К 
јљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди гост 
 и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим 
еченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугач 
жи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а стар 
 ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгл 
рез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} 
ше, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се в 
арош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ св 
ђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; ве 
у по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мир 
/> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек 
 — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} С 
во је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ 
 га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио са 
шла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте му 
игани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </ 
 осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је  
 како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи 
зман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилн 
 мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} По 
ем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи 
емојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p 
а једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом по 
 постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли  
ко често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Ма 
.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас 
на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светис 
.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. —  
ва се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S}  
! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, зна 
е у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, п 
а видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стан 
и, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што  
те!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да н 
рлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим ви 
питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за о 
 ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ет 
!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господ 
то га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу са 
омљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang 
Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— 
 дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак  
већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га виш 
p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по ди 
> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е 
ну, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три  
ре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо 
зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар- 
изају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на 
ња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивк 
— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па 
> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тараб 
} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће ос 
 казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне кас 
олази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да по 
 до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј 
ти.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче до 
и тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас в 
ос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала 
рем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре  
ега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне 
е његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али ода 
{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако д 
зио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је,  
о како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође  
ни се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је чи 
 који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар,  
вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљ 
а је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по н 
 главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, кој 
брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалос 
 гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала!  
а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па намест 
амести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет  
, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече предс 
иче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају  
дам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатност 
реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} 
 се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам  
 је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога треће 
ћу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што  
 овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{ 
 чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’  
сподине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја о 
кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном,  
и је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу с 
оређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и  
бија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила 
S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да  
 су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и 
— јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених 
слук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало ко 
на.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а ј 
ај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дуги 
рсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си 
ко.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p 
— баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изнена 
на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сум 
одине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Моли 
 свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се 
ли друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и 
 онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будала 
ве куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што ре 
И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p 
вим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао 
 бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште поглед 
 <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb  
учили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наокол 
 кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали 
долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празни 
 ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише  
у да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију 
ол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми св 
е, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, пр 
е, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Он 
да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти и 
p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, 
 ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{ 
буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! и 
аг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да  
е станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на слав 
о... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од  
зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене пит 
лан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дођ 
ек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мој 
S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па т 
гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" 
ле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фан 
 умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одм 
>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше 
т остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чарши 
 у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате 
у госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпо 
скусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као шт 
, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општ 
лча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си до 
гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за соб 
здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за 
и у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник 
ине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену харт 
д како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз  
тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда  
 године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си о 
ко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хо 
е ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нара 
Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји ве 
олим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Ци 
{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Цига 
 би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога поб 
 који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који г 
к ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> < 
 ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе ка 
једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавник 
 како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила 
вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновниц 
кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандист 
.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је у 
 му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лир 
тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то 
пујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван 
си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" />  
а да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А  
} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, оста 
} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи  
ној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја ма 
е пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Кал 
 Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</ 
ајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?< 
и га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p 
к.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно ј 
да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче 
<pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече  
’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше па 
остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели  
на на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред гла 
ћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за врем 
ј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — р 
срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе је 
ва.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</ 
и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђави 
стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Д 
ано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у св 
о није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим 
ам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, ре 
.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало  
, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багател 
</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па  
/p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и поче 
ка и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, нег 
дна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно 
ди“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола 
е ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и к 
 или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S}  
еће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били с 
а дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А  
и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да  
ом и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињава 
ујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" 
нат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно з 
ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју слав 
 кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по  
турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну буд 
ла мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p 
ко примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фар 
о! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервоз 
 није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немо 
 чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили прот 
едање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима по 
 и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни др 
> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{ 
ира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он 
н’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку д 
ита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре тава 
маше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће 
и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па 
 се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је т 
знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, пр 
злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много ш 
да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко  
 Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири 
аполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи  
ка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...< 
о задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле  
ита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши 
спарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као к 
 изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пан 
ој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уни 
и дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а до 
ију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и при 
нин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре поре 
ује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и 
 него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне  
га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми зна 
 запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Ху 
славом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} 
 <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле о 
о реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побра 
 шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, 
, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да 
А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја 
брамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у з 
су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је би 
а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све 
у, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наш 
д би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се  
 човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и др 
чицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и  
али или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вред 
осподине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам 
а има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та С 
ка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је 
 што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли 
 и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушче 
а!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" 
’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим с 
вета Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините,  
а’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</ 
си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики как 
каја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твој 
и вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин 
142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господ 
како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи н 
ну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што 
наесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце.  
{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фур 
окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад  
овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И 
ете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине,  
, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћ 
ор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, 
ча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пуст 
о, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе 
 <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито 
мо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’к 
о доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S}  
аа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите  
 Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров с 
 коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, нес 
н ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и нај 
.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p> 
.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу,  
ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је л 
аје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— И 
ш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га пор 
запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од св 
 штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење 
а!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем јед 
ска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па  
олим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године ( 
 је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један к 
 две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... ос 
и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријате 
 седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, ка 
ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-пре 
е наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сач 
смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге кла 
к, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на 
јак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке приј 
олим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на 
акву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једн 
 га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре 
аки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се зн 
у узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та  
дине па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја б 
 и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу 
е!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како  
/p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо! 
ветолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично пет 
о доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћин 
а вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изв 
ос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’,  
 би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио  
а насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три 
ђе а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва  
 него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак п 
вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан поз 
 куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така 
и; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад  
 па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... ба 
реска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете  
 задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другог 
по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је ј 
 да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, 
ви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то?  
 понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не вид 
Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, чи 
.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се. 
 А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је 
ина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана 
е како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи 
ло.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто шт 
едва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устра 
отао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у баш 
ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> 
осто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није уч 
е тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне  
 (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и 
арање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј  
а се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје 
пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде 
А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да ни 
елим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд 
а зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и м 
а, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не теј 
 мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} 
н риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану  
сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим је 
ачини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест 
та, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели 
а, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у К 
е Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авл 
!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, госпо 
ати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише и 
ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће 
амо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао н 
еје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су др 
ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вел 
о решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је в 
о да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче бил 
врту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а  
насонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем 
ци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на 
ред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и 
лази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку. 
и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт па 
p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курја 
ђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачн 
а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше  
; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побрат 
 а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обе 
оскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант 
у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живо 
и.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију 
 ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива руме 
“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој пос 
за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, обл 
.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је ост 
руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кро 
 и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Кал 
в, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Бреее 
 Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бр 
ва девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светли 
 дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S 
шир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго. 
ла, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто ку 
} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и поду 
ди, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да в 
кује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале 
овек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и бого 
му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао 
 банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па ад 
 веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само 
нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се сам 
е, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек  
 куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам 
њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним рекв 
свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си  
ко ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава  
вао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто д 
редна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам д 
ајбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји 
ње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше  
ма-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S}  
је фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћ 
р-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј  
ући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S 
p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде мн 
овољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жи 
а селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, как 
зе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гла 
 мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубав 
коро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло ра 
{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола о 
аст интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ  
оличицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели 
 ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, 
се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чека 
Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућме 
, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{ 
 сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по не 
ан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, при 
сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле 
е за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало 
 шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да 
ира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ п 
се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ... 
 просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљн 
плете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих крити 
и г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, 
аш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја т 
се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и в 
 малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да 
ена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и ужи 
ра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, к 
м челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> 
 Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке 
{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дв 
 Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— М 
погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Р 
ек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а 
едседник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту кој 
} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборав 
, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то м 
цко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па ви 
ли види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види как 
 да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памт 
паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућ 
сле се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па 
а други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заје 
едничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од остал 
 који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крс 
мах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, л 
 дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе 
сподина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} 
>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју  
знатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном 
љом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> < 
ла, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.< 
о ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам! 
 па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то о 
де, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога ви 
 медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забал 
опусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тв 
 мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је л 
има, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају 
е.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу  
Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо неже 
ромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дв 
 се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb  
е на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за т 
те ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман 
 примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипа 
аријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметни 
подине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго са 
 стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богм 
омшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чанди 
p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! ре 
севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу  
овек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За дава 
ан купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне д 
 напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола 
зрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S}  
ју славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красн 
са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са  
тком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и до 
газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће ома 
ију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава б 
иво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> < 
е, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. 
х дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом с 
паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасир 
ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких љ 
л’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један т 
ти нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам  
л’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{ 
 велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап п 
ње.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{ 
реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међ 
?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох виш 
овек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с дано 
b n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се  
 /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту 
 устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије с 
у бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, поз 
 а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за К 
 да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p> 
е побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, мор 
о пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам,  
јење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем од 
ста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А т 
е рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги  
па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Д 
S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr 
... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је с 
 па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у  
вио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, 
, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па призна 
, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да поп 
у.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до  
друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарско 
а, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висин 
вет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и и 
 кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е  
>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ћ 
> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p> 
ђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се 
ко да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мис 
еће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што сл 
е попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена. 
руди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општин 
аријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и  
S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не 
су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва ј 
у све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар чове 
о; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снег 
иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па с 
и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује ви 
ога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мал 
ава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује. 
3" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добр 
ено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p 
 ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру 
један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја с 
неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „пису 
децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније  
на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече 
запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време. 
днем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре  
 ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Ч 
, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше 
од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упо 
ука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викн 
ош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били зајед 
м рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, ка 
урпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујн 
се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, п 
ја рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цвети 
а, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам 
дравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену  
 Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па д 
ј, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци  
 се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели К 
да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Ку 
иџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо,  
и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју 
се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол 
 час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и че 
 Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ам 
мон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интерв 
та је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо,  
ицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за пат 
се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, 
е главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дуга 
време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једв 
, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да а 
д еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и ско 
од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а н 
ни али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајсто 
?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ? 
па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима кој 
ата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да вид 
казује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три 
и човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб 
имније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који с 
да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика кра 
м пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да буде 
признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.< 
аче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу,  
ветиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто  
А</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не д 
и приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.< 
 се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да 
седник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му  
о завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте,  
вају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као 
 прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту зат 
ти, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не  
о је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— 
нас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Оста 
е, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта 
обро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и уп 
икну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси ул 
ћег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и 
 о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је п 
ије легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обуче 
икам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је јо 
траховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: 
S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби 
.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добр 
„угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, ла 
вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-п 
ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој  
наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскок 
наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да г 
лад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" / 
Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракну 
у, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— А 
ужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лак 
ј време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад с 
о макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече 
ване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{ 
: „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у к 
ру и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу 
онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли  
ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засв 
а и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и и 
p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да ка 
ук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја 
 зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је наша 
p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Д 
 ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А 
и или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут ула 
к.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а 
 има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут 
/p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су  
осподин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одго 
p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти с 
>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се нам 
исли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>—  
дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се  
и његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} 
лковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајс 
тално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћ 
 магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone  
ма светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да и 
дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— 
а ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну 
 ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет п 
 старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на т 
>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; 
 гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко 
 међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто о 
еће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу  
х маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита г 
 да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш,  
 <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S}  
 Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону  
p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— 
 да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно к 
 послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p>  
 па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште у 
толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију,  
Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, кака 
е познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимо 
уја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</ 
, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смуш 
ујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у 
ат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде к 
, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав ка 
омени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од гл 
ли Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите  
а! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друств 
а.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, гос 
ви!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, с 
 Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живеје 
да запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глав 
 и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коц 
пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата з 
, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, 
ј га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем 
ити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb 
чекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, 
</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’  
пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на гла 
ја се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари 
p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко  
иво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му пр 
аве, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе,  
 председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за 
> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, 
 — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и н 
и Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гле 
! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је 
 јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали и 
ше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да м 
ер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је  
кнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разго 
едседник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару  
Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ пр 
</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S}  
познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p 
 ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p 
?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето вид 
n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сока 
 ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не 
но детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не ви 
.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, ча 
м ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди 
о не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вел 
п.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам 
зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у гр 
 те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не тера 
Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти 
ија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако 
ти да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се  
ако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га ста 
, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко 
ја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Ло 
, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми вер 
</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муш 
ошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се ј 
е сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Троји 
хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваљ 
и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не  
смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе 
гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — п 
<pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и 
<pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодиш 
е добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у за 
 помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и сми 
 да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди  
 се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знав 
шка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за  
лути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — к 
.. ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с 
степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који ј 
ији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те,  
S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, х 
осподине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену 
ати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко п 
е — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао  
!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако л 
арко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у  
е су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле остав 
вој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче није 
и Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети 
ај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упа 
ће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) дру 
амет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Го 
Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све  
Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и нас 
ол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет  
гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ив 
човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се пов 
аја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљен 
о да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>—  
.</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш 
, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Ка 
p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S}  
 ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време 
алча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао о 
’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови. 
чајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где с 
ији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не ис 
ионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и 
 Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим 
{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више  
p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мог 
оше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четв 
отија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Не 
рује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, чел 
аз, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У  
и Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газ 
бар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кади 
S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики 
вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, п 
о! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не зна 
е, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> < 
 <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, а 
ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас слу 
 онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он  
ну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објасни 
ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући  
ује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до г 
— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оста 
маћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече 
 се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га. 
ан створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би 
још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али де 
те боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме  
p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је з 
; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу  
p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људ 
м бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је  
 циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} 
ш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ам 
сле пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и прима 
 да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, на 
е прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога ка 
вају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме с 
ко се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.< 
и су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ва 
<p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ст 
ахваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За б 
вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> с 
љине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да б 
ник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „ 
тају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те н 
 зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у 
 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда  
ет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча. 
Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, то 
у се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте 
е, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па т 
тислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>—  
оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви м 
сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, 
ад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е је 
дете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па 
зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти с 
ав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p> 
еубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се  
м.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивк 
па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газ 
о — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рец 
а. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, ку 
ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику:  
а.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа 
мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, 
дера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка ск 
 има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ив 
 не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.< 
 Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђ 
одзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцим 
рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати 
то се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј? 
ишних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од 
да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого  
, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем д 
 усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се би 
Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у  
зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш!  
нета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се 
вко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по јед 
ојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или с 
учио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан с 
зујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S}  
} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка  
ше домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њи 
p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојк 
о устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и уз 
ше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочи 
<p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједн 
ама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући 
ро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ход 
 опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не мож 
 на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни 
це.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p>  
 и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега прек 
ао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то 
а се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p 
 већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, мал 
е! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с пр 
неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чу 
или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне 
нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у св 
 таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па 
 му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу ос 
ава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господин 
давде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук пре 
 дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дува 
 ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно 
аке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници  
ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пц 
моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> 
оји значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живот 
 се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које  
 ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу 
жана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — реч 
љски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од в 
о, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убава 
>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{ 
д Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби  
сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p> 
овин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са 
арање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него  
ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, м 
зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по тв 
з мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћ 
ин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна ка 
ћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу,  
!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помол 
 видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на тере 
и Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, д 
 то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си иде 
 л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук. 
а домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стар 
а па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике в 
 Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од ј 
туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко 
 бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога добро 
дан урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! в 
немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а 
ики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тик 
мљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не по 
 ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слуша 
Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће  
и г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, го 
Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си 
о!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господ 
л’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби  
шију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p>  
те ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си д 
рету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти каз 
к, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само ху 
за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку  
амо што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет  
 три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу  
алосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! —  
ре, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, б 
арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да  
мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкод 
<p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како 
, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да  
>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим  
м по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S}  
За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а о 
о, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се вра 
{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. 
собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те би 
ину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? 
мири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прс 
а.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти с 
адовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволев 
циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> 
а ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад с 
 другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се ф 
у и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Мор 
 или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути 
 паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови кој 
један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који ст 
у десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско 
} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi> 
 и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосни 
’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се  
 воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном 
="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' к 
и шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у 
н се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они поче 
за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па вик 
а.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на 
ушманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме ти 
 запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување  
године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.< 
S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гоч 
.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требал 
право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — уз 
идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одат 
p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у  
/p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако 
а Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска оно 
к, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулу 
азарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вел 
’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да ф 
з како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика 
о ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, г 
м стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини ш 
ли г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно са 
то ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму 
 Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се? 
едоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па м 
тавио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јак 
е сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S 
ху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да 
и дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те  
, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су 
е занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те вид 
ја кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајс 
слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па 
 неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито ј 
ђе поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи 
рију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо 
 веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} 
два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуван 
е макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али  
 <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и  
ци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а пос 
ем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже пр 
жасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb  
p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев- 
алу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је 
.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Д 
ашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што м 
е?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} 
еше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ т 
и деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику 
> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и п 
је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча 
а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— 
м ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S 
камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на ње 
 и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си с 
 још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тућ 
ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а  
!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како са 
асом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника 
о весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти ис 
ејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта 
..</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А увери 
ам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко ум 
и будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди 
ила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S 
лом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње врем 
о да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ 
пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти 
и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и ж 
носи им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице 
 славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, з 
шта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена  
 заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с  
и речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек  
ут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут 
збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш? 
деш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гу 
твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p> 
веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и 
ак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви  
ушманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одр 
јте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај чове 
>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку ч 
 Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њег 
 радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пуш 
ћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине,  
оворник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају к 
S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати п 
би, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у  
 на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту 
 има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине посл 
ак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој 
но је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и  
ла Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је  
? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{ 
одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при ње 
 се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка с 
, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта в 
е што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па 
ве и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свр 
е!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад т 
о, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула л 
 је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па  
вом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику  
знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћ 
ева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,< 
плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S 
 ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па 
ема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не  
талисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-ш 
исмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринк 
ас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило 
некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се 
анким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да п 
p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми ов 
а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавш 
па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S}  
ом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> 
и се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p 
>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p 
ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А пи 
пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Н 
te> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитил 
осу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча по 
оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, к 
 један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити! 
ну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам н 
е познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и  
а дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Кур 
ји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и траж 
елска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S}  
ате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратим 
телан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па т 
удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као к 
е за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизера 
уцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф нач 
 куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било 
исцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за о 
њу али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и д 
Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јо 
и, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, С 
и.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мал 
нким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред пред 
те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај. 
та, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, д 
жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком 
им својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као ма 
и, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, к 
 кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје 
 као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и  
о морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога 
ле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је 
Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се доб 
 баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на 
лони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, веруј 
а три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они  
 то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је 
ише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, 
у почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи 
, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А 
м се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позор 
ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председ 
а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се з 
 да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен 
е и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</ 
у се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају  
о и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде пре 
малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!< 
годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p> 
о — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред п 
 господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи 
ели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и с 
— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу 
го да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији 
’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S 
е извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> 
знутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да 
о, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Св 
p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се та 
ћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неко 
рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је ви 
...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} 
мо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, 
и ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слав 
злазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и др 
онар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казн 
 више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није  
и другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих  
и оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика ж 
их критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их ј 
 уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим ду 
е Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти ре 
и је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} 
осутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али т 
 с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било 
 дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше до 
андури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне сви 
 дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држ 
шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче шти 
 и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турск 
 поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога жени 
 а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накриви 
пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, н 
ав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле  
ја стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, и 
омаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, ж 
ове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p 
а, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} 
кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику 
те му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меш 
никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од стра 
к сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето 
ати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p 
као славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, 
, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „ 
мерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не у 
ност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па н 
диш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га 
лбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо  
трећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани 
а Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да с 
 трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се к 
нке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са 
па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.< 
азила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованк 
звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb  
А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који ра 
срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, поглед 
, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агниј 
ав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S 
; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено 
ас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво ви 
их и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри 
данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те вета 
ји је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Ку 
јем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{ 
с онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. 
дника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се буба 
стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја 
обро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица  
ли кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{ 
 великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И  
 си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote>  
 ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с о 
де тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији с 
ском њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} И 
о сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Руча 
г сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е  
надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначеје 
, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је пр 
в-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели 
и Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. ста 
Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљ 
 Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бр 
емо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} По 
риређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње 
, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по сна 
рије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глав 
Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се  
кара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и по 
 колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звездан 
човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све 
његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабр 
 књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да иде 
 Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> 
зију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад  
 на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, 
метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита 
дар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати з 
је се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљен 
исање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих т 
зе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. Т 
ш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{ 
уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје  
доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад см 
 туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Т 
њски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дан 
на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га ча 
а будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим с 
д бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах 
.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мисл 
је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јован 
ави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пи 
ло час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на о 
 и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето  
вај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, 
ен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Поме 
/p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, 
е је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са 
агње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p> 
пше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по т 
аше у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трав 
 ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће до 
 је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, ј 
S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапим 
е најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокак 
им, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд н 
?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да б 
и он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као  
ријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па  
 радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао к 
S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде милова 
вега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце 
тари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни поглед 
Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за свој 
’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од те 
.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије 
о посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради во 
> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још 
p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} С 
а кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светисла 
не здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозициј 
„Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на к 
зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смеш 
оно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по не 
е данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не с 
леда и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не вер 
 је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жу 
запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној 
поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет кв 
казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер 
 ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Б 
стави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару 
урио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад  
 ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој сл 
носи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после  
Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ак 
ли онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S}  
 јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни д 
 какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> 
 ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да 
 у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су 
во ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикирид 
гнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто 
е обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од  
забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлено 
 гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше нов 
и пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су  
ветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима 
леба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на 
атле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div 
ати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на 
на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не г 
ан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се ди 
но до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузе 
да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт шт 
ти на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу пр 
сем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим 
м.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуд 
ни сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће  
 будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе  
ћи ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и рашири 
, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а о 
е само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у 
 је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломи 
јани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, т 
 употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба  
 сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми 
ме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту сл 
и дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан  
вуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковиц 
х симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га 
бијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џеп 
ирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друг 
 и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање  
ет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако и 
ити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно ко 
ло у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, би 
д он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — тре 
 јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте п 
устиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка  
а ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму 
нар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу з 
еманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{ 
, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, 
ко може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Ц 
S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старо 
ога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после  
ао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло  
 викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — 
бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} С 
, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; 
 па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И 
д „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, ка 
ко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају г 
да преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извеш 
воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетко 
и на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било з 
но прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола пор 
аспремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а гос 
богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и з 
и се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мија 
опреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће  
 тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-в 
у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће т 
 Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин н 
иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и 
р слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем  
ва... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брз 
о те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет. 
ерко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим 
д мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш 
, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, 
сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама  
уђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сото 
ћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одго 
 и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фа 
один председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају 
{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и пар 
 хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће  
 /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше  
а лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак к 
спап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило 
ка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га  
ају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећав 
болов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији 
к не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прај 
ле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапа 
ек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опр 
иче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од б 
ају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били  
ни <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специја 
 по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њих 
 сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанп 
 дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{ 
 рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се ди 
начеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и 
вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи 
/> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и 
па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја с 
 ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој  
Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу м 
ало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на он 
а ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако л 
{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате 
 време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију 
је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Мож 
о курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p 
упачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, 
Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели 
о нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћ 
еб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што с 
 не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење о 
 бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на т 
 сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици! 
други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје да 
бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p 
ра на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко сла 
о има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, за 
Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што  
> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — је 
 мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг ид 
јак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пуд 
жанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, 
аш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуд 
</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога  
ечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који 
евдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ м 
 га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и 
 је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће 
ват и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n=" 
етири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут 
таде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек бе 
шем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја  
е се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-л 
. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко 
е и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје  
му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађ 
е у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф  
S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о с 
а брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А ре 
 дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих стол 
 ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи  
/p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у ов 
 да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код  
толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигент 
во зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад  
еће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S 
м?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шест 
ј Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S}  
> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је  
 немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе с 
ј домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се  
 се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што 
хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздер 
е мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а 
рилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога 
 а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, и 
те.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, и 
<p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и м 
 зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! 
 заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траж 
ји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стој 
ој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметно 
/p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, осл 
су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим 
 код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића  
ати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна чов 
чекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика К 
м пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царс 
ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да 
е Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад ова 
е му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосут 
ко поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, 
ватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправља 
алча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— 
навам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до  
трага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да 
мо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако 
орамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама 
 кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, госп 
 дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђа 
авно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без ку 
а тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му 
 и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста неприја 
им а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од п 
орњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра 
и црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначе 
 госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S}  
те?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потегл 
е, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за 
 комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика ш 
 послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где 
ма па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p 
а главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79"  
Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у остал 
ој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p 
, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S}  
и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па  
први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је  
аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гл 
> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло,  
 беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и  
} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од  
, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, 
да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас јед 
 А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми 
ченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не  
реме у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине про 
 сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала 
мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један д 
су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло,  
ита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они  
д петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесе 
="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и д 
аћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а н 
лча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, поб 
му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} 
p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши,  
 Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеј 
етворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му н 
одати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и пи 
е остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега 
једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote>  
ш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири р 
 чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Роси 
-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе  
кчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, ил 
енирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били 
ки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није 
њу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне  
 Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— 
а си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S 
S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала трој 
е, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавс 
Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, та 
тадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабуч 
рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искид 
146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој д 
лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто зб 
дна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да  
" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде 
цаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Цига 
дно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред д 
је у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S}  
ешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претеран 
вео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он п 
 на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сик 
за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкл 
ни и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалос 
пита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работ 
ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не  
аници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело 
; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До  
ичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви п 
зе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} 
му се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови 
је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да у 
а неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — н 
и ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас  
пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас. 
и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и 
но дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! пов 
 се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не в 
!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у мој 
 чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, 
мо какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црве 
 што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпље 
ом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n=" 
рви мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да  
ћу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је дру 
иховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније 
доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког к 
, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S 
таљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зат 
ња за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свог 
а ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем,  
 од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети са 
а, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на ш 
ар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиља 
сподина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да  
Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му 
с нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> < 
живаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоћ 
ко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да 
ша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офи 
..</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неј 
, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књ 
акој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају п 
ију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а 
унску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво 
 зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си  
ако је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срнд 
рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Беге 
 до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! 
танче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно 
Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S}  
рез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек  
 <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, 
 „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па  
 да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, 
џијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од  
гута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; р 
е-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама 
еше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче мо 
ијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од врем 
p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — 
 бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча не 
правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чирац 
м га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га  
 Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га д 
 напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу  
своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, д 
ед.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом фи 
е!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и з 
се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калч 
 не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују мест 
рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мисли 
 нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник к 
ка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разб 
 ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство 
-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрад 
p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин 
ни за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив! 
ство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, та 
 не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, аги 
колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</ 
а и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата,  
 Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза  
председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник 
а ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте мо 
е — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич  
ун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та  
, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћинс 
, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако иска 
тко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p 
{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је ан 
есму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прв 
а ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па те 
стаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је  
а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беј 
међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за т 
 попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ с 
што тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има  
те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! ре 
в’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини  
ица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S}  
 муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само 
оти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и  
 три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан как 
ију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем 
ућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти п 
ш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дед 
 онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне сви 
 све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и 
> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да и 
у Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ иск 
уј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу в 
, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} И 
p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи 
како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла м 
егне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две 
ма кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове  
пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био 
јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргај 
гра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ниш 
дни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће 
м, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде предс 
од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и прим 
де много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуб 
! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово со 
ак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девет 
S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p 
Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p>  
ан бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus delicti 
 погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ел 
 <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да 
 свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФ 
да <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да м 
та лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се диг 
 за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> 
тера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да с 
, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитај 
стиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она 
упити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им  
лишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикав 
м не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре бр 
ијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се с 
ичање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастре 
ели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си 
и пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам р 
Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари  
ко неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док 
га имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву сво 
аша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили против 
 Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин т 
вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како  
као бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за  
Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казн 
живам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{ 
83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадн 
да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и кра 
а ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако рук 
утито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква 
наш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана 
уше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко  
о!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко ла 
 Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве пи 
а ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Св 
му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! ве 
побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, 
 ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, 
вирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S 
 Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а 
p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју брук 
сно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пце 
ко си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од 
, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А има 
ење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна 
те и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви  
вде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих подата 
лос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у сед 
у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дуп 
ку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча  
S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад 
, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што 
.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му 
ок је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра  
анеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не 
азија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> 
!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми да 
 катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а  
ем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} 
кос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има врем 
 држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p 
ком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре ка 
p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n=" 
ј а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и ш 
Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ов 
дне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почн 
ни ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно  
несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а св 
леда око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — д 
косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп  
 г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се 
ели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ  
 по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, го 
 а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} 
аво кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гле 
могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за с 
нети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, мног 
морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пош 
ске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћ 
му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и за 
гани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочи 
Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг  
о ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p>  
ш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, к 
ан је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, поб 
на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо 
 су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна чов 
 срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо,  
да била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговач 
лио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове  
, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{ 
ризнајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и са 
ити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката,  
руга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то до 
мо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да с 
се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарк 
е, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, п 
 мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће по 
еће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} 
вко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и ра 
 Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није ша 
ео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курја 
} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’  
к су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си м 
речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, с 
изнава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)< 
рументима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред 
а тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика докту 
тиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му 
анула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије  
један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (ко 
аше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се  
ије ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер к 
 гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, госпо 
усур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошч 
шао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајли 
 и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог з 
аховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> 
ао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што  
 опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, ма 
тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свег 
ци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше  
 их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и с 
ј још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и  
сте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље  
p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћ 
видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана пра 
е се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да с 
ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, 
је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно ка 
ре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли к 
Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити 
ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најз 
лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам  
— ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми н 
му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро бле 
а је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче ( 
Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p 
 <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно за 
Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си 
на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идем 
изнавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</ 
глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! 
, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и п 
да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сли 
љив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту ха 
.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је весел 
а љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Та 
пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем)  
алфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао 
м више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до  
 ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја к 
веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, 
еве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа по 
Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо гото 
 очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45 
алгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још ј 
како ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, д 
о тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте  
 бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди  
скачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их гд 
ућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас а 
ћу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели 
узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па и 
 ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па м 
 Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде 
} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Т 
 и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће  
 Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он б 
и једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко,  
ушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао 
акова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} 
ве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице 
вко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако д 
традан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате  
тају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло  
кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S}  
е задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај 
презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{ 
тим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни  
ираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит 
но и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман 
е не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог 
и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под  
вина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{ 
 са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је са 
нска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они  
збише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до дато 
није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур  
> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, 
ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је 
изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урође 
ух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде  
адашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече  
ем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по ко 
ца ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ак 
како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што  
 <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му  
ни.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> < 
 О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>—  
, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгуб 
ин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су ро 
утиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... и 
S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у  
шем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она  
говачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, вик 
л’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је 
али?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше чове 
све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим! 
пам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калч 
 и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан 
оже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! 
 салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — 
 можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се с 
да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате,  
а ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ 
а гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак 
 ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним. 
 ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник 
ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. 
.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>—  
е ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’  
еним за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте чове 
Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а  
вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!< 
жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си  
 већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S}  
 је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у  
 Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер 
, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео с 
га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже и 
кционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за вр 
два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФера 
“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign 
’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да  
ну у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апел 
одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва тр 
 А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да ви 
Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити 
обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва по 
 <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> < 
> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </q 
рлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема н 
 болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет 
г’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а  
>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетк 
слав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти 
брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „К 
еверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се пов 
д си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, т 
>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће 
аФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја в 
е да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, би 
 и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је 
твар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију,  
да је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир  
ад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из крев 
<pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гла 
 који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје,  
<p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се жив 
н?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послу 
Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско мој 
зи као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже закл 
је ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му 
 обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта к 
! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да 
p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми  
 пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја 
 може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А  
— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда  
ошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, ш 
 ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— А 
аш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће т 
 преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; так 
и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па  
ић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом!  
 стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује  
лања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учев 
це шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> < 
 пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p 
ворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Т 
: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш  
p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јошт 
Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу  
он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар з 
, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— 
/p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богороди 
се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигар 
и ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си 
та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет  
и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шал 
пет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табак 
ва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{ 
 — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— 
ри! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му с 
ојемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само некол 
у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Посед 
н</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица —  
чевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па ста 
ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Ка 
 као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мал 
есте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а  
уј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Ку 
је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам  
вамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас 
ко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш 
.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!< 
л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не се 
<p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не би 
 Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си 
се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</ 
т с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњ 
у ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта  
ако да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="6 
и гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страш 
 искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у бел 
> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дак 
ар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p>  
ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, 
 кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам!  
} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Чо 
ла па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога  
Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Свети 
ће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме 
проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нит 
моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш з 
 казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару ко 
помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n= 
е не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек  
и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш,  
о кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав 
нопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, ал 
 има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чира 
ражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па и 
чем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S 
ке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се н 
м ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што 
 од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо  
ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, б 
а ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, т 
а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султа 
аскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из  
ак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћ 
о, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бука 
 Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде 
огу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и трес 
о бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ћ 
е нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен,  
но у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господин 
 малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вади 
жован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој про 
..{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево ра 
м главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти оста 
шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како м 
Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало вре 
је, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-И 
аг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p> 
 се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столи 
л’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, 
S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврст 
ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— М 
е се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од  
 видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја на 
 јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем с 
, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија м 
 молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да  
 у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви кап 
таје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а поз 
иче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море 
 испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону в 
ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</ 
 Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексут 
воја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Е 
 како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси 
— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, ј 
а, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и 
и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто  
 ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Си 
тазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо,  
ри вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бр 
игане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја