| , Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговор |
| каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му с |
| је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стев |
| ло што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Сават |
| радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> |
| ад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати о |
| ас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем С |
| законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасн |
| г скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печ |
| аревина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на зе |
| } Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени н |
| {S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризн |
| а стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу пом |
| стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} |
| г жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{ |
| грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш |
| тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не мож |
| агоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика ње |
| Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се оп |
| велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није д |
| аница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанов |
| да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јов |
| не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, |
| И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби |
| Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газд |
| се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики ш |
| , која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо |
| ош се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па |
| а посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадниц |
| како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, мо |
| е још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n |
| и газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А |
| у, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни с |
| ам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио |
| га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је. |
| леда оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, |
| с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} |
| дице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми |
| брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити О |
| } И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" |
| и седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</ |
| озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изл |
| није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ум |
| p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је |
| баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми |
| шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и сино |
| озденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се |
| ита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Он |
| .{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој с |
| ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кул |
| је ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благода |
| ријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, д |
| е се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује оном |
| упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам призна |
| а дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!... |
| S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сен |
| о, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задре |
| и су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали љу |
| а, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје н |
| гану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и |
| ш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао.. |
| ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здр |
| аш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ов |
| ове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Ј |
| да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљев |
| ици.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија |
| Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Даки |
| ећ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И ј |
| говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, б |
| каква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала |
| >— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачун |
| ече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До |
| а то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова ду |
| а.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и л |
| под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овл |
| мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање ј |
| <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово |
| а изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој в |
| бо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јут |
| ан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, |
| има на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По цело |
| нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прос |
| ула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој |
| лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb |
| ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним |
| } На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је |
| и ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси |
| !{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било! |
| ави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, |
| видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, |
| једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли |
| ша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био |
| о се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p> |
| апазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школо |
| .</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је |
| ина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!... |
| самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгл |
| кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видел |
| видном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У проче |
| } Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето |
| ета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске |
| рно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али |
| орио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једн |
| смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше |
| .</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске |
| опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном |
| пурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас |
| аповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друшт |
| Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе |
| , непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштв |
| А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у |
| , а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног цент |
| ођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} |
| аро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на ј |
| — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} М |
| од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми |
| нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско позд |
| пазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да с |
| о ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставил |
| И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентриса |
| а би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш тол |
| е није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ств |
| свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Б |
| вучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана |
| ју.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се с |
| ин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело |
| ено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S |
| шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивал |
| {S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - пи |
| и разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан |
| — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Б |
| етали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу |
| p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} |
| расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, |
| И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} |
| тња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихва |
| руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! р |
| е у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <p |
| не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека в |
| еда.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на неш |
| .{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p |
| .{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељин |
| ја провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су |
| За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколи |
| и.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, |
| ерије, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотав |
| е.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме ист |
| се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта |
| о сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан |
| , Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже |
| поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од |
| " /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба ок |
| ај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу |
| .{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља |
| ости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило |
| {S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени ја |
| шој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи |
| ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} |
| страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова |
| азда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да |
| к њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна |
| час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног |
| о женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да ј |
| p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одсел |
| , то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p |
| ман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— |
| з језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} |
| јатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S |
| а ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој крев |
| И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.< |
| дговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док |
| расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на еква |
| а ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— |
| љу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угу |
| а је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — |
| ло жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S |
| не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, до |
| {S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још |
| е двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} |
| <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде Ј |
| “ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, |
| ле ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{ |
| ритеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размиле |
| у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није мо |
| рњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95 |
| вадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чи |
| <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар |
| Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!. |
| авог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма |
| на Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писа |
| слите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: |
| дну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви за |
| ко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да |
| уњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{ |
| дина.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност. |
| ман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут. |
| је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — |
| е углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, |
| пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала. |
| ..“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа |
| ...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег |
| Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на луч |
| епам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса и |
| уо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је |
| да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али |
| S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се в |
| о опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо |
| ој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запитк |
| питкује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би |
| ешетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио јед |
| погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> |
| } Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и |
| бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им |
| а, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комш |
| ечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости у |
| замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их |
| ју и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S |
| свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на м |
| — То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари |
| дигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко |
| дни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече |
| с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осме |
| оја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И |
| шетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли т |
| обије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, пр |
| це, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, |
| жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те в |
| је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</ |
| бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му |
| планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће |
| p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда |
| Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S |
| {S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актим |
| есило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Сте |
| обра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш |
| а сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И |
| оћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и |
| урке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја |
| волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госп |
| о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он пови |
| о — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да иде |
| гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије |
| т.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно |
| ивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| а нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали |
| сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси на |
| да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет |
| дно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, |
| ло најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде |
| ан сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можем |
| анике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....< |
| ене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну |
| дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним |
| } Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} |
| овори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитат |
| а, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, н |
| ла, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, он |
| ек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— |
| } Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била поз |
| отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочиј |
| муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљ |
| <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S |
| ви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један о |
| мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и |
| шао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, |
| зда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу н |
| бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S |
| ли, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се |
| те, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од само |
| нда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостат |
| пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе |
| шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и |
| ријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више |
| , сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио |
| доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздр |
| њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек |
| о црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, сп |
| ебацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја |
| а нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео ова |
| д се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су |
| {S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ |
| порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{ |
| S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један в |
| ?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим |
| с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватр |
| азда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја с |
| у мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи |
| , те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко л |
| чега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која |
| бро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, |
| оло притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти |
| на така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сун |
| рило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробно |
| х се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и |
| огледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерам |
| {S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви доче |
| урци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас. |
| непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори нека |
| о би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити сл |
| о у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за т |
| е!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на коп |
| ..{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, ре |
| њу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Неср |
| во.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има нек |
| е дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не под |
| — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре |
| ац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омеро |
| у јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам |
| ј женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима не |
| !...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и оп |
| се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиљ |
| у црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу |
| цини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И |
| бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за он |
| пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да г |
| Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — |
| у ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже |
| p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви м |
| тенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није в |
| г другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало |
| ни не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то ј |
| } Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Вид |
| неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тиј |
| руге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — |
| хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S |
| ог шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо |
| о природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишља |
| гњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним злат |
| осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заје |
| у да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а |
| ећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и |
| тране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то |
| лед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Прева |
| створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне н |
| а пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, |
| попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решил |
| петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке |
| те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у ап |
| дног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Бе |
| оспођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу м |
| ију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То |
| му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> к |
| прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем. |
| } Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је |
| е еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што |
| Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’в |
| није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — |
| рави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здра |
| готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се з |
| ника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем |
| нце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — |
| p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ |
| о вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Б |
| >— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не |
| } Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} |
| да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране |
| могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса |
| не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како |
| ећ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила |
| и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, |
| Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта |
| ом Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас |
| приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота м |
| Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила |
| јко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости |
| х топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар |
| дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ва |
| p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па |
| м, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Муста |
| импатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{ |
| ајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обман |
| ша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чи |
| ле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у |
| а нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија ј |
| S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој к |
| на Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Е |
| } Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стад |
| мешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од ј |
| х ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој исприч |
| етана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Т |
| стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипат |
| у <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигд |
| би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да |
| остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p |
| {S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не ум |
| инама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан |
| S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње |
| чанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубо |
| S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год |
| ан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим к |
| ак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — |
| о, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестр |
| ако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом |
| и, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви |
| — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капет |
| не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она |
| е оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га |
| био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <p |
| амна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{ |
| о?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одсед |
| ах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле су |
| одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко |
| За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по |
| мбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледа |
| Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела до |
| ће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило |
| твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није |
| изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд |
| p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одгово |
| газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да |
| зговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од се |
| дију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S |
| мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} |
| највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скоч |
| ца.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше. |
| — А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затв |
| сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се не |
| де и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан |
| е у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Јо |
| , док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „по |
| пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замисл |
| то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} П |
| И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами нос |
| сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не |
| њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, тр |
| су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе |
| ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје ков |
| су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!. |
| гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи гла |
| {S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до |
| и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" |
| и.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља вид |
| ш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се ле |
| се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога с |
| огледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити |
| инуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не |
| "129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет р |
| пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мни |
| амачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узме |
| ти.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и доче |
| како ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми |
| , као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <p |
| омисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретн |
| ст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те кр |
| вио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, б |
| живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видниј |
| ови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n= |
| дар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице |
| убовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за |
| ога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на л |
| и старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај |
| која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш ш |
| нског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цан |
| азда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по ар |
| Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица |
| <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! пре |
| Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој ста |
| јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{ |
| n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они |
| о очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— |
| <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се |
| ес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сва |
| госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане |
| петан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени |
| а.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговор |
| и биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја к |
| , хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да |
| } Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одг |
| Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио д |
| у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, не |
| же.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отиша |
| но дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бо |
| гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p> |
| адост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија т |
| озденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> |
| } Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим |
| а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз |
| се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{ |
| добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вра |
| , поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Ка |
| .{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{ |
| еник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам |
| Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здр |
| заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се |
| која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Ве |
| пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да |
| е патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али |
| мо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још јед |
| . „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живе |
| као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S |
| а ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса јо |
| ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много ме |
| е на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} |
| јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ни |
| а се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, х |
| — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, д |
| ..{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То дв |
| па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одго |
| едан звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!. |
| те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> |
| их груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> |
| ље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пут |
| , да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута |
| учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окр |
| џија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојн |
| то разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обраду |
| Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам |
| мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Ве |
| заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Чи |
| } Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пи |
| едан мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја |
| .{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетк |
| то, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} П |
| {S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела |
| во је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта |
| додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким |
| вио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не вид |
| арева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати |
| и се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком д |
| јим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, м |
| Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме |
| и....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живо |
| несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинил |
| — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божа |
| .{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.< |
| А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег |
| ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет |
| ке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима. |
| {S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S |
| црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од н |
| з ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су |
| ....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде |
| чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вра |
| ва три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица |
| је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку рук |
| златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још једа |
| n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали |
| <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИ |
| видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S |
| вног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се |
| руштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду по |
| оман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </ |
| Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: |
| т к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочи |
| је.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, к |
| лаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јес |
| о двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставил |
| мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље! |
| шмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} |
| његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себ |
| ну руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S |
| Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђени |
| Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могл |
| .{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, |
| г села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него |
| м забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле |
| бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које ј |
| тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњ |
| се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослов |
| свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта крене |
| а ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ак |
| доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми н |
| наши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље д |
| уде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и |
| ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно! |
| неш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није виш |
| да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њи |
| отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, |
| да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри |
| хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и |
| учем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>О |
| ског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче |
| > лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Ш |
| примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи |
| лио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у ек |
| их халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе |
| ами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који |
| } Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S |
| ити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарен |
| } Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ак |
| причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" А |
| на 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Б |
| онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви о |
| акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се прес |
| , па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му |
| .{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно. |
| так чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма би |
| а — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам би |
| да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињ |
| аве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јо |
| Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где |
| } Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад |
| апетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао кураж |
| пија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бок |
| вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јаб |
| — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси |
| и о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, |
| се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После с |
| лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се по |
| 253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећа |
| ји пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не |
| а сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи н |
| н варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она уз |
| али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он |
| ако да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми позд |
| у.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n |
| рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у на |
| и из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p |
| осади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше узд |
| } Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само од |
| ст паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, о |
| ет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све |
| рну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седн |
| а само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Докт |
| уховног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља |
| селимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја |
| о воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело к |
| газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им од |
| Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десет |
| а.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да ј |
| у му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <p |
| се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— |
| ешетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно |
| “ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} При |
| улаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче п |
| .{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену уч |
| вро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буд |
| ика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> |
| овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га |
| м Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти |
| ј се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и |
| ах ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за пат |
| Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Б |
| се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне |
| и с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то ње |
| је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно ње |
| дове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахрани |
| де.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно д |
| једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од |
| испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:< |
| ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула |
| {S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном ст |
| зиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе н |
| ога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није |
| .{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И |
| вим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, |
| ишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окр |
| <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, |
| т и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа.... |
| човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врх |
| е.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже |
| света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p |
| <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема |
| ном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Дево |
| ва сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси.. |
| /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, поче |
| а топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небес |
| око девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у д |
| јеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази |
| се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек удари |
| вана муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по ав |
| гана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба но |
| час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слу |
| његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његов |
| плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{ |
| Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељ |
| Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да т |
| сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајућ |
| ворим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, к |
| било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} |
| ко порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које љу |
| ?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад б |
| је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Доб |
| } Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну јед |
| цу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка |
| доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завиј |
| и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекивано |
| о чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.< |
| ним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се нек |
| <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој стр |
| о стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он пол |
| ру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Ш |
| да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле. |
| т —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} К |
| право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно п |
| позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То |
| да.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здра |
| она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p |
| па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћу |
| ад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово п |
| побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— |
| .{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо д |
| Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лиц |
| у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам |
| у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све |
| говорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у шко |
| а.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад забора |
| ити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само д |
| о, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна врем |
| све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја познат |
| лув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} С |
| им и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.< |
| ...{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Х |
| ч од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, ка |
| ерије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пу |
| и — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> |
| о ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је п |
| >Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давн |
| која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размисл |
| гледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} З |
| да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S |
| нило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> |
| , много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо |
| чања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милости |
| ше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} |
| и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа др |
| !{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, им |
| накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако с |
| рац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три |
| он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> |
| и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p |
| " /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без излас |
| ећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео |
| ам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да |
| То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и мој |
| мом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју |
| на на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад. |
| Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом |
| ала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мим |
| беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> |
| вакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, |
| е газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако деси |
| патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте м |
| једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њ |
| ха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Он |
| се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми |
| ају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо виде |
| е видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би с |
| на се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвести |
| И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{ |
| мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио |
| пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, н |
| збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— |
| помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш |
| сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, ч |
| ад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта ч |
| о.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опе |
| е.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себ |
| добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпо |
| у, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад м |
| >— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Н |
| су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; |
| S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} |
| испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глав |
| вали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ |
| је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа п |
| .{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као |
| жбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци наг |
| видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, как |
| ш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађ |
| у по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их дол |
| м?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отвор |
| живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више |
| >И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е |
| вамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва м |
| неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на |
| едан на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па |
| ек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет |
| у.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и |
| ку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везан |
| ћи, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Бо |
| убовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се |
| — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су |
| скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати |
| би говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... по |
| а Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у |
| то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати з |
| у и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не в |
| с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па |
| би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће |
| а ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај |
| сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш |
| сли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S |
| о, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> < |
| ш за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном с |
| а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!. |
| ио уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први у |
| Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И в |
| на румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту |
| шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше |
| онац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, |
| ленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и боко |
| е лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она бо |
| оја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала |
| ивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетано |
| а детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пла |
| ог беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи |
| <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне |
| Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мо |
| е, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима с |
| мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је б |
| га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} О |
| ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се |
| о до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговор |
| ше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке сти |
| ште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} О |
| у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, сан |
| е, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узро |
| бе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, |
| петан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апса |
| ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори |
| н дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отво |
| ! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано м |
| !...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им пода |
| клати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са |
| осна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на |
| је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут |
| ion" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко заку |
| рњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добр |
| о главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} |
| м: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајо |
| се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. |
| лако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је с |
| >— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone un |
| у по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо оз |
| зали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу |
| и је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд |
| ло оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сара |
| . — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и н |
| >— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећ |
| и. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче |
| на.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дох |
| ко, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад н |
| кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима |
| ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу н |
| Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сет |
| <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S |
| S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које бе |
| нији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И с |
| викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочеп |
| Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је |
| м:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти |
| скуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, ко |
| се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици |
| } Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика |
| а дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси |
| ли Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у |
| ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети с |
| ! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</ |
| а Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не веру |
| авоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div |
| вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављени |
| Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је |
| одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима |
| окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што ј |
| очело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђош |
| че.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој |
| {S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењац |
| е прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type=" |
| } Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{ |
| бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да |
| инови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви д |
| и.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији |
| Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам с |
| а Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку |
| био моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у |
| емо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом ок |
| сар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" / |
| кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад д |
| ретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео са |
| ј га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је р |
| , турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па |
| ањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опе |
| ном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао са |
| ш неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута |
| д ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{ |
| јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо н |
| отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак |
| по је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} |
| p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам |
| х је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну |
| сечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш теш |
| <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрет |
| н ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сат |
| Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас |
| аопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је јо |
| ?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n= |
| : „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану. |
| тео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{ |
| <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе по |
| , но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полициј |
| ети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дри |
| >— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на кра |
| тлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње р |
| крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа жи |
| ки преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући |
| а врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из |
| сана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча |
| смо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само |
| а свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном |
| е с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах |
| нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали про |
| оје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни |
| то га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три гл |
| од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновски |
| м чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свиј |
| ршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет види |
| и само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни |
| p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="sub |
| чи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, |
| густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже |
| здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— |
| p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш |
| градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{ |
| ати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам |
| спођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми каз |
| несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја пр |
| о толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где |
| увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села! |
| писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђ |
| одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана |
| прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружит |
| } Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове пр |
| ао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} |
| ућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} |
| кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби |
| /p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Ми |
| валих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— |
| оведати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво |
| пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па |
| а? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ј |
| е вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо |
| во....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо |
| на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и н |
| оздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену руме |
| ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узв |
| аком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чел |
| !...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити сво |
| } И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовск |
| и тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а |
| а сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство |
| у, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаре |
| ти, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим |
| е <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао |
| аду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све.. |
| и му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се |
| ри.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једна |
| pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, |
| тавио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред |
| .{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео |
| Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа дел |
| И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он |
| и то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан |
| , па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, |
| мо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каз |
| мамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех |
| карили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не веру |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра |
| јутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видје |
| мо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S |
| јепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је т |
| ику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на |
| иком, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин о |
| десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очиј |
| ко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама рас |
| Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Ве |
| тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада за |
| : а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, |
| ом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим другов |
| ечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи. |
| ојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Ш |
| орена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, пра |
| доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је п |
| о свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа рук |
| ина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим з |
| етан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, к |
| укуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и пра |
| тни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане |
| оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не |
| остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.< |
| знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме по |
| S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он м |
| , а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — |
| диш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букв |
| пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже р |
| о на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Ка |
| ар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира би |
| <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног пр |
| } Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег отк |
| то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде. |
| не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљива |
| куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... |
| атија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми сам |
| и ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, пр |
| и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{ |
| о је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзи |
| он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован ф |
| вим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још |
| " /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, |
| кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме |
| .{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг ск |
| е буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док |
| врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао пр |
| слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих пре |
| замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једн |
| и и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само |
| оје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, ка |
| им сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да |
| о сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну ру |
| што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели |
| ле дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом свој |
| рих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено |
| "26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од |
| нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сус |
| .{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места |
| ло казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тоз |
| плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: |
| ор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се су |
| дан за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих зн |
| ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи не |
| неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се |
| , како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена |
| а искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска |
| } Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не мо |
| и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све б |
| вчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Ч |
| њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се уми |
| тима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у |
| јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако |
| {S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о им |
| а лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о |
| ко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, |
| коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p |
| за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у н |
| ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га |
| и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верују |
| како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| д златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарени |
| е моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на |
| рбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих какту |
| "135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидн |
| наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пук |
| танова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали |
| сман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је |
| ла једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљ |
| пет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а |
| ом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овом |
| не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n=" |
| p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се |
| гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам |
| је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, |
| о не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана ј |
| шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној... |
| е ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} |
| Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држа |
| >Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубо |
| — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да в |
| Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често |
| <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово расту |
| к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста су |
| не мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје ма |
| добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Де |
| у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И |
| а.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ов |
| /p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{ |
| о, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И |
| војој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сла |
| НОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕН |
| одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као п |
| живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово з |
| реплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Дак |
| ије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> |
| у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању ид |
| се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што н |
| те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас |
| ођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи |
| енова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Ми |
| {S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и |
| S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно |
| ашно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност |
| ном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш |
| нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу |
| земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве |
| материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје о |
| материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто |
| дина хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непро |
| урци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи |
| p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је |
| и.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељини |
| bSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко |
| је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> |
| јевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској рај |
| „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је т |
| о сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p |
| страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су |
| је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склоп |
| и је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктор |
| их јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; |
| о читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше |
| <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и |
| ежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је ст |
| се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб |
| од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро |
| па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано |
| ерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапо |
| S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{ |
| ери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остал |
| ред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме ј |
| д нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођиц |
| очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто го |
| погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу. |
| е дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газд |
| рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви че |
| ко му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи |
| о на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb |
| кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрљ |
| нула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесн |
| вским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сен |
| ево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, ов |
| дох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало |
| е забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSec |
| и и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати нек |
| ру се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком п |
| редадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као др |
| а осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као |
| мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Из |
| <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те са |
| као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на пр |
| поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, |
| није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на вр |
| качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Св |
| на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар |
| кољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb |
| {S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био о |
| ан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај соб |
| их стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепрша |
| куне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, е |
| да <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овак |
| Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S |
| једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом |
| нска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да бех |
| нику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беш |
| Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p |
| ад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у |
| ли.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за су |
| и.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ |
| доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А |
| дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је |
| ја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширен |
| лава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога В |
| ла вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред поче |
| ати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му гово |
| лица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Сла |
| ијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} О |
| је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно |
| n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, м |
| нути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} |
| гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим |
| ене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{ |
| ше густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на |
| речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по не |
| , да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немач |
| ом врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди д |
| се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а н |
| нда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{ |
| упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су и |
| n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чар |
| сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огле |
| Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благ |
| ам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све |
| причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један |
| друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен К |
| брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани сту |
| и не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли с |
| т до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу |
| врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се ди |
| анина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </ |
| главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса |
| n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чу |
| ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност |
| епомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244 |
| /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} Пос |
| бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{ |
| —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тих |
| ет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже г |
| м, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срц |
| вукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уј |
| у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} |
| по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима иш |
| S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Вељ |
| ече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири год |
| је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја и |
| прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а ле |
| за мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска |
| мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала б |
| та на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био са |
| испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S |
| жала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упит |
| с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли |
| , па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мал |
| Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, а |
| успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.< |
| , кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубич |
| једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узе |
| /p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим ма |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу |
| ом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један гороста |
| тини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасо |
| S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусрето |
| у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним |
| <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па |
| као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!. |
| и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.< |
| овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе п |
| ова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И |
| ена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, ус |
| ирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Мо |
| и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће |
| она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, |
| ући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се |
| {S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} |
| отови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добр |
| код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обре |
| душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја б |
| ети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко! |
| ом у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да н |
| ано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој |
| ча Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, в |
| ре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ј |
| роћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким |
| Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се |
| Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n= |
| } Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} Н |
| ати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су |
| смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, н |
| пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину |
| не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њис |
| и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по |
| вде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме |
| олако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, |
| , да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко |
| а и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</ |
| p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мо |
| у.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа |
| .</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрач |
| г да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP1893 |
| b n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се и |
| S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар |
| ац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим |
| о би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевер |
| ан би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је |
| али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе п |
| ти?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не |
| риз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим дру |
| размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена |
| n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он |
| /p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о |
| наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p> |
| онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„ |
| вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу |
| остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше м |
| латом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чис |
| да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђав |
| а створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не |
| пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не |
| сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало |
| мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме б |
| ла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе злат |
| што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S |
| знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђа |
| во благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} |
| мирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо |
| ата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> |
| ‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испри |
| ћама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили |
| ела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде |
| 46" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће и |
| {S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом с |
| а и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље |
| ле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам |
| сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора |
| терија....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, |
| ика Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и |
| ремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете је |
| сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости |
| а ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико |
| останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не |
| не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у пок |
| ијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> |
| а, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не з |
| ај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запаз |
| вљало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин |
| ; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишић |
| затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш |
| г срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, |
| жице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу ј |
| S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кн |
| ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му |
| тра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок з |
| све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није |
| S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S |
| !!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} |
| он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто |
| stone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала п |
| , а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем д |
| >— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} |
| аш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су |
| је. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се хр |
| ам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај |
| ога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико кри |
| да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ћ |
| Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. |
| аморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“ |
| кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они по |
| Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно |
| ли му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранц |
| ретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, о |
| и се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посл |
| коле, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да к |
| ећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по он |
| ром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, сина |
| се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви н |
| мо да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу иш |
| деш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{ |
| има беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми ба |
| се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе |
| Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А |
| ке видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге з |
| њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се |
| вучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза |
| на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њ |
| сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отворен |
| S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чу |
| назију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се |
| и.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем по |
| ја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну ни |
| а и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванч |
| тогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда пошто |
| та сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да ш |
| сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — ку |
| јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајм |
| мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми |
| ерију ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и матери |
| она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — к |
| висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а |
| ледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројаха |
| мео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, с |
| {S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ру |
| д?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, |
| е, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!. |
| он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило у |
| Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type |
| било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, б |
| викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} С |
| ection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе |
| nit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу |
| > <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који |
| био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати |
| га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е |
| ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобо |
| а-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли ка |
| век ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле |
| а потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трж |
| м.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, он |
| ...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{ |
| ку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо.... |
| а.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво са |
| повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељи |
| као на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Ш |
| гло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам |
| му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко |
| S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с |
| епо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебек |
| ач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш |
| дговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен ј |
| ле планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипај |
| шком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој зана |
| џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних у |
| ји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рек |
| ова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије с |
| г.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, исти |
| же.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила |
| ао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом |
| оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о |
| душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није ис |
| е и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, |
| } Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и разва |
| <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потрош |
| ћи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља |
| сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у |
| доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он |
| тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у |
| кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" |
| шта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше |
| црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!. |
| лик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о тав |
| S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна |
| нела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, та |
| их леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслу |
| ло би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не б |
| ља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се |
| пчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће |
| адију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојк |
| ећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање |
| Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио ниса |
| ајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима н |
| а сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} |
| S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} |
| бљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом |
| веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да |
| рапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="1 |
| ли, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али |
| {S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати пој |
| } И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбаруше |
| о.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ј |
| S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} Д |
| су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S |
| ише потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи |
| би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдариц |
| де, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! реч |
| резана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p> |
| и оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, |
| реда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту |
| да преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто |
| Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих |
| p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се дол |
| могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, о |
| главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмури |
| крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар с |
| ах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <di |
| и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> |
| ри, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по |
| S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он во |
| , рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</ |
| сала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, |
| вика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола уп |
| мо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мис |
| мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљ |
| прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби |
| уше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широ |
| болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зе |
| ао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој |
| као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} |
| руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— М |
| лели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да нераз |
| адоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се |
| ена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће |
| гли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="cha |
| х зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга |
| јтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — |
| ната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p |
| ом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и н |
| себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, |
| око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о вре |
| ица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{ |
| каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клиц |
| : сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није при |
| ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S |
| траве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда |
| а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, д |
| ах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног тв |
| добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те з |
| оста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од |
| окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини |
| казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и зва |
| д куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} |
| рану?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пелад |
| е моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн |
| аво, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини јо |
| и пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а |
| S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекн |
| и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставит |
| влија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему с |
| гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: |
| већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} С |
| га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, л |
| по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, |
| воме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, |
| <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је |
| акне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља |
| ором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:< |
| ортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијано |
| p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Веч |
| рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочи |
| отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са |
| смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да |
| Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="1 |
| Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У |
| one unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан св |
| реперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type= |
| те!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да |
| аравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био располож |
| milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и неш |
| milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одл |
| ило у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила |
| S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу |
| на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не пр |
| S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} К |
| ар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Ста |
| ="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два |
| ка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На ње |
| оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Д |
| као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо |
| ад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Сп |
| је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, од |
| о у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко н |
| ре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је |
| у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су |
| о Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{ |
| ово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мрт |
| могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} |
| че декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је |
| а ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milesto |
| тавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="223" / |
| мана и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго нагове |
| у материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и м |
| аваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај уз |
| ечено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало дон |
| а здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N |
| у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и а |
| х делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p |
| учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није |
| оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{ |
| Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан |
| ..{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да |
| што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убит |
| ша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије л |
| тавио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човек |
| срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се |
| —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном њег |
| свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зн |
| хну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, |
| одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било п |
| ју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да изв |
| тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвес |
| алећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се ок |
| не, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече |
| , понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Д |
| је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурн |
| оробиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја |
| тите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. |
| оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се ј |
| ли као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам |
| оље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послуш |
| агрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
| n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} |
| кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи |
| тање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, |
| вору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде |
| а са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад пр |
| обом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало о |
| учен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да ј |
| Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар |
| еше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити оса |
| итај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини м |
| иша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотин |
| е скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{ |
| сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с |
| {S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, вл |
| ене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми ср |
| </p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и неш |
| умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много л |
| м газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — к |
| а ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим |
| н виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта |
| } Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не сме |
| И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи |
| своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вил |
| старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да м |
| иђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с ј |
| ко трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се |
| ије више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о.. |
| ле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| о су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} |
| да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и |
| говац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме поло |
| ше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> < |
| <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио |
| >У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну |
| а старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p |
| води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на |
| видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па н |
| , а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— |
| рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Рокс |
| >Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p |
| оговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се бе |
| гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало |
| у носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде при |
| доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Как |
| S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана |
| о на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — |
| огледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и |
| ма.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што |
| прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме с |
| аш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао |
| ком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела бо |
| пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринт |
| ни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало |
| Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго ор |
| ам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плак |
| а?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У ко |
| а лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни |
| ен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити с |
| ху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кре |
| е коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече: |
| обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак |
| " /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под |
| пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина ш |
| зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" |
| атио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{ |
| умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо |
| } Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помис |
| > <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се |
| о довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџба |
| ао мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?! |
| шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке |
| ришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној ци |
| цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како |
| око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне пр |
| и у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не п |
| кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрв |
| рам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под нос |
| дином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола б |
| {S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ п |
| не и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним |
| она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој |
| им снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, |
| ..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретањ |
| значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно |
| ане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског испо |
| ти човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнет |
| Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је |
| омчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњи |
| је; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то |
| , са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела |
| малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата по |
| кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча. |
| дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука |
| е, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда М |
| жи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" |
| ођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадр |
| д је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет |
| е у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у кос |
| н, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" |
| ини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубови |
| — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане. |
| валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабу |
| оје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на ова |
| ..{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кр |
| се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено сво |
| ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> < |
| вице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као нож |
| човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и |
| 34_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам |
| } Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој к |
| ти — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас |
| у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело бе |
| његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{ |
| е у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре н |
| е, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два |
| се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два п |
| рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече |
| гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло б |
| то видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо н |
| наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи |
| н му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека |
| је.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n |
| и ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор |
| така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од ј |
| Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А а |
| ?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном |
| ом створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone un |
| бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се |
| се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој |
| у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја т |
| страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви с |
| азведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бог |
| {S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата... |
| ураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а |
| {S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако реч |
| и плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеко |
| треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосл |
| } Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затва |
| е.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> < |
| врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира ср |
| н!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најт |
| е брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо |
| аде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S |
| ао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред |
| де нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека ос |
| ила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је р |
| ва некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема св |
| ђем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде. |
| е да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се |
| е брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p |
| ана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се мног |
| пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни |
| {S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче |
| и се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави |
| чи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection |
| о преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и о |
| . Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога |
| кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се па |
| е <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, |
| ам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Н |
| {S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби |
| ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p> |
| — Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, разв |
| доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадов |
| а, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на ц |
| ле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види к |
| а у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — |
| е упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих у |
| е пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} |
| а где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> < |
| пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, |
| т мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде |
| илима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсел |
| еко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хла |
| ка сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог све |
| и је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећа |
| ма, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепа |
| 239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Докто |
| ешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!... |
| тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седа |
| ромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у м |
| е беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросис |
| ађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало о |
| и и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само |
| леда, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа п |
| о.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху оста |
| ајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математ |
| на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст.. |
| и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> < |
| } Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Бе |
| ја, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за |
| Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године ст |
| рене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут не |
| {S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четир |
| а смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у |
| та.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно |
| рто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један |
| лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> |
| о мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почн |
| рњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука н |
| и вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док |
| } Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима |
| отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни удар |
| се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="11 |
| био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио сво |
| Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући |
| Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „ |
| а!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> |
| стри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била |
| ју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капет |
| е за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране |
| ени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и |
| ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио |
| ет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче |
| >Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га |
| била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко |
| ам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима бил |
| погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао |
| ..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и чес |
| еднако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} |
| Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! р |
| онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни |
| од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти т |
| нај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и |
| мо се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, |
| ој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три п |
| ..{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну |
| „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окре |
| акиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, м |
| нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било п |
| де газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би |
| јде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, с |
| љачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој бр |
| синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напуни |
| о је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S |
| абет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице |
| да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчуп |
| ого би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} |
| не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим |
| да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпо |
| о наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо рад |
| сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" |
| х по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су |
| S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!.. |
| ано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од |
| пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно ст |
| о ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Ве |
| двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта |
| {S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу |
| {S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он на |
| анића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш |
| бринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у к |
| си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љ |
| као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> |
| ути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ |
| ас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу |
| мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица п |
| ља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиш |
| о су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Ве |
| онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту |
| етаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. |
| ком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни наји |
| е успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збу |
| е препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, од |
| се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p |
| нда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле |
| гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече го |
| аћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води |
| S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор |
| и рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој ма |
| ику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и д |
| газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали |
| Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ам |
| аже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими |
| е до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не зн |
| } Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</ |
| помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- |
| о, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зл |
| но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p> |
| Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му |
| вини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубови |
| ледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, |
| >— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно рад |
| конију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> < |
| ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шче |
| ти за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} |
| цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Да |
| ш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гав |
| ли она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зн |
| е да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлач |
| чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је помер |
| оје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} |
| ли.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пив |
| као:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" |
| као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, |
| тан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} |
| а чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сес |
| , да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с нек |
| {S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити |
| ути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S |
| а има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станем |
| и за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је |
| му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И о |
| > <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако |
| 30" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit=" |
| <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам н |
| ....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{ |
| окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну |
| се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Мно |
| ’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p |
| <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио.. |
| ече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} |
| ори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали... |
| белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је п |
| И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом. |
| ве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне пак |
| пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осве |
| о, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рање |
| ти Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошап |
| овију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим с |
| ељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах зве |
| ва рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре ни |
| кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p |
| ити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново р |
| Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш д |
| >— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хт |
| /p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, д |
| неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламт |
| ну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком |
| мо тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и |
| рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога |
| чекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они |
| Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали |
| е свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степан |
| и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — |
| нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кула |
| ли, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа |
| сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ |
| о се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас |
| ледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и ра |
| Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића |
| а збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову т |
| ..{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ р |
| је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те н |
| и доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То |
| — Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не глед |
| ало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> |
| и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расут |
| велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима доче |
| че се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила |
| ролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјај |
| вестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још з |
| су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али как |
| , који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, |
| сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му п |
| >— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну |
| то застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојо |
| и одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати |
| о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне |
| и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама р |
| вима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одис |
| а, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај |
| некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија |
| м не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душ |
| аш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се |
| p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32 |
| много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} А |
| а, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Х |
| рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њих |
| Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Оп |
| је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, |
| ад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је |
| Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обр |
| > <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...< |
| три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом че |
| брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли на |
| ад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, |
| е, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не |
| кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је дв |
| да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, ш |
| >— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Икон |
| војче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Је |
| ви и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиш |
| Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш |
| ан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час |
| ооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> |
| нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као глад |
| нт.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији. |
| имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</ |
| , несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било ста |
| шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p> |
| номе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми |
| е, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном р |
| сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{ |
| ца.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од ко |
| ећ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, |
| учили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопа |
| на</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А |
| си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> |
| нији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов о |
| Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} |
| косте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напред |
| зати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас послед |
| емојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви др |
| обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, |
| сни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођ |
| укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној |
| S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> < |
| м чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила он |
| да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само |
| јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и млад |
| и у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и г |
| де преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брат |
| мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш н |
| ечи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора јо |
| тво; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, |
| жи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је п |
| {S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, |
| p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шт |
| <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала |
| пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} У |
| и га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић |
| на.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— |
| ј ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не ку |
| мућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с |
| сма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?.. |
| {S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А д |
| ина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{ |
| о, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео |
| е очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Не |
| а мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило. |
| отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога |
| {S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; б |
| ледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закора |
| ам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једн |
| Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва мог |
| растом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи |
| . — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зел |
| сна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} З |
| ба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је |
| тије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, |
| ко? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовет |
| тов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ у |
| своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом |
| о већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, |
| с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви |
| .{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва |
| јити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, |
| ТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5 |
| двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Да |
| два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не |
| ади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Ка |
| Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо пр |
| арено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А ка |
| По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први ло |
| } Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио |
| сну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, |
| зимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, |
| салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и |
| ар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надо |
| и су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </d |
| грлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Р |
| ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на завет |
| рост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов.... |
| камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски в |
| ао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и т |
| се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће г |
| га ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Сте |
| >— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хва |
| Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и та |
| е наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одис |
| /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госп |
| </p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старц |
| наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава |
| /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало п |
| .{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Њего |
| х, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте ко |
| нај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} |
| Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати не |
| ну и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка у |
| е скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али нека |
| и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови раставља |
| са десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти |
| , гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, |
| идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита |
| ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам ј |
| сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да о |
| рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?! |
| узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, оди |
| капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} |
| , а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми мук |
| виђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти п |
| па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубис |
| , пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра |
| рено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави |
| !...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена.. |
| Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Р |
| а што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И ј |
| S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна |
| слио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{ |
| ве до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља з |
| на, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она н |
| ут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Гд |
| било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је |
| } Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаниц |
| Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навија |
| их прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, |
| ој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшини |
| >Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми с |
| дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси |
| зо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} |
| читај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, |
| >— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</ |
| у промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака |
| Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. < |
| идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он |
| Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али |
| емаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.< |
| Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Т |
| покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али |
| с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме ј |
| капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове пр |
| сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у |
| ају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поре |
| да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубов |
| су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> |
| руго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба ј |
| на од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је |
| онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче нек |
| ар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небро |
| о би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| е.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="sub |
| сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени и |
| а дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природ |
| смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика < |
| иријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави |
| иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо |
| : </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} |
| а <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, |
| помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по ар |
| ли кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држ |
| је пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима грави |
| и један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, п |
| ћом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ј |
| је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“< |
| жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} |
| авало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога |
| електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све |
| у читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учи |
| заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по |
| то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпо |
| мен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, неш |
| буни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег р |
| Section" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примак |
| ..</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која |
| — Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се уч |
| <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три |
| Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква ва |
| азну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капе |
| у опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам под |
| ли оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје цен |
| та нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има |
| , синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n= |
| Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она |
| се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — |
| почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</ |
| у....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она |
| е, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски прелив |
| и....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је са |
| в на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} |
| на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га |
| о обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то јед |
| днем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а |
| да рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи |
| рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газд |
| <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</ |
| ка остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су мој |
| време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.< |
| .{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац |
| господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} |
| су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта не |
| лошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:< |
| лених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле р |
| ешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим |
| ког језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у |
| та; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога |
| Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти |
| а,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа |
| у.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам см |
| p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни сед |
| вим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће |
| } Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем |
| да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} |
| } Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова |
| г масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како |
| кад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, |
| у раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на |
| ало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у јед |
| а пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те |
| то је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{ |
| ог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{ |
| <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињ |
| инули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрост |
| станем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман |
| и опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из пр |
| ва је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива |
| х јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас за |
| и.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како нека |
| ј весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем |
| Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговара |
| бре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S |
| ине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се п |
| До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља< |
| > <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој |
| тите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном м |
| какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, |
| и, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао |
| ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Он |
| тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па с |
| </p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!. |
| ошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, пре |
| али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи |
| ак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних ин |
| озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на к |
| пазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то знач |
| >Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погле |
| а Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не с |
| буђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} |
| ушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу д |
| лу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хо |
| их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је |
| чем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али |
| е не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де |
| , ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требал |
| чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгу |
| веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву |
| е, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје зна |
| олетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не запл |
| Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми |
| ји, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој по |
| } Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш д |
| <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p> |
| ote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и м |
| ако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушат |
| ас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса< |
| ђо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одре |
| , окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало |
| ха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зеле |
| ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и памет |
| зневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврд |
| или да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара цел |
| брих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У В |
| на Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турц |
| ажара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребово |
| и од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не ос |
| а кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити |
| има рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите |
| <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> < |
| p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} К |
| и Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију |
| Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босн |
| рић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с н |
| зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и |
| да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, |
| о ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— З |
| премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{ |
| о токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још |
| ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер |
| >— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зо |
| је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си |
| по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега |
| и спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну ти |
| чех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газ |
| капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се |
| мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора |
| аци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови |
| амо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ј |
| мљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рс |
| но из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни |
| који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!.. |
| о „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Сре |
| <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми |
| итах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра н |
| мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раниј |
| ам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и ук |
| почети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам |
| а му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} |
| онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну и |
| и.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без |
| и, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!.. |
| кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи не |
| је требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: |
| ту; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару најв |
| иноћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има |
| твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p |
| сли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу виде |
| што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајск |
| небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapter" x |
| д? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда |
| и?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S |
| н по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126 |
| а себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти |
| гледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S |
| о — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновц |
| а.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S |
| нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим н |
| частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једн |
| она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех |
| нуло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, |
| авитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Мил |
| } И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздрави |
| а се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Ст |
| тити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њег |
| о, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо |
| за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он |
| наха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле |
| p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете |
| нако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Не |
| м попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј |
| овао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S |
| могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{ |
| та би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, |
| прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве |
| их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{ |
| у другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно |
| трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</ |
| с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао |
| ве добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— |
| одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуч |
| м пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича |
| видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим ско |
| а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одгов |
| абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча |
| јеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја |
| ва вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је бил |
| е речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб са |
| важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Д |
| си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, закл |
| а Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цур |
| p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— В |
| викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарско |
| е, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је би |
| раг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко са |
| газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газд |
| арам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а он |
| .{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казал |
| чи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И |
| 156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сањ |
| олници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</ |
| А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?! |
| ...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте |
| од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар н |
| p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би с |
| сам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме и |
| !{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете |
| pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђ |
| ад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Се |
| иста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{ |
| не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разум |
| ко би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi |
| и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и |
| опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ва |
| моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује... |
| очека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} |
| од, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовал |
| и Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас |
| нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви |
| ед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос |
| била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — мож |
| : шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не |
| ј кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је наша |
| ољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а м |
| } Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи |
| о од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Х |
| p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се |
| ?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос реч |
| нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А са |
| енути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као шт |
| промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито |
| еимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима |
| игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погле |
| {S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи н |
| — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагор |
| Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га |
| у смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лу |
| ија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио. |
| ав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов с |
| имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на ово |
| арикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим |
| а сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним весел |
| ме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим |
| месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше |
| виђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарч |
| пазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче, |
| заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до вели |
| еру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А |
| а.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан стр |
| о ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није |
| аве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходни |
| е Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Ал |
| {S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{ |
| , али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем. |
| {S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је |
| .{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лу |
| је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао |
| ану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не |
| Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му |
| е неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он |
| не три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме ј |
| ча Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја |
| ца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево |
| видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради |
| е капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да п |
| а Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" / |
| о сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте о |
| о!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо |
| ћи ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чич |
| ви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим оп |
| који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи |
| гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим врат |
| веземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага ки |
| ао што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} |
| /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражи |
| вијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим |
| поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се ок |
| !...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су |
| мо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела св |
| видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не |
| Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да |
| {S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси. |
| брих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шт |
| море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш |
| уштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда |
| у.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога |
| наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила |
| ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сети |
| је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала. |
| то и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дан |
| да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се |
| бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зе |
| ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазев |
| каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним са |
| коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и |
| ије било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Ле |
| S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и |
| амо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли |
| снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да |
| а-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} |
| о зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замисли |
| а је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Ме |
| а опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватил |
| ра да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да |
| кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно из |
| овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад |
| ало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ пола |
| ошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У В |
| , или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква |
| Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах |
| па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери |
| ња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је |
| ка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа б |
| до.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све.. |
| о у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <m |
| ажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Ми |
| му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак |
| а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чу |
| е оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не |
| ди, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилази |
| цо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да |
| ј чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где |
| Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растуж |
| Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледо |
| та, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те |
| ама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> |
| а јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, |
| ешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ сам |
| е руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, |
| , опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низ |
| ?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен |
| <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па |
| ој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо |
| ено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она за |
| анастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.< |
| ерило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и п |
| ни, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и д |
| n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> |
| е само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb |
| брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, |
| воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у |
| стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата |
| га величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде н |
| м те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме |
| велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</ |
| се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад с |
| а Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављ |
| писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекн |
| вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка |
| м.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Је |
| најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем |
| овдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало |
| ашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљени |
| тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’ |
| >— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мут |
| а се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је. |
| чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, ка |
| о је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — |
| {S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође |
| м.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад за |
| ио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о т |
| Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се ре |
| еко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спр |
| упа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без |
| Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} |
| Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово |
| >— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде Јаб |
| it="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога |
| —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, к |
| е иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком т |
| е доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко ч |
| не зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она |
| } Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И |
| Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш |
| не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледа |
| у је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} |
| лски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> |
| да онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно |
| дној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду |
| Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорит |
| ање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени св |
| не и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад |
| ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А |
| /p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божј |
| х ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи |
| а?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Б |
| ..{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој б |
| ....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је |
| ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то |
| е главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љ |
| ле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} |
| е да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{ |
| ла, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресл |
| , онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писм |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без реч |
| — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> |
| ду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме |
| ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам |
| естра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио |
| газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" |
| упња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} |
| му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе ј |
| ени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала мил |
| ој души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, з |
| лавом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> < |
| та....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде |
| у каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — |
| — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— |
| што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: |
| одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би в |
| а сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према ме |
| , то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, |
| ection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошета |
| /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе |
| ле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак над |
| горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку |
| сиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказива |
| Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођ |
| је.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре. |
| гнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће |
| ло, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и |
| е.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам в |
| <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о оном |
| како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срет |
| тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла н |
| ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рај |
| онија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна |
| помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да |
| ма љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулк |
| би ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а пр |
| кса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала |
| зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савл |
| ђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша на |
| воје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и |
| ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ Посл |
| рема Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души р |
| Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошл |
| не аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа |
| ра свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако |
| ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, |
| } Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми |
| а завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И В |
| сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображават |
| ...</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, д |
| , ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — |
| шем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем и |
| жала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да |
| т нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушак |
| у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их |
| /head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} |
| ви пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супар |
| хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му |
| лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!... |
| огата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S |
| ема Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандин |
| </p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опа |
| учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хте |
| им газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} М |
| е он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на |
| <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone |
| ....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе |
| ју стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она г |
| а другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадо |
| питати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не |
| е прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} О |
| ! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као |
| /p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, |
| двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога |
| ан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — вик |
| Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо |
| е — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела |
| не обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке пром |
| проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Је |
| ли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама |
| ас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} |
| сподине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити |
| ебао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у неко |
| ашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких узда |
| се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....< |
| а све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га |
| аки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес |
| воје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је с |
| у ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију сев |
| Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ |
| пан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја |
| збора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болн |
| о доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абер |
| јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, |
| страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет |
| и полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S |
| P18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећн |
| ак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разве |
| едала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово п |
| ј.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј с |
| заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А он |
| знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову мл |
| лао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а др |
| по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ј |
| ...{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се ре |
| кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с је |
| днесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цепт |
| ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти |
| тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се |
| осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи |
| И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — |
| Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље. |
| Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} |
| е сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачк |
| — Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погле |
| е онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, |
| а нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао |
| ика.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну |
| оји ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <p |
| } Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{ |
| вилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</ |
| чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој ту |
| нак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све |
| подском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила весе |
| Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им рец |
| атоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гуд |
| очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дува |
| кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но |
| лу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај мал |
| некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Пог |
| ујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да |
| и лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легиј |
| .{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојо |
| два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов |
| иних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то |
| n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} |
| мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за држав |
| онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у |
| зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се |
| у може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоу |
| Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— |
| х да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и он |
| — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах |
| приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао |
| како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали. |
| н.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="su |
| дак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом р |
| ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена |
| оходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући свој |
| ебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> |
| Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пр |
| та тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али |
| та чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре зна |
| ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и |
| е као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше. |
| она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојки |
| ладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се |
| од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијм |
| оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18 |
| Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га как |
| и је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе |
| ом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамот |
| bSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадо |
| , то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањ |
| сом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у |
| си.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не |
| лашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од |
| Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а гла |
| Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме. |
| кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво б |
| мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> |
| ио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог д |
| ка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{ |
| онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему |
| е, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се неш |
| и не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми т |
| речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, |
| и ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала ј |
| су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из ка |
| љуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из |
| има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није ч |
| образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим докто |
| pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као |
| еким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света |
| отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} |
| ише Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као д |
| а свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми |
| ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="34" / |
| рану.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у г |
| ле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесно |
| мо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> |
| озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га |
| <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су |
| променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, |
| да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва |
| трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, д |
| врљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра |
| х.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим |
| е као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим |
| , опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игума |
| притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и о |
| хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотав |
| рганизам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле о |
| о пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па ста |
| иђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Ка |
| вадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бел |
| Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А ње |
| и дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође |
| се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се |
| виње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Бог |
| етку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један |
| а, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати. |
| епроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакв |
| ећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједн |
| док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поно |
| .{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили |
| тнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се |
| ра.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> < |
| ="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари пр |
| атрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам |
| ра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесен |
| 8** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се |
| лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти |
| ...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро свако |
| за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} |
| јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је д |
| ла.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| бак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у ст |
| могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова пи |
| <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одгов |
| стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би с |
| крену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати гру |
| опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнуре |
| те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им |
| смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им |
| оз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у ка |
| олико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет лег |
| крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да помен |
| , кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро |
| вању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало он |
| амо пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од соко |
| верити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да |
| днако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци |
| с упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове |
| мени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголас |
| сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, реч |
| ако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на |
| } О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распу |
| , два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цич |
| е окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи |
| олеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један |
| се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао |
| повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао |
| ој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима |
| <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала |
| рну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји смете |
| док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац |
| У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он |
| свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго |
| дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће |
| црташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика иза |
| Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо о |
| p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о фериј |
| не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни ве |
| дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о. |
| !{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извади |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изг |
| а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од н |
| нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и С |
| јединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а нек |
| зети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из |
| узме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добр |
| — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те |
| у да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Мно |
| свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</ |
| зда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — је |
| пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне н |
| роз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Н |
| е ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од |
| еш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и п |
| нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из при |
| — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, |
| их смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у пр |
| ection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене |
| оградски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и |
| е беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На вр |
| S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Ск |
| почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у |
| хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крешт |
| Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, прел |
| енске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У св |
| а ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан полас |
| ца окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свејед |
| арко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провесел |
| ј зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје при |
| , вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће |
| , вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет |
| вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И |
| вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> |
| {S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескра |
| {S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескра |
| а?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је п |
| на мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је оча |
| се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| гада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n=" |
| у нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, |
| и икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, |
| друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, |
| очетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, |
| етка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, |
| II</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка забора |
| иљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде је |
| бре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака п |
| ити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га ј |
| > црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен |
| нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{ |
| па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне |
| е само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} |
| сто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мис |
| и ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она |
| мо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јо |
| аст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} |
| свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незго |
| у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена.... |
| да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избиј |
| даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> < |
| сле оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој м |
| ођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— |
| <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећет |
| децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема с |
| и и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да по |
| pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш обо |
| сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> |
| его да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љуб |
| слати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="1 |
| </p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на |
| д’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Превари |
| огледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја |
| ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро! |
| мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље ј |
| суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек |
| умела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, раз |
| и лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а |
| и, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршите |
| е чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне |
| дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вам |
| ери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао |
| мије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајда |
| ом дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.< |
| гачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинус |
| глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} За |
| >— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шт |
| могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима б |
| >— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ј |
| Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p> |
| ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њ |
| p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, |
| ...</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким х |
| зда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> < |
| вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би |
| софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Ст |
| е поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата |
| рње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док |
| аме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије л |
| } Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још ј |
| које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно |
| е редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин удар |
| мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! р |
| еоград сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој |
| поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат ка |
| .</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођо |
| ио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од В |
| /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био бл |
| девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо |
| Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше |
| у хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њ |
| ирок пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као < |
| погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила |
| о кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене неман |
| ...{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно |
| А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на |
| њим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни в |
| ако си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, |
| о нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} |
| и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!.. |
| ио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њ |
| јске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секун |
| раво, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је та |
| смо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и |
| <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је.. |
| а жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, |
| ђи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! по |
| у година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто ве |
| ез рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше у |
| озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он |
| ја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио пи |
| а је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p |
| , а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И |
| ији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} |
| , рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави |
| — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џи |
| } Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда С |
| мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега |
| диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, д |
| јеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговор |
| зио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она м |
| исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја |
| г Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али |
| стри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо ма |
| аде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Т |
| да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <mil |
| да и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој |
| еч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздрав |
| ш много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; |
| p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Бож |
| .{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече д |
| И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, ка |
| м фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад |
| зујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда |
| се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S |
| исам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — |
| а сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џили |
| Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То |
| Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, д |
| нуле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали. |
| ш једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догоди |
| пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том |
| ли.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући |
| не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде до |
| како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бо |
| и?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јабла |
| ма ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани |
| е.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да у |
| јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов |
| .</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба |
| Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <p |
| понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И |
| та, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Д |
| кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S |
| " /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину |
| изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да |
| одину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су б |
| о отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише нас |
| ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста |
| а, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — он |
| свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да |
| овиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога |
| ео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда С |
| ра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p> |
| аблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петн |
| у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас |
| .{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кућ |
| а, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се |
| јући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеш |
| би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S |
| ка полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари ш |
| еда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, је |
| а лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, сино |
| S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?.. |
| њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад с |
| и лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџ |
| — Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је б |
| и Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговор |
| вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S |
| у видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовит |
| етњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Милади |
| кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, диј |
| на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један плани |
| } Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему.... |
| је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, |
| ли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке |
| још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да |
| S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте ста |
| а се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му н |
| и доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо |
| } Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беш |
| ешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То |
| и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овд |
| та неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; ал |
| да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок с |
| од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам пра |
| етињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетн |
| и тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су м |
| о своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору! |
| е!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати св |
| е браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и |
| . „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту не |
| Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n |
| мрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика. |
| упарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она ск |
| твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког |
| име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми |
| наш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, |
| у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p |
| утиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда |
| да, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} К |
| им јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њи |
| их желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, а |
| је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него |
| ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће све |
| не промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Види |
| мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и св |
| estone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред је |
| ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ може |
| но ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А |
| су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће... |
| тина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите с |
| сијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се |
| мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетан |
| рави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо го |
| е престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког |
| и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газда |
| што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је |
| ад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео |
| е се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи |
| е, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> ка |
| о сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице о |
| убим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>О |
| аже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> |
| е неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а |
| погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опаре |
| ило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их ниса |
| и препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не п |
| г центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва |
| очињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под о |
| идим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим... |
| ш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</ |
| ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, вели |
| амо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово |
| азда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — |
| P18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад |
| ам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек запла |
| p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити |
| Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну в |
| да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови у |
| г Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће д |
| 0" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отега |
| ...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} |
| е са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а о |
| <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали |
| дан курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре д |
| Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и ф |
| кака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} |
| једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} З |
| но стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и с |
| есе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће |
| о, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, |
| е на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинск |
| оз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петрон |
| да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развес |
| а једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глав |
| и!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вам |
| “ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су от |
| амо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мен |
| ко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог ме |
| о.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости мо |
| ваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам |
| окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теб |
| је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S |
| } Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а |
| о су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном |
| непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг |
| нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати |
| они запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се |
| гли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одм |
| Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} |
| ићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промер |
| .{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госп |
| ем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна. |
| њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признаје |
| не подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} |
| сподин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и м |
| скочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може |
| пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, доша |
| м!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и |
| ве до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p |
| убаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p |
| тави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван |
| еног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да |
| ама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера |
| .{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама |
| .{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испре |
| ао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница |
| ође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова В |
| тог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Мал |
| раја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се |
| , као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро доб |
| дан <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да к |
| јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном нап |
| ју.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убиј |
| стаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда |
| што.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Ј |
| о....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се да |
| во“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{ |
| о јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Г |
| чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао |
| мо, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S |
| погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила пра |
| то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби |
| по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорим |
| ло у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа. |
| ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш |
| реботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа |
| {S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало п |
| све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негд |
| ији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није |
| рајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безб |
| е великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој пр |
| ом лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кр |
| еком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситни |
| е одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту св |
| акон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је за |
| себан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То о |
| в дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних р |
| стинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте ша |
| S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, |
| е надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачо |
| оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и |
| свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах |
| <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да с |
| ј позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — к |
| повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чи |
| смо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дв |
| /p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на |
| > <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти |
| свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!. |
| уша моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне пр |
| пом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзира |
| ни лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час за |
| вај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те вел |
| И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они к |
| ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она ус |
| онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо |
| S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у з |
| о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу |
| д оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах |
| stone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} Т |
| груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја |
| нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, у |
| ео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, н |
| а, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушат |
| а прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте ду |
| сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} |
| исму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбурка |
| о даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они |
| х све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p> |
| не, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!... |
| ећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да |
| н, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је по |
| учу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црн |
| , овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало |
| ака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, брани |
| овори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти увер |
| олику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— |
| чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не ви |
| око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма |
| висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb |
| ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, |
| неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке њего |
| , даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га. |
| } То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не в |
| е Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друг |
| ам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црн |
| е опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се пред |
| >— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њив |
| олан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, тр |
| мопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S |
| RP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубо |
| е се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— |
| није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја |
| , а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале |
| згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печен |
| ун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> < |
| адница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту с |
| очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима ум |
| ...{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може |
| аса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведни |
| тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Ј |
| ос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој |
| Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она нес |
| авог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} За |
| треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро! |
| ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин б |
| час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; ал |
| етног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више произ |
| навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо несп |
| а кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче м |
| Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и пот |
| ош ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb |
| че за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSe |
| баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише |
| ај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је шт |
| </p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И п |
| по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовал |
| е у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb |
| боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Ми |
| .{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час суж |
| а</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива.. |
| вце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, за |
| крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана |
| лу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и нев |
| лану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко т |
| е било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, |
| авио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, |
| дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p |
| енице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћуј |
| ...{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Бо |
| али смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у а |
| љи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини |
| јдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упи |
| рло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнут |
| и не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог |
| Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта г |
| с је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови п |
| а је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао |
| едном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; |
| посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој г |
| их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад |
| срећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} О |
| идео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко ус |
| да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао |
| ци.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају? |
| јајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима |
| и нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто |
| то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти ко |
| за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног |
| канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степан |
| 178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка с |
| лаву.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем |
| еговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су |
| о мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба ж |
| , да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срц |
| се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме |
| брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, |
| S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама ј |
| јпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За |
| о беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио |
| , да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Заст |
| адивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као крис |
| ије добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он о |
| вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих плами |
| аља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, б |
| ним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунч |
| ој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Са |
| разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује |
| дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне мог |
| а до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Бож |
| орили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда |
| ма добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, |
| Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, |
| и смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мал |
| ога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго |
| јој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— |
| ој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори он |
| а ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се |
| је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да уда |
| неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачк |
| , рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је св |
| мбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, |
| ље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако |
| никуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми |
| е своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је ду |
| била она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>О |
| поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, б |
| ас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софр |
| изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{ |
| огоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?! |
| се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора б |
| свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми |
| ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто виш |
| је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осе |
| {S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и |
| ватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем |
| једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи рук |
| небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које ј |
| са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испро |
| {S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, у |
| S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— |
| ај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: |
| летали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{ |
| нов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и |
| ели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ов |
| Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу |
| p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су м |
| х поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се |
| карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, |
| p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме са |
| е њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опи |
| ам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, |
| верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ни |
| ана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— До |
| стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш. |
| .{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја оде |
| јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се о |
| .{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој |
| } Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, |
| дарио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, |
| зи.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан! |
| стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; ал |
| па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао |
| вра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавр |
| кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још де |
| а коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај нећ |
| е може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на |
| p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздр |
| ="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кр |
| он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она |
| ћао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на |
| минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S |
| о да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{ |
| .</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веро |
| ав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје |
| зда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="subSec |
| ће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељ |
| .{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног |
| ну гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера |
| отрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило н |
| о крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји ц |
| о Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— До |
| лници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што н |
| смо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без |
| ед једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио |
| заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Мог |
| е хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, |
| прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо |
| има гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном в |
| лој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одгово |
| гледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка |
| ном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он пови |
| евојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> |
| .{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично рани |
| могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није из |
| га мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Доша |
| и у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече |
| — Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} |
| .. .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога |
| те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне коч |
| јка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онд |
| ветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог В |
| или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} |
| очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан |
| Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће |
| смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{ |
| нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај |
| Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три неде |
| ема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери. |
| па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал |
| о, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмех |
| сто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у р |
| .{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се т |
| а. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас по |
| реливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића |
| еко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из |
| ам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Пр |
| пао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са с |
| м по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и ба |
| Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати. |
| ако једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазит |
| оробиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кра |
| е знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection |
| пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Как |
| ="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{ |
| е ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, |
| ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса |
| мо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић |
| , и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам |
| а биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљас |
| ти и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђав |
| и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не |
| а ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране о |
| то чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвет |
| . па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тиши |
| , да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало с |
| } Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у го |
| Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прс |
| некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од |
| а мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се |
| таљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђав |
| е да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жу |
| пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве.. |
| — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он |
| , ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викне |
| т.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" / |
| материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном |
| које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо п |
| а брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као св |
| их топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно |
| ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвени |
| чи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; |
| ерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да и |
| аре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним п |
| Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи ј |
| зго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, излив |
| време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промен |
| .{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је |
| свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је |
| ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је |
| је је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане |
| стош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размис |
| то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како с |
| могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <p |
| амену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на ш |
| е друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидн |
| ет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p |
| оже.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта |
| , како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} |
| ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте |
| о је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било в |
| на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{ |
| нљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим |
| ђу ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: |
| {S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у па |
| притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} |
| мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb |
| - па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само свој |
| еле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека с |
| Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p> |
| Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Са |
| корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје оп |
| дном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поз |
| S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би чов |
| } Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили |
| Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „пра |
| ма кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше. |
| lestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} |
| овори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} |
| о положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је |
| ина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} З |
| и, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га |
| рећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не уд |
| но погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она пог |
| де пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за |
| лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи. |
| без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи |
| дну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Ме |
| је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет |
| ељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто х |
| ла од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђ |
| еко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је |
| евака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, шт |
| некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} |
| ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по ње |
| да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је са |
| века да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а |
| што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјај |
| пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кварим |
| нских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је к |
| друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена ф |
| цује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, рас |
| доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујањ |
| енкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врб |
| суре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостас |
| по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму дру |
| .{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику ц |
| и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила рук |
| два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</ |
| а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За о |
| нског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту |
| брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као |
| ови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овом |
| и с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не на |
| хунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се з |
| зивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>К |
| n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је |
| стан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док с |
| излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — вик |
| о беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два ко |
| е пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимал |
| дио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, |
| убав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p> |
| ина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине. |
| е у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они о |
| на она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петро |
| а дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијањ |
| лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — |
| , по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај |
| о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан. |
| ар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и |
| ло се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћин |
| Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на |
| еву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест |
| оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој зад |
| е! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S |
| 209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена.... |
| нда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их |
| г анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ |
| > <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весал |
| овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S |
| .{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка |
| уставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако |
| <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, |
| посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — |
| и.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, |
| p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а |
| !...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а к |
| спођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Так |
| мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и мило |
| кнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господ |
| {S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах |
| и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдит |
| јка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у |
| о, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој дес |
| госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за |
| <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио |
| ру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само о |
| данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n= |
| осадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опрост |
| Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, к |
| ислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда |
| кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао б |
| но, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш до |
| и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} При |
| тево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} |
| из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у |
| ге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре изврш |
| ћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. < |
| — Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан нава |
| од хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим ид |
| друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S |
| више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, |
| икну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>О |
| ако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. |
| n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Сов |
| {S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} |
| , а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било |
| ав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је ме |
| дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> |
| мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропн |
| {S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, |
| ш?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а |
| А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, В |
| суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у че |
| упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; |
| чи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком |
| као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петров |
| подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} П |
| е му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Т |
| дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој |
| <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећ |
| о застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио |
| дато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срц |
| без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Призн |
| ..</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да |
| ше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме м |
| све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не |
| чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он ф |
| ...{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама б |
| „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се н |
| сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се врат |
| а пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам је |
| >— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њ |
| .{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је к |
| те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, |
| Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> |
| па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде |
| вити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она сед |
| сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да |
| " /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим |
| мо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу |
| оји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста |
| n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пу |
| легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте з |
| У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међуднев |
| {S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо |
| газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је в |
| очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда |
| b n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога |
| д итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао |
| , због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери |
| пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је |
| > <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, |
| м душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, прес |
| јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ |
| амен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне н |
| а, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> са |
| о тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — гото |
| о.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од дир |
| ти, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао б |
| лазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Не |
| умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у ње |
| а капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, |
| {S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким |
| ...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња се |
| а га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са сви |
| било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд |
| > кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао би |
| вонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су |
| да ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здра |
| то одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — |
| } А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће окан |
| јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стран |
| У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се |
| } Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{ |
| ђа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се |
| Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше. |
| >Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па ст |
| , нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвај |
| е знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{ |
| сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што |
| и, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и н |
| >— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} |
| ног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и ра |
| се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко |
| два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је |
| ко га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха прек |
| зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђ |
| S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ић |
| лан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас |
| аш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара |
| три.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собо |
| их се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} К |
| } Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, о |
| азумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се ра |
| це ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шт |
| ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> < |
| зи?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори |
| вити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и |
| молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита |
| еља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблан |
| од својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких |
| прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра о |
| атељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Ј |
| стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} |
| је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле |
| ренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он |
| у му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја |
| а сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га ср |
| њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S |
| те?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој |
| /p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајк |
| ме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека |
| а, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских поглед |
| да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи пра |
| у било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али |
| ију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постан |
| Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленил |
| једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{ |
| ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку |
| ишта није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <m |
| во доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком т |
| ....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге поче |
| Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.< |
| ђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек |
| ак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{ |
| <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним м |
| <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бат |
| ву, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, |
| кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, |
| се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.< |
| е читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Ле |
| о?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је |
| ваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смед |
| таде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их б |
| што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да ви |
| о онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам је |
| чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастир |
| чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три |
| посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао |
| дник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} |
| начи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосут |
| људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљад |
| стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Ма |
| коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета |
| идим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто х |
| :</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и но |
| уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни |
| По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао |
| } И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдариц |
| /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се |
| гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети |
| ости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује |
| а није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} |
| па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Ка |
| ту срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси |
| о сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне д |
| астаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија |
| дао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лек |
| у чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале њего |
| чке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно |
| ије читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он ј |
| } Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосл |
| и.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка |
| а и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — |
| ило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, с |
| не....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Ка |
| он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу н |
| део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замисл |
| у им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се б |
| тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину од |
| се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор ход |
| } Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, |
| са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се |
| ешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није |
| к се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И |
| е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски н |
| ће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја |
| а, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чарш |
| Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да |
| ика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{ |
| /p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши |
| г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој |
| друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p> |
| па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} М |
| Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд |
| ију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „з |
| х ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма доб |
| е Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солда |
| } Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног п |
| > <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи |
| а се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгл |
| слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се |
| о Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћем |
| лан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и |
| за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиниц |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, |
| ction" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је |
| стра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила. |
| те се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов |
| рављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и њег |
| да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учи |
| ела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкр |
| <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чек |
| ељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смаз |
| се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нез |
| сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете |
| ј г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, |
| <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана о |
| } Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче |
| ви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу п |
| е зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{ |
| лести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође |
| ко вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момч |
| >И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, |
| d>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и га |
| је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, с |
| ут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до м |
| а?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов |
| p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и |
| у некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како с |
| а свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прик |
| ad> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мења |
| узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име |
| ујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга трист |
| м у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката м |
| ad> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се бр |
| видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оз |
| тана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало |
| 8934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Мог |
| слим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што |
| дући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благода |
| и да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом |
| нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше |
| ви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Б |
| ш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И |
| осподине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Д |
| !...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном дод |
| Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> |
| ао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... |
| е, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, |
| ти у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој бр |
| ека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" |
| га смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас за |
| твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и п |
| лико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — |
| стави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се |
| исар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама. |
| ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг |
| ико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} |
| on" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свр |
| о до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда |
| on" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад |
| вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног В |
| енути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Дако |
| искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скоч |
| о!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли |
| у.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да ј |
| ступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде поч |
| а видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће о |
| мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова доч |
| S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пун |
| млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им п |
| имо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао |
| а.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији нар |
| — Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зет |
| — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Круш |
| з груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</ |
| тео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и цело |
| ова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Дале |
| Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} О |
| и за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капи |
| ње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом х |
| н — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја |
| } То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро |
| црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљ |
| уде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не изман |
| ви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Ч |
| и је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— |
| друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових у |
| чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше |
| /p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.< |
| ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{ |
| им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p |
| војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српс |
| имај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; |
| ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија.. |
| свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би л |
| трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газд |
| срећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени ба |
| преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а |
| ни?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта |
| ладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Уж |
| кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} С |
| мам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S |
| } А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су зн |
| т, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су т |
| узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; |
| тид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, |
| еву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што м |
| о остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} З |
| сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет! |
| .</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог д |
| тојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила |
| е на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа. |
| оњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете |
| оре малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро |
| ом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, ш |
| е заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S |
| ао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="2 |
| је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу |
| ти морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг ср |
| Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек и |
| екао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним ве |
| сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао |
| ше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{ |
| м као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</ |
| о беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type="chapter |
| Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати. |
| <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али п |
| .{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Д |
| ијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ак |
| е.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли са |
| росто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију |
| а фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а с |
| тима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрња |
| ог перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{ |
| — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" / |
| Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} |
| песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле |
| нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде заглед |
| тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако |
| Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпоч |
| смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с |
| се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам |
| S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на |
| а рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — н |
| арица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни |
| она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она о |
| а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећ |
| је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог |
| а да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој |
| г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зе |
| са би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да |
| чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси |
| је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} |
| теже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели |
| ити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно |
| — Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ с |
| вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од |
| ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах |
| !{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судн |
| Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим ј |
| се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једна |
| p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу. |
| ским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> |
| ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узе |
| хове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез |
| е од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда |
| ио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао.. |
| н.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у стра |
| ихијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио |
| ћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај да |
| се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што л |
| „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алиб |
| стињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Сов |
| ма ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам угово |
| нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Н |
| ике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62 |
| ви пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, |
| ам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац |
| јем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље п |
| S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од |
| стре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде |
| а Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капе |
| болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!. |
| аја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, |
| днога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S |
| брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капни |
| којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p |
| гој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о? |
| нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у |
| х прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста. |
| Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загл |
| /p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице |
| } На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока свет |
| е мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње |
| ог Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе |
| 1" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало м |
| , мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} |
| а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Со |
| ога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са |
| снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очим |
| нуо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро |
| пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, |
| 2" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки са |
| дознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном неку |
| ћу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио ј |
| казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и |
| м пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, |
| ознати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне обло |
| лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је |
| и седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, оп |
| без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка. |
| н проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{ |
| чекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзин |
| грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву |
| угласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праме |
| ини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га! |
| о, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се |
| пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори панду |
| о утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да |
| шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па м |
| рани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом с |
| и и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разо |
| } Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту |
| гу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми |
| идите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти |
| и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSecti |
| S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — |
| тојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојк |
| на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера |
| — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњаново |
| </p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића |
| се.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да не |
| Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S |
| јкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</ |
| ке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна с |
| е, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано |
| да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да |
| {S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо |
| тево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неко |
| барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак |
| о“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доб |
| два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би је |
| да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И |
| ебрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила |
| ститости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи |
| будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли би |
| тарац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он |
| углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — |
| ика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, |
| д видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику |
| н — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава нека |
| е у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Ка |
| ли, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ни |
| њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна з |
| овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да |
| побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да |
| сти.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од ју |
| вет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он кора |
| ако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за |
| ребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом нас |
| диш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p |
| ....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угуше |
| је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — |
| живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газ |
| ма је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га |
| илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто. |
| друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је |
| и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?... |
| ат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</ |
| истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} К |
| вао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног. |
| ога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И о |
| весели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је бил |
| } И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} |
| у, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим га |
| ишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе |
| с погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавоок |
| ори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше л |
| је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до н |
| м улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево |
| но плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!. |
| е с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је |
| сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја |
| ечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} |
| овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео н |
| ости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и |
| ека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> |
| је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> |
| аћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих |
| нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра |
| то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке с |
| у већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких узди |
| спођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Б |
| /p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђ |
| Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> |
| ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И |
| 5 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" / |
| ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти |
| онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,< |
| Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учин |
| вамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег |
| р је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра |
| ар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде з |
| бро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратит |
| боравља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај |
| дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога |
| } Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешт |
| а по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренут |
| S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Пос |
| ="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога пут |
| меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво. |
| и.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: |
| ај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше |
| ја, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} |
| у одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Ниј |
| а опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просул |
| у, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завес |
| на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми ср |
| .{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он поле |
| воме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гл |
| моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пр |
| му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице прелив |
| /p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из |
| ним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека то |
| тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита |
| е од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нис |
| осле, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две |
| из образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђо |
| </p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике |
| .{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} |
| м, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, |
| , пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, |
| то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и |
| оме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њи |
| ..{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нек |
| p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од |
| а то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле н |
| ила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укоре |
| далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рч |
| види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне г |
| а.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} |
| је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била |
| аву.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим |
| је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, |
| оварали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила.. |
| руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врсто |
| е може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да с |
| ње на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окр |
| >Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, |
| и.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> мо |
| док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којо |
| момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођиц |
| <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66 |
| ву и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми р |
| Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, |
| века....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за |
| али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене ок |
| пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну јед |
| ачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје м |
| и се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, ка |
| Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је |
| ачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и раз |
| сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одс |
| на Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у |
| ћима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. |
| казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могл |
| е — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја о |
| да починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима гов |
| у ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </ |
| је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегле |
| с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о |
| гучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час |
| и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не м |
| ове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —< |
| у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га н |
| а.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} |
| Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, ср |
| шије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше б |
| ош нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде |
| роклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога |
| ете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакин |
| одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, |
| тпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очеки |
| вори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од |
| ко је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије |
| ога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли д |
| ом углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет |
| једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице |
| а ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Тур |
| извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, |
| b n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече |
| .</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на о |
| ио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— |
| где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи |
| , а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад |
| ранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, |
| м пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} |
| 12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би |
| ињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало про |
| . да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у сво |
| је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај п |
| ш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе раз |
| ук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} |
| смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше |
| рата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} |
| ану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила |
| {S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро < |
| се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно неб |
| д лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb |
| сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе |
| овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неко |
| ан деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле руб |
| и арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици саче |
| и кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај ј |
| ему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лиц |
| ета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под стар |
| ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, п |
| м топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, м |
| одио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди поче |
| је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су |
| смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли |
| је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} |
| Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гле |
| ворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капета |
| познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у |
| чети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, ма |
| ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би м |
| 82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после |
| и пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској с |
| од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре к |
| види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два нај |
| и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко |
| але су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и с |
| свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје у |
| .{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубови |
| — Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало |
| — Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— |
| етан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љ |
| ЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТ |
| што замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за ви |
| ота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ев |
| > <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и ст |
| S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук ду |
| ру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лу |
| ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, н |
| ожја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад на |
| мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груд |
| вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на в |
| , сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што н |
| ..{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, |
| бом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови |
| о мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се п |
| Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" / |
| а канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управит |
| качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворе |
| pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја м |
| кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ос |
| у, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо |
| ога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу нек |
| сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак до |
| докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једн |
| па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар |
| му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нера |
| што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познај |
| еш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у |
| S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јаст |
| Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} |
| {S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и |
| ђосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна |
| еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што с |
| ина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница. |
| мину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиља |
| о утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђ |
| ости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бе |
| ду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантски |
| ог места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено т |
| матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као вета |
| а нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, ч |
| Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p> |
| ику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано ве |
| ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи |
| отично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а л |
| ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кући |
| две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су |
| потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на ов |
| добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам |
| p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу ка |
| онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније М |
| лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч |
| сно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијано |
| {S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, |
| S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна дома |
| S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, д |
| ростасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, |
| 6" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пи |
| нспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовн |
| неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби. |
| ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта ба |
| спођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпо |
| го можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, |
| наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо не |
| {S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти н |
| и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Беогр |
| {S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке |
| ва.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу |
| готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> |
| век заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и |
| о негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат |
| капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клап |
| планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те т |
| ијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду |
| ед њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди |
| брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза ка |
| јелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: |
| ити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско п |
| Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Ми |
| има.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају |
| {S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој |
| јка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Је |
| што писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наш |
| ти себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми ск |
| онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не |
| чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у |
| и се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није |
| је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на кој |
| н оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва |
| а слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један о |
| з Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна стат |
| , а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два |
| n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме бо |
| јте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио ни |
| ивили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p> |
| а и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — |
| ла меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, шт |
| едним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи |
| љ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p |
| <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам |
| ај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрет |
| ад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућан |
| авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И он |
| газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо |
| н.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два до |
| г кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије |
| оре, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Он |
| отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо |
| што.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све |
| !...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде |
| се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те го |
| лостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има |
| S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаш |
| породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Нег |
| то сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко |
| {S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?. |
| > <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана. |
| ека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим своји |
| b n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње ниј |
| сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а |
| лико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} |
| S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша |
| код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокс |
| а лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— |
| рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</ |
| тадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, им |
| } Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели |
| ако око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да |
| ....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кр |
| .</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса |
| о обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, |
| а, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога добро |
| вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упу |
| ели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог бр |
| {S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољу |
| оја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељ |
| одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну |
| го лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стаза |
| А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — |
| one unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Мал |
| е просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово ник |
| волео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше с |
| не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, к |
| ј капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо |
| овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, пос |
| умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем |
| птир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та |
| Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним велики |
| ..{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опаз |
| плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И |
| , што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— |
| ...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчет |
| м госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S |
| се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше |
| елио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја т |
| е сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мил |
| однио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој |
| ао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра |
| мем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка |
| доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седе |
| е, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С д |
| а, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке |
| је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовал |
| } Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака |
| авим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, |
| о раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом |
| p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. к |
| ихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— |
| ту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још |
| S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> < |
| уди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта |
| њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, отк |
| у дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n |
| тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да с |
| </p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет |
| Section" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мал |
| горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека |
| диш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима |
| њма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> |
| {S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва |
| хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у |
| ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, са |
| естра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с на |
| Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то ув |
| ј пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде |
| растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и друго |
| сле неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{ |
| а око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само оче |
| група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена. |
| одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, д |
| у врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" |
| а се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p> |
| а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам |
| ине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим |
| ка клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По ли |
| ио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта |
| се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> |
| сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи: |
| ти, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано |
| и пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта |
| ета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би г |
| ражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра |
| .{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и |
| ву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак |
| рета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога |
| ки, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином |
| бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, тур |
| град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаниц |
| Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни ла |
| војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— |
| м, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако о |
| а ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао ј |
| ковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?.. |
| озивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло |
| највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи |
| ушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њим |
| лом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, |
| својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи кор |
| ене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, д |
| , чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на |
| аш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час м |
| усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био |
| , сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као |
| н се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту гр |
| ратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман своји |
| .{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се |
| е тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем ча |
| ла каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, |
| асна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослоп |
| ком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан |
| Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Д |
| {S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Б |
| грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах |
| ају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; ал |
| тала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викну |
| о ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p |
| испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође |
| {S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ам |
| пски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, ко |
| ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда |
| неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви |
| дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у |
| за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном п |
| м превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да ко |
| ражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође м |
| мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није |
| оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнае |
| другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод |
| и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, б |
| се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном н |
| ни, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Зами |
| путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши |
| n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело с |
| S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} С |
| В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам |
| ећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми од |
| лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{ |
| чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена |
| Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски |
| рва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча |
| н Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина бр |
| 55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S |
| е!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилен |
| урчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, б |
| з шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци |
| о коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n= |
| о су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у ј |
| лакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог |
| се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачк |
| исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фење |
| мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И |
| " /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p> |
| родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се о |
| појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од В |
| м га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам |
| > <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клец |
| лкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњаво |
| оји само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи с |
| То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари |
| } Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне |
| седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на |
| к.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p> |
| тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је ради |
| а она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што с |
| главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!.. |
| ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} О |
| а.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа |
| е не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} |
| и ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газд |
| } Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам с |
| ама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних |
| ли? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи ј |
| ндур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми |
| ушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај |
| . „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи: |
| ; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да |
| га.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни сам |
| оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’в |
| ном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатни |
| мао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их о |
| кочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, з |
| } Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао ј |
| И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану |
| ... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И |
| амо лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и |
| људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам |
| ине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што ч |
| Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајстор |
| розору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево тво |
| .{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави пол |
| } По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело |
| ји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа.... |
| њама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађо |
| ман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ош |
| у дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божа |
| оздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неко |
| што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране |
| ти, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је он |
| и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате. |
| б и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њ |
| да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} |
| теник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша к |
| а одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{ |
| нула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да нак |
| а некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здра |
| сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала он |
| /p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p |
| азва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Ов |
| Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као |
| ад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би |
| ш пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капе |
| ла је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. |
| во, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S |
| ај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, |
| е.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се |
| видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нам |
| не мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} |
| теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И |
| места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и река |
| .{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова ни |
| је ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, |
| ни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што |
| гао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, к |
| мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољи |
| д сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је |
| од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од ме |
| нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде |
| онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S |
| е од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а |
| Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није о |
| родица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И б |
| ера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну |
| "237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се ст |
| су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да |
| од дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</ |
| .{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бо |
| Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, д |
| је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени |
| ране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко |
| брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је |
| неким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се |
| ажим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити до |
| и и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи |
| /p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} |
| овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спре |
| нске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, |
| ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству |
| азда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови |
| бјашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, |
| :</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима |
| .{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од ст |
| ну и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај бож |
| тко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} О |
| ој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га с |
| и се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не |
| руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шт |
| тио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин |
| ога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре |
| је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, |
| стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто |
| му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту с |
| а са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — |
| ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном |
| де коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!.. |
| задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечас |
| убовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руко |
| о, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој ве |
| а подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ |
| џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомк |
| рећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и са |
| } Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњ |
| кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: а |
| ити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: |
| да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја |
| г прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако |
| ви мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пр |
| године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{ |
| е то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подз |
| реда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи. |
| пустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, |
| мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S |
| па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се т |
| Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се |
| {S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано до |
| з брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у рек |
| на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у том |
| Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, к |
| о ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је о |
| {S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb |
| а рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти |
| : „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну |
| аменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносн |
| о је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жиг |
| а и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако ис |
| ао мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p |
| {S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по нека |
| зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан вик |
| ом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p> |
| раховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо |
| Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме |
| ....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, заст |
| S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с на |
| сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја ду |
| сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се п |
| брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с |
| стао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни ви |
| Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој кле |
| Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоско |
| бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна |
| текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> < |
| с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељач |
| таше у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу |
| ије позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само |
| знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред н |
| до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ |
| >Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p |
| шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој |
| .</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се п |
| } Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S |
| м окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш |
| <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева м |
| им из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, в |
| е не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вер |
| и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет п |
| — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем |
| ћ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући ни |
| те нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са сви |
| ....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чи |
| ајмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од своји |
| Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак |
| а синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су |
| црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Је |
| већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> |
| ислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништ |
| као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навад |
| као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, |
| </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је |
| их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више н |
| лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{ |
| прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински ж |
| те, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, за |
| Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? |
| ебало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бит |
| опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска те |
| најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казн |
| оју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чит |
| ој раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих |
| је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их под |
| редао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео |
| ли.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра ви |
| дну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непре |
| нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра нек |
| ћа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам |
| >— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су |
| а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људ |
| у је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити друг |
| ији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као |
| ли.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очев |
| е их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p |
| то од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине п |
| уше њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо |
| га зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на |
| мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p> |
| ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с |
| је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево |
| а мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Е |
| е заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден п |
| Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit=" |
| тили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се |
| unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат мало |
| а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има |
| Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда |
| е човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црно |
| више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <mil |
| ставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} |
| си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, |
| нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И |
| едан од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“. |
| ва оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује |
| нај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам |
| b n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, |
| е нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви |
| цке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатњ |
| есео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— |
| докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у де |
| наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S |
| апетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им по |
| гао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће д |
| он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта и |
| га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јове |
| н, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад с |
| се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, |
| а што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо |
| ком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, |
| — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он бил |
| свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два тр |
| а је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} О |
| , да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он м |
| {S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови |
| да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S |
| Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, |
| т своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа б |
| варати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју сре |
| у зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад |
| право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— |
| гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је |
| ити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: |
| у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види |
| одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме з |
| је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан |
| им Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} О |
| n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућ |
| љиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим |
| би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— |
| ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учин |
| аквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лиј |
| амртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приков |
| е кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, вал |
| тела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S |
| не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне |
| затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад |
| јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас погле |
| о није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осе |
| .{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, и |
| , кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и |
| е предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у н |
| и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, ок |
| на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад с |
| н, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом |
| а Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писм |
| еда у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала |
| /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у о |
| а им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да там |
| школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече |
| петаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам |
| жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, |
| ало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Призна |
| г законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет |
| читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:< |
| нио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио она |
| је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми |
| ако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, |
| ирити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за |
| о се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се о |
| ац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти с |
| а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је |
| ке легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — |
| е је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела |
| поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, |
| вче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, |
| два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p |
| си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S |
| е Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен б |
| кчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <p |
| ва, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор п |
| има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села из |
| анем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали примети |
| ревртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „м |
| >Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, ч |
| ији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да шт |
| руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том д |
| че:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише |
| м школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом |
| ...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постан |
| — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је мор |
| — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице |
| мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми |
| апетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије. |
| емоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и в |
| а не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова |
| алачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А |
| Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме |
| . Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p |
| се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Г |
| а, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим |
| баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихв |
| мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — |
| p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n |
| пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, д |
| Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и шко |
| {S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даљ |
| изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему не |
| се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је вели |
| говарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Ј |
| или су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је о |
| — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја |
| даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — |
| познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</ |
| по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p |
| ве анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о |
| сило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут |
| о било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у п |
| et="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није |
| пет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло |
| , да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво пита |
| седимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> < |
| иле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; |
| аватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче |
| рли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена. |
| још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде |
| ељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар |
| рава подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој се |
| Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да там |
| су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: |
| ски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи н |
| Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу ст |
| сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на |
| не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у |
| а право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет! |
| олан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се |
| ћи: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једн |
| м смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео с |
| цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све град |
| на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Х |
| амолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да ј |
| јете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p |
| ивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> < |
| и скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право јед |
| } И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, к |
| Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како |
| аљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је |
| } Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Ту |
| то <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања |
| се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна |
| запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух |
| ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта |
| тац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „ште |
| зора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!.. |
| — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну |
| бро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од ј |
| е да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} С |
| </p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени |
| .{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице |
| сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег д |
| ду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја |
| Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, |
| ајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И |
| ска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном? |
| ек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, |
| , па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! |
| боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његов |
| та меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити пр |
| сео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путов |
| орастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског вод |
| а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори |
| ог тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачко |
| чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то са |
| Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру. |
| омила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко |
| шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти ни |
| асош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; |
| к и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и |
| ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет |
| а свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се кр |
| овру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} |
| > <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама б |
| вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како са |
| ворила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја |
| , драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упита |
| и повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио. |
| прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и |
| да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја с |
| А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да |
| смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испр |
| ин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хте |
| пада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа |
| се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се. |
| ији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да |
| њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни |
| S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушт |
| и газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. |
| има јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p> |
| воју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} |
| авци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо |
| .{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се |
| а Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивк |
| авооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, |
| <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испр |
| х доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да ид |
| а, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим |
| евима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома |
| госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} |
| е јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори. |
| а видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал |
| а Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро п |
| прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задру |
| ле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, |
| ме погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто.... |
| н пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су д |
| /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима |
| премај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуш |
| S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде |
| е зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, |
| чи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у |
| А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у |
| ињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у |
| ласти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на р |
| вој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и |
| — Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки |
| вде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и пог |
| Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога |
| у ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само т |
| оме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена |
| једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{ |
| кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} П |
| {S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто |
| Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже н |
| је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу за |
| ти....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило би |
| е би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како в |
| нђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, |
| у јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у сво |
| бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</ |
| згу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, доче |
| } Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Ми |
| љ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар |
| е....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} |
| мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане.... |
| их осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз |
| кари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека уну |
| а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке зад |
| Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од |
| ј је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло |
| ите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам |
| се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> |
| се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку |
| во једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> |
| опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунил |
| ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којека |
| и ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш |
| о? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, |
| шљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја |
| орсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто |
| ему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није |
| вају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину |
| бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свра |
| или вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, |
| } То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били с |
| .. упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану ру |
| се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну |
| визнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се ц |
| ко ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, |
| дена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што |
| а у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој |
| н је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад види |
| томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и ка |
| град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би т |
| ти....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Е |
| S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме |
| .{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо до |
| у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што ј |
| инило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију |
| м, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема. |
| син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа об |
| урића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријат |
| ран је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{ |
| мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упита |
| — Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— О |
| почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратим |
| м се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам |
| нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте м |
| одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти |
| {S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.< |
| тра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од нек |
| жао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, |
| t="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с вес |
| ="SRP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{ |
| ти задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се за |
| е у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите н |
| ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад у |
| p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо |
| ити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто га |
| иш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио гл |
| метан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више ж |
| не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да м |
| не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мај |
| .{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи |
| пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и зав |
| е црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, чов |
| е л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p |
| моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше |
| а, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш доб |
| уто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, |
| ога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубов |
| не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах. |
| , а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p> |
| ди пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за у |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред |
| свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећал |
| .{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страв |
| <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај |
| кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{ |
| е вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао |
| здати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја неш |
| гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем... |
| та сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{ |
| а.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би |
| а прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како прит |
| ути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мог |
| омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb |
| значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут ру |
| јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што с |
| "SRP18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, |
| гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш једа |
| шетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене реш |
| рате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <p |
| андур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> |
| ни, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{ |
| су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити с |
| ргашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно |
| минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени са |
| ари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у |
| а сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} |
| рви трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!... |
| за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости. |
| о сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек за |
| тије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо |
| сетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су |
| да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и |
| беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу |
| и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Ве |
| оси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе |
| {S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад п |
| Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова д |
| !...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb |
| доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које |
| развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S |
| реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја |
| е моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а |
| о је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у пок |
| свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типо |
| и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста |
| и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу ј |
| гледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинско |
| кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. |
| застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По |
| лаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо |
| ам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Н |
| права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> |
| ривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме |
| е се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без |
| и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Је |
| е.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куц |
| јвише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не |
| она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем |
| ад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича |
| риви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то |
| ца на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си |
| едајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи поле |
| Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико |
| ог газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици им |
| уди, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика |
| с, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{ |
| чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> |
| бунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да |
| а, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Ка |
| давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> |
| а се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе н |
| м.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти л |
| } Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Н |
| но, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" |
| заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.< |
| дну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} |
| n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Оди |
| чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— О |
| <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај |
| .{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, гото |
| главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да до |
| рцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе. |
| клопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око н |
| амо да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти ниј |
| мо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учин |
| p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он |
| аку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих гл |
| > <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше |
| Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> |
| повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрет |
| ао блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да нек |
| нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој |
| убине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор н |
| е извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај ја |
| И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од |
| мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она тава |
| лили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И с |
| ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна |
| све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин у |
| nit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да исп |
| а Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате |
| чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти |
| је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде ју |
| чено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се реч |
| до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А |
| ијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало пос |
| пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао |
| ивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту сво |
| и, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она с |
| своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолит |
| /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад јо |
| на би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!.. |
| па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз гла |
| о не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека у |
| положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и |
| суђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, |
| колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} |
| , — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се не |
| вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ |
| и ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} П |
| се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто ви |
| омах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној |
| јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле го |
| мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Бр |
| > <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе остави |
| о њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсн |
| орам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} |
| на усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} |
| " /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{ |
| као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је |
| Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирал |
| обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрип |
| > <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Бо |
| а кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечер |
| ници код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n=" |
| дан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре |
| ча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда |
| кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не |
| у.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> |
| — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака п |
| и — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Пет |
| и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} |
| <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је н |
| на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S |
| разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као д |
| тави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више вол |
| .{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — |
| уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Икон |
| "169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си |
| суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone un |
| Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. |
| да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и |
| Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог |
| ате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Срб |
| алишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур |
| знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже |
| <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сет |
| олази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опе |
| о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званични |
| з наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како |
| а одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је м |
| ва топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> |
| даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем оши |
| “</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчи |
| правитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч м |
| Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је оп |
| огнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, |
| же што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како |
| ред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у |
| да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, д |
| вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, а |
| а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} За |
| о свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам |
| } И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој |
| не и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Ро |
| а; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Мор |
| ?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ј |
| има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад |
| ко дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси |
| сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло |
| >„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обради |
| а, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, к |
| <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишт |
| а ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit= |
| лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учи |
| ection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио |
| е некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим |
| ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — |
| оју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на ка |
| х већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да |
| tone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и да |
| куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добри |
| >— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што |
| да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она |
| у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} |
| tone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинић |
| Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам |
| ио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, ка |
| Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у |
| једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде |
| а спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погле |
| у сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу ст |
| ам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам др |
| ећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} |
| ам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.< |
| Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен |
| . — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече: |
| а почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у кој |
| и дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љ |
| витеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управ |
| биља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, д |
| „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— И |
| е — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд и |
| ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} |
| S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Само |
| ај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су иш |
| ру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са св |
| ...{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n=" |
| ам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Пр |
| не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињен |
| Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако с |
| оње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитат |
| 1" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.< |
| не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али о |
| е ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери.. |
| да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колик |
| с с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштен |
| Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном у |
| у ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p |
| а нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> |
| ати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо |
| камењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове с |
| он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство |
| немирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— |
| уком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S |
| ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: н |
| еки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај |
| етније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и позд |
| е улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси |
| {S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо б |
| диђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче д |
| чеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене п |
| вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горост |
| е почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчев |
| гледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати |
| са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку обра |
| ш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за ко |
| ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} |
| вога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и |
| агледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га уп |
| помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и пр |
| н, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стев |
| нала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p |
| држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скид |
| Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жал |
| полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо |
| иближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</ |
| о претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је са |
| ем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар |
| шти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док |
| ла.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах |
| и ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ |
| му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном б |
| зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се ниј |
| врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} Пос |
| Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. |
| ем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окр |
| е дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{ |
| иља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога |
| удо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам оп |
| влачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут стра |
| исмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да |
| и, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату. |
| Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} |
| уза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је по |
| огао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете |
| а с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила |
| е.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче ви |
| {S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако |
| о кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га поми |
| е....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло |
| м. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да |
| ни кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да м |
| а!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, уч |
| етоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде м |
| ењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које |
| обе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна раз |
| ко држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња. |
| анких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пено |
| од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А |
| змаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти |
| ла.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам |
| донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељ |
| само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч |
| бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторс |
| узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како с |
| е с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — им |
| /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно |
| лило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се бе |
| !</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висо |
| цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А м |
| е и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Са |
| {S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми са |
| ене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос н |
| гнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испро |
| ате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, госп |
| је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му |
| на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> |
| кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни |
| е један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати |
| о!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва |
| S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, б |
| е мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој стран |
| ратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, как |
| до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктим |
| је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" |
| јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо |
| ла руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике ви |
| етаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, о |
| .{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здра |
| ашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако н |
| .</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени |
| једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућа |
| Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет бе |
| лим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} |
| је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина ку |
| <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазов |
| амо одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи к |
| хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пи |
| и не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, |
| абих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да м |
| а немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући |
| исла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном |
| ова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала |
| аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разгов |
| ета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, д |
| погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако д |
| ема мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговеш |
| бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де |
| ти и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело дави |
| е путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, моли |
| бнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је г |
| /p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један ш |
| е би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, |
| ствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се |
| вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — д |
| тпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb |
| ме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило, |
| ече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} |
| емо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, |
| о је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е |
| <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се |
| ..{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завили |
| да.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — так |
| говорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да |
| То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не |
| јка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш ве |
| овог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, ка |
| ао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични. |
| зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језов |
| те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачуна |
| љи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта ј |
| пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хте |
| никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су |
| кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и |
| черало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у |
| н да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле |
| е што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рање |
| већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том с |
| ао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично |
| знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити чов |
| .{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, мн |
| да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него оп |
| казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана. |
| кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта нау |
| похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није... |
| Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто |
| шу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и поглед |
| а мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} |
| па шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне |
| {S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпоч |
| з.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена |
| p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жа |
| .{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове з |
| описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме |
| зда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А |
| чеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> |
| } Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоће |
| ема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао |
| сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— |
| враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигл |
| ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мо |
| мећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} |
| главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он свој |
| ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Неп |
| под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Јед |
| о у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она м |
| аза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије |
| ли печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи |
| твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног |
| о курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone |
| убовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских |
| среће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јес |
| рат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ |
| тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p> |
| и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачн |
| ево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то |
| јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> |
| а и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, о |
| од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="1 |
| се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кад |
| ти! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало |
| ти има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућ |
| Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко |
| } Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа |
| та пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, |
| у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је м |
| уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, |
| ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљ |
| женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим |
| ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе |
| ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да |
| ком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихов |
| дан други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227 |
| дем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света |
| ћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полет |
| .{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге |
| ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не до |
| ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, диј |
| вакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог |
| кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачн |
| добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина |
| рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, с |
| н, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и м |
| онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељино |
| епрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три |
| ића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним п |
| моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Бог |
| с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити |
| дну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стев |
| да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и |
| а кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и њего |
| ја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми каз |
| са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рек |
| еком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам |
| Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{ |
| ion" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: |
| о <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти с |
| мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао луп |
| ion" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин крев |
| е, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки р |
| а му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, |
| ку да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умов |
| живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика п |
| само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се ч |
| >— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш |
| .</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам н |
| о је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провал |
| зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини м |
| е и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мисл |
| у дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињ |
| ј кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да |
| а и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној про |
| блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко и |
| јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она |
| шлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на су |
| {S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да сл |
| здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква |
| једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наред |
| енске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није треб |
| д ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш. |
| из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, н |
| а назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и |
| ку долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је |
| ети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S |
| вече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не |
| д видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, ре |
| p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти к |
| не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни |
| опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смеш |
| ко толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Пред |
| залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем ж |
| — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ов |
| кне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто о |
| и никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде јо |
| о ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа |
| сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, ал |
| е само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је пати |
| су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, ка |
| је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад се |
| век рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, раз |
| у:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског бро |
| ов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак |
| а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се ма |
| у амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њ |
| у се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због н |
| ад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа |
| и јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта ман |
| емате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један |
| шетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n=" |
| одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора |
| а своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потрес |
| Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се туж |
| > <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти |
| е опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за О |
| несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, п |
| давио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ пров |
| месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за |
| синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> |
| ог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, |
| ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Н |
| дравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:< |
| рад може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p> |
| p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Је |
| тац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о св |
| /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гл |
| ј брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим бу |
| </p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рок |
| ше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати |
| ад, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Икон |
| тужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да |
| ..{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непр |
| једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја з |
| то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, д |
| један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> |
| .{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђ |
| они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, |
| вожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p> |
| , како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} |
| шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу стр |
| вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— |
| осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, |
| није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те дваде |
| а!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па |
| емој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас |
| /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанић |
| "64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим |
| о прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Г |
| не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а |
| пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шт |
| Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, ж |
| шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео |
| м хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у с |
| к и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо |
| груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.< |
| Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја н |
| ...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по |
| боља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благ |
| ђете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ни |
| где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, |
| очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у нар |
| отрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочек |
| Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повик |
| ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеш |
| {S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Та |
| глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати |
| оше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмех |
| се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} |
| ече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окр |
| елака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осе |
| хата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је о |
| е; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као к |
| ју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="16 |
| } Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам ста |
| >— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде |
| у.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта с |
| да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати поче |
| н повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се ј |
| н, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. — |
| ја!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојниц |
| е запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких |
| м ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога |
| а, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те |
| рете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и на |
| н и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с |
| какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и гор |
| гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако |
| {S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи! |
| p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај |
| !...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи |
| ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да |
| дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим замор |
| размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="2 |
| вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви. |
| ре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима |
| а у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, |
| нем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се |
| г из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, |
| је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Ис |
| /p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор о |
| да испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удуби |
| и преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S |
| ње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p |
| } Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га п |
| слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније |
| Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и св |
| .{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних два |
| /p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг |
| p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — |
| .</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Н |
| <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је по |
| а би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то |
| ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем з |
| “ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с п |
| ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обренова |
| коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора јо |
| } Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S |
| ког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворн |
| мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не |
| ли. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окре |
| . — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је ча |
| д саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од В |
| Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га |
| >То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на проз |
| иде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Докт |
| а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то ви |
| , овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а д |
| , па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не |
| из, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што ви |
| Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Та |
| знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да т |
| ћи.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни |
| :</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери она |
| алости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад с |
| ару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не |
| им придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Дан |
| Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quo |
| лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, |
| ubSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: |
| estone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем м |
| estone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе |
| } Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро позна |
| о ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{ |
| постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет сп |
| ше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није |
| Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и ст |
| дер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и р |
| ене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад |
| дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко уса |
| аш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори он |
| >— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капе |
| } Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, д |
| вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилиш |
| ај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, нека |
| од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да |
| head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља |
| , да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећ |
| осио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опе |
| до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште |
| порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, |
| већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да изв |
| вале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали н |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи |
| ом збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се св |
| си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, |
| ељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох |
| удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове |
| } Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А ш |
| у код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као |
| и један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љуб |
| >Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесит |
| ије било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Бого |
| све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе пој |
| н Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кућ |
| И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој |
| к, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја |
| {S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми с |
| ..{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, |
| 3" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окари |
| , и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на |
| ислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} |
| аставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Н |
| </p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S |
| негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан |
| , ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то |
| Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако |
| е два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — |
| , док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{ |
| {S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори гл |
| неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самц |
| вгуста, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да ј |
| апу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> к |
| али, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једно |
| рца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да |
| дини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим |
| пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> < |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обуч |
| Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и |
| ка она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно |
| разу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп |
| , Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знат |
| > <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим бољ |
| лили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Бог |
| ћи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово кр |
| ead>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовиј |
| а Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину вр |
| одила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом |
| вршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге им |
| ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове |
| ки град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они |
| вим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове |
| ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n |
| {S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} П |
| м само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гуш |
| еда.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врат |
| каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га |
| да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи |
| вче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише о |
| } Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за |
| не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, |
| то је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким |
| је Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ман |
| !...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо |
| .{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Ш |
| жем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} О |
| помену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од њег |
| а нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, по |
| >Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га |
| па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро пора |
| "184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да на |
| а престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џинови |
| чене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је б |
| још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </ |
| За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, |
| ; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио. |
| азда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било |
| ите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далек |
| ....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права лу |
| зу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и |
| анчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест |
| незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као |
| анком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и |
| ци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста преср |
| , да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — К |
| иња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела |
| } Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S |
| та месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико об |
| лили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани свето |
| едан порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад |
| , ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће |
| реће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да не |
| да Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два деб |
| су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су |
| ч.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, са |
| формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини ва |
| ва.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу р |
| актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да |
| чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} |
| рућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скрив |
| Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи сво |
| , рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београ |
| кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Коч |
| .{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци о |
| призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, с |
| бовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си |
| где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да |
| екуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је до |
| ије прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{ |
| ом се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То |
| м, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, виси |
| ут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кула |
| на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што |
| ај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на в |
| Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто |
| д некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, не |
| } Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој в |
| година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака |
| о да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се |
| за.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата |
| оју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене |
| а колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају |
| је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад |
| ране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива |
| е, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за |
| нак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} |
| смо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{ |
| је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскин |
| шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма |
| аест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и сам |
| двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А |
| , хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Маје |
| чевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш |
| убовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{ |
| иљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у |
| ао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би пр |
| <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је |
| а.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а цр |
| љанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело |
| анића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је |
| И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, |
| збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, грив |
| ико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема... |
| н планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, |
| храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока |
| од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, а |
| а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван вре |
| ладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонт |
| е је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демо |
| {S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, |
| ш једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој |
| е отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече ка |
| арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешан |
| иже познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он |
| {S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мо |
| ао да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се |
| ја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{ |
| S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми савис |
| изренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стан |
| е речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и |
| то не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Т |
| на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} |
| сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало п |
| , ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Поч |
| сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан р |
| од своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете би |
| синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> < |
| и, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет |
| ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, в |
| здо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l> |
| ућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На |
| p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељин |
| <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се ч |
| да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то |
| мрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била |
| и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди |
| што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} |
| да се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав сн |
| , шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дак |
| >— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби |
| а Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад |
| Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики ор |
| !...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича |
| p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овла |
| ..{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође |
| Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим |
| .{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прик |
| S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</ |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да с |
| другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у |
| . Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— |
| елимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна |
| Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије |
| p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n |
| прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што д |
| Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли и |
| есечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа |
| ивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, |
| чицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја |
| ким орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ве |
| к.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То н |
| ђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном све |
| Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише |
| реко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - жур |
| ?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После |
| истом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, мој |
| нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Д |
| тан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвезе |
| згоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, |
| Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене св |
| и.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас. |
| >— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођиц |
| ад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице |
| ој....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар м |
| стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео по |
| Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште |
| ци Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздрав |
| се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић |
| д стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у св |
| , нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо |
| како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, |
| и деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу г |
| до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љ |
| о чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} |
| непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: |
| се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата ж |
| ВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p |
| римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај |
| облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се |
| оштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било |
| . <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би г |
| истану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганим |
| њем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Покло |
| ти?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу и |
| и кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устад |
| > Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, |
| } Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло |
| из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и л |
| тан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{ |
| адник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још сам |
| би један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему бе |
| еровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам мо |
| гледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под |
| ту, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Б |
| другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет |
| ом додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... |
| љу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће га |
| !....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана |
| S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње |
| ... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби х |
| ећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић. |
| есвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео зав |
| јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од с |
| ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше |
| ему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Св |
| и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и мно |
| јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишана |
| } Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватрени |
| алим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем |
| м.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров нека |
| {S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свог |
| им љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхов |
| још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше п |
| </p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — к |
| старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као |
| женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој |
| о, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није |
| Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се |
| н.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p |
| жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ |
| розору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било |
| апта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Ма |
| и!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и кој |
| ндура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} М |
| а да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери |
| ловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Р |
| оказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, д |
| S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико д |
| пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Сов |
| доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да |
| има нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једн |
| Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја св |
| ам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час |
| е, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и |
| Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и |
| Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, ч |
| и, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> |
| на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{ |
| чела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од |
| да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" |
| о — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било |
| ко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{ |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се ма |
| у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у т |
| х, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p |
| 1" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, м |
| тепан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{ |
| се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија лат |
| ица непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре дв |
| ћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи |
| па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била пр |
| е.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе с |
| а повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их дов |
| се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га |
| на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је |
| поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} С |
| се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, |
| о мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја с |
| в самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Икониј |
| еда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су по |
| тило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему |
| смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!... |
| свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} |
| се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује |
| ка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза |
| кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни са |
| тле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, п |
| , да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево ли |
| ен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку мал |
| им поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује |
| рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе н |
| о својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра |
| у.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад позна |
| на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово |
| , па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како |
| ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењен |
| ка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање: |
| до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме чо |
| ражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у в |
| при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да |
| ца, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да |
| а ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: по |
| е, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!... |
| а видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мисли |
| иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно |
| м ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да |
| мо погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово вре |
| Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, |
| ена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на кон |
| с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S |
| ..</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубав |
| тигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је меха |
| а имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрад |
| ="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, је |
| своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је п |
| <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> < |
| И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} За |
| ар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, |
| , нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега |
| та кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и |
| ла га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцни |
| ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога с |
| кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... |
| во.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена |
| ко нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад |
| т тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit= |
| S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет |
| амен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео с |
| шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> < |
| у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} |
| p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено пл |
| рискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтети |
| S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног |
| ..{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је са |
| чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, |
| рим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше |
| живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где |
| се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мра |
| било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише |
| питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S |
| ске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш про |
| и нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били пора |
| она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве |
| кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове |
| му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше бра |
| Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с |
| пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формаци |
| n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!... |
| е овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, |
| е синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву |
| не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и пог |
| а <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда |
| иди, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле |
| глунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, в |
| еветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучил |
| азом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном з |
| ов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, т |
| отив мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, ја |
| еко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него |
| S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гл |
| на врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} П |
| } Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где ј |
| питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А |
| али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај... |
| је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{ |
| је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бат |
| мела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разве |
| е.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам г |
| белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Ин |
| оре на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од |
| е Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромни |
| и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтање |
| онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Ду |
| Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њен |
| од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Та |
| оспођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, |
| као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени |
| кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> < |
| ао нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у |
| литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква |
| ако смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Ве |
| p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, б |
| ице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два п |
| Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако |
| јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама |
| гледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Ја |
| е подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем. |
| кса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог наше |
| своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако |
| паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша |
| и пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, о |
| Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и п |
| а неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову |
| пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па д |
| ико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S |
| дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S |
| } Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео |
| <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где |
| газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по |
| јих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата |
| ело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рок |
| {S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то |
| де до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно наме |
| тавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића матери |
| су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S |
| а и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога |
| Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, |
| ладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице |
| ам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте |
| .... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у |
| о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окре |
| > <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људи |
| дмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказив |
| p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— |
| епливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би |
| старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном прили |
| дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а к |
| /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали |
| је и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Бе |
| свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу |
| хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће |
| обро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} |
| Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивнош |
| о ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не |
| ж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а о |
| реперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама |
| — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S |
| ивахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим |
| {S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, к |
| Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> ко |
| p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало |
| ама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као дв |
| нама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а |
| и и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора. |
| .{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике |
| на, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, |
| како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{ |
| „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} О |
| их не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза |
| — Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голи |
| и наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњо |
| ије носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне |
| м видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!... |
| subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{ |
| ш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду |
| чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет п |
| је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње о |
| буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму беог |
| одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Л |
| мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, |
| дем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> |
| гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један гла |
| ана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се с |
| х типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, |
| о да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској рај |
| ићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад про |
| огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> |
| из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи стар |
| рника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турч |
| год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака |
| — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Д |
| /p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онако |
| орио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а |
| идео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те он |
| танка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мен |
| ко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> |
| о смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176 |
| Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестр |
| вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ев |
| с, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, |
| — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено |
| сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу |
| смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{ |
| и их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две реч |
| тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све ј |
| p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, ис |
| аква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замах |
| рст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по |
| у је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је |
| и.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо до |
| о сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман д |
| Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега |
| црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А |
| иљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изгово |
| ...{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја |
| вило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, сн |
| седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми. |
| окуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л |
| зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој м |
| — Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћа |
| стане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Да |
| , весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што |
| чеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову |
| , како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S |
| S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црн |
| алице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар у |
| честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова ни |
| луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и п |
| а и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихвати |
| .{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није |
| ризренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђ |
| ко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, |
| а, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и пам |
| ља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога |
| у капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губит |
| .{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље |
| огом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} |
| ање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерц |
| утити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у |
| вета....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пође |
| рим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељ |
| ибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!. |
| едан младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да |
| соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока |
| е поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда п |
| ..{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, |
| дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, ср |
| и као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо рас |
| х газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо порук |
| , упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако св |
| ини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S |
| чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад |
| p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао са |
| Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</ |
| ћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, са |
| нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре п |
| ео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царин |
| беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{ |
| о десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — |
| тар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља св |
| Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље |
| а седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка |
| шта се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледал |
| да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зет |
| ала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем |
| а је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одма |
| Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> |
| <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми б |
| осле узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здр |
| си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повик |
| добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на дла |
| шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени: |
| горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p |
| а окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах: |
| ...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасен |
| учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за |
| nit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Ка |
| штине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џе |
| глед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је п |
| <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излаз |
| по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви |
| пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добр |
| чео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Мило |
| ла, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} М |
| ne unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ак |
| брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, оти |
| p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш бела |
| рећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто |
| ар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе за |
| вори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана дов |
| ед, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја с |
| <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића и |
| анца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо рас |
| {S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња |
| Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до сво |
| десити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијц |
| ла, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд |
| била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркл |
| осула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала ку |
| епознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе |
| и био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља |
| оди Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{ |
| с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре го |
| Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Сават |
| авали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки |
| живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске |
| ој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо! |
| Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе... |
| ита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, |
| и глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез |
| .{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубови |
| ечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је неср |
| еди да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> < |
| инка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} |
| а, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје |
| .{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S |
| авног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да с |
| ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог |
| !... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} |
| ије моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно по |
| о у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове фило |
| >— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем |
| — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра д |
| се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она |
| е радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако |
| > <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном уста |
| је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Сте |
| мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Б |
| а се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао... |
| рчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, |
| тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — |
| ог капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, би |
| си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погле |
| го с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone un |
| зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дош |
| а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p> |
| И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза |
| а јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је |
| ружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облача |
| апунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <mile |
| а ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији с |
| се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{ |
| дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, К |
| ћу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} |
| >— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један |
| љи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не доб |
| са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и ма |
| се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од нек |
| дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако з |
| од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваш |
| ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измир |
| А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи |
| му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се п |
| /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очи |
| ну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Тор |
| а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његов |
| а огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза оз |
| капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно |
| оје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја |
| ала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спреми |
| уну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p |
| м био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћ |
| аредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја у |
| .{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу |
| тину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа дру |
| вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни |
| ога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беш |
| ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>. |
| ако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ј |
| а ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! реч |
| {S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} Т |
| !...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, |
| болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће пр |
| иња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао... |
| Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало пок |
| ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим |
| а се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} |
| одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле |
| да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!.. |
| честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може |
| а слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама |
| дјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} Посл |
| у цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо |
| p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „си |
| не беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <p |
| рталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолил |
| преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{ |
| p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— До |
| {S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио |
| е, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, д |
| име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао |
| реламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хл |
| једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва по |
| е су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— |
| контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице |
| ан ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчиј |
| м....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео. |
| <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на |
| а нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне волови |
| смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола |
| ека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све |
| ога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке |
| .{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој. |
| оримо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— |
| Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељ |
| /p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће б |
| , да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите н |
| о чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију о |
| , у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом прво |
| тане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одис |
| оња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не ј |
| у, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи |
| е то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пи |
| рећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p> |
| е мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама |
| анђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам |
| таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам |
| ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, п |
| н ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало иза |
| сно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, |
| отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то би |
| свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам |
| мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једн |
| ц, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лиц |
| в маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се |
| Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S |
| вика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џами |
| огом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је. |
| и: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде в |
| ако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј м |
| сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{ |
| p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио он |
| граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам |
| ине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговор |
| и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су |
| ца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођиц |
| {S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груд |
| но:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијан |
| сошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског увер |
| м све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни т |
| ојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на на |
| ла беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{ |
| мо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} |
| {S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса |
| се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта |
| вему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића |
| се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, |
| ило по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудит |
| руг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којим |
| што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добр |
| невица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицат |
| д кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, |
| ојим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непреглед |
| Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из |
| .{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и п |
| ше. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста |
| илика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напре |
| застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{ |
| да погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобраз |
| } Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо! |
| слушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље н |
| и, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли своји |
| о се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише |
| ђе некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је са |
| и....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не з |
| Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово ј |
| лазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они уст |
| да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је в |
| авладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост п |
| ај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу стр |
| е кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осве |
| да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од д |
| енству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види |
| Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и з |
| а си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} |
| омучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у по |
| то и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица |
| м што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} |
| кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У |
| кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате |
| икота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, ви |
| — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном ре |
| последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанс |
| ion" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="23 |
| итам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан |
| мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница не |
| неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два |
| остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја |
| </p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно оп |
| ст.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, |
| неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобрази |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам |
| онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари. |
| </p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у |
| оку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да |
| !{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванч |
| у једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељ |
| некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахрани |
| жан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} |
| епанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан |
| у њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је |
| ио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисав |
| прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прику |
| ти: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буд |
| ога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. |
| се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — мор |
| исам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, а |
| е дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> |
| ion" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у ц |
| вим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој с |
| : баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од |
| ћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светил |
| овиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, к |
| т залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Она |
| екли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја |
| ног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије |
| цу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се с |
| си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чич |
| бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори |
| устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње |
| — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господин |
| смо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} О |
| Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један о |
| ободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— |
| рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојо |
| исам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде. |
| </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Мил |
| јеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је |
| } Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с на |
| унце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подру |
| ем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених ј |
| е стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајано |
| , одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинил |
| , носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам |
| азити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било ше |
| авијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да г |
| ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри |
| и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> |
| по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јас |
| је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци |
| лавом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У |
| ли и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да |
| ош нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А |
| ака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро |
| ео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојт |
| смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} П |
| ожји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, сино |
| лника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије |
| хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао ку |
| м дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село |
| ок му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{ |
| снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу сн |
| кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе ст |
| ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне |
| а....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а |
| повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти |
| Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" / |
| мо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајде |
| е, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда |
| сла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с |
| од може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија |
| ко!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра до |
| то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша леп |
| естриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држ |
| а, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај |
| } У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло |
| и скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде |
| де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у терк |
| а - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако |
| же.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој |
| рина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису виш |
| а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас гор |
| ех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од ј |
| ила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која в |
| е у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан |
| а прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од к |
| ина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ев |
| или.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет о |
| м толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он |
| Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове годин |
| е године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја ба |
| амо пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али |
| ког уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника. |
| је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и |
| коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да |
| оња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао |
| а — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијаш |
| ion" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се |
| сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар. |
| p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских |
| ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се је |
| триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио |
| Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, ка |
| оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију. |
| <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSec |
| улаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од ма |
| ? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, з |
| реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, |
| у да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се х |
| свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме |
| некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да о |
| одно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да ви |
| се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јо |
| p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1 |
| чи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га треб |
| је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, |
| умирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товар |
| е за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да |
| ну неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био |
| ога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хо |
| Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с |
| о, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би м |
| нак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S |
| ше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У |
| p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир- |
| свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па с |
| шем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе |
| ата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} |
| види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="2 |
| реће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душ |
| за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „ |
| леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све |
| лако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, г |
| во за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их |
| р, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окрен |
| Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије |
| примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је |
| ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Н |
| а идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не м |
| мо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не п |
| ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорил |
| ан од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији |
| да мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавоо |
| а.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се |
| пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни |
| </p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! |
| јој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је после |
| азда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте по |
| ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећ |
| а, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу |
| ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прв |
| емо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су |
| скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве |
| ћа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S |
| су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи б |
| Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала о |
| капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искуп |
| равно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице |
| другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су |
| ра да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану |
| је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој |
| Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила |
| тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „ |
| о њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати |
| е застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим уда |
| изнајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> < |
| а није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим |
| е може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цим |
| но без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море |
| ем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај п |
| ="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине |
| спрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, п |
| х писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас |
| p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало по |
| на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих проју |
| <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је |
| ече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type= |
| их!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљев |
| Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!.. |
| ан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="sub |
| — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <miles |
| Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по |
| м мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтед |
| ле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, р |
| о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је гов |
| и; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S |
| етне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му каза |
| н сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, |
| им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан кој |
| апунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Или |
| он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћ |
| ао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива ту |
| мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољ |
| о су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној со |
| .{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише. |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{ |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдариц |
| иде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Ин |
| лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку там |
| ранцуског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, пос |
| n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, за |
| окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p |
| Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} |
| етаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше обр |
| леба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха |
| ом се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дође |
| сто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се зами |
| <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, а |
| ш једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} О |
| свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и на |
| ад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Оде |
| а зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да |
| била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели |
| >Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајал |
| ије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме ј |
| .{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су м |
| ад.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, туж |
| ерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајк |
| оста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад |
| во лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у п |
| јих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај |
| {S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не |
| и ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’ |
| тво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, с |
| о на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зо |
| а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан! |
| поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="s |
| ега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S |
| <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пише |
| uote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље |
| > <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прили |
| n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} |
| добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде |
| S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али |
| буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од |
| И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ов |
| ак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њ |
| изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми са |
| По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да |
| ј лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њ |
| свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно |
| Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ј |
| тазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све |
| леће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, к |
| позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако |
| и? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори |
| ал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде |
| то као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке. |
| м скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунасти |
| и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у лист |
| ечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <mi |
| ујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролет |
| вима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара |
| а прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним ре |
| ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу |
| чио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливе |
| ...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак |
| механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, к |
| .. да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за |
| како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим прав |
| екуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правн |
| нам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плин |
| стра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није |
| језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних друго |
| имо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit |
| равоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо п |
| е.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба сл |
| закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска |
| пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанц |
| гову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јо |
| м окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, |
| ....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало |
| на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одрж |
| ј писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова |
| грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто иш |
| ет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па |
| b n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особ |
| ом ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре |
| а и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Зна |
| и нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, |
| ла на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у |
| арог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом |
| мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— Т |
| Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављал |
| {S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p |
| к Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{ |
| а вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и с |
| Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста не |
| ад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —< |
| огнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу бук |
| аре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај |
| рпску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је иза |
| нове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} |
| иљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове ре |
| .{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвој |
| ита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак пр |
| Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} На |
| ас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не оста |
| во заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„А |
| проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се п |
| } С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да |
| ада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док |
| . <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а ви |
| путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне |
| никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих |
| една врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке д |
| "57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— |
| асип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав |
| n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини т |
| д ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| оња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна |
| недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је глед |
| е једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} |
| десет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна |
| а.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а |
| , с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над гл |
| акиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рок |
| ено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> |
| малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што с |
| те и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече |
| пет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје |
| а Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n=" |
| видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на пр |
| на је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврат |
| {S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало |
| ику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p> |
| ле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p |
| тоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до л |
| } И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад |
| године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{ |
| — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, |
| о.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо |
| о што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву |
| {S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, |
| умраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога |
| цветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вир |
| о, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој |
| nit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао нагов |
| аповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона п |
| где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту мор |
| ажио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У У |
| су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људм |
| и ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, |
| дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и н |
| мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и |
| инио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окруж |
| b n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, |
| ла они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Он |
| , ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — к |
| некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто |
| један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари |
| .{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју з |
| е дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, ба |
| м, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, |
| занци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се в |
| > <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши каж |
| е решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат сти |
| дите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, |
| о — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ов |
| ај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а к |
| или не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем н |
| тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заје |
| пођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ј |
| , што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној руше |
| ме незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, |
| — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Дов |
| ио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</ |
| бе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, |
| хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба уч |
| ст дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изн |
| ; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, а |
| е тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на д |
| да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам |
| им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде |
| ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање |
| сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет |
| их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, си |
| о позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </ |
| менио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака |
| д као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја |
| а не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, |
| о шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се |
| </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не |
| другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И |
| чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу |
| ..“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <p |
| ечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на |
| ту владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га о |
| спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, |
| на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им х |
| ја.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Н |
| ...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучки |
| но не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> |
| ске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко в |
| нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов |
| свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обо |
| „Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забост |
| арином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема |
| осле, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Кр |
| <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" |
| да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то г |
| дали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и по |
| У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом св |
| искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, ист |
| почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о ваше |
| лија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог |
| рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћ |
| ар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми с |
| Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво.. |
| слити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна та |
| е, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који |
| а и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче |
| и остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} О |
| је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.< |
| е видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не мог |
| /p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</ |
| чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађе |
| ком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја са |
| ма причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им |
| кне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од д |
| т, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се |
| а породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, |
| <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створ |
| читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда |
| опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само н |
| се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нам |
| то није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{ |
| х код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као |
| ам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, р |
| авоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} |
| . -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше м |
| о у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на |
| а Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Не |
| о, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, |
| ако смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још |
| еља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} П |
| .{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима |
| ме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хле |
| етао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини |
| Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, гд |
| ног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио ј |
| се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје г |
| } Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш л |
| кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} М |
| и по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердар |
| тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских |
| } Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{ |
| у ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S |
| идело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:< |
| — Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сре |
| .{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докто |
| е чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, ка |
| око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег с |
| творим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што |
| рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрош |
| {S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> < |
| је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто прко |
| ци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим |
| ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им ј |
| ни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј |
| цима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{ |
| У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково м |
| сови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном |
| својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари по |
| о! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им |
| ког зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућ |
| але целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно |
| !...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="c |
| изале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јес |
| ре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао др |
| е опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје |
| рмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="5 |
| , а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилим |
| , дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ов |
| и ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти пр |
| сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} |
| Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Д |
| а.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је |
| адости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо пр |
| на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони в |
| мно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n |
| S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силн |
| нства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу.. |
| b n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме |
| врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфо |
| и лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише он |
| опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине |
| ројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — го |
| а.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој пр |
| одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској г |
| т стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} |
| емије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, |
| оћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотав |
| пет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није |
| <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше с |
| е стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнен |
| а како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине |
| ечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао от |
| о ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, бо |
| лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изнен |
| ила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела |
| и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж повет |
| онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја |
| ="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да |
| одима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих л |
| ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и |
| обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне сно |
| колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S |
| есницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не п |
| Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, |
| то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је веч |
| Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до са |
| estone unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, одно |
| пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатл |
| „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мно |
| елска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пре |
| како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разб |
| сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце |
| погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истин |
| је осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{ |
| непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бу |
| је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам |
| нутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, |
| а.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величин |
| као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало |
| дземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S |
| друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момен |
| ала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки ш |
| него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, |
| {S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина |
| ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја н |
| виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз ко |
| стим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам от |
| ако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме ста |
| ме, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, уба |
| е једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно |
| љиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што с |
| pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, |
| кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата со |
| т не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наст |
| ка, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чеља |
| а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде |
| је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде |
| стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај |
| ом буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетниј |
| Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се п |
| има, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узаја |
| ду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу... |
| аренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо в |
| тним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно |
| асипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија |
| дем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа мој |
| S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не и |
| лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у с |
| а...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> < |
| кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не у |
| каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> |
| оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао св |
| азати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост сн |
| не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па |
| личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жил |
| колина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али |
| што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљ |
| и стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пу |
| Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} |
| шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јами |
| суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још ј |
| што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} |
| шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености |
| ј мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијут |
| авице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми |
| њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газ |
| p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво |
| .{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</ |
| не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се |
| ка Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSec |
| је видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Он |
| <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повика |
| упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђ |
| по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="1 |
| а му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си год |
| на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? |
| е при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добр |
| И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, ха |
| ације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити с |
| од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде шт |
| ли опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло |
| и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина ос |
| >— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После |
| том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре б |
| ам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја туко |
| тир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи д |
| ко је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везиро |
| ака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оста |
| ђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим |
| цу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потр |
| јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Узми, |
| добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се п |
| О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, ко |
| 15" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је прир |
| > шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљи |
| златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, ч |
| стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастреб |
| .{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али |
| ијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, д |
| идим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од с |
| је рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у |
| рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш |
| је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западн |
| а грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича |
| елица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, бол |
| есио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку р |
| ле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— |
| вако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би би |
| тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не |
| докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко не |
| /p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, |
| Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја поч |
| свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет в |
| Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, |
| смо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му С |
| већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се |
| S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хо |
| аморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... < |
| ти? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихв |
| маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S |
| и је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.< |
| ло је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, ре |
| идело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим дома |
| ам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојиц |
| тићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну. |
| онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забр |
| S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у д |
| , да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова |
| тари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од св |
| ож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће |
| еда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Б |
| ло, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе |
| душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загр |
| то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} С |
| трошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је |
| ад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> |
| ла.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава с |
| сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, ка |
| с из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана |
| о је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај в |
| гне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу |
| та:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?! |
| Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лепт |
| воме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана вер |
| мо теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас ст |
| раћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Го |
| ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14 |
| ушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n= |
| } Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Им |
| те нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} |
| сту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива зго |
| читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужиц |
| че газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једно |
| <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</ |
| ће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{ |
| окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Ост |
| д кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестр |
| </p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — н |
| ако се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га сам |
| шу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> |
| воје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљ |
| вале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати |
| единац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације |
| ик, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{ |
| , у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} |
| и.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да с |
| е глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотогра |
| та само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} П |
| е једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, |
| дарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам тороку |
| на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда С |
| ...{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене |
| вако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте из |
| ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај |
| у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?. |
| ирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с бр |
| Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па неш |
| ти реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, |
| рити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању |
| адовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени |
| ник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крв |
| <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па |
| истајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбо |
| ве узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, |
| ка.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем с |
| себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— По |
| ићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочит |
| баџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чу |
| Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, лато |
| тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој у |
| оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а |
| се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — |
| упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— До |
| Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умо |
| а њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да с |
| {S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам |
| уним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пр |
| ће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} |
| е?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде ме |
| газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Ви |
| <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на к |
| > <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и ж |
| ма несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, сино |
| } Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичо |
| и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише но |
| епам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку |
| о у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone |
| и знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се |
| сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам к |
| повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ј |
| а Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пи |
| Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газд |
| а примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мо |
| с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш |
| а.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!... |
| се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдски |
| ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја п |
| а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња |
| орника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.< |
| <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и |
| му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти гово |
| ут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми јед |
| иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{ |
| знам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја има |
| са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро час |
| </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње там |
| м људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не мож |
| и рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан н |
| та, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове |
| је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодит |
| /p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске ле |
| н седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S |
| } Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Доч |
| оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онд |
| *</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много д |
| ад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чич |
| из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а |
| нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као |
| мешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком |
| а.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој дру |
| по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило н |
| ељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале ње |
| кавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну |
| ову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Г |
| или.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, |
| е јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног о |
| на.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, ж |
| А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајк |
| није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка |
| } Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог д |
| ? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То ниј |
| ику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива |
| био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гро |
| о на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њ |
| {S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упоз |
| ко ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Он |
| лим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У том |
| овиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој |
| ема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; |
| м само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! пов |
| м.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој од |
| а заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људ |
| дем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не с |
| ека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} |
| p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите! |
| ити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибегови |
| .{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога.... |
| ма под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су |
| до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим в |
| а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где ту |
| нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <m |
| чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђед |
| један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, |
| н наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не мож |
| дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој |
| у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад о |
| пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим |
| ао шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда с |
| а од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, |
| сио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом ст |
| ови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да с |
| авног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу |
| екакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога |
| е!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд до |
| а јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља ни |
| а да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахр |
| е завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута п |
| мо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и |
| ....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми |
| вке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како о |
| Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p |
| метењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Оста |
| } Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривен |
| се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премиш |
| ; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић |
| и.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, нали |
| на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и гот |
| ој старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије |
| завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам |
| зити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једн |
| гу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком из |
| о на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свио |
| ака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног |
| ко би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи. |
| ји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли |
| ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је |
| д би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му не |
| говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја |
| } Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као с |
| као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па |
| а приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио |
| полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му |
| ти!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> |
| ђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке с |
| писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искре |
| за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а ш |
| аивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи. |
| ио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти м |
| заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли |
| стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г |
| , неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, |
| кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан |
| Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али с |
| сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива |
| та бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? |
| /p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на |
| от.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!.. |
| рат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S |
| , али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он |
| ње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране ј |
| та, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{ |
| </p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Н |
| рат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појас |
| го што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих зан |
| јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај в |
| ао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као је |
| не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме |
| ај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпос |
| узи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а не |
| <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n= |
| и ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте ов |
| руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше окле |
| их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стањ |
| поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео |
| је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око веч |
| зива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине |
| p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја |
| у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зу |
| S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То |
| ог Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на ово |
| ут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже |
| , сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — |
| — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="1 |
| он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повл |
| сподине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што |
| ...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њ |
| једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко |
| што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја позна |
| малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душо |
| ло ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она |
| онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лоз |
| понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! р |
| о решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!.. |
| пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не |
| Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде |
| ијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове |
| Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце мо |
| рађујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. по |
| ена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — |
| , Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> |
| :id="SRP18934_C12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му ј |
| <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет наг |
| е мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо |
| Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас об |
| на борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се |
| ао дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, |
| Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права. |
| Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више вољ |
| ан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива |
| одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је |
| — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на |
| аролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у груди |
| S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био |
| еше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хо |
| е, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газ |
| е чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана |
| велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обра |
| о сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до |
| оглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова п |
| се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отво |
| И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикив |
| етих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред о |
| а ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој вод |
| ....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још |
| на није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог |
| пречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један |
| и на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</ |
| ком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настав |
| исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене сум |
| и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, ко |
| ће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S |
| .{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме |
| тида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} |
| азе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више |
| S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни са |
| т руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче |
| ше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа |
| ходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве за |
| но вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и с |
| хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је р |
| ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осече |
| } За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" |
| ред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газ |
| е, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, |
| и.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и |
| м рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S |
| за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретар |
| > <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранц |
| је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упит |
| а она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врат |
| S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} |
| Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати |
| ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из |
| Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с веч |
| чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га |
| та и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра |
| уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> |
| p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све и |
| , па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’ |
| дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дан |
| изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи |
| е писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{ |
| први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог про |
| .{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака |
| ла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулаш |
| ије, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотават |
| исли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, |
| а ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а |
| н, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се ње |
| {S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се |
| </p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора до |
| ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Сми |
| ој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег |
| ближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробниј |
| на <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога с |
| , зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она м |
| с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољ |
| нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој ле |
| се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске |
| да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Вид |
| још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај м |
| да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, ал |
| ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан |
| вим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да т |
| зи у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке би |
| за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> |
| .{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао |
| је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани |
| иска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај |
| кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али |
| емо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпо |
| у ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене ажд |
| ће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски сту |
| ињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени |
| на Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми |
| <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говор |
| тови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> |
| а, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у ку |
| а и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и м |
| а је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.< |
| то нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са сви |
| и, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити. |
| конију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јад |
| ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошап |
| је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} З |
| ди.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није пл |
| можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића! |
| добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих |
| 200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, ка |
| И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта |
| .</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а ча |
| Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млек |
| и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} |
| Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје дет |
| тила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хте |
| их кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се о |
| е, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш је |
| ај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба |
| у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељин |
| послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом о |
| <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врба |
| /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бе |
| Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И |
| ло се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у |
| послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а |
| мо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>О |
| х главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S |
| даш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S |
| алих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} |
| лаве.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико |
| имичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пр |
| ном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да с |
| ре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном |
| n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{ |
| од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али |
| а нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је |
| ели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па д |
| омца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би |
| м једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спри |
| е!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, к |
| м и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако оп |
| прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђец |
| ларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вр |
| џбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква ј |
| онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али |
| ам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној |
| } Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошл |
| S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До моји |
| ?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, д |
| м сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Ца |
| ога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја до |
| <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{ |
| није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{ |
| хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој м |
| ити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{ |
| по.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S |
| <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је д |
| Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви з |
| а то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{ |
| ш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш з |
| рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна |
| } Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту |
| /p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би н |
| ј...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— |
| ?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, за |
| , однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да ј |
| <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љ |
| им џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанић |
| ево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је за |
| старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Н |
| јни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао |
| нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња по |
| Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који |
| Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, |
| осто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту |
| укама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он доч |
| ечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо |
| н простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет |
| p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој |
| ’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{ |
| петан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} С |
| нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S |
| оптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, кој |
| си ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> |
| И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Заг |
| воме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p |
| се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза ви |
| узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе |
| ојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина |
| ој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигн |
| Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни |
| ј завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} К |
| } Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чист |
| у.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме ред |
| .{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком |
| <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али и |
| је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се |
| з три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ ј |
| вала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је кра |
| у.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам ско |
| !...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мај |
| ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он изма |
| и не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и |
| тева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да |
| Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} |
| ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА |
| и су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, |
| синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то дес |
| е реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А п |
| у, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакиват |
| азда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да |
| .{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је он |
| Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али |
| ањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделим |
| нао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мај |
| устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студ |
| >— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не |
| —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као д |
| војој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај |
| утра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков |
| тео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет |
| и опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд н |
| чио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{ |
| во нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био у |
| ко су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих гру |
| нути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву |
| Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо |
| вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога зн |
| једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако м |
| иво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају |
| ј ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто |
| јутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, |
| ати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ниш |
| итати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем |
| Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду. |
| S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред |
| — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — до |
| беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ни чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да |
| } И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред м |
| се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су кр |
| ите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Ст |
| звеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију |
| кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је |
| ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми |
| а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није м |
| ако се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} |
| и се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се |
| први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг В |
| ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, дал |
| еби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p |
| се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одго |
| метен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви |
| едећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p |
| о.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на |
| еман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како |
| ју.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири. |
| } Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце |
| м <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам в |
| елите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} |
| те овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожу |
| не — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— А |
| су више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало ма |
| онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен |
| нем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигн |
| .{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре |
| Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, г |
| н и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— |
| ви.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капета |
| чеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти |
| вој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јели |
| да Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио |
| мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хла |
| рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, кој |
| у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле |
| се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је |
| сна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што п |
| ан на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави |
| е Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рок |
| а свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тиња |
| а, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, ст |
| зна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се о |
| n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога н |
| а прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав |
| сти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што занос |
| . Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли ј |
| пији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се |
| уком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже |
| мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот... |
| е....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позоб |
| и је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинил |
| зе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?... |
| једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? |
| ="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо о |
| — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодр |
| забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са с |
| е ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="sub |
| ест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечил |
| p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћут |
| се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, упр |
| да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личи |
| и она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250 |
| га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо |
| "238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, |
| ољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи |
| спођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притр |
| само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа ша |
| штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и |
| је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, ви |
| вића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагр |
| ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса |
| оћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, об |
| ра, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Та |
| о ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому |
| лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо! |
| н на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, |
| n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти од |
| еце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срд |
| p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, |
| ву Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, п |
| летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд |
| х усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди |
| пођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица си |
| {S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам б |
| та је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под ш |
| Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији |
| ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати |
| ш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напу |
| како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, |
| Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад с |
| еном и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како с |
| видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, |
| ш мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се м |
| ин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитос |
| дне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — |
| како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао |
| г стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пас |
| тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, о |
| у за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола |
| али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда ск |
| .{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге и |
| , била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептун |
| што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим |
| теме морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, п |
| ису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} |
| азисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом |
| ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г |
| нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго. |
| аде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе р |
| азио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајк |
| е <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ј |
| а знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— |
| ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми |
| рећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном |
| али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — и |
| S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, |
| те, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог |
| дмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј |
| им и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, шт |
| ико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад |
| з овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, |
| .{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи |
| едан од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадн |
| рже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, не |
| {S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триу |
| а се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање |
| д некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако |
| е у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни он |
| рату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов шт |
| же — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре. |
| Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а |
| .{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их св |
| ли близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет |
| ан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађ |
| ш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика ј |
| дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео |
| о по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и и |
| чије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго н |
| стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с |
| онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј |
| Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће |
| хом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако |
| и се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни |
| {S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видел |
| } Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То |
| два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела мес |
| о зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдито |
| Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прут |
| је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову н |
| е латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се |
| а и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S |
| било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну |
| д ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ни |
| беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њ |
| ричали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли |
| еш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи |
| сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо |
| дном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мисли |
| кат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загл |
| аже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То |
| иганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{ |
| ; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не |
| атерија; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S |
| о двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а с |
| њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И |
| Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом |
| е постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отим |
| {S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубо |
| ="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?< |
| д самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, |
| мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упит |
| о смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одем |
| ћ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо |
| , а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и об |
| нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опа |
| То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....< |
| ужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Су |
| у Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, |
| мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да т |
| } Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен. |
| стоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и н |
| рећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p |
| а разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{ |
| поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном б |
| асебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то с |
| ним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас |
| ово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{ |
| Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање |
| ово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, |
| знана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме |
| какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="2 |
| ог цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило |
| ида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од игл |
| , кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с н |
| нце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз |
| } И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погле |
| рвобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа |
| првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планет |
| ружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако |
| ио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку |
| утом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видел |
| о од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Висок |
| ма се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а |
| икне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини |
| ог дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Зајед |
| , опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде |
| ако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од ш |
| лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху пол |
| , својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку |
| смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Ра |
| та — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„С |
| свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би |
| свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две |
| сли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један ж |
| одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо |
| као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се |
| Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" / |
| албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не |
| рви мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да |
| лико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њ |
| ам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} |
| шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, |
| а.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit= |
| војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту |
| су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну |
| и дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију |
| гама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где |
| деш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Сов |
| аде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видел |
| почела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда М |
| Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега |
| више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{ |
| јесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, |
| .{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад |
| Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој |
| ица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трен |
| дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} |
| с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко. |
| е у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће |
| вну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, |
| че, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! |
| — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом? |
| материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме с |
| и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} |
| очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не |
| најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“. |
| Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом? |
| </p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од г |
| во?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} |
| >— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А г |
| Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за |
| ебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све. |
| а ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти |
| ђу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш |
| p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90 |
| } И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само |
| ..{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет |
| аблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вам |
| ...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш |
| о памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу |
| чи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Е |
| ским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред ср |
| е упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И |
| ш пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, |
| !{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово |
| Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна р |
| очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и бр |
| о трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде |
| ....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на ко |
| и ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неко |
| ле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се вид |
| ка ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S |
| еђу мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне |
| ећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу год |
| се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао са |
| ад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало |
| ли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо п |
| р и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> < |
| нем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуд |
| пет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао |
| поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недељ |
| не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језо |
| лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мисли |
| елимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p |
| /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа |
| к: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести |
| сип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Оп |
| ршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} И |
| и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те |
| да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} Н |
| е било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци јед |
| о их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капе |
| а и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим |
| немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и |
| ао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге а |
| гледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли |
| руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од је |
| а ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прош |
| види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а |
| вској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено |
| кнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{ |
| } Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко |
| икога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремил |
| дуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошт |
| њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Ка |
| м увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили см |
| апије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем |
| ем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко |
| као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником д |
| слио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати |
| а ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав до |
| ј срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно и |
| орало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочек |
| ="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му б |
| номад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред |
| тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали |
| ише воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад ме |
| ћ стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођ |
| његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће |
| ...</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p |
| ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то |
| нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада о |
| оре, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Рокс |
| аочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се |
| мо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> |
| и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити. |
| им самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску п |
| " /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећ |
| анинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, |
| .{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски |
| нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му с |
| цама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{ |
| мешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <p |
| Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} И |
| е ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути |
| она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још ника |
| и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, сво |
| ака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Ро |
| јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали |
| едне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пла |
| ре на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под к |
| код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми п |
| , а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{ |
| и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гра |
| тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> |
| .{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови |
| власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} |
| газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у |
| Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{ |
| и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек вид |
| ани? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p |
| о их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} |
| кали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја |
| е добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја се |
| изао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти нагр |
| доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича |
| ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску веч |
| у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S |
| ек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум. |
| оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком пр |
| ивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам руча |
| материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањи |
| раке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око св |
| а: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама.. |
| мо они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га |
| но, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и пи |
| <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то јо |
| знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> |
| на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{ |
| и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, |
| у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да |
| то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S |
| ом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори |
| е завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> |
| о је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још |
| .</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан. |
| — У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не да |
| илу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Ра |
| симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота |
| е је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — |
| >— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и |
| S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко ње |
| е пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="su |
| е оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у |
| оска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <mil |
| се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од н |
| а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, |
| , све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде |
| олазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S |
| ођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у |
| и!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није |
| ицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да |
| еко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S |
| ви.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, |
| >— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S |
| поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, |
| онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити |
| дала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она |
| } Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опе |
| пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да с |
| {S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n= |
| es"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI |
| ут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} |
| на несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} |
| мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он от |
| .</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је |
| е то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до ви |
| ављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па |
| ви, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге |
| е беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зра |
| ија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени |
| чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија |
| се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И ок |
| инац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али п |
| а кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само мо |
| S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш с |
| ћи.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од |
| .{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем п |
| } Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S |
| ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone |
| неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</ |
| довима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</ |
| иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> |
| ебе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он ш |
| ма зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило |
| p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је |
| стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, а |
| под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека овац |
| Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зов |
| ве градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворни |
| /p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово |
| дај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и пошт |
| пођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, о |
| {S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, |
| одећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османо |
| ог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ов |
| n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што |
| о Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{ |
| а.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну |
| ерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само д |
| То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне п |
| спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремиш |
| .{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} |
| ића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И он |
| /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им с |
| иба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах поче |
| ао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја ка |
| енац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, |
| то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> < |
| nit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за |
| арице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час ти |
| та стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао |
| !...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли |
| ла.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ |
| аквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поч |
| ћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> < |
| а у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те в |
| з Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатељ |
| . Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били |
| {S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од ка |
| Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone |
| су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи |
| шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше |
| даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како |
| застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичо |
| е, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу |
| газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељ |
| о нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је |
| о су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје |
| а?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p> |
| а, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше ве |
| ј Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а |
| две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, |
| међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагр |
| равите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема |
| уг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} |
| пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те |
| баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и |
| Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе |
| .{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незна |
| .{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —< |
| ги.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Наро |
| , а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јури |
| е, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало по |
| и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се о |
| вар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајк |
| Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино |
| као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У |
| и високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом |
| ане.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поз |
| и лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада поч |
| талним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је д |
| љала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и |
| јих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила гос |
| ао кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у м |
| мо још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обре |
| честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања мириј |
| ођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} |
| {S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па |
| е не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај |
| лан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p |
| не.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он |
| рена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па о |
| се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио |
| смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гом |
| е и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ По |
| шима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништ |
| е у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је |
| и <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на |
| и на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим ду |
| ком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрек |
| где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово б |
| вају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, ве |
| је.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Сми |
| пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што |
| нало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} |
| аота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих ан |
| {S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор. |
| ети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио |
| војој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина |
| емој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љу |
| е да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанин |
| до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова |
| оље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо |
| пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и п |
| а срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мог |
| n" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочека |
| и ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до |
| Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} В |
| јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем |
| у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост. |
| поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао |
| шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима ј |
| ио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он |
| </p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко |
| ио газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јест |
| S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде |
| или смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Г |
| , сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марк |
| е?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помиш |
| та.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, |
| мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па о |
| беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећ |
| </p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} |
| врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на р |
| ча Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено и |
| — Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљ |
| овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} |
| што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе изме |
| јом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се са |
| једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, |
| , једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је |
| налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној |
| видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва л |
| и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ва |
| чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз |
| наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А |
| } Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Прир |
| указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмул |
| он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме уда |
| децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и пред |
| глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је |
| ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден |
| Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у ј |
| вче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут |
| зун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S |
| о алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} О |
| , па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да |
| енска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартиј |
| атне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} |
| ала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, |
| ..{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне пр |
| сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знал |
| ите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види |
| /p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш |
| ветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколи |
| као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n= |
| у своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар с |
| Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Н |
| ут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?... |
| двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и сам |
| опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> |
| ланина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад |
| би нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више. |
| а, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Траж |
| женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капет |
| рна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сре |
| су — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије |
| ебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми |
| ти, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет. |
| а сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет |
| глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина |
| е и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на н |
| и хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и о |
| то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може. |
| вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не |
| убовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан М |
| , ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из |
| оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га пит |
| у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко пону |
| анат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, |
| ша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, д |
| И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад |
| {S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су |
| блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, |
| ича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, |
| д ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и не |
| ма на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где |
| аги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јо |
| овање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лу |
| .{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он |
| вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамни |
| ије видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, |
| в хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у |
| аву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пут |
| и!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји |
| ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаже |
| би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи |
| ам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутит |
| обиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини обра |
| к ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, |
| ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>О |
| да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом ст |
| ч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Ок |
| Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} |
| } Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone |
| ном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и |
| , он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навла |
| е свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што ј |
| ећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не |
| не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> < |
| мо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да пог |
| и?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свим |
| из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, |
| срећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о т |
| } Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима |
| .{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ј |
| а дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су |
| а, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио |
| <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да |
| , док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Ми |
| , а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђ |
| куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрав |
| ен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми |
| S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће |
| . —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Прек |
| али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — |
| и се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178 |
| Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан ро |
| а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш |
| аду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ва |
| , ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он с |
| проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања н |
| превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="17 |
| цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју со |
| ка јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target= |
| би.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је з |
| ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стев |
| ем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} С |
| мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац с |
| на.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам < |
| ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, |
| но дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа п |
| што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За не |
| е.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један |
| ="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби |
| 74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S |
| да ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхт |
| Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели... |
| рчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова |
| Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; а |
| букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једно |
| им јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> |
| о.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, к |
| о оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан |
| one unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они |
| .{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У |
| , био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја б |
| смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" |
| андуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, к |
| S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана М |
| Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господск |
| како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Ба |
| ос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда |
| јим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја стан |
| one unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у |
| it="subSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о |
| вам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па |
| О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде јед |
| овој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права |
| ем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у прв |
| а до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изи |
| тисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти р |
| аша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и |
| нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од ј |
| ци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног г |
| .{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} С |
| .{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми |
| ли, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мо |
| во....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, |
| е снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши. |
| па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћута |
| м јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде |
| о се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и |
| мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" xml |
| своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да з |
| Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратиш |
| Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време д |
| убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте ма |
| Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Ст |
| Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{ |
| ј, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од м |
| амо се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p |
| патијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} |
| можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам ј |
| ам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ри |
| лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож |
| це.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да с |
| мажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Мил |
| му први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, ал |
| на ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале р |
| н....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де |
| о да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити |
| ного места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је б |
| и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезини |
| "218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре ч |
| , Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме |
| ош на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Е |
| <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Ј |
| рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је |
| редиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашо |
| ада да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши |
| } Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако забора |
| о погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те |
| рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p |
| загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још |
| жем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф л |
| се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механа |
| и, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капета |
| их Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмо |
| .{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да |
| 4" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нек |
| обни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли |
| ладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63 |
| .{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешет |
| за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све д |
| } Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу |
| немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленк |
| ута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{ |
| ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубо |
| Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ва |
| ази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} |
| алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османл |
| дном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сав |
| ијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу п |
| p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, п |
| ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се и |
| {S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало |
| у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан с |
| каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад |
| , чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале |
| Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила све |
| ки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може с |
| е свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало |
| ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он |
| опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, |
| па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто |
| <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb |
| гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у |
| мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна ш |
| рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозде |
| кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То бе |
| у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја |
| о беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је |
| , и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи |
| аву творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролиј |
| милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, п |
| на прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они м |
| а зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се |
| оби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један с |
| ко му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразд |
| ну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њ |
| е слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају |
| ростасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог |
| да у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јабла |
| {S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се |
| и, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим пом |
| али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је сп |
| S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћ |
| на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта ј |
| хе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с |
| ; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана гор |
| .{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су прич |
| ткуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога |
| ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погле |
| послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском |
| је се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје |
| си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти |
| Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим ли |
| ао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једн |
| беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} |
| ада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} К |
| обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше пр |
| де онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном |
| <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње н |
| но гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире |
| ви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетани |
| сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговори |
| да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја к |
| живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена |
| ко смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јели |
| разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја |
| мотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Н |
| стери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цеп |
| поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планин |
| панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, б |
| , сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, |
| едају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, |
| осле ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— |
| нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p |
| н с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S |
| днику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и... |
| му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им |
| на језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних дру |
| n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, |
| а и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу јо |
| и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</ |
| с се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb |
| ређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амба |
| а и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта јед |
| се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пр |
| еви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по позн |
| ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</ |
| о сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и |
| ло згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печ |
| нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра и |
| ло сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, |
| Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пив |
| оћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="23 |
| остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па ни |
| к њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога ни |
| густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Г |
| дној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— |
| вота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; а |
| } И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, |
| провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, ма |
| сли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да |
| чи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно ч |
| је пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не квар |
| тао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за друго |
| Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео н |
| е чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, т |
| и!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са св |
| азао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> |
| иле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја |
| икнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка. |
| молио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у |
| ок сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да ј |
| ед полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у |
| Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај |
| добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва пре |
| коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па |
| страви.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, |
| о у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> |
| !...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје |
| апријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком преву |
| гог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али |
| ло што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мал |
| и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} С |
| , гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусрет |
| по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb |
| тан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шт |
| и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа сна |
| нас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Да |
| очекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам |
| ених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, |
| ружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам вео |
| да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно |
| разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n=" |
| стих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душ |
| ка велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она |
| ана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!.. |
| у се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што |
| сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити нај |
| томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопа |
| их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога ве |
| чепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, |
| , те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на ј |
| деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске |
| аршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, м |
| {S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — |
| а је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде |
| од је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да у |
| и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено открије |
| од мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кро |
| ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро |
| м је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" / |
| лучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се р |
| оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини н |
| .{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, реч |
| лан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, |
| а Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур |
| ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај |
| уком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече: |
| тавим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове свето |
| ш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као р |
| им случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад |
| } Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S |
| А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог пос |
| и у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са св |
| од оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамн |
| — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је јо |
| ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је |
| назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешт |
| словом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из |
| те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{ |
| , рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојим |
| пи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као м |
| <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи |
| јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима г |
| Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!... |
| а претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га |
| Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет л |
| није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се пре |
| /p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар |
| ; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некак |
| и, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште |
| p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb |
| ли. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> |
| златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</ |
| јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи |
| а ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!.. |
| ја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, в |
| рио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не мо |
| .{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си сврши |
| , — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{ |
| њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком |
| кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p |
| једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се |
| обро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о |
| ну чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра креће |
| и да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{ |
| ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S |
| равила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p> |
| што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{ |
| ви видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича С |
| доцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан |
| колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— |
| прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њи |
| етли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад он |
| не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — в |
| викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, п |
| естра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденич |
| натији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу |
| у.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им |
| ш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} |
| тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по кој |
| влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не м |
| у, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Мој |
| приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истр |
| у лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као ба |
| сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се ок |
| а, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме |
| та и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у је |
| астир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи |
| да мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milesto |
| {S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама. |
| вац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S |
| вским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим конт |
| м срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у < |
| ле уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било? |
| с разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично... |
| ричинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Њ |
| осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не зна |
| оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и веш |
| Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешт |
| један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку п |
| } И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само п |
| ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица о |
| о се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што |
| : „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу |
| тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрв |
| имо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра мате |
| ој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд он |
| хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је в |
| Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико ба |
| данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да ни |
| ао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна пон |
| и рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би м |
| сетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше |
| је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља |
| Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме |
| азовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џинов |
| ћа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне с |
| ешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих но |
| га, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{ |
| ва му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугач |
| а софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не доче |
| загна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у |
| у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а к |
| По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио |
| на на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{ |
| шао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у |
| преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ |
| ице међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се о |
| теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио. |
| S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему |
| и до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву го |
| обро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му нека |
| >Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једн |
| кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било к |
| ви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега |
| кова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, ова |
| о слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!. |
| ести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, |
| ажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Т |
| не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се ве |
| трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он |
| слопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд г |
| и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш |
| {S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека вели |
| кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њ |
| ремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадос |
| седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње изб |
| само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна! |
| колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S |
| дем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Мо |
| ица.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, ос |
| свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грче |
| се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до |
| се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} |
| е, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед |
| увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом |
| обудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, |
| ћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи |
| пред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам л |
| дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништ |
| ју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> |
| еру.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — |
| де. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнам |
| и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S |
| нове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у г |
| у <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег удар |
| p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> |
| дња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошт |
| S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину н |
| Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани |
| шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прођ |
| намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трен |
| кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном |
| ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја |
| уробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узама |
| гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали |
| и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!. |
| јаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точко |
| преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — |
| епо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам |
| а, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, она |
| ке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајц |
| је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у |
| доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово с |
| Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на |
| овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али |
| гасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан |
| .{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми п |
| осто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас |
| дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени |
| алетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне |
| да се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела |
| да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је пит |
| је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онд |
| {S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ |
| азлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} |
| по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну |
| су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да |
| к људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава |
| ва ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!.. |
| рве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај |
| симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав прем |
| ачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам м |
| ј!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи? |
| тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу: |
| тнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb |
| он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив ра |
| {S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промови |
| азда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али |
| Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад |
| као.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће уда |
| лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да виче |
| е ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У в |
| е, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз вис |
| „Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја с |
| бовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провеш |
| } Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>К |
| ј полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| м.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што пол |
| " /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане.. |
| {S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли |
| <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „ |
| Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ |
| едмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Сте |
| да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих |
| као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „д |
| о сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан до |
| је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет |
| м сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мен |
| во сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи |
| о да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком б |
| а бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већм |
| а, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, |
| м се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Он |
| једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз |
| .{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна |
| атили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p> |
| дио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола. |
| о, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!. |
| атити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озар |
| имо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро панд |
| де ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb |
| м сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као |
| у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет |
| ло једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети.... |
| оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S |
| ји пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... |
| светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Д |
| ћна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми |
| ко пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне |
| е њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, виш |
| /p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{ |
| а ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, |
| ре.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} Т |
| школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако весел |
| рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а |
| е много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега узд |
| <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један |
| се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обрта |
| S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића |
| о је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, |
| S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, |
| м би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{ |
| којских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{ |
| сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се преп |
| ..{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја с |
| м се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у је |
| p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, |
| бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? |
| ежио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Кол |
| ало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хл |
| е.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође о |
| о се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, д |
| ало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у се |
| чима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један р |
| човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, |
| сам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, |
| } Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи ша |
| } Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subS |
| ре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра |
| јка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђе |
| Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли |
| изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, т |
| ли да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S |
| у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам |
| .{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он в |
| оба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упита |
| Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама крену |
| <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви б |
| Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Св |
| земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! п |
| арати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и ко |
| е, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — |
| , застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда н |
| S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа |
| је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{ |
| и само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" |
| како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како |
| у.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.. |
| р Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јо |
| сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ о |
| је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и |
| и смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком |
| ране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом |
| Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, при |
| ? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана? |
| е она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче |
| не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима |
| .</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на |
| устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да с |
| ца и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} П |
| ласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто тр |
| промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још |
| </p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p |
| гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале рад |
| у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијет |
| > <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили |
| га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар т |
| када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио |
| ека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} |
| — Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово ј |
| повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да |
| а нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве |
| Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „е |
| ао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси дове |
| њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која |
| оштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вили |
| лек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на |
| а томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за |
| ли на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастре |
| зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те оте |
| узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обр |
| а.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ |
| то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— |
| сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио с |
| шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо ри |
| опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела доче |
| азда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да м |
| онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш |
| .{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочека |
| мака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} |
| им блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и |
| , како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препал |
| њен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit=" |
| S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се |
| окривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом о |
| ..{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од |
| т његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако муда |
| То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type="chapt |
| треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару |
| а што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стран |
| на!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах сп |
| ване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним про |
| уци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чин |
| ути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је |
| <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку р |
| да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| еке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} |
| иш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти позна |
| одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати |
| ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми |
| дније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама с |
| p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ов |
| а свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као |
| о, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као |
| аљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Н |
| азвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету |
| у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала пре |
| аном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, к |
| арали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једн |
| ламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух бр |
| а на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</ |
| тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког с |
| </p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да |
| је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} |
| и свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један з |
| звалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} С |
| еш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, по |
| према капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа |
| свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образов |
| ног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама. |
| S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је |
| е: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад |
| ана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао |
| рукчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке |
| идео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} |
| не оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те |
| томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад |
| свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Ј |
| нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и снев |
| то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми т |
| еко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне с |
| некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се |
| двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео |
| азвалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S |
| — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори. |
| анем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: |
| е и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, |
| у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низиј |
| а су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у |
| сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — |
| а није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— |
| вељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и |
| ћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп |
| о с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па |
| вио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама |
| та си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродов |
| од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Пита |
| ш беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S |
| каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или н |
| с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, се |
| и проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице |
| а госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S |
| игда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а зајед |
| pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шт |
| е продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чи |
| премамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја са |
| а не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака |
| па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилич |
| S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не |
| недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор |
| <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} |
| stone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и М |
| једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксан |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ј |
| се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово н |
| баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и... |
| ју и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама |
| ка, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chapter |
| ца, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног ц |
| па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момч |
| та се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда |
| .{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче |
| чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subS |
| p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром |
| на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окре |
| аборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали |
| ајмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манас |
| шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Н |
| нас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} П |
| ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих |
| окса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> < |
| {S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{ |
| и одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упа |
| газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера пре |
| , и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио |
| ји су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе по |
| ..{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому зд |
| мор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> |
| ласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишен |
| сени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, |
| а проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{ |
| S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} А |
| ма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог весе |
| љубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p |
| јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном р |
| сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свеш |
| прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај |
| арак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних |
| и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању ф |
| а воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек |
| а јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} |
| м законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свог |
| ле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад |
| } Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То ј |
| ље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а |
| Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што |
| град.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, т |
| оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог к |
| м путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и св |
| доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њ |
| к, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигант |
| огичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло пр |
| по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, |
| уче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи |
| .{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у |
| .{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо г |
| косине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху прел |
| једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватр |
| вада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} |
| лене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госп |
| p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, ра |
| есе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред о |
| знајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не |
| света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд по |
| уру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као д |
| акоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали пр |
| у ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко |
| илишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; др |
| , без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том |
| на, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој |
| 170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио |
| лелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до |
| у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије ј |
| разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је |
| ести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад |
| г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па |
| није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти пр |
| стао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си зн |
| орак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да п |
| земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем про |
| исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и свој |
| од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone |
| {S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш и |
| ично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и |
| е алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови осма |
| се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} |
| напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од њ |
| се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> п |
| ршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало п |
| Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једн |
| алимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, пр |
| или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива ка |
| једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери |
| евом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође |
| сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата д |
| а стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих |
| ко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари |
| ово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нис |
| е пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дркта |
| цима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад |
| едном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На п |
| те!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опа |
| паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нек |
| крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих с |
| ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што |
| /p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога |
| нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, мог |
| n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што |
| же, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се |
| “</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> |
| сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи с |
| : „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедер |
| ин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био о |
| ати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Са |
| у. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он |
| не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Л |
| а мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може |
| ли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да |
| на неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо б |
| ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згодниј |
| четку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако |
| Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} |
| 25" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био |
| кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти м |
| Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} П |
| ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! ре |
| ала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, |
| му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те |
| их планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне с |
| је ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му |
| уку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим |
| и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} |
| против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако там |
| ворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, ре |
| е Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћем |
| у горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Не |
| е то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} |
| већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} М |
| се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планин |
| ем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} |
| капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљ |
| Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред са |
| у опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се |
| сле се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене |
| {S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> < |
| ма госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака |
| уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, |
| мелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима ов |
| есковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког |
| мо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Гороби |
| крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> |
| ако су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једн |
| говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном |
| стрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламен |
| њу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек в |
| зили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих |
| а.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда виш |
| трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и мир |
| } Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде |
| убовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку |
| и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видел |
| писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нам |
| а коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господск |
| лас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} |
| се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам |
| и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем н |
| е некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гро |
| исталним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је |
| а и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — |
| заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше |
| , не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, |
| у у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше г |
| <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?.. |
| оме, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар- |
| } Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви |
| пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово |
| љом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се |
| м неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, од |
| етроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="12 |
| истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам |
| Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на дв |
| Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} |
| се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад неп |
| макле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и |
| је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању |
| а, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ај |
| а пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам |
| дети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p |
| виђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке |
| рила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја сино |
| два ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег. |
| каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме п |
| ошћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> |
| азивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту с |
| такао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— |
| мо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причај |
| тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме с |
| о хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам м |
| на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајк |
| ћа из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи ст |
| није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухва |
| вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} |
| м и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвука |
| а њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{ |
| осне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз |
| газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манаст |
| заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је ру |
| извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не |
| вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лиму |
| готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо с |
| а благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе |
| вога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде |
| љу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж пов |
| хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, |
| још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, с |
| м.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка.... |
| овима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, д |
| а ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, др |
| аборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да |
| лика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По |
| /p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје |
| } Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То ј |
| одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не |
| саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам |
| е, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, д |
| лико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато ј |
| олико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S |
| Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n= |
| овечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створов |
| .{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја там |
| х боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих в |
| ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S |
| дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S |
| лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, к |
| а кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је т |
| јете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p> |
| ....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече о |
| ици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она |
| > <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви |
| } Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ћ |
| навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грч |
| шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се п |
| Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па |
| вај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздравис |
| , одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова. |
| авдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што |
| ете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина ма |
| .{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Мали |
| скупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Св |
| вим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка м |
| ша преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове пош |
| ру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам |
| опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови |
| е увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех прек |
| о и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степа |
| о ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред наши |
| <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао |
| о нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем |
| ко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</ |
| ма.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја о |
| дела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чул |
| а је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а ве |
| ...{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="s |
| еладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Сто |
| рчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, |
| погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" |
| Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{ |
| да обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас |
| е, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је ов |
| ез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до |
| <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" |
| овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p> |
| док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше ус |
| и једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају нар |
| аде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> |
| tion" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито с |
| ако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{ |
| је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје |
| је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за ст |
| ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу |
| у код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Ро |
| ко кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} |
| у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто м |
| апетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака на |
| крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А он |
| за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на с |
| ло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто |
| еше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам ку |
| оја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то так |
| г корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хо |
| е рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но к |
| који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој |
| скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па |
| .{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено при |
| дом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, ви |
| су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде |
| твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви |
| скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p |
| а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| .{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђе |
| што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је |
| тан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче |
| зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око |
| енке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p |
| а пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од |
| лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљават |
| .{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотав |
| амо окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још ист |
| војих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упита |
| .{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи. |
| > арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повеш |
| молим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којо |
| за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза с |
| , и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава |
| Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планин |
| очнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам |
| ма....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па о |
| како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети не |
| енику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано |
| уди!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа кап |
| ни су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи |
| шатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сак |
| њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: |
| а.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто |
| м у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{ |
| а онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S |
| љо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми |
| ла.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо д |
| овели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па |
| имун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> |
| је зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу |
| ле зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дас |
| проходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући св |
| Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type=" |
| S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео м |
| имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и дра |
| ајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубови |
| ти своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помол |
| ацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених ка |
| два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за |
| то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пође |
| ио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и |
| нута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам |
| ише снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврш |
| вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пр |
| то као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у |
| престано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио |
| ао пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И |
| и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> |
| {S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки |
| е речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заво |
| Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, |
| прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој вели |
| о је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пр |
| ли се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забор |
| и ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој д |
| рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га |
| .{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово н |
| ица Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, |
| дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ |
| ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег |
| ође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> < |
| о доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чи |
| а погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар с |
| спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам |
| {S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви |
| Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја ду |
| за ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јов |
| ред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видит |
| шу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не |
| друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи б |
| равим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктал |
| је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто |
| се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до |
| али, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{ |
| ћо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону ј |
| то ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два ко |
| у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо |
| Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а |
| хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало с |
| > <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{ |
| је лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сма |
| а ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их |
| и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, |
| и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву |
| и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни прија |
| што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас им |
| ас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихов |
| ох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плав |
| ић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пан |
| аследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада |
| е, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — ув |
| раза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини с |
| џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, про |
| читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицам |
| на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p |
| Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и |
| енабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стениц |
| друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Сел |
| хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли |
| ете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано |
| ао у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она |
| рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево |
| човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро |
| рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола. |
| спод Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију |
| од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одгово |
| кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, |
| спођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Н |
| стал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека нера |
| аш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И м |
| емо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онд |
| но моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S |
| /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> < |
| некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим |
| ешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао |
| овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што |
| Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S |
| тарина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледа |
| до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому |
| {S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана т |
| тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто |
| во, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје |
| их инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до |
| у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јел |
| S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергаш |
| } Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S |
| аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај п |
| одио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они |
| не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S |
| с тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упи |
| идеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи |
| о опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и нес |
| х очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као |
| променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми |
| ше доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но |
| , црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича |
| пита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре з |
| 1" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад |
| ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у |
| је.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље ни |
| Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити св |
| а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на |
| рава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точ |
| Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе |
| не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам до |
| од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно |
| на салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет |
| Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин |
| Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допа |
| ан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb |
| pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква |
| позна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се |
| ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Ј |
| ах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их ј |
| нди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао с |
| лико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зоб |
| ан господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S |
| .</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што |
| свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, шт |
| га лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Врат |
| p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15 |
| необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова |
| веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи.. |
| крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гр |
| ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И |
| кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пут |
| рски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за |
| су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, |
| е пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице |
| } Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г |
| на треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате дру |
| и смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не с |
| сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И тама |
| жда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, с |
| мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, |
| у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задру |
| апетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> < |
| имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља п |
| итомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не |
| јава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А |
| ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, бо |
| рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним |
| убав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им каже |
| !{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом! |
| куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} |
| кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељи |
| Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једн |
| мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете |
| уманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде. |
| n" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} |
| воко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва п |
| д оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са |
| p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n= |
| ремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је |
| кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле |
| ремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одм |
| је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га |
| енци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало своји |
| дска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећа |
| о за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} |
| лави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шали |
| осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пец |
| ебески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му |
| ехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који |
| етне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи |
| весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и |
| али су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и мил |
| она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди! |
| а Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, |
| , овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{ |
| се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева п |
| звао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те |
| опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да влас |
| и у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле и |
| рити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћ |
| {S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} |
| тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и ње |
| зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете о |
| руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — |
| и какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и с |
| е му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како |
| ам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{ |
| сти уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање |
| раћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, |
| ем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој прав |
| руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> < |
| зи к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој м |
| ња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n=" |
| нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и сп |
| сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа |
| нете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни |
| риз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ј |
| ткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ов |
| узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по о |
| т, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га |
| оксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изо |
| че пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да |
| е и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с г |
| год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она |
| ар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, |
| даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} |
| у изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онд |
| нској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Позд |
| ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри |
| и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p> |
| би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде уд |
| егали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подиз |
| !...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онд |
| руг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“ |
| његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што б |
| з је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} |
| кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и п |
| кле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну |
| , као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" |
| о, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз г |
| страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих |
| и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи п |
| ...{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети |
| , разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мај |
| би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу с |
| чијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још |
| им погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко |
| чинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и т |
| моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим слика |
| а се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало пом |
| нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{ |
| нична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то при |
| </p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори на |
| етке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли |
| нај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред. |
| те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђан |
| о што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа не |
| <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p |
| оклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{ |
| говорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви |
| је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!.. |
| 96" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу |
| p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то до |
| ам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да л |
| ом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Икони |
| ариз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што |
| капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> |
| Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и г |
| ј се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много в |
| ове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, |
| } Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпо |
| ру мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних др |
| ликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} О |
| исио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> |
| невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечи |
| А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше ве |
| а.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone u |
| ранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шу |
| tion" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило к |
| истанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И она |
| ="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што зал |
| румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај све |
| т легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне речен |
| ицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се |
| >Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени. |
| о чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, про |
| ци била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у не |
| ри познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију н |
| ајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу кап |
| нају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш |
| таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних ш |
| То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека |
| њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већ |
| га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало |
| преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се иску |
| он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам |
| та ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затвара |
| — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и д |
| ко газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не к |
| а женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је |
| дили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулаш |
| ова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у је |
| де сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone u |
| ваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја |
| ск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној ру |
| нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Никол |
| прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли д |
| трану.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} |
| ог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног |
| се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руц |
| имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо. |
| рете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта ј |
| здравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јевре |
| друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S |
| ан на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на |
| као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{ |
| сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} |
| } И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух |
| и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор б |
| да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више и |
| о образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим док |
| ветну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је |
| г обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде |
| је.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а |
| наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познал |
| ратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена |
| мехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим |
| си ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу |
| ека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, |
| рен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледа |
| кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили. |
| их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што |
| прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орах |
| <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми |
| синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви |
| зује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па о |
| , <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSecti |
| ја треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, |
| о њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко |
| {S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су |
| Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај |
| лико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад |
| онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једно |
| е.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину н |
| нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега одн |
| арами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано |
| Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несв |
| се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту г |
| јом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров не |
| не.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети удар |
| ане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Дв |
| в се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не за |
| а Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу посла |
| вет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам |
| егов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног пр |
| да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чек |
| е положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон |
| ао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога С |
| екнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд ми |
| о онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с кра |
| У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> < |
| бовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме ја |
| овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу с |
| шио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</ |
| а није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово за |
| Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и |
| е неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није. |
| .</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а |
| ласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У веч |
| били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Вес |
| S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте |
| S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S |
| — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна |
| то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; |
| е буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба |
| ого је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана дов |
| га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p |
| {S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milesto |
| вој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи да |
| истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим |
| кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{ |
| густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S |
| " /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели |
| едног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, д |
| и.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се |
| на.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали нек |
| спати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје са |
| мо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ћ |
| како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Та |
| уђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она |
| ротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказива |
| ловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном |
| према на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као |
| /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна рум |
| небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као ш |
| човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone un |
| авља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> |
| /p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они |
| ност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан п |
| то буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће о |
| ао у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруж |
| не, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од |
| >— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро! |
| дона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо п |
| во било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, |
| сподски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта |
| и се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну |
| се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— |
| кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у в |
| да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> |
| о кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{ |
| ома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог д |
| д си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, |
| еленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за |
| оме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="9 |
| же, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> < |
| рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одс |
| ма, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом |
| се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево |
| био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — ре |
| е хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} |
| чати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, к |
| зренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није тр |
| досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац ј |
| } Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> < |
| острте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у н |
| , као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе дру |
| Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве ве |
| авало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла н |
| уго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да од |
| ође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.< |
| а ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му помен |
| али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између глав |
| ње — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Д |
| очнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам |
| аразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} |
| и и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо |
| конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих |
| дима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Жив |
| } Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} |
| мах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам |
| аценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Да |
| ор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди |
| аламе.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије |
| то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: |
| приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> < |
| о шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене ја |
| Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда п |
| !{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као он |
| "> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке за |
| се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И |
| S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао |
| {S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом растави |
| А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жив |
| ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико |
| о допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако р |
| ва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} |
| колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, |
| {S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин зас |
| стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву ш |
| се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица о |
| .</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш... |
| Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чи |
| о да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} |
| т, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се |
| 8" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог |
| S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у |
| ај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Х |
| и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега п |
| час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, |
| > <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче з |
| по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече докто |
| зван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи |
| исар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: на |
| А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} |
| {S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није бил |
| а жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се в |
| ешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да |
| а са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S |
| ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од неку |
| тало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у са |
| е младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је и |
| јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту |
| subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S |
| тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива не |
| е морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не з |
| аше у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје |
| десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не |
| {S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим |
| је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов |
| у око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.< |
| чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио |
| и?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлил |
| рачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но |
| причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ј |
| му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} |
| у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{ |
| Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису в |
| знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, п |
| а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симп |
| нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда п |
| ти дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па пог |
| се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахн |
| подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише о |
| Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Уст |
| , колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S |
| ров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемирен |
| , поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и м |
| најеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И о |
| то се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да |
| е око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p |
| иреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су |
| едведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с |
| мам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако |
| > кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, д |
| ка, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се |
| тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра |
| ви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја ск |
| ше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци |
| еле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах п |
| у.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене |
| а Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јабл |
| браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Сав |
| под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Ал |
| се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам т |
| ше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог |
| е изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми |
| се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело |
| ромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први |
| чима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће |
| pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} |
| <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш ко |
| знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна |
| скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихв |
| Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахи |
| а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, |
| есрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано |
| и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— |
| ру и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад |
| у један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стража |
| е, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{ |
| b n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих д |
| о би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће н |
| анта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по о |
| по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151 |
| и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске |
| неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, как |
| {S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p |
| Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, ре |
| н, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бе |
| И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То |
| м, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте ко |
| ема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборав |
| моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} |
| боће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S |
| призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно |
| } Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици са |
| трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на т |
| <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављ |
| а збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гр |
| ла вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ћ |
| Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нем |
| , да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p |
| га вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц! |
| и дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p |
| целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о |
| крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одс |
| до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и |
| Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пу |
| и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке |
| p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком |
| спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— З |
| Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики фи |
| а и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?. |
| {S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу |
| дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи |
| р Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја |
| а некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, ш |
| тепан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p> |
| на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруг |
| каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и д |
| вога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам |
| једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене |
| ула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S |
| и.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило |
| рикачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше |
| аника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врис |
| м, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли о |
| њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра да |
| израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</ |
| е доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто |
| тов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— |
| оји ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} |
| И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео са |
| да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје кућ |
| Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам.... |
| нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим |
| о, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном за |
| премније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чед |
| {S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни |
| сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја т |
| ију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама.. |
| кан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о цело |
| звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</ |
| нак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> < |
| биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаниц |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S |
| l:id="SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{ |
| а!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Те |
| ан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p |
| нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, оно |
| S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као |
| рже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док |
| о!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он ид |
| да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали |
| Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске с |
| : у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико трен |
| а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи |
| ошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— А |
| али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> |
| наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милоо |
| би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, |
| па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола |
| анца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођ |
| јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како |
| епан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На ова |
| добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан доч |
| уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, кој |
| , рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело. |
| ајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога до |
| о, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— |
| ја.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> < |
| оше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде ума |
| конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Ј |
| — Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо |
| а их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди. |
| ко сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се |
| астадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, |
| речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора |
| гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Ка |
| о на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а прек |
| ..{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине гр |
| приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очим |
| Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо |
| >„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ |
| живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p |
| „Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, ст |
| оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тиј |
| могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци.... |
| , сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је |
| твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} |
| се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — |
| к ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} |
| пита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од |
| е ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „ |
| иле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— |
| Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и |
| а Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна |
| баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажал |
| мне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикава |
| Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млаз |
| кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог |
| p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде од |
| /p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгић |
| } Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... |
| а стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што ша |
| рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леб |
| ио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљал |
| у <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, не |
| си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онд |
| ватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече |
| ет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а |
| .{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из с |
| ха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не |
| надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Ве |
| S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес |
| {S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па |
| а.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једн |
| ша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он са |
| агом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повиј |
| ен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је |
| је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из м |
| нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погле |
| .{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни на |
| Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене |
| у жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Кој |
| нама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим сво |
| чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову з |
| арим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно г |
| а скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{ |
| примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отои |
| еби но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n=" |
| м правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и |
| ашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то б |
| .{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатл |
| !...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо по |
| имо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— |
| о и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати |
| ти готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> |
| повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој В |
| p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ј |
| кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ће |
| поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледат |
| м.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нам |
| ти.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се изм |
| о искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо |
| то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а |
| .{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и тер |
| вога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код судниц |
| и погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни |
| } Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p |
| душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде |
| , сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима |
| ти ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је |
| .{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој п |
| је, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џев |
| ад.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о н |
| е од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} |
| но.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва |
| је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави... |
| о, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало ка |
| — Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!.. |
| ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине н |
| у друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> |
| > <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братиј |
| ка извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} И |
| нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му |
| акова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће чове |
| га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи. |
| у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проб |
| ајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, |
| о се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила к |
| S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бес |
| апи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио |
| петит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— |
| мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{ |
| тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док |
| даревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим |
| ам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса исп |
| кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшин |
| ике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p |
| како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Н |
| алу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Т |
| ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. |
| од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћ |
| латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило ве |
| ли и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред ко |
| ктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео |
| е за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — |
| S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је годи |
| } Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни гл |
| не: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток |
| веде наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у |
| оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај |
| ор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо |
| е.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По |
| је! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двад |
| е из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је о |
| {S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p> |
| правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном |
| вакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Ос |
| м је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим ос |
| ..{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледин |
| убовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред |
| сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена |
| ао да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ |
| них капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове |
| ављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао |
| он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим с |
| Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{ |
| студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, из |
| добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих |
| овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она. |
| а размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије. |
| то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио |
| p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три ре |
| ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно н |
| сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога |
| ало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готов |
| ет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози |
| још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри друго |
| и си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и г |
| .{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао са |
| ите шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш му |
| та Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да |
| ам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и |
| опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овог |
| именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, как |
| чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општи |
| хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чис |
| нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p |
| а ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза |
| ољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да бла |
| тром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло |
| он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом... |
| ља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, |
| својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени |
| {S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године |
| ре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем т |
| тов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, п |
| ства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ ук |
| лаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио б |
| ко ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра |
| обна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о п |
| — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину нек |
| било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... < |
| Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати |
| га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љ |
| ви.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p |
| а Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} |
| сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који ј |
| да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму б |
| белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S |
| док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га др |
| тадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко |
| део, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с |
| е откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> |
| тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И н |
| рају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S |
| ј заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески коло |
| ње заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не п |
| мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он оп |
| опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви ва |
| о читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за |
| и сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељ |
| ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас ст |
| и:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што ст |
| кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика |
| крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи |
| е, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја |
| кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, бла |
| кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</ |
| и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведе |
| у.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак дв |
| другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера |
| као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поз |
| с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам г |
| ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде |
| а бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} |
| розор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— |
| куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{ |
| лио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао. |
| ном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијиц |
| од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Би |
| дног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ |
| Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби је |
| S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и неш |
| образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју с |
| увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бо |
| } Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио |
| мањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манасти |
| /p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, реко |
| ог водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зеле |
| избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут ду |
| Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година. |
| су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је в |
| дите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођ |
| {S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друг |
| омило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају ја |
| нај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу.. |
| де наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном |
| роких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао |
| е стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај деча |
| француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје друго |
| >Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Ок |
| зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи св |
| цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни јед |
| жји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећн |
| асно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се |
| каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говори |
| } Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— А |
| бузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} |
| а не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно |
| упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. — |
| дио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремни |
| Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да ј |
| сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отр |
| Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су на |
| {S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да |
| буркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{ |
| д Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Разву |
| д нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним о |
| {S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Н |
| м Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не б |
| ећ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми |
| сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад в |
| p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} |
| е са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци |
| е с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!... |
| говарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се |
| Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у |
| о доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Он |
| да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упита |
| дости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што дог |
| чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И т |
| д њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно ш |
| самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је веко |
| врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џино |
| ешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} |
| ито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, д |
| Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} |
| ух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели |
| тили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано |
| овита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави |
| аћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га |
| се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетово |
| кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не по |
| е хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу |
| еладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима |
| , мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања. |
| пођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову оч |
| еља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама |
| у лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешк |
| јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као д |
| и те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не да |
| .{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен врат |
| .</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. |
| сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!... |
| шом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нам |
| S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ гов |
| у јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страхов |
| не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може закл |
| ама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као |
| .{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађ |
| ен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једно |
| ет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> |
| стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у |
| ubSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је |
| се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и |
| било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога ди |
| тити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} |
| реба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару ма |
| а ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Јед |
| ео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— |
| — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S |
| ад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје |
| чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> |
| д тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку н |
| но га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони |
| онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јоши |
| усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> |
| од Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — |
| — Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?! |
| погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње го |
| је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. |
| <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- п |
| тури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{ |
| те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовиј |
| а ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље про |
| јиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером |
| се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан |
| је било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из |
| или тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азур |
| n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ни |
| е познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ов |
| видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ић |
| А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио м |
| у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да бу |
| ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p> |
| у измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби буд |
| ..{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо. |
| , мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Ми |
| исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило |
| м избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зрак |
| те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу |
| кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изуч |
| . као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала т |
| обито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, |
| pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гор |
| ак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јес |
| е погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> |
| ко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да |
| ашно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћут |
| би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да о |
| и?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало о |
| нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страш |
| ну, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко |
| {S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; |
| собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она |
| кле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и по |
| едном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S |
| е и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као |
| ; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног шире |
| ватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га п |
| о очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у |
| егову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и го |
| олан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није |
| > <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, озд |
| ило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у г |
| тавила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошл |
| Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чи |
| беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и чо |
| Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање |
| а човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко з |
| ише видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ник |
| ошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} |
| стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} |
| ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ств |
| наје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хте |
| Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити |
| ете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154 |
| <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једн |
| одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а о |
| ам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова |
| демо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone un |
| су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слуш |
| {S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p |
| криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше з |
| се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса |
| кићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јел |
| ђу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па |
| ео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала ко |
| ам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим |
| се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. |
| и моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и |
| у и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и |
| и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синов |
| > <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што |
| ите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздр |
| се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила |
| да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S |
| /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, |
| а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у |
| , да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milest |
| екају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20 |
| је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мра |
| асути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окре |
| е на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но |
| {S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су |
| ти.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти ј |
| врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах р |
| дости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по |
| .{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета |
| !...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде |
| ажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа. |
| ући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им |
| n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Ш |
| , да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} |
| ило по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душев |
| се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, чове |
| тајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" |
| Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зац |
| мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком мил |
| Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко по |
| н, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?! |
| ити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланен |
| а ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? пи |
| м и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бо |
| С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле п |
| S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је наш |
| а трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S |
| а прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу |
| а, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, д |
| ред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добр |
| ...</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, |
| Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости.... |
| расци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пр |
| е ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} Посл |
| м вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви |
| подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, |
| из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; а |
| мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох |
| а сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу х |
| ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као држ |
| а и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми |
| А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Бео |
| <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало п |
| ужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеш |
| нуло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="2 |
| оше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Вељ |
| н.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? |
| и им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дак |
| ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомба |
| их видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од |
| у се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко |
| добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та сам |
| деш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздра |
| је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог с |
| да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад |
| а слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја |
| p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао |
| дмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, |
| ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и ус |
| су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ тека |
| и де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!... |
| ују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда |
| као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у |
| <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p> |
| су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволик |
| пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И |
| </p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се з |
| а видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> |
| ишта....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би т |
| е избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле к |
| — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће |
| жем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај тво |
| ла!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с он |
| сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султан |
| ага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Не |
| Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} |
| ла кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} |
| .{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији |
| } Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати |
| је је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст |
| газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и з |
| човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{ |
| вршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мал |
| ени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, м |
| ксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љуба |
| уша видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узв |
| а види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S |
| ико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим |
| татак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и та |
| ветом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за нек |
| опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо з |
| колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нем |
| срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љу |
| ичао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих трид |
| шој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. |
| аса.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} |
| провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме |
| опригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, |
| ло чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја |
| ивимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, |
| брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег |
| западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му |
| S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падн |
| све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то |
| освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И |
| ошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо |
| ољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можем |
| ктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је ос |
| сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се |
| ом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Оп |
| Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И там |
| е, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити |
| {S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је |
| тост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити |
| као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим |
| које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, о |
| гово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча... |
| м неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гла |
| Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос |
| енио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да т |
| ему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо |
| таница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали |
| ет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао с |
| ше не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу н |
| , као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему ув |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа |
| опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде |
| } И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше |
| не, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава ра |
| и би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној дево |
| би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет |
| кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубо |
| ло кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb |
| , једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет |
| етварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претвар |
| и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} В |
| <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претвар |
| и би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хо |
| е не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни в |
| Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде |
| иромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хо |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, |
| воје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих |
| ше:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок мо |
| аница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад |
| 159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код |
| почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема тв |
| </p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <mil |
| ћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потреви |
| о с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мал |
| .</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда |
| ћу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек о |
| о не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кмет |
| ола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га |
| постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни |
| Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска л |
| азда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека |
| у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш |
| ма и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формациј |
| } Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срет |
| и: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те |
| удар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да чов |
| а те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, к |
| "180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето |
| е романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго на |
| еде реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу |
| а име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд |
| руци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подесн |
| јајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било поза |
| ре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> |
| {S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шт |
| рађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љу |
| је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некак |
| > Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок |
| ксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми |
| е бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха |
| ох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{ |
| рва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле |
| аке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина! |
| оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре |
| /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у с |
| целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још веће |
| радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ п |
| амешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, |
| напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су ударил |
| ору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се |
| било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста |
| де је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него ш |
| чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио |
| Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n= |
| оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{ |
| риђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једно |
| ва бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{ |
| али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И |
| омешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме |
| реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По не |
| капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и |
| се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је сн |
| и се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> |
| кога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана |
| <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена |
| ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчк |
| м нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жанда |
| а започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били с |
| </p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но иш |
| ом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а |
| стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно те |
| бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не зама |
| е — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казат |
| До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, освет |
| мо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S |
| казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што |
| а....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> |
| p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло р |
| ећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису да |
| .{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она м |
| то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отис |
| шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под о |
| г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а |
| аљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златн |
| ш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неки |
| зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за |
| /p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо |
| осе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину. |
| као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао |
| дници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим зако |
| а треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запа |
| локаних окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице |
| Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некак |
| о је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што са |
| нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте |
| ubSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати б |
| е.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n |
| есно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S |
| ијатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а с |
| S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њи |
| нај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му ч |
| p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — |
| <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стој |
| о у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах пр |
| ој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} |
| малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја |
| и слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој. |
| па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез |
| оре плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутово |
| иве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најп |
| и, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} |
| b n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, с |
| е, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ов |
| дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У ј |
| е од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном с |
| умети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чу |
| тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државн |
| она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београ |
| екара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је м |
| огло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево |
| ао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бун |
| ола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђе |
| ј погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, к |
| и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га |
| оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањ |
| и, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> < |
| рекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — он |
| укне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S |
| бучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гво |
| и.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за ква |
| уди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То |
| ш једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} |
| } То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p |
| моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти |
| а болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> |
| ј свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га онома |
| доше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!.. |
| кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће |
| рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па |
| о прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуб |
| S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за |
| Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше |
| потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> |
| познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; |
| Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече |
| м исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Канто |
| римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капиј |
| ле, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он с |
| Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, |
| > <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигн |
| већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега н |
| .{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, |
| била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неко |
| познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију нар |
| ина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окр |
| рукчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, |
| ч.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазв |
| свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му |
| е газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, |
| то бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био се |
| сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се |
| а.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више о |
| зи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелск |
| p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не |
| би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан |
| ити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} |
| е све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи |
| звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на под |
| а у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни плам |
| ње.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро |
| рбији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војс |
| мо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једв |
| Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али сам |
| и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чар |
| н понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разгов |
| ва су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Прич |
| нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, п |
| мела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} |
| о не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из је |
| ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, |
| знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, м |
| тва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пру |
| ељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S |
| друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала л |
| кве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Сав |
| та је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном |
| окса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:< |
| .</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се |
| је јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нем |
| као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да в |
| икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњ |
| авом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Мило |
| ара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појас |
| је се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиун |
| се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ен |
| ог центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све |
| ног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</ |
| око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчи |
| .{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, |
| сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{ |
| дговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— |
| је.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ов |
| е хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!. |
| рошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то |
| шашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је м |
| сте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми докт |
| који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!... |
| чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па |
| мо на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећ |
| га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, паз |
| , као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>А |
| писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбо |
| рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сест |
| </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена |
| еби рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док |
| амо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окр |
| чера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Поглед |
| неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене |
| Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долаз |
| ад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруг |
| ...{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево |
| Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S |
| , и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузм |
| шу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде |
| /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> |
| малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Са |
| есе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио |
| ном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одма |
| естано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три го |
| саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Ост |
| !... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра |
| један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После |
| човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст. |
| .{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да |
| ека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} К |
| а погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта |
| лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле |
| одина.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — бр |
| чки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се |
| Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} |
| p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, ј |
| ова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћев |
| {S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту |
| андарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било |
| S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још |
| чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета. |
| вро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење с |
| м — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас О |
| ћа“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учи |
| и <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма? |
| ше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико за |
| мом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је |
| Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању. |
| ватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полак |
| о мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу к |
| 155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што м |
| каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? у |
| рутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном у |
| о окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не в |
| ти Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану |
| е био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Ј |
| Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседи |
| ве светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад |
| Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су |
| /p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{ |
| само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!.. |
| азда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} К |
| <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја |
| ратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{ |
| ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја |
| освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак |
| ве напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— |
| х и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочи |
| м листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдн |
| ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес ле |
| га.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, преву |
| раве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду |
| нско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у н |
| ој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читав |
| те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гоне |
| ао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ва |
| <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он |
| се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновс |
| Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S |
| разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми |
| зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба да |
| оз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на |
| дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, |
| нцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас |
| кромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д.. |
| о са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: ал |
| лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја |
| тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гле |
| о као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом ј |
| а Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору |
| шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто осл |
| ко смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и |
| људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: п |
| > <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газ |
| ну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ |
| м колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, |
| а Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно |
| се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би дру |
| н — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким |
| је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шест |
| сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> |
| о и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ве |
| и снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га ла |
| енком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији |
| .{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчади |
| > <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, по |
| д да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда |
| је....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме |
| ишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чиј |
| мовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И |
| "208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао |
| <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Ов |
| кова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и пров |
| олико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— По |
| бом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Ви |
| а том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верује |
| оде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначин |
| ш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан о |
| ма морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито.... |
| {S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <mil |
| је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} |
| двратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да |
| овршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S |
| и г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о м |
| т у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне |
| екнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци |
| оже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мој |
| гију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемо |
| ди, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од св |
| претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се прет |
| добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} |
| ј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из г |
| p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој |
| бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад с |
| ким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунац |
| > <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу рук |
| /p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеш |
| да тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из |
| ема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} Посл |
| д ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити |
| док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, б |
| а и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као |
| могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> |
| његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева н |
| ечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме др |
| S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, |
| свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не |
| дан Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест ш |
| > <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градов |
| лушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се н |
| је се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригр |
| могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, д |
| о није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, не |
| газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи ч |
| се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барик |
| чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Док |
| је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка |
| ека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} |
| ени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с |
| готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} |
| Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули с |
| ј турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас |
| > <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклет |
| , шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бро |
| ијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаш |
| ако саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} |
| м дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} |
| ите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жал |
| е то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа пред |
| нати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њем |
| није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на |
| /p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче |
| оља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти |
| оксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit=" |
| ила наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и ду |
| ла; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може |
| ама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — |
| ан од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} П |
| х му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се бр |
| .</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било |
| ђице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врсто |
| о.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази |
| да Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> |
| дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријат |
| око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозо |
| хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали. |
| на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, |
| нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју се |
| ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала о |
| } Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд нав |
| кше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово пол |
| није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од |
| од астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А к |
| цну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је б |
| {S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја |
| ш једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, ди |
| шких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Гос |
| ом Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бе |
| де чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} О |
| где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја о |
| још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби |
| имо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу ил |
| лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је он |
| дне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, |
| S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} З |
| бмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то |
| белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном пл |
| ина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соври |
| мо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S |
| p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} |
| кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдари |
| су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом |
| ни?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, |
| тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} |
| {S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и доврш |
| мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати |
| ете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о н |
| S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим |
| пет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Се |
| нија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестр |
| би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" |
| не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прек |
| јајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — |
| Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше |
| о, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све |
| срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један мл |
| оспођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешт |
| коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене са |
| Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У први |
| ва.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна в |
| о их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се |
| а кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком при |
| дости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p |
| а је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, |
| оје су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо оста |
| епана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:< |
| , што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ! |
| х капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом |
| ља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нам |
| ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још н |
| склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>О |
| сти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро |
| е него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја н |
| S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана С |
| не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} |
| устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би |
| Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“< |
| ајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S |
| </p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се мо |
| м добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава |
| одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бит |
| турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.< |
| ворити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, |
| ли се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако с |
| е.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у |
| касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде |
| ну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је из |
| и: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он с |
| је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се в |
| ица — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова |
| а слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин |
| још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n=" |
| једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема |
| е и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Јед |
| Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам |
| у клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним ст |
| /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окре |
| да биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да и |
| ен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} |
| ишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш |
| >— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} |
| /p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те |
| — Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви мес |
| ог дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше |
| шан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од јед |
| } То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умед |
| А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затвор |
| и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан су |
| уо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не за |
| а маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у д |
| но.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме |
| p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се прет |
| од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путо |
| мео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, |
| и.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо зн |
| } Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — сам |
| образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија |
| чне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n=" |
| у, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За |
| ри, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет доба |
| емо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.< |
| ави па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, |
| е то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам с |
| де цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Ве |
| опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа |
| и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш мах |
| Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на |
| ича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и |
| моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка |
| а нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а за |
| “ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим |
| мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз |
| Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, |
| че из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи с |
| о суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} |
| {S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и |
| мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone |
| рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му |
| е опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља ус |
| , ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} |
| моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш ов |
| мо погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!. |
| вега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчеви |
| рачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа |
| . <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, |
| о, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам ле |
| то не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас ра |
| мпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према |
| } Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовира |
| једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S |
| њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више |
| коле продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом |
| се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да |
| и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми др |
| свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као д |
| ивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, |
| ом Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, как |
| мтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћ |
| алине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви |
| измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, покл |
| вим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовањ |
| вадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео по |
| е спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја |
| м да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се. |
| ао да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођ |
| ећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га ви |
| S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам |
| руг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи бил |
| могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто п |
| и, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} |
| сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву св |
| ј свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S |
| и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане. |
| b n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— |
| {S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone uni |
| е са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два |
| на“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо при |
| — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дак |
| е тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум |
| n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Е |
| пан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— |
| како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опа |
| даха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који |
| зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p |
| свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изг |
| на мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче |
| м јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као с |
| ијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И в |
| у те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па |
| е па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам |
| дговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрет |
| у пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише з |
| .{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На |
| и, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи |
| другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, г |
| видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у т |
| на ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели |
| Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна |
| ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и |
| ..{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — |
| једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хт |
| лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Ис |
| {S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела |
| то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} А |
| брад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Чес |
| ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, |
| S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек к |
| ешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јов |
| нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела |
| ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И он |
| и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих с |
| > <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и њ |
| , а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошл |
| } Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у |
| задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</ |
| о онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" |
| очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Док |
| н били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На |
| p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао! |
| </p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам то |
| ilestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана |
| в се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси н |
| и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p |
| рикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, к |
| замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да |
| у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Рок |
| више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} |
| ле је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на не |
| .{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи. |
| а видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа |
| ама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане |
| ђу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где удар |
| глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И |
| l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мен |
| ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{ |
| {S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох |
| ml:id="SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оно |
| l:id="SRP18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни д |
| xml:id="SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је |
| рода живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој весе |
| ром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други |
| лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Зго |
| <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" / |
| полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао |
| војила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пелади |
| кољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бе |
| ....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То ј |
| пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу |
| ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне су |
| х и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> |
| амо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса |
| једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гл |
| где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — в |
| шапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опе |
| ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сут |
| не шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не |
| {S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за |
| } Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} За |
| иснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и |
| дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговор |
| ка од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он |
| >А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако |
| ерујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији. |
| Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S |
| а, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>По |
| му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ов |
| .{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="2 |
| ко сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима |
| ао да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине |
| то те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али |
| аримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна че |
| о наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> о |
| :</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаб |
| , па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од |
| Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухв |
| ада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распу |
| погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па |
| кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом бех |
| јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Бе |
| јпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он р |
| и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио.. |
| , бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо ј |
| ја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топл |
| разу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} |
| Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође |
| шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapter" x |
| а видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се |
| ено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <p |
| зговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме по |
| <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p> |
| Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и п |
| , баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познаје |
| као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек ре |
| о се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену ру |
| али....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазв |
| Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни |
| у.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он |
| о живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен |
| Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му к |
| кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај |
| Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Па |
| и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали |
| е у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје бе |
| Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами |
| ваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, вел |
| , то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је |
| атно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} |
| S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Гру |
| јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до ј |
| ја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.< |
| ицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи ч |
| — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Ве |
| куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то |
| а, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа по |
| знато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> |
| год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је |
| } И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штог |
| ења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> |
| ег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут.... |
| ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, |
| рета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста |
| ило ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу. |
| твара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло |
| с је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна |
| та је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} К |
| шевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ј |
| ло се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чист |
| >— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прих |
| згледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <p |
| авимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рач |
| бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!. |
| то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> |
| јских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} |
| о се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу реп |
| Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на |
| ир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <mil |
| анској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале |
| ави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму |
| у.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и гов |
| адаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме |
| што се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од је |
| ише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{ |
| <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо. |
| де и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоки |
| у га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} |
| а. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, |
| ег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је ду |
| ољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, д |
| ор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко |
| тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене об |
| р се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их |
| овца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило |
| илом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред |
| жемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!... |
| } Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале њ |
| оделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци |
| аћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на |
| иђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта |
| ог језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу |
| а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео |
| {S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај... |
| нао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n=" |
| залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повр |
| драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер |
| да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што би |
| бија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} |
| у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне св |
| га пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече упр |
| азно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пре |
| ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на в |
| еше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Ст |
| леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај То |
| > <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} |
| се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовн |
| плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече: |
| слођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени нек |
| о је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> |
| а мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до |
| што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим |
| а сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога д |
| тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово ниј |
| капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S |
| окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, од |
| тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, оп |
| лики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај |
| је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{ |
| лечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дув |
| етни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком у |
| пи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а |
| тишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситн |
| ада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S |
| је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држа |
| то само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, |
| ас ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — про |
| мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, зб |
| ро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви вик |
| У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, |
| Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али |
| !{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па |
| о и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писа |
| леда право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право |
| мириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница неч |
| полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Ст |
| наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак сн |
| рине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{ |
| етроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да м |
| } Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта м |
| па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они |
| еш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањуј |
| ио у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турск |
| подине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газд |
| .{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} |
| м.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дош |
| — Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни т |
| ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} До |
| оћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, |
| тао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и д |
| ђа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једн |
| траховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу |
| ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелиц |
| ашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> |
| е од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није |
| ехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p> |
| помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} До |
| говор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, т |
| се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а |
| ју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих |
| цају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам св |
| у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да ј |
| екао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{ |
| изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољк |
| ачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за пом |
| ђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа |
| поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне н |
| и.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе н |
| али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, |
| {S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоск |
| ви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај |
| а Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, |
| ...{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} |
| зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ ј |
| а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од те |
| е чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од кап |
| о је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је т |
| ре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан |
| S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се да |
| ко исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Т |
| 7" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди |
| а Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и к |
| е једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не мо |
| вију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком м |
| ни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат |
| дине.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} |
| о душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземн |
| Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад т |
| се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се проб |
| лавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, |
| к да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама |
| из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели |
| е беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вереси |
| авра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет прим |
| .{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, |
| илије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих д |
| арице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</ |
| иноћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уо |
| p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је ска |
| ет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела |
| и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их подели |
| ао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, д |
| е препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, |
| био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево бе |
| аигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поно |
| шао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја |
| н од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} |
| ати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, |
| 139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује |
| каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у |
| ије баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао |
| ад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљ |
| оном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окрен |
| рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом ви |
| је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати |
| што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај н |
| легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</ |
| неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу |
| ћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и вели |
| и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики |
| у ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — |
| ило, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у поли |
| тија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче во |
| .{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} |
| н.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, р |
| умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на о |
| знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у сме |
| етима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ј |
| к и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руц |
| од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам с |
| — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бе |
| то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да |
| о, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја си |
| у.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одј |
| д, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек |
| У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> |
| видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког |
| RP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} |
| угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш |
| Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он ле |
| овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуриш |
| војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Нећ |
| буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и вес |
| , да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а |
| Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били |
| да <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S |
| едао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упита |
| ао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох |
| лете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, е |
| ижава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> |
| ретећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањал |
| {S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вра |
| и, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није в |
| се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p |
| а је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она |
| , а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољуб |
| о даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на |
| Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не |
| S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини |
| х сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски |
| проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и |
| колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио |
| </p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва пр |
| ичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни ч |
| ику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за |
| } Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи |
| шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и н |
| собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми ј |
| разила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ет |
| {S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим |
| мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче не |
| страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> рук |
| ма ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Ж |
| еленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, |
| Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p |
| ванчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми |
| амо здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом. |
| мо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дођ |
| као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним |
| која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је |
| на као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Мор |
| пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зн |
| подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох |
| расло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198 |
| не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе |
| ош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit |
| ника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене т |
| у послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рок |
| /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад он |
| алица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у трун |
| смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} |
| танка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Г |
| лицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quo |
| S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни |
| а наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, јо |
| а.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну |
| } На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златн |
| у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба |
| годари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми |
| то припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су гра |
| У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, к |
| } Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да |
| на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" / |
| СКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИ |
| се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући в |
| ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, |
| да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдар |
| /p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег |
| Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, |
| ..{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад |
| еном венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму |
| р пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкив |
| оле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме обл |
| /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли.. |
| поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S |
| а ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, |
| а је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам ј |
| Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| д својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p |
| о басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом |
| е као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом к |
| иста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника |
| } То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо. |
| што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Малом |
| а, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оста |
| ...{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јо |
| .{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна |
| кујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Пр |
| и пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све |
| се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дркт |
| п, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле |
| А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свем |
| ви што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што |
| његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако зв |
| ре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појав |
| мотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусрет |
| ња синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикота |
| ота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни уту |
| овиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам |
| .{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и ра |
| и, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> < |
| рава.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи н |
| уша <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишл |
| о....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула |
| Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва |
| ција једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо |
| ла <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је прија |
| ојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а су |
| илу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још |
| прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток |
| воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијант |
| , а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошал |
| та Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренск |
| е.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капе |
| аде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, је |
| .{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаб |
| nit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал г |
| ати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли |
| ену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши је |
| ела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> цр |
| {S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, д |
| екао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци |
| из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неопи |
| ...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема |
| и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, |
| а испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— |
| ивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој |
| те, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице |
| јачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С то |
| н се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{ |
| је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се |
| је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>Пос |
| ито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан про |
| ито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан про |
| тар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество |
| ти гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни вел |
| х био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> < |
| два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састај |
| и, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S |
| pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагач |
| S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да |
| ....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> |
| д кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће л |
| /p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{ |
| т била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <p |
| Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо |
| кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Ц |
| вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам зна |
| ли благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, |
| .{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави |
| мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже. |
| {S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хва |
| м.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да |
| просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру |
| а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} |
| а му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај |
| е удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негд |
| ри.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече о |
| беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме н |
| ше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де |
| и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра да |
| и.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, н |
| S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана |
| то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени |
| почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свес |
| та не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича |
| и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| ете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се |
| вари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мал |
| ви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још |
| е само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те с |
| мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрет |
| рестрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Ш |
| д очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени пр |
| драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што |
| ости.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се са |
| } Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb |
| шта друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно мо |
| рила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка ј |
| ти —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде |
| најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — |
| арица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, |
| ивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жи |
| lestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу зави |
| г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране рас |
| е само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, к |
| дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погл |
| за као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак |
| аћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— П |
| ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о је |
| мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Док |
| њу.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, |
| " /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, кап |
| "194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му |
| онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И |
| омислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, ш |
| га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да изв |
| мо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и ур |
| свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" |
| баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још н |
| и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газ |
| пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те |
| ћ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у |
| је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место |
| амена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља |
| поји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и по |
| } То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упи |
| тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он ниј |
| а, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S |
| ад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p> |
| етку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSecti |
| дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро |
| а, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSecti |
| но да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то |
| развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила. |
| Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне глас |
| линка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>О |
| нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе |
| рину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="6 |
| бало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали рани |
| ало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с јед |
| њости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефилова |
| у своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли с |
| } Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> |
| фу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на с |
| а ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, каж |
| "> <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало |
| епа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — |
| јем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> |
| збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{ |
| у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здр |
| дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она остав |
| у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благ |
| Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници. |
| } И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну.. |
| S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац чес |
| одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво. |
| едном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сес |
| н, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p |
| а Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале |
| шити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!... |
| добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили |
| убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљ |
| д није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече ле |
| } И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћ |
| , да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је па |
| па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — сам |
| milestone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{ |
| ав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни бил |
| рекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренут |
| е и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} |
| о у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних ра |
| одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила вазду |
| , да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија. |
| е први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом! |
| мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајде |
| .{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Л |
| итам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само с |
| румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће |
| је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем |
| S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро |
| стра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лиц |
| и је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је |
| .</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми |
| мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су |
| ам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S |
| } Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неко |
| алио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерн |
| и, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да |
| што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи ре |
| , па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог позна |
| запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капета |
| оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они |
| и очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хо |
| И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јут |
| су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалос |
| о што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са |
| о ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{ |
| уског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на п |
| ј</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч б |
| p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смеж |
| е о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим |
| одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста |
| ене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у |
| } Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згње |
| орене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и м |
| ка се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је ст |
| 217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам |
| коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман са |
| знали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нек |
| град.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са сво |
| умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} |
| аца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хлад |
| справи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} |
| на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије г |
| 8934_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у |
| брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше |
| едном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је |
| ећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилег |
| дам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис. |
| много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и |
| не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те |
| сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој |
| и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и |
| >— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову |
| боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене до |
| упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољуб |
| а да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми |
| киња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала |
| е то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облач |
| и Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Ов |
| ек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она |
| вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота |
| шеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима б |
| дели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чуди |
| онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до н |
| -бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао |
| авиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да |
| а госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као с |
| n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука. |
| одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!.. |
| био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} |
| и и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих |
| опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и |
| преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствар |
| ака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђ |
| а се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управит |
| <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се |
| а донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Пог |
| ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и |
| ати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А |
| ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи шт |
| што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам л |
| ислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула |
| у, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је |
| прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, |
| /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати с |
| казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, |
| павала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула нек |
| разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више |
| .{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете. |
| — Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи |
| пила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни п |
| орекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски |
| па.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> |
| погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....< |
| уши Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио |
| пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> |
| S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам |
| до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је |
| е држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а к |
| и тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{ |
| куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, |
| е затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, се |
| — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја п |
| то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст н |
| цу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе |
| тио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те са |
| поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан |
| о га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, п |
| дна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, |
| ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја г |
| кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, |
| Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да |
| ћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И мо |
| је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли о |
| S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри. |
| !...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више н |
| шена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а прек |
| S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо |
| а тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усиј |
| у осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто |
| да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам т |
| суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пус |
| ни ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао. |
| ена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан... |
| рад? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој |
| ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја |
| урски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадес |
| <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро |
| м:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </ |
| ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као |
| > <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се у |
| Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим г |
| ох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам |
| ох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити |
| некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну! |
| на неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некака |
| </p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, |
| баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и |
| S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста |
| ни тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} |
| ору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми б |
| е, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да с |
| {S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко |
| жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да |
| било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, |
| епан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не |
| ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо |
| це.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили |
| и Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за |
| ашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек |
| ведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године про |
| <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му ј |
| коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је |
| Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} |
| одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек реч |
| у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А |
| {S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им |
| или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, |
| ће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији бра |
| имом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и |
| о.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, |
| ви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, ника |
| одине, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милу |
| , да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само |
| је пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци |
| док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> < |
| а срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из ку |
| > <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} |
| таш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном д |
| — Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се |
| увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смеш |
| сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она н |
| бре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај |
| шеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} |
| воје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде |
| ака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, о |
| S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га |
| о Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова |
| су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{ |
| нути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је н |
| ор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крма |
| ој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко |
| да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме оп |
| иђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љуб |
| ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSect |
| еде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нар |
| тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунан |
| {S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по ма |
| а се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је |
| стано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго до |
| ок ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
| {S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, |
| дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је о |
| е виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Д |
| човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој |
| ога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Разм |
| ш озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома н |
| .{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} |
| дстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, ре |
| по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно са |
| /p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном в |
| е што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то ни |
| одно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послуша |
| трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме п |
| ?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега од |
| и могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није |
| кора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо |
| топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n |
| мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> < |
| е оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком с |
| им наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник |
| , тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад с |
| ражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељ |
| мо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао |
| рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бо |
| је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S |
| рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још и |
| ве да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окре |
| Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао. |
| ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде |
| } Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, |
| бличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, |
| рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S |
| те ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — про |
| стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Ал |
| ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака |
| зио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе |
| ашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање н |
| о лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана л |
| а скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама |
| или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да с |
| ножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у с |
| чко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбарда |
| е људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко реч |
| бри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само к |
| у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао с |
| } Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S |
| /p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Тр |
| Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone un |
| о јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака |
| беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p |
| лим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву ш |
| tle> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине |
| овори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{ |
| е погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо |
| к, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосн |
| ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, |
| нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, |
| рај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао б |
| је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио лед |
| отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— К |
| >— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пи |
| право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ниш |
| ен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да |
| ћ нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се |
| у кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе |
| кон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај |
| и мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141 |
| ог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере |
| .{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топо |
| олу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних |
| и да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> |
| д ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{ |
| испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барика |
| р поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријате |
| /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" |
| ом пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у цр |
| а нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном |
| ле....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} |
| Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} |
| Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, ка |
| .{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из |
| ут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоћ |
| али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих |
| Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упо |
| довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести |
| .“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S |
| твореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је |
| ad> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није но |
| мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим |
| одаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити прав |
| ији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимнази |
| ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места о |
| елика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој |
| а Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог пит |
| трнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одве |
| т?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мен |
| доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit= |
| је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одгово |
| усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби |
| “</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му ми |
| ио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ ск |
| аје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљн |
| p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ћ |
| ве и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуч |
| зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човек |
| > Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том из |
| о....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја |
| е мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} |
| да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљ |
| аватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмеје |
| ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо с |
| им смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} |
| посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ |
| и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је ч |
| а пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., г |
| } Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да |
| "197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја |
| p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapt |
| Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} |
| ђи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> |
| n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти ј |
| који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не |
| Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахно |
| откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и |
| n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је |
| октор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се |
| осла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да |
| лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш? |
| >— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Докт |
| дох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јел |
| ова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа пот |
| Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос |
| скра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ј |
| ди шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви |
| а три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам |
| јана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} |
| је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{ |
| слао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{ |
| вала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то |
| о ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!... |
| а 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив |
| у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и п |
| име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго |
| крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, |
| сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило! |
| е беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нек |
| де.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из оч |
| ли су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили |
| гао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји |
| вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други |
| лаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за ш |
| ша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— |
| уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнае |
| {S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину бо |
| зда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као м |
| је огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.< |
| почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, л |
| еле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, мо |
| <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насл |
| о, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А |
| у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да с |
| зи ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} До |
| десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Док |
| > <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претреси |
| некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крв |
| и тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} В |
| у од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У |
| едравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шу |
| обном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ |
| “ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао |
| И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким с |
| ако нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхун |
| еним уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво |
| прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ће |
| Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чек |
| то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си |
| не.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петро |
| мачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Мн |
| ма из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Б |
| ој женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{ |
| пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, |
| /p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да |
| ђе зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас |
| би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зво |
| ричајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, п |
| ио он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме |
| а сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми с |
| ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек |
| се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим је |
| Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најте |
| аш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми |
| .{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату |
| е опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се ост |
| вога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
| на, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше |
| дмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{ |
| бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небес |
| ецу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене |
| е зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он |
| ему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан |
| notes"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </ |
| м, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не во |
| , јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код |
| ту природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је на |
| а.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је |
| о, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се нап |
| тири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошу |
| зеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесо |
| вога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да |
| за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како |
| it="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина ч |
| но, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то неш |
| у.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: |
| онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озг |
| — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђа |
| а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је |
| ки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, |
| што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном |
| оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљн |
| {S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> < |
| во, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово |
| ц, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је мно |
| њу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост |
| д Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових гр |
| радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трај |
| о писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље |
| оност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је |
| ну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено.. |
| ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p |
| даци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају |
| ном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста |
| .{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њи |
| ли је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и |
| је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове р |
| еког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на |
| ног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покриве |
| аници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по ово |
| {S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n |
| p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**< |
| То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,< |
| {S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} |
| ване за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} |
| .{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује |
| д... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n= |
| се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она |
| <pb n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сах |
| а смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и |
| уга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то |
| вим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса... |
| estone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан |
| своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друг |
| долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Он |
| га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одгово |
| сину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| то је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S |
| изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први из |
| д она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Ист |
| а после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то |
| им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кућ |
| у ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>В |
| ева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели В |
| ој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће |
| задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>У |
| <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразгове |
| и треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div ty |
| нда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као |
| о на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> |
| није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit= |
| а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њ |
| е, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} |
| мче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека |
| у се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје |
| сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, п |
| гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То |
| } Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <q |
| измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се |
| ала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p |
| од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, |
| црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSecti |
| с засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред А |
| стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац исп |
| нда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Р |
| даћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гос |
| <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде. |
| есите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: |
| му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примит |
| оришта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор б |
| а у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини |
| лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{ |
| проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се |
| видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај оста |
| ечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у |
| S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах га |
| ав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" |
| налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о |
| р.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мра |
| донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, |
| мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се на |
| > <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а пот |
| и слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, |
| ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је |
| а вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо ниса |
| прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли т |
| вега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити б |
| у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али |
| зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други |
| <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n |
| воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа |
| ети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче пр |
| и; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{ |
| е ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам |
| еђиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окрета |
| ше него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако ис |
| да Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конак |
| > наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био распо |
| бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ва |
| t="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовиј |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили |
| петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба |
| {S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Заста |
| а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је |
| свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит |
| свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит |
| у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита |
| ити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита |
| b n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом |
| ор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно |
| ет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у мој |
| из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с вод |
| кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој ча |
| мени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили |
| оветним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пу |
| рекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од |
| и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} |
| и, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, |
| ј живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем |
| ик, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{ |
| S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати. |
| овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост ис |
| е било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздрави |
| и.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изра |
| ом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко који |
| Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" |
| донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звец |
| ње.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је л |
| ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни ре |
| алактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемирават |
| ила наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдар |
| и г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као |
| тева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.< |
| е су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде |
| сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него де |
| > <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S |
| ај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је |
| срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој |
| дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најг |
| али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са |
| но пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а о |
| омио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И |
| ким кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи |
| има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава |
| модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у |
| ње на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не |
| {S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао к |
| сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој |
| нда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи. |
| газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, |
| астаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</ |
| ја.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него |
| е допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли с |
| га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чк |
| ,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то |
| не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онак |
| И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, за |
| е од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и |
| заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица |
| иш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику |
| е вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</ |
| и вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рок |
| ћи.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на |
| ндур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ни |
| до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита |
| велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Да |
| су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци к |
| мо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви ис |
| ушману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан М |
| амо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{ |
| да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су |
| Section" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочит |
| онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кол |
| шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако од |
| пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што н |
| } И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очу |
| } Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је |
| м изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако д |
| хата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које |
| та је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око св |
| та је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за |
| на доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — |
| , да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно ку |
| се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ |
| дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је ду |
| и.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија |
| мех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} См |
| није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готов |
| било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје н |
| а.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S |
| , зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} |
| рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозн |
| то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и ве |
| нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут |
| Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и г |
| .{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам см |
| ласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <p |
| д десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone |
| ом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, ист |
| га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је |
| стра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — |
| ошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који |
| и ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си |
| } Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш р |
| , како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узунов |
| да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Богов |
| усте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, |
| адиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пр |
| на о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и о |
| >Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име нез |
| се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он бе |
| апроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} |
| !{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то пости |
| b n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су д |
| кутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На |
| Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет |
| љу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога вес |
| да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| у га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јед |
| , кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — |
| адовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То ј |
| {S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло |
| ле се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно |
| било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну прест |
| а он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После ј |
| ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи ост |
| диш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, |
| Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешк |
| , био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово с |
| е ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане |
| а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за о |
| тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је |
| а свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирн |
| а умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{ |
| е испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплак |
| уно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} По |
| ле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>К |
| тану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и |
| {S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, |
| } Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте. |
| ма, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошт |
| а капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака |
| ависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осн |
| ве оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чич |
| о.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам да |
| зашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломаци |
| читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, |
| огледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта он |
| на.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат |
| Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту дес |
| светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад са |
| вануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из |
| иста и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној |
| </p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучен |
| е борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду ни |
| пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отво |
| та: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање |
| а узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласи |
| а.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нам |
| бало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име ром |
| а ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи |
| лике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омр |
| ам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека |
| рљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, п |
| о беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; ал |
| дох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{ |
| Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне м |
| еби повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није кази |
| „Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица |
| убовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљ |
| све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Ми |
| вати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представ |
| се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећ |
| /p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а |
| Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у к |
| Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S |
| ица, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо вер |
| а туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а о |
| ељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не |
| и до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило |
| пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учин |
| > <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је он |
| земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Р |
| однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнет |
| <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, ш |
| ке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се доб |
| до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се же |
| ио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ј |
| ва, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је триде |
| а, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То |
| у неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{ |
| погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шт |
| ћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочил |
| ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n |
| ј дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, је |
| на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо |
| свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос |
| 5" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> |
| ику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја |
| виђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Ж |
| {S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{ |
| , срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> < |
| ?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћу |
| писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је |
| .</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но о |
| он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света... |
| нути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <p |
| p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да |
| n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси |
| анове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драг |
| ом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у |
| ђа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и зад |
| су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, ј |
| по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S |
| ва; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, |
| је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. |
| њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се там |
| и га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне |
| {S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „о |
| цу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што на |
| ма мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, |
| —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља |
| небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се уби |
| упног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме |
| pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, к |
| , да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S |
| с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То б |
| ак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око |
| у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} О |
| ацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше |
| ође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео |
| хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с |
| — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шт |
| ..{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мај |
| опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и о |
| тнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину |
| а их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину к |
| е.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њи |
| улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} |
| адашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За ч |
| што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се |
| за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се ве |
| У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} |
| о и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Ше |
| да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промиц |
| да су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мај |
| ње, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер до |
| тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом |
| .{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!.. |
| оћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и тре |
| .</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој бра |
| {S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скрен |
| се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, ње |
| ину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце к |
| зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, |
| S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и о |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> |
| и је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане |
| а њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... оно |
| је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је |
| <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти |
| Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре к |
| им обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p |
| м лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак х |
| барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="18 |
| — Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док |
| планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као |
| </p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и ку |
| кој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубо |
| од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих о |
| .{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра да |
| ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</ |
| пе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубо |
| b n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте |
| баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова |
| ла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S |
| смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови р |
| мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их т |
| ског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадов |
| мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидо |
| да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни |
| је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајн |
| а....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац |
| чке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристан |
| стављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па није |
| то је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="c |
| е.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле |
| амо ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" |
| нци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један н |
| е пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} |
| ао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших |
| и махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опе |
| јка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладији |
| у.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честит |
| т паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве |
| не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је во |
| била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S |
| не узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p |
| нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и уб |
| ебески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша |
| Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној |
| је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је с |
| чанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> < |
| и веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, |
| ад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражар |
| b n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} |
| а једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне х |
| <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег га |
| м венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „ |
| не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак |
| невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Г |
| ани, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна гото |
| ој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{ |
| О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на |
| <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> |
| и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусрет |
| лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покр |
| чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд с |
| ораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајк |
| а чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће |
| </p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи |
| ака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{ |
| > <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођос |
| — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка |
| у преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од јед |
| удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он о |
| {S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био |
| ита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати |
| главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава |
| ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S |
| а му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А |
| ери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки |
| естано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио с |
| ..{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну! |
| се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још |
| баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја |
| ишта род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, |
| решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и ник |
| есењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да с |
| не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене ско |
| ања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе |
| руге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лес |
| и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола |
| чнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу |
| све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Дв |
| а узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог ж |
| се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се о |
| lestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Пре |
| иванчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p |
| ком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} |
| ле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно шт |
| седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају |
| о у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је прост |
| ске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су |
| а сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није |
| {S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дар |
| тали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбље |
| заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он к |
| аши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа |
| Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што |
| шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј с |
| овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита |
| е у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, вид |
| на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном ру |
| о, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па н |
| над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамот |
| ве.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада |
| е грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се бл |
| на, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устез |
| о’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља. |
| д саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од сам |
| приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала |
| о, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све |
| х кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на ве |
| т, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умеш |
| ни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мал |
| о једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> уп |
| {S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост под |
| head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка |
| орате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак ј |
| ..{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n= |
| е светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред |
| ко, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је |
| мили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с |
| ио блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече |
| ва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној стариц |
| боре с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Ј |
| нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја |
| угови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особ |
| ане.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с друг |
| некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео п |
| ст.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Мој |
| осто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учи |
| ворови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају по |
| ста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило |
| вим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, п |
| аздарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Кр |
| {S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И |
| троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су |
| андур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кул |
| b n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадн |
| Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомче |
| и.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав п |
| су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.< |
| milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насип |
| </p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ак |
| ад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Остав |
| днем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто |
| коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; |
| ет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Сл |
| > стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазил |
| м.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубо |
| За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су |
| сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од |
| и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак |
| било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифиге |
| еразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легне |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је |
| ну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један гос |
| За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у м |
| јлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак зад |
| очељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прил |
| це.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду |
| дно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S |
| и ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши |
| тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их о |
| ипадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе |
| ом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучно |
| Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју |
| м прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како ва |
| " /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему |
| ма другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена ј |
| о ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес о |
| дрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Д |
| ао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не |
| ете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} А |
| човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, б |
| о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да |
| и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо |
| , он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете та |
| .{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте с |
| о значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса т |
| ућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{ |
| колико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених |
| ...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива иско |
| размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да с |
| сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S |
| е мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до прек |
| ој утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пру |
| а седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси забор |
| равцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страш |
| еш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто |
| а им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек р |
| ена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле ре |
| ection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S |
| А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто |
| ла....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоћ |
| {S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто не |
| ајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Поз |
| моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.< |
| непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p |
| доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бо |
| е.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, н |
| им ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одј |
| pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кул |
| душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S |
| зом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> ста |
| {S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, |
| је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она |
| мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p |
| а, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Ка |
| /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим п |
| у још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} |
| гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <mile |
| ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он п |
| о ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није |
| ....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми једа |
| та, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стан |
| леда преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је |
| и су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали |
| остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, |
| теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, |
| руг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му |
| нда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух глав |
| Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...< |
| ла — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} |
| мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И |
| сред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађе |
| уди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти |
| дити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда М |
| у се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} О |
| А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео |
| за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу |
| а да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека п |
| че, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница |
| <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако |
| љеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе... |
| летим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио |
| у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да г |
| ам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарач |
| брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто пи |
| лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То |
| застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда неш |
| отово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се. |
| па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је о |
| и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} |
| ни могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
| !{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</ |
| ајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} |
| ао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах |
| Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у ч |
| нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, вис |
| чу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као д |
| то мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо |
| ла сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали... |
| /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра р |
| не да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога |
| баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова < |
| вих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не п |
| ја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — |
| n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} |
| лост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у |
| био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он |
| овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене |
| S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стиг |
| .{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздр |
| {S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима он |
| ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба! |
| Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од |
| а.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје пр |
| те мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клек |
| Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота с |
| S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се т |
| , ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Сав |
| аустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула |
| оме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст |
| чна брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то прист |
| {S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може |
| S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се ј |
| Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?.. |
| и то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глав |
| план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ћ |
| до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није < |
| новачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблес |
| суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекањ |
| моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да поле |
| ла упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Н |
| После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће пра |
| себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до |
| несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{ |
| е био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није |
| ећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Ст |
| са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} |
| ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће |
| а латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме те |
| они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разу |
| н и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд |
| Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам мог |
| јају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — |
| зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој д |
| е!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало п |
| !...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И м |
| lestone unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд! |
| д сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко |
| далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <qu |
| ље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Д |
| и: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од к |
| , газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико |
| ина.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле так |
| ку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: |
| како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде |
| Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са м |
| и, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Вељ |
| скупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у ко |
| би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Св |
| !...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили. |
| е упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја |
| и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мају |
| Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не ја |
| сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одла |
| p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4 |
| , кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли ткани |
| дем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу |
| је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша |
| ...{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у ва |
| те својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ј |
| и је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Ис |
| " /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не зн |
| на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадн |
| а?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ће |
| оле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе |
| .</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Мал |
| демо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим |
| ан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатељ |
| има.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат |
| танем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, |
| е и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стр |
| ило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад с |
| е радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете м |
| /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетано |
| а.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрак |
| а проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам |
| лужила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по |
| као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу н |
| ћи Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет |
| па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад ј |
| >— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубо |
| Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" |
| баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред |
| ожанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И |
| то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, кој |
| идржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болес |
| <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метну |
| вче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S |
| у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се н |
| За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакар |
| у Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравит |
| о искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, |
| окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} |
| А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с |
| Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде |
| рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, |
| ало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мал |
| је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога м |
| на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погл |
| окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Сте |
| јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n |
| ="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су |
| Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мат |
| цнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, |
| је према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она |
| сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче са |
| извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио |
| ш.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— |
| им оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад |
| ри није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, |
| е Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну. |
| нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју деб |
| лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то |
| t="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега пре |
| очкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране у |
| еним клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На |
| Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с |
| тарац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{ |
| обро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва че |
| и од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{ |
| е:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!.. |
| , да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; |
| : „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив пог |
| ј што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по т |
| у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} |
| ка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S |
| ...{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њем |
| главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — кол |
| ам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима м |
| — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се |
| на звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцка |
| мећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно |
| .</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ |
| м просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године |
| Section" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, д |
| дмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом |
| што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој |
| а си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекн |
| ка ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да о |
| па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Тур |
| p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, |
| ок ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и ник |
| , како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Је |
| S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} |
| е од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствар |
| хвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. |
| срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection |
| тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, |
| ознат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?... |
| на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ва |
| измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђ |
| нама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, С |
| м то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад с |
| непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> |
| .</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Ше |
| тепан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље га |
| с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово гово |
| се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовиј |
| а међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам мог |
| живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах с |
| зраз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> |
| и.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестр |
| спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли ви |
| рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је х |
| наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево |
| е од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста п |
| и да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је ве |
| а врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским пон |
| /p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па |
| ђа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако с |
| Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах вр |
| сте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за уз |
| нас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69 |
| дило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим |
| верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како |
| им.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Сте |
| и ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било |
| ...{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао |
| овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љу |
| 48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврин |
| } Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио з |
| } На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у |
| ш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да |
| алачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} П |
| <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа с |
| нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са сво |
| , куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад ни |
| е заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, |
| који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш |
| ке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} П |
| ило мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} |
| чићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</ |
| хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Г |
| тра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили |
| а.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје др |
| ки нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет |
| ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевер |
| утра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} |
| ног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут уз |
| нац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих! |
| нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он ч |
| са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{ |
| </p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Со |
| од, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слу |
| ди....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Беогр |
| се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћински |
| } Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S |
| синче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми |
| ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро |
| гове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу |
| еђу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек |
| преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: |
| туденче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.< |
| збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би |
| ге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја д |
| p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! преви |
| ан мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја ни |
| са се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити. |
| ити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаг |
| Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој |
| би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="sub |
| иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, ка |
| ртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љ |
| у из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотр |
| е хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а |
| задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затез |
| би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме ј |
| буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка. |
| који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој |
| м анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осе |
| .{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети |
| ко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми |
| сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више |
| е, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и |
| , па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То |
| ти шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрес |
| лети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враж |
| </p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Ст |
| ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и п |
| ство низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} П |
| плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што р |
| ва ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну |
| еђе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном |
| и.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је |
| у пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже |
| својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега |
| еља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су |
| ен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кр |
| о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци |
| Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, |
| еда.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброт |
| им великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се пи |
| ању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било п |
| S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени леп |
| мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> нап |
| зјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у |
| е мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао б |
| S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела н |
| S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом |
| војче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу |
| јче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само |
| ом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екс |
| опаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама вр |
| казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко че |
| се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јут |
| поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице |
| <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан |
| ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је |
| а је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко ње |
| га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми |
| ла је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од |
| } Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је ум |
| } Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шт |
| аоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад |
| о моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ев |
| гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше при |
| покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплаши |
| јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надим |
| љским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми |
| потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад си |
| сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће |
| огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница |
| S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио |
| ли пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио |
| .{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— |
| нате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде |
| ре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ ш |
| ола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> < |
| ати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>О |
| о би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S |
| ешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна! |
| ан буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко з |
| па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од рад |
| елети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p |
| срећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, |
| м нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не зн |
| побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <m |
| <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо |
| S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми |
| епрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друг |
| се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} За |
| гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, сина |
| ецу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S |
| екао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева ди |
| не од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је |
| ише сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко |
| та је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јо |
| Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је |
| ебу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу |
| што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се |
| она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госп |
| шли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на до |
| } Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једн |
| сава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној стар |
| 16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави св |
| ва нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, госпо |
| својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путов |
| асе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S |
| их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p |
| је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме о |
| си ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужи |
| ло, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја |
| прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми с |
| о што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир пр |
| :</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим |
| ке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен. |
| n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о |
| } Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њен |
| <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме. |
| ђе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама |
| нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам |
| S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале |
| арога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног. |
| да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме о |
| пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, ко |
| ознадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радос |
| {S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видет |
| S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пр |
| очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам сам |
| ао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у о |
| неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме |
| за и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и |
| гло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да уз |
| о вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег дру |
| <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лу |
| поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше |
| lestone unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} |
| оповске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....< |
| мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зн |
| ичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час |
| очети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно |
| ...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој |
| уди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по с |
| Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јав |
| и и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, д |
| — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи |
| кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> П |
| чи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени прест |
| ка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осет |
| е прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу |
| бра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, |
| у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> |
| ти!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} |
| оћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде |
| ха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји с |
| у пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S |
| е?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>П |
| и вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Не |
| вога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ва |
| ам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђ |
| би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, до |
| .</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој |
| , ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још |
| би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помисли |
| одне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до В |
| има.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо с |
| и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је прек |
| личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем |
| оно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовим |
| ка он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске ле |
| је.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прела |
| чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо |
| еднем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избиш |
| адоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени п |
| дном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз об |
| мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, св |
| да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Беогр |
| о опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, |
| , да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> |
| сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По |
| ога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, |
| притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји |
| их није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад н |
| едило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра |
| снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</ |
| да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Ка |
| згледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бан |
| , у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{ |
| <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.< |
| жица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу св |
| е и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: |
| дскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није мог |
| ли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Њего |
| е већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета |
| нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни т |
| дина, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="sub |
| велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва злата |
| >Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњи |
| , рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике.... |
| ито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч.. |
| и шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан |
| туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S |
| ...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете |
| да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то |
| .{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да од |
| су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница |
| е, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јадног |
| нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета н |
| курзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наука |
| ано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три годин |
| еда.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> |
| у главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда |
| о рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и |
| у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није |
| а се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној свој |
| раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих бал |
| осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} |
| асило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, је |
| пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго |
| е то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила |
| <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чу |
| јем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда |
| ао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронаш |
| Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он |
| е уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добр |
| био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, |
| агочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће пис |
| дравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ве поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p> |
| ња, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски пров |
| иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждај |
| трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане рук |
| да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{ |
| } Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да |
| бро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претр |
| о.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дуб |
| мојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера |
| во сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно. |
| добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Ш |
| да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли: |
| уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихо |
| {S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао. |
| мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он |
| ет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Х |
| S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: |
| То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари п |
| вори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу |
| p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу |
| штења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке т |
| ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, |
| чи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но шт |
| ричинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја |
| ан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити |
| о дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није |
| зу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово в |
| у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да о |
| вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле |
| {S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде |
| дном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погл |
| учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— |
| , је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тр |
| ао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две |
| ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор |
| ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, |
| није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчи |
| , Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који |
| крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степа |
| Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина |
| Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега |
| икога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, н |
| ад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, о |
| } Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу л |
| дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је д |
| мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, |
| ом воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</ |
| .</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех пис |
| не — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с пла |
| лим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра |
| та мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си т |
| рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} |
| скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци ви |
| у школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближа |
| Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо |
| ио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му |
| сет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао |
| не.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема ка |
| их очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојим |
| е наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упи |
| за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за тв |
| ан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на је |
| ичали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастир |
| ао шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да м |
| о браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p |
| сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да |
| боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опе |
| иновац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крва |
| <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је д |
| оре ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми |
| само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џ |
| емерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам т |
| вало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет пре |
| ју и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.< |
| не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општи |
| пчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио ц |
| жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p |
| сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо а |
| нда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту |
| пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Ал |
| пред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> |
| кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и |
| .</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> < |
| ди: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах |
| д ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си м |
| > <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <p |
| Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S |
| кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не зн |
| а им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и |
| већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива |
| е поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капет |
| своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на |
| S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа |
| ам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стран |
| па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а |
| ви су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, |
| — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе в |
| већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и по |
| тина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда |
| стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгле |
| ам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да з |
| на статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> |
| рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да |
| други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се |
| кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и |
| Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео на |
| "185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, |
| </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској |
| е у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{ |
| образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му |
| ату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али |
| еним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио |
| ређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, |
| b n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта |
| евао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S |
| а? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господин |
| д сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми |
| {S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, |
| намо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашл |
| здравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ |
| их на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мал |
| о су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и М |
| мо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата ста |
| .{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>С |
| може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља в |
| димо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми им |
| е прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страш |
| кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да |
| атије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин |
| е стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста... |
| } Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има |
| ву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде |
| јска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим ку |
| испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разгов |
| исто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно оп |
| и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S |
| не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један |
| <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, види |
| њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче. |
| ни:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута |
| нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити к |
| кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу... |
| ло, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај |
| трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} М |
| лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска сли |
| и ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо |
| , онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и |
| за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како |
| о — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја нема |
| {S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у |
| заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава! |
| рослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p |
| далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да |
| оћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и т |
| долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли |
| ј је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="2 |
| ри године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, |
| а ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се |
| ри главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се м |
| о.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по со |
| а сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је сед |
| ad> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сест |
| ритет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепи |
| Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип ок |
| алост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она с |
| ак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је |
| {S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешт |
| p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла |
| ају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко со |
| S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" |
| ече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пи |
| авде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пре |
| ?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из |
| свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда |
| <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затече |
| а буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <h |
| ора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само |
| p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кућ |
| ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година! |
| р ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Ра |
| пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру |
| Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, |
| о?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он |
| , ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се п |
| штате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{ |
| јатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не |
| се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у |
| о притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{ |
| другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало до |
| одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви м |
| .{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S |
| и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже |
| гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" / |
| дница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} |
| ост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија тре |
| о укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} |
| {S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдск |
| к, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" / |
| S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Ка |
| Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гле |
| н је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са ј |
| ј одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на |
| о, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на |
| хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. ка |
| тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А мног |
| у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даљ |
| је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да с |
| ... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилуј |
| јка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза |
| !“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини м |
| ађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од |
| ма дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором. |
| а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сун |
| м већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпр |
| у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим |
| — Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n= |
| дан размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку про |
| И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само пог |
| неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — |
| ...{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, |
| <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца |
| век опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да |
| ити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Он |
| ва — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи |
| пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице из |
| поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Уз |
| Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо св |
| нара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, м |
| а ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један т |
| су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њи |
| в дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, под |
| а и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пр |
| ео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је |
| од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је |
| а ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, |
| ne unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, см |
| а преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет |
| , напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов |
| t="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} |
| е иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капета |
| ст.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито ј |
| S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абе |
| м: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шт |
| прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, р |
| ето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а л |
| у.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео |
| ном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа |
| ара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица |
| анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш. |
| ај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Ми |
| ра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваз |
| гу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те |
| се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци свет |
| </p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSe |
| S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ру |
| д воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом св |
| ав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И н |
| </p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја са |
| рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан глас |
| Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он |
| 1" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о добр |
| о расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчи |
| unit="subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, |
| unit="subSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је |
| славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, а |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} |
| е страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Сте |
| ној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узб |
| ма и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је не |
| уло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> зауст |
| број госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жа |
| ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред каса |
| и....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро |
| по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закут |
| ...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењ |
| тлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S |
| итати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} |
| ако некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он |
| е.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а т |
| е....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Д |
| Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се |
| у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те |
| , јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој |
| <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> |
| S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова п |
| n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију в |
| е, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, прост |
| јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим тур |
| ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то |
| најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} М |
| чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек она |
| лим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога |
| дарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављ |
| нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је |
| <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да |
| , — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш весел |
| S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао |
| сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба |
| знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћ |
| у сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека |
| але ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је си |
| ако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само д |
| о, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S |
| а и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>П |
| е на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра |
| су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто |
| кси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S |
| {S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191 |
| .{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да с |
| {S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако н |
| леду беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> < |
| речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводн |
| ко ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни на |
| оћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам |
| другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровал |
| наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри љ |
| S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опрос |
| Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из |
| ака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко с |
| се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, ов |
| е погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, |
| ју.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више |
| ати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, кој |
| а света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе пр |
| ко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима |
| ајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо |
| Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше ку |
| чи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мог |
| Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У |
| витељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандар |
| аспитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, п |
| с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Од |
| тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њ |
| S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пуст |
| .... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда од |
| за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бог |
| ији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш у |
| лски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, ш |
| ни сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а м |
| важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобо |
| а буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутње |
| а јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb |
| о шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у н |
| ом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? |
| то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао |
| оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а |
| итати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три мин |
| мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер.. |
| Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропус |
| али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, поче |
| тети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча |
| творим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quot |
| нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако |
| Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} |
| а у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан |
| ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту на |
| о.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од је |
| умругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} |
| p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме |
| окрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и о |
| еља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Си |
| орика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једв |
| и код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <p |
| рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је им |
| ло?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако ј |
| Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, |
| хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене. |
| ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених |
| .{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дуб |
| и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми реч |
| ло.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, |
| вно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ рук |
| збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} |
| уги су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео ј |
| јмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје |
| есет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ла |
| а беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, д |
| ем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се т |
| кочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, |
| е палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема н |
| ом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео |
| снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајт |
| ике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушен |
| Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрм |
| рзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се б |
| по зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n |
| ...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су |
| н оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су |
| о усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су |
| дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p> |
| вати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{ |
| што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити. |
| што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде |
| да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То м |
| њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} |
| о, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> |
| кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог за |
| овина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање |
| ави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, |
| рхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику |
| њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме о |
| да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по к |
| е лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том |
| ..{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама до |
| ду твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза |
| се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грб |
| ја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само |
| њених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела |
| а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се ова |
| окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово |
| олики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} |
| ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше |
| да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94 |
| , те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Ис |
| {S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} |
| е пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале је |
| е виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" |
| а је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од ње |
| едају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина чов |
| .{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене |
| је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у р |
| кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, син |
| да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад нас |
| ко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p |
| а ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад |
| ија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и з |
| погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако |
| о вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до н |
| е. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не мож |
| з облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако и |
| ила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор |
| И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њ |
| p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не |
| Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам пр |
| срећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокол |
| мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: |
| му здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам |
| а јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, |
| о ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} О |
| пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда |
| е и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, извр |
| на.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрад |
| ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он |
| си јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он |
| ану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаил |
| ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима |
| че дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је д |
| њу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе |
| она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропушта |
| <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растан |
| се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем |
| је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља |
| мо запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко дев |
| ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} |
| е и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем тр |
| цо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Бос |
| it="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други |
| ам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо |
| атима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} |
| it="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет |
| estone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, |
| је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и д |
| ош сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја |
| p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче прео |
| у....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто за |
| 123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У |
| е груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" |
| и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да |
| <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца |
| {S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса |
| нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ћ |
| Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправд |
| он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се св |
| , зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут |
| аница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо! |
| — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају |
| још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како изва |
| а....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</ |
| залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли |
| чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} |
| се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће о |
| } Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степениц |
| шла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — |
| хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — оп |
| ија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија |
| ибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Плат |
| сто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица |
| до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да и |
| S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта |
| е: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудно |
| м га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, кој |
| ељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак. |
| то с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Они |
| .{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!... |
| у шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Бо |
| о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући |
| {S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... |
| газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновник |
| и — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале |
| ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, б |
| м и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: им |
| ове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах друг |
| и, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упут |
| S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није |
| .{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мо |
| ога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S |
| {S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари о |
| ији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана ск |
| уде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда |
| пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати |
| Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше |
| свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји |
| саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам |
| велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет повед |
| јка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика |
| амо га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си |
| е заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све |
| <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па и |
| разио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни ка |
| ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, |
| урској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је |
| ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели оз |
| и и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притишт |
| е с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећ |
| али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће |
| к.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је |
| слати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском је |
| , ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чуд |
| шију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, ман |
| и је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај ј |
| {S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... |
| м видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отр |
| ки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, сп |
| али микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењ |
| ару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с |
| век убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit |
| > <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се |
| та је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је |
| n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу с |
| Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући мно |
| сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и вес |
| е нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је |
| ених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпоч |
| нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S |
| у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пуст |
| ubSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће мо |
| каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост |
| и Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p |
| {S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао п |
| — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање |
| исто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се јед |
| ам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о |
| p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S |
| е осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Ис |
| рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа он |
| мео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{ |
| ам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} |
| то је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</ |
| д сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте |
| ="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дозна |
| > <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо |
| олест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, |
| вених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кут |
| хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој вик |
| једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S |
| а, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог свак |
| Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости |
| шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Н |
| тоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхов |
| а, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле позд |
| ан горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових ледени |
| шила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажниј |
| ко хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети неср |
| видљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечист |
| рмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и |
| сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{ |
| рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као ша |
| је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни |
| звеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не до |
| ранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камели |
| сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнак |
| ој Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен |
| Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је |
| је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; ње |
| <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" / |
| у пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од ј |
| tion" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по |
| уче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну |
| што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, |
| Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима ос |
| еше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скин |
| едах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, |
| оје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су |
| ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да о |
| на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p |
| — И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим |
| да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад |
| ?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра т |
| брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за ш |
| /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове |
| ивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима |
| бе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво |
| ест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом леско |
| јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац ум |
| .{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и ус |
| не на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43 |
| е по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало |
| ction" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и до |
| о по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за ш |
| али <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, |
| , као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до кос |
| ту и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и |
| сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни |
| их скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да о |
| нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном у |
| шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она |
| а доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи. |
| ка, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, |
| а од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво |
| о је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешин |
| чам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим |
| од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим п |
| а узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> |
| нем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>О |
| и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата.. |
| .{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Дв |
| вај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморк |
| ао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз |
| зговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и |
| тране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви |
| — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ |
| еше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад с |
| ема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда |
| лушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{ |
| е у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге годи |
| остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S |
| да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSectio |
| — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} П |
| е подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми по |
| е почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Ме |
| дан вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква го |
| ве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама г |
| у.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да з |
| то одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела |
| вавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковиц |
| } Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочи |
| а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечет |
| а; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S |
| чак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и она |
| или по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једно |
| оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{ |
| , дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке се |
| је у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници би |
| половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хуч |
| кле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку |
| није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет п |
| </p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="2 |
| ј баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још з |
| /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођиц |
| ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан. |
| ма свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Е |
| својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш |
| се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох г |
| е ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па од |
| не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто |
| Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав пре |
| подин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— |
| је знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи |
| никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па с |
| Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што н |
| и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој жив |
| ; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуш |
| !“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— О |
| знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и о |
| је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вр |
| уци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад |
| 146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у ми |
| у жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, |
| неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави |
| .{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; |
| мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена с |
| ајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, |
| е приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктор |
| н као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса ј |
| S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, к |
| ена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до |
| } Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале згра |
| овичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, в |
| ви врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зре |
| од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће |
| ква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кус |
| намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} |
| скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{ |
| е кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај |
| уд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!. |
| ако му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једн |
| чи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се |
| нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} |
| {S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погле |
| ецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном |
| е две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царст |
| бразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте |
| ш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али са |
| а повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут |
| но нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили |
| е очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога б |
| {S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет. |
| ше суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те ј |
| м кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испре |
| ди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, зб |
| ам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окр |
| ешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оста |
| ма не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поч |
| шом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома л |
| госмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га |
| му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се |
| кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације в |
| чиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како |
| ко колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело с |
| Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом |
| и њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, |
| овала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне |
| ти.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина |
| сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, у |
| лима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће о |
| о злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се по |
| крете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси л |
| сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и ста |
| их мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко |
| заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а |
| чак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Го |
| к у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као |
| болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се |
| ке собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна |
| еднако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с к |
| е са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — н |
| се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} См |
| гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа |
| /quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чини |
| S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!. |
| т Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> |
| рушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, и |
| и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом |
| адох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, |
| ...</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај д |
| да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притиско |
| ари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда |
| свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па |
| пред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати н |
| су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало |
| ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S |
| S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— |
| указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов |
| руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо |
| о, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у |
| ао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} О |
| у их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, |
| осмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се |
| ло се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде |
| .</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше |
| камењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима гор |
| јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њ |
| астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад |
| то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Ту |
| омо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кр |
| сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је |
| екао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајс |
| ио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, ка |
| оворе с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после |
| аница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу п |
| 5" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса |
| "23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Д |
| е била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом |
| запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник с |
| .{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину т |
| вог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог ј |
| прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном н |
| х зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она ни |
| е, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо вр |
| и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за с |
| ло у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, |
| извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управ |
| олте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна |
| уге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва |
| а, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко о |
| ј господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад с |
| акву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{ |
| да ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго н |
| кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва |
| у лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и ка |
| у?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жал |
| ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S |
| њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају пр |
| живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиг |
| S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше ус |
| а идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли м |
| ке радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо ам |
| смех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило с |
| чем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="3 |
| је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} |
| ркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S |
| рже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он м |
| ед мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам лет |
| стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} И |
| чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, |
| смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворс |
| твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече |
| е макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми неш |
| А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их из |
| пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, как |
| што је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију |
| — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд. |
| је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо с |
| вер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.< |
| .{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно |
| } Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, прос |
| иним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео |
| законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав дос |
| вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекива |
| својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој |
| азда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше |
| S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једно |
| мо се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане бри |
| умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше нека |
| та — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа л |
| све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дри |
| приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте |
| што поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од |
| писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" / |
| собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочита |
| уд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима |
| Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места ј |
| не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није в |
| рока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам |
| је, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуру |
| рвог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и |
| о!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељен |
| ви.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрача |
| то се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постал |
| ли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нах |
| да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој с |
| а страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше |
| а, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, |
| рха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским но |
| сле је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSect |
| том јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, ов |
| ширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилик |
| Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра |
| дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота.... |
| А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а так |
| ше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска |
| >— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — |
| о личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она |
| , а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb |
| ајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљив |
| ледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се |
| p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петрон |
| .{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није до |
| руди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије |
| рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцелар |
| своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прих |
| .{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви |
| ростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника |
| ад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам |
| чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Ми |
| Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита |
| х ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако |
| Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли |
| томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за п |
| чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели |
| село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ћ |
| ан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осет |
| нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде она |
| чине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, м |
| е срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове глав |
| ене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао |
| нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} |
| шити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да с |
| тимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, ка |
| у беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине |
| сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној |
| /p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n=" |
| .{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они м |
| хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, |
| и, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јевре |
| ...{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја |
| {S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа пр |
| ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, пог |
| Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, |
| начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају |
| и нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од |
| ј бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Со |
| е се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задруг |
| чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује |
| ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли п |
| и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, каж |
| Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} |
| е.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав |
| овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Ро |
| седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другам |
| уше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његов |
| а могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погл |
| ца пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви |
| њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> |
| егову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јо |
| ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо свој |
| не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Бож |
| , где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола |
| ам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу |
| ле је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру! |
| > <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службени |
| оћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она сл |
| ..{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре |
| е можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса |
| то рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам ј |
| >— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишо |
| ли су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? |
| е лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољ |
| дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> |
| ењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би св |
| ише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њен |
| и се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{ |
| егова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто он |
| И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја пог |
| И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Ст |
| /p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, |
| сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као |
| ја једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{ |
| ругарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p> |
| прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} М |
| е ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми |
| па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шума |
| ки да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њ |
| ...{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Им |
| ....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{ |
| ини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов од |
| смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јов |
| је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако |
| да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посети |
| смо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му р |
| ..{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити н |
| >Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, |
| немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпа |
| ко брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <p |
| прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од ма |
| ку Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира |
| ете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, |
| полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> |
| затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као д |
| p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање. |
| нов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} |
| е никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ет |
| о оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог ча |
| без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме по |
| м отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смо |
| тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води |
| цом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у б |
| немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је |
| ло за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и л |
| и већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Н |
| ути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капи |
| ="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам од |
| су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S |
| и цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога |
| ћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија ши |
| зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих сед |
| и — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, ш |
| } Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна вошт |
| стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају н |
| Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit=" |
| .{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S |
| ивен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</ |
| љом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} |
| а, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми зак |
| то пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, к |
| унастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљ |
| на. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља ра |
| з шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! |
| ши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— |
| апетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном р |
| ји, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближуј |
| чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где |
| у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше |
| се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосм |
| из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S |
| насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила |
| шевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} |
| није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и стр |
| роније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" |
| p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{ |
| </l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, |
| И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} |
| ривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом огр |
| математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и раз |
| аше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију |
| <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна ко |
| {S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде к |
| врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да |
| — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затво |
| очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге с |
| ка.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељо |
| само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Бл |
| лаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само |
| на висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S |
| се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље |
| трани чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је би |
| неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече |
| , што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или к |
| и.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па по |
| ако ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга на |
| ука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пуз |
| оме пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај |
| од конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратни |
| , болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а |
| дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се раз |
| да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута ул |
| је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гл |
| оже ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дош |
| Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато.. |
| оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом ч |
| /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те |
| олован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крм |
| и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И |
| , да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод |
| тан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни |
| нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превели |
| воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се |
| ти ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!... |
| ају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се |
| дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке н |
| е стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе |
| еј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код св |
| јком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не вер |
| и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Е |
| зденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S |
| ђен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један |
| вара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крм |
| г орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је з |
| зорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="s |
| ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо по |
| ихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови плани |
| ном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, |
| ци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо наб |
| аволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све |
| у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Т |
| вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, ш |
| једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворе |
| е да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођос |
| > <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад на |
| чима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје б |
| но се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час ј |
| , пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај ма |
| S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} |
| ати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n |
| а га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — |
| ини права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Је |
| чића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око за |
| ="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џ |
| добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили вера |
| p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твој |
| говорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} |
| из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босн |
| прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала |
| > <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово |
| о је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n=" |
| и би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су г |
| читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико |
| ном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја з |
| уц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} До |
| арни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гн |
| минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа |
| ном Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она |
| S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ки |
| же.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера.. |
| } Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу |
| ћи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом бл |
| лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од т |
| S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нек |
| ло ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и м |
| и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је вр |
| мо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре |
| и.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, |
| гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си |
| ази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га п |
| руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је пр |
| да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не ки |
| исли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем |
| мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па |
| една врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p |
| мех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па на |
| у сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слу |
| S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} |
| } По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ п |
| ио блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb |
| им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој стари |
| је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само |
| ише <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми |
| S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку |
| еда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, ал |
| ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не |
| воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћ |
| >— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу с |
| друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!. |
| Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И ова |
| >Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би |
| је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта |
| дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Пе |
| е миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, ран |
| — Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти позн |
| кса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и |
| Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да са |
| рко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо |
| а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, ил |
| богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} |
| зајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, д |
| шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождр |
| раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очи |
| рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p |
| " /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га |
| и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Г |
| А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој гре |
| пет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо о |
| ре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли |
| иви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам. |
| {S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде |
| рених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба |
| де.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, |
| своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу д |
| мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дука |
| говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: д |
| Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо |
| твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери.... |
| и.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба |
| ктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стра |
| само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Вид |
| ило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево |
| ене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, |
| раво кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p> |
| у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачуд |
| вцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И |
| } Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој |
| како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p |
| човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} З |
| у Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни из |
| ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; |
| кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} |
| да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је |
| <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватим |
| град!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мај |
| и сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од не |
| други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегал |
| е године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љу |
| код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од сво |
| х људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Б |
| свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код О |
| ad>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што |
| </head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена с |
| м. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетан |
| на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а нек |
| 11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} |
| Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без жи |
| ор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На гла |
| так ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је |
| мела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и |
| оже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном М |
| — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p |
| д нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе д |
| сечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли т |
| коностас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога нер |
| е материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би н |
| но зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који |
| ерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора кр |
| као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узг |
| "234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести |
| леда као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим прир |
| оспа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда |
| рећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано на |
| вика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p> |
| а навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се |
| авила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо пр |
| асипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугини |
| ремену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесе |
| мела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе н |
| ’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озг |
| о даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га пог |
| о су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан дол |
| леко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на |
| а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали |
| е био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И |
| авире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег. |
| миљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео |
| јске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Ш |
| никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у ве |
| ој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} |
| о које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} |
| т се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га |
| Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта |
| директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газд |
| на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p |
| S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека |
| вде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у ј |
| дила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам у |
| ст шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски |
| га ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Беог |
| о сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој |
| о, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да ус |
| егне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, |
| ко гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин |
| уће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топч |
| S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо |
| а, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом |
| она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три |
| !....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“< |
| че кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, кара |
| су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и га |
| вратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад |
| уди? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали |
| Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је |
| се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећ |
| једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео |
| е ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горско |
| рчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пла |
| } Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Ка |
| и приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском |
| истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за т |
| па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Оно |
| да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и |
| е, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне. |
| ла обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случ |
| та ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, |
| мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> < |
| <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда од |
| и се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’ва |
| Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа |
| могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах ос |
| и ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немач |
| >Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} |
| сам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p> |
| сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просе |
| е младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone u |
| ко, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове |
| почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића |
| b n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг |
| капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо |
| а некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је нека |
| д школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да с |
| ој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш |
| рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мер |
| ше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестр |
| /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се |
| ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ |
| а ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, |
| ав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, |
| од велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али |
| а незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац чове |
| а и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Уп |
| и учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им о |
| већу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кућ |
| н кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато чов |
| оком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих |
| густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обас |
| био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, |
| прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мисли |
| ипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом |
| а цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата |
| може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко з |
| та!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С |
| ести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окр |
| му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна |
| Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milest |
| да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, реч |
| ог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Пу |
| кривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и пла |
| ака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> |
| ?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја |
| сец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> < |
| Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда |
| , је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— |
| ођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелск |
| иљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије |
| а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можд |
| кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубав |
| } Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било |
| јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало |
| сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, |
| ће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад |
| а <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно |
| } Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света |
| То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно |
| некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагад |
| ћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, ре |
| ици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, |
| а два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа м |
| b n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гр |
| по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да н |
| bSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полу |
| а прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачиван |
| ..{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— |
| , па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, ил |
| ођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кол |
| тосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на св |
| а, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јов |
| лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били |
| ете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешт |
| иста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — д |
| е уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено |
| ног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима |
| нда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој |
| Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седн |
| ре шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не |
| лице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су р |
| уо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, д |
| дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доис |
| Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, |
| >— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш |
| А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо |
| Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Ни |
| велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче |
| мо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} |
| ина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта |
| Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пун |
| ати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...< |
| ори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и |
| е — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} |
| рај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе |
| pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи по |
| наша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збого |
| на је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— |
| у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до |
| ако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И та |
| и беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога |
| S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте |
| subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше м |
| о крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <p |
| н, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам |
| .</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан на |
| згледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И ње |
| у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништ |
| е господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кула |
| цену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи |
| и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — |
| жају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауто |
| грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и о |
| е, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једн |
| у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} |
| } Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још |
| зуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудо |
| ио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како и |
| даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на паме |
| човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме виш |
| {S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум. |
| оздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} |
| астирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године к |
| мо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог н |
| га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капет |
| тојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разгов |
| ете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} До |
| испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а он |
| о који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по ово |
| ки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам моз |
| и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану |
| . — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S |
| p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију |
| одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толи |
| збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање о |
| ли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не у |
| сош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену па |
| ала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, |
| у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих |
| {S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S |
| , као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине д |
| Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од |
| S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{ |
| — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> < |
| златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, |
| дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, он |
| почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} Т |
| из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни |
| ових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <mil |
| ДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУД |
| n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој сав |
| везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој |
| у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били |
| Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив |
| и могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја |
| {S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!... |
| дговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пе |
| >Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред с |
| } Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало |
| ило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, |
| и у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S |
| она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете |
| !{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село к |
| } Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сва |
| дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И |
| На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређа |
| нац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за |
| х је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде трепер |
| милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле он |
| велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{ |
| норама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу |
| ишта друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?... |
| ије размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци |
| а тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а |
| м ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет гриц |
| S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо |
| S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{ |
| питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је д |
| ш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не на |
| ао мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљ |
| о ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p |
| и.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбр |
| вим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немо |
| до није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S |
| {S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је |
| опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзл |
| нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче |
| смо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је о |
| прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Ј |
| могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде удар |
| — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, |
| ађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам о |
| учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па |
| S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у ко |
| хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће |
| е већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресо |
| анов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо |
| и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, |
| Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад |
| /p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне |
| један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским |
| октор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго |
| ворила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су не |
| и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, |
| } Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} гос |
| ика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSectio |
| Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени |
| и јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегат |
| о преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год д |
| one unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{ |
| Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет по |
| Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као д |
| це.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p |
| е г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба је |
| и и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео |
| нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, ч |
| ича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова |
| то фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb |
| улаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од јед |
| свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла |
| ете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, |
| ола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} |
| душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло.. |
| он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у |
| срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је |
| а....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти н |
| уги уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа на |
| ка.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S |
| На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ар |
| де код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш |
| n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чи |
| ну, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на |
| } Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби |
| некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Ли |
| ма све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај к |
| раж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветар |
| те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових пер |
| е нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо с |
| , где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна |
| .{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све. |
| па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине |
| љила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога |
| , она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ до |
| на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на ли |
| } Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p> |
| ан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице тре |
| распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Ах |
| стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке |
| , као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико п |
| У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни |
| да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клуп |
| Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, |
| рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче |
| ?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине |
| даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, |
| — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заво |
| </p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узб |
| Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S |
| како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је |
| з добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчет |
| оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је |
| буњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ј |
| ју.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при |
| " /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хв |
| Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добр |
| меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што др |
| о ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с н |
| по намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара |
| ам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где |
| емир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је лу |
| беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поре |
| ри.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ак |
| авља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније |
| дну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не пој |
| олске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по |
| је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праве |
| АПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> < |
| > <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант на |
| и су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милос |
| град, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне вес |
| хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до по |
| убави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Та |
| може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањц |
| у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мо |
| некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчив |
| ли смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и пр |
| га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је т |
| брецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав п |
| борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тих |
| > <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и глед |
| н саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И |
| ете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има |
| знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о |
| <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ош |
| Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте в |
| се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, |
| {S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало же |
| } Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пла |
| ; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео |
| у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у |
| д која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хо |
| н се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вук |
| у.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице |
| Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} По |
| S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он |
| је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и остави |
| Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео к |
| после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заг |
| и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих |
| било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк п |
| м окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Цариц |
| ао да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да в |
| док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево |
| 182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и |
| о да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више |
| >Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на |
| , бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је |
| , велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне |
| о правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, |
| ри, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару |
| вима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина |
| ion" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У р |
| ем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао |
| тучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале |
| ...{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад о |
| раво....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} |
| га што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која т |
| шетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је |
| шетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је |
| пет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила матери |
| p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" / |
| поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити н |
| би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао ј |
| ишта и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не |
| десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За |
| ња, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да |
| е нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође |
| омоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њ |
| утону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носи |
| ама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, |
| S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледа |
| ан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чек |
| а ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете з |
| ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта |
| <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи о |
| ким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!. |
| тепанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком а |
| !{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n |
| о, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, ка |
| {S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, |
| ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило.... |
| > <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{ |
| мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубо |
| дарити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја вид |
| и човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се |
| у таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, п |
| гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p |
| моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулка |
| што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па ј |
| не смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом л |
| авно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а |
| , не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ |
| ...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густ |
| да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после |
| <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, |
| ми.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен |
| лечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, |
| и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова |
| ј кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу |
| да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у гре |
| ње.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог |
| а.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има |
| ану у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и сма |
| пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S |
| кох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју бр |
| на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак |
| а није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p |
| ку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у |
| н блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и |
| дај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беш |
| пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам пола |
| ама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто плам |
| } Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ З |
| сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра дола |
| причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао в |
| де ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на |
| шла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, |
| ђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га |
| коцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима ч |
| а, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мо |
| дави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} |
| се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n |
| , улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине ру |
| треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкч |
| свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју суз |
| блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се д |
| тељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу.... |
| ко Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмам |
| и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку. |
| непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, |
| непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек |
| е једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од злат |
| S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже |
| јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете. |
| а по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се |
| тле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила тргова |
| сталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке |
| адајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, |
| Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та |
| ај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло |
| Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се |
| извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан |
| тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда |
| Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш |
| амо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по с |
| <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића! |
| за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила |
| више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и |
| ра од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу |
| од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече |
| с је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!. |
| Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз о |
| јан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд |
| ели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда |
| } Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао дол |
| само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И о |
| на госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И |
| нећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псов |
| х страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији П |
| пет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочека |
| .{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућа |
| одина слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да |
| одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, |
| знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву |
| је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ј |
| аумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га |
| је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погле |
| <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да ј |
| и он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му о |
| њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу њег |
| .</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му н |
| ије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{ |
| роје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њо |
| лике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пр |
| исну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра о |
| м се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с |
| да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му пут |
| кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кул |
| ајвећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио |
| после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њ |
| еко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А |
| Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића оп |
| енгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, |
| анца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо |
| наш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Ов |
| о својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што пре |
| повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само |
| . Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола иш |
| м Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писа |
| >— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву |
| ет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну |
| а, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак поме |
| би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу |
| д опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седл |
| ан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не з |
| е коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око |
| копан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{ |
| зговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, ш |
| днесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је х |
| газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на свом |
| .. писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија |
| чића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колан |
| има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу т |
| е да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, |
| , па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опази |
| — Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним к |
| } Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Мо |
| ави.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Бе |
| ази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, |
| н се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао |
| ве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом ст |
| у цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— |
| } Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин |
| <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степ |
| ла....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад ог |
| лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где в |
| се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} По |
| ече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштри |
| ла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И |
| угог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ва |
| силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет |
| } Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучи |
| .{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{ |
| ј камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светло |
| пом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, ле |
| иси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мо |
| опаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна.. |
| не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> < |
| "subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чуве |
| p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} О |
| е мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме |
| твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића р |
| и Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, |
| ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрк |
| ну коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом з |
| рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако ради |
| сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> |
| а, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем |
| којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово |
| > <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— |
| турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је ж |
| ри.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је |
| кују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана |
| тета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} |
| ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам з |
| /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш |
| и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам |
| а рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и |
| од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек |
| Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степан |
| а вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце... |
| лог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, |
| , к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем |
| ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији... |
| си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Исти |
| само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сук |
| -пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све |
| и.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан |
| и људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они ни |
| још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе |
| — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесе |
| екао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам д |
| >„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где до |
| ама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то поки |
| Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали шт |
| ришту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <mileston |
| S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упит |
| дима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили |
| {S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огре |
| д пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — |
| мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S |
| о смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би |
| да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују м |
| просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само |
| и за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја друг |
| пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, ч |
| је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој |
| {S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он |
| откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S |
| , отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам |
| био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А |
| о поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као ша |
| ојим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући та |
| <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао |
| ="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао |
| теље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} |
| {S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о ре |
| Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остас |
| заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако |
| а — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се |
| чије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене ра |
| живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} |
| свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег |
| м и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других |
| нде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаро |
| о отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је |
| e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Как |
| рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, ка |
| ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Шту |
| И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, |
| учио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} З |
| довати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут. |
| овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не |
| чи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти |
| ожјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та п |
| она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девој |
| сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{ |
| знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а ду |
| омче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски т |
| Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва |
| ом „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани. |
| ...{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и ми |
| с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о би |
| у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се |
| нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку |
| ну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене |
| а будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час л |
| <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљани |
| ша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} |
| поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај |
| говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега б |
| миловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Дак |
| {S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, |
| И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она н |
| његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каж |
| но, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је д |
| на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем от |
| оре, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очев |
| онија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И о |
| } Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Зав |
| знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу све |
| ег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душ |
| то се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра |
| срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <miles |
| ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из д |
| , а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Д |
| егнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то! |
| да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко ј |
| онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С |
| њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лу |
| Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном |
| м г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p |
| д Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Бо |
| стра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се |
| >ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДО |
| {S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опе |
| простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет ст |
| !!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле |
| а ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S |
| ? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, дец |
| и заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оц |
| пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите до |
| ар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} |
| о вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} |
| ни к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки |
| ка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока. |
| пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работник |
| <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово н |
| ћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у |
| с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бе |
| а, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним тре |
| n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окр |
| н магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неиз |
| ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под ле |
| у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образ |
| рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p |
| свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{ |
| а једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S |
| о што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S |
| ; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњак |
| пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од то |
| оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гл |
| отекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже с |
| мех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да |
| сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно |
| м.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет ста |
| а скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох |
| де насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{ |
| дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она ниј |
| што мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њи |
| да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом |
| два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} В |
| ј живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{ |
| ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Свак |
| врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — |
| ви ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и свој |
| е кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једн |
| е сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали о |
| а Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури |
| ову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола п |
| , ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па м |
| са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Став |
| После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једна |
| акар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари |
| а синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето |
| p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, се |
| авити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у м |
| ила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих ска |
| кса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <p |
| глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су |
| ча Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по ч |
| p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом |
| трте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у нао |
| као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге |
| а високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве вели |
| ало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла неп |
| враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час гор |
| их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико с |
| и, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену |
| , сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— |
| ку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! реч |
| — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим ј |
| ан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то |
| медеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p |
| добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гла |
| г Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски г |
| " /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, |
| вање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n= |
| ли Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено |
| а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Т |
| ица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђац |
| а.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву пр |
| оцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се ча |
| ој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим |
| се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде |
| није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово заст |
| о шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} |
| или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба |
| мет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам |
| ти.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Те |
| чера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</ |
| " /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет |
| е, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пр |
| ају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се п |
| оје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправд |
| о да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију |
| ла некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом наз |
| све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све мој |
| какав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хлад |
| n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.< |
| већама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</ |
| леј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до по |
| неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав н |
| а здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне |
| па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка. |
| е?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да глед |
| ом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по све |
| .{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја < |
| И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{ |
| — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда бо |
| {S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља |
| ао да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад нога |
| е окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчи |
| гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим б |
| куд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пол |
| године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у |
| психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао јед |
| ојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све ш |
| дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест... |
| што сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психија |
| те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, ка |
| зита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека |
| лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратим |
| леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко |
| >— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговор |
| рема мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она муш |
| трасти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите |
| а почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" |
| апетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута д |
| а једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово дво |
| авити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице |
| ћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа |
| p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, п |
| — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахрани |
| </p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи ру |
| шлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туг |
| духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чек |
| а опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од |
| .{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје. |
| e unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њег |
| с.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на |
| , до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво |
| исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као |
| <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми |
| вот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му бех |
| ед дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци с |
| ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, крив |
| е најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S |
| ред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били |
| Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати |
| .. дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> < |
| госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам |
| .{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњ |
| {S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модр |
| Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништ |
| дур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудил |
| мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка к |
| одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа |
| а, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — к |
| а је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то гр |
| и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољуби |
| А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" / |
| на би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија |
| } Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ уста |
| сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганч |
| одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а |
| н Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта |
| обнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман. |
| о.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће удари |
| Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да т |
| егла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <miles |
| ој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — |
| друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успе |
| оче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим |
| на је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} |
| у рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, те |
| да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје. |
| ш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркн |
| се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври панд |
| <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно н |
| екао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја и |
| > <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије |
| ледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, |
| чи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те |
| итати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око в |
| , како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, |
| е спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам |
| подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мис |
| S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, |
| сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све ш |
| сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни |
| естри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, |
| ко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва пок |
| убовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На с |
| су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па она |
| о већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању чове |
| ула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљ |
| образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти |
| казује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, во |
| дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао |
| док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а |
| оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То с |
| кса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад |
| узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој б |
| прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила |
| шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, к |
| ирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два ве |
| Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш к |
| и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> < |
| ло, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} О |
| томата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p> |
| мбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на б |
| ије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до |
| .{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут |
| " /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од ј |
| .{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева св |
| смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Ма |
| с заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како х |
| И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не |
| мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци и |
| p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се |
| ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвет |
| х глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од јед |
| у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју |
| испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{ |
| Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} |
| цу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} |
| онија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Х |
| нем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, би |
| е.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и |
| , с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати |
| и други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} |
| сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем |
| јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Кап |
| оком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мал |
| и: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, |
| тро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се ј |
| ватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S |
| рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упит |
| {S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама |
| и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и |
| а узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... |
| дни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи |
| то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јеса |
| ао дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода одн |
| ар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна. |
| оније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми г |
| но га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му ј |
| ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они св |
| а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује т |
| у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске в |
| ине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, |
| } Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ов |
| та, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, |
| не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочеп |
| ховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, м |
| ш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ћ |
| у се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја |
| милујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долаз |
| те Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше |
| сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш |
| ма као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека |
| со!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ниш |
| Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не ум |
| ече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> |
| д требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све |
| кси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права |
| ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} |
| да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n= |
| ио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пр |
| рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и |
| едри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па |
| еч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не уп |
| чини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја пис |
| клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта |
| и ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две |
| прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А |
| загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао д |
| > <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} |
| сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви? |
| о момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?. |
| и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турски |
| д ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="13 |
| раги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас |
| овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам г |
| и је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле. |
| помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизну |
| наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико |
| ....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа |
| Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо |
| тану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта |
| } На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако С |
| } И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио с |
| , снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда М |
| м проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, |
| и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? уп |
| .</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш изм |
| .</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окре |
| се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> |
| нај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету |
| <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!... |
| /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S |
| Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси л |
| нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти ј |
| S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш ка |
| >— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је гро |
| ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, |
| е у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, |
| ао да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је |
| ек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у веч |
| иваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо То |
| ти и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село |
| итао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она б |
| ра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеск |
| наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „О |
| дант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, |
| {S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели см |
| синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену гла |
| д мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један |
| па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми |
| би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе сво |
| : „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ об |
| ај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по |
| Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђ |
| — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А с |
| ог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чуд |
| гдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бај |
| малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под свој |
| а, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске оч |
| јем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово |
| це, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само |
| бља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо |
| ...{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад би |
| пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја прол |
| шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао би |
| Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дуг |
| овију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као д |
| прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им |
| и кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена пр |
| а.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена |