| ико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, |
| шем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p> |
| ече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p |
| ога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже |
| репи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав ј |
| А</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Т |
| меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — р |
| обро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти В |
| зирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} |
| јдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (бог |
| је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда о |
| стих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој прир |
| , рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели |
| повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена до |
| овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдег |
| уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите г |
| како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити н |
| а је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, на |
| живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих |
| унисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путе |
| дне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватро |
| их латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свак |
| кне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n |
| се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје |
| ачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> |
| студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет дол |
| собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном п |
| а све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај бо |
| еној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је |
| ка.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се н |
| ру, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово |
| а рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и |
| , криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <h |
| ави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести свет |
| напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је |
| о чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи знач |
| лони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.< |
| ћног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чудн |
| е.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не до |
| оштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјач |
| једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, |
| траховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивка |
| ца.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да ра |
| до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје и |
| на откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне за |
| те ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу не |
| о би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало о |
| > <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему |
| а ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не |
| е.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце |
| ек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би |
| а је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ноже |
| {S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле |
| езиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ј |
| ачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не тр |
| е.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџад |
| је порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са |
| по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памет |
| час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим |
| се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним |
| лској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени св |
| лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одг |
| ајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна в |
| ивили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ов |
| арађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{ |
| ротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густ |
| еба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе |
| човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Ка |
| лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо |
| ледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена |
| оји је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгле |
| седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и д |
| .{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се пола |
| м, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је |
| сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да |
| већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина б |
| се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађор |
| о му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С |
| ликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му в |
| аред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти |
| о Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} |
| висно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду н |
| иве везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариград |
| устили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да |
| лутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах |
| а, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чуп |
| везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од |
| вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде |
| Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, |
| тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</no |
| рака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или х |
| бирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слоб |
| .{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија ги |
| истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови |
| ахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{ |
| а, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако ист |
| рија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке с |
| чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суро |
| изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били ог |
| ји гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Уна |
| ека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, |
| то предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигр |
| , лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с ц |
| та војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, |
| ађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо и |
| апред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала ср |
| и људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао |
| после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо ј |
| око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људ |
| лен као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговар |
| преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаки |
| ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то |
| ело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кик |
| <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не ре |
| зад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проб |
| а радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије |
| — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наго |
| ослујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу |
| о је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У с |
| јао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај по |
| ало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као лас |
| у опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина |
| аустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини |
| добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Мараш |
| — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори н |
| му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> |
| ошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага х |
| p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S |
| пре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} |
| ародне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову |
| ма и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достој |
| оше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на |
| српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p |
| ао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и д |
| кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао |
| , да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве |
| убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пе |
| де — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb |
| ебично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто ср |
| ише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица. |
| дали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим |
| Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће л |
| p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, |
| з поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> |
| } Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је |
| ећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{ |
| о у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му прода |
| кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у |
| Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњи |
| ој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити. |
| видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пру |
| жегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, |
| рцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се |
| га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још |
| је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспот |
| а је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" |
| жише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад с |
| друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе |
| жан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Нара |
| еће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају |
| Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p |
| незова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n |
| био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p |
| зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање ма |
| љавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је б |
| д“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И |
| устила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и на |
| а, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема к |
| ла је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе од |
| ја неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је ви |
| и људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут |
| посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ п |
| тирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па п |
| ц.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као |
| ао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала |
| љало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искриви |
| оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чи |
| S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач |
| т он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S |
| од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и п |
| нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p> |
| белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код на |
| о у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S |
| p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Кр |
| је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице н |
| валиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Бе |
| о до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S |
| , кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат ко |
| е две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија |
| } Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не |
| о дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник вид |
| ним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројев |
| више је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао |
| нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима ог |
| оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, м |
| н дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И |
| ђорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да |
| тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и па |
| штољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати ба |
| ра, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није н |
| едно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века не |
| , крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте |
| аве, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за дл |
| а, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове |
| /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, |
| ујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p |
| много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као шт |
| гић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напом |
| их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се |
| ли им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше исел |
| бина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе |
| идео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од |
| жао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пишт |
| даље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је јо |
| огу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље уз |
| е! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила |
| је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да св |
| и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он по |
| а све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је д |
| овека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош посла |
| да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо |
| окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p> |
| ешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самрт |
| нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С то |
| де <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти с |
| као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе |
| чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене ста |
| ети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; дец |
| да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод с |
| .</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, как |
| у, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Оп |
| себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Х |
| ом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта |
| Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S |
| оласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали нек |
| , с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвен |
| о су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Ми |
| је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети |
| ично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито |
| } Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!... |
| ењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћ |
| е, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља! |
| , преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од |
| ло умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћ |
| а што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству по |
| и, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit |
| кад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, |
| онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећ |
| Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тог |
| како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било друго |
| сао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што пита |
| ју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око и |
| </p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све пр |
| а.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и |
| је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и |
| један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, |
| ра велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети |
| ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у цело |
| "289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и р |
| путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у |
| от били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На |
| шта!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Си |
| и!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу |
| S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од |
| ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, ко |
| вда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хва |
| а викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниск |
| да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате |
| о селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра |
| д њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извика |
| ени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Гр |
| се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубок |
| а своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом д |
| ка кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одго |
| S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици |
| е се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа |
| ’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косит |
| ме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеуб |
| али да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је дале |
| Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срд |
| {S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p |
| овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које |
| <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на кол |
| ги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> < |
| што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на |
| волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на |
| еке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда |
| иш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се св |
| болу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако |
| лош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — ре |
| дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних син |
| ек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу |
| p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле п |
| а знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако ул |
| Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Кар |
| их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост |
| зили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност |
| доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милош |
| очин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена |
| е тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости. |
| ој своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Ву |
| м од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да ј |
| спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> |
| к насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој до |
| ах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесал |
| вића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисо |
| И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распо |
| ежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како на |
| ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} |
| е провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени |
| .{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће |
| ен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило |
| да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако |
| реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, |
| а се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не м |
| ља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спр |
| залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећет |
| нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате |
| же ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С |
| е у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{ |
| b n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пишт |
| и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале |
| тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су бла |
| јицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гроб |
| ом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњ |
| но име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престал |
| то је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да |
| ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад заст |
| спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} |
| ли.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и |
| иоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} |
| ађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Бр |
| ла је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељен |
| о, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима |
| ди, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Т |
| е за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се |
| целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу кој |
| громна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — реч |
| а што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у с |
| на колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која г |
| чао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни п |
| дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" / |
| тво, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p> |
| шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" |
| напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га |
| 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Н |
| , јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњ |
| ере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали |
| . — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах крен |
| лио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кн |
| {S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави |
| је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p |
| вак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја |
| ео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме амане |
| да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној |
| тини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што с |
| рађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај чов |
| вати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту кра |
| ало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме |
| дари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива |
| уже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још |
| ш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ нар |
| мет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, п |
| {S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и |
| — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело |
| малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{ |
| во, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не |
| био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађ |
| е нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} |
| у.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, пози |
| ари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остал |
| огрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је би |
| где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца стар |
| м себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Ко |
| >И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишл |
| ћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p |
| за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпос |
| Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што го |
| и проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај ч |
| Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Па |
| дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем усп |
| мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, |
| опиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: |
| аку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно румен |
| b n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би б |
| о трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрег |
| стао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се т |
| head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже |
| наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Ј |
| у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Ве |
| добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да |
| реба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако |
| .</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто мо |
| у незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те т |
| ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p> |
| уна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много |
| ше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скид |
| ењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и по |
| њамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима |
| ло је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је д |
| Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а |
| и на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ в |
| не — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додад |
| р није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p |
| а рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплет |
| жимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Про |
| Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на |
| ратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</ |
| Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, приб |
| аба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је б |
| ена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану |
| ршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа оста |
| но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.< |
| ворио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а |
| мо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говори |
| >— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.< |
| а амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је ве |
| понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигра |
| чај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — |
| се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем |
| аветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише |
| а, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што |
| се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједн |
| ове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> |
| рају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што |
| наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијен |
| {S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће с |
| и, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, ста |
| ру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више з |
| се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дел |
| ло је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо њего |
| У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се п |
| — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p |
| сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси |
| на, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску. |
| у и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удав |
| онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А |
| да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији трг |
| где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак го |
| рђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тр |
| увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше |
| {S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div t |
| е, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је ова |
| опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И з |
| Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за |
| гови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако м |
| дао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове б |
| а сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с нап |
| емена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n= |
| де.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али |
| га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и |
| има да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабљ |
| аво, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је |
| врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рак |
| акије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку |
| Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсилант |
| тављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити |
| љења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну с |
| вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, |
| аву, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две тр |
| .{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити |
| или да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне првак |
| н Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то |
| љемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су о |
| {S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!.. |
| с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу нај |
| еома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по че |
| едао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто з |
| ође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С та |
| дари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни дру |
| журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује |
| одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа и |
| м добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица |
| веда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ћ |
| о.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не б |
| и да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се |
| па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је |
| Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвод |
| тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S |
| сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем |
| ери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну стра |
| Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гоми |
| е рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је траж |
| стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао прија |
| рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, С |
| е смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У |
| још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека т |
| набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало |
| ала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лак |
| народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук |
| а на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет п |
| а.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Љ |
| другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то осв |
| од си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе в |
| <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — реч |
| Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде! |
| мо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска с |
| мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драги |
| не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколи |
| у указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом |
| па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, |
| је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго |
| ким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео па |
| роливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи |
| Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вуј |
| 0 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајо |
| ан сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и |
| се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{ |
| ..</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен чели |
| не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први дру |
| p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било с |
| {S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друк |
| лентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке М |
| преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах јед |
| ма, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; в |
| и што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створењ |
| писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и |
| >— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш |
| оре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <p |
| зашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја |
| ђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од |
| !{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јама |
| крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан? |
| одаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже |
| осле, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слу |
| > <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је |
| мље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где ј |
| Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — |
| ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скор |
| а додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде! |
| би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо |
| е.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти каз |
| акве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А |
| <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар |
| <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош план |
| ави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко м |
| присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна с |
| прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да б |
| уђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} |
| ивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај |
| <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад |
| ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако леп |
| и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред ск |
| е за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> |
| зглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на |
| ..{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућо |
| апући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га |
| о ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигу |
| х људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није ко |
| знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну |
| {S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави |
| пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би |
| ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске е |
| на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Ка |
| цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља сам |
| га ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> |
| а да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо |
| човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све с |
| соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу |
| а, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга |
| подаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклони |
| ена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и о |
| вица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да |
| ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{ |
| не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно рад |
| ће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они |
| на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и доб |
| разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју су |
| сле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене ру |
| емљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па |
| ица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за |
| штао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ак |
| еће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће |
| срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака ц |
| онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су упр |
| није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао |
| а претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, |
| и.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на |
| удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У |
| руги.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наш |
| ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више |
| није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с |
| к не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове |
| ром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="1 |
| , те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта |
| кве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</ |
| S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као д |
| еће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се скл |
| ће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, ј |
| о њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у глав |
| век тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док |
| мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жу |
| а тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, |
| оменило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије |
| аџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем |
| тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја |
| {S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих неср |
| 6" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате |
| , ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и п |
| ртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чу |
| Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се оп |
| оштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на |
| бе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину јед |
| о!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p |
| е сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није |
| о као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, |
| одар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</ |
| први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са |
| ма се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком ирониј |
| дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне |
| и још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под |
| се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре |
| на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ће |
| b n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?< |
| зговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао д |
| к нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не за |
| да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло п |
| и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао |
| њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово |
| опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наш |
| од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озб |
| м отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} |
| е ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но пут |
| ем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да |
| буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да |
| икну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није б |
| а сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили |
| </p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвор |
| , а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} |
| — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би о |
| но показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да |
| извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и |
| зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе |
| уци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја не |
| емо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођо |
| одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робов |
| ју се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.< |
| !{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква |
| з ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> |
| о ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита дев |
| гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице |
| г и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче; |
| ну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта |
| бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p |
| p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао |
| омка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га ост |
| с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама? |
| у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, |
| >Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Пет |
| подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Бо |
| и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p> |
| могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као ту |
| гачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бог |
| ори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би г |
| право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у |
| је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однеће |
| кујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не может |
| шенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару! |
| е ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало |
| пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљив |
| увај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих н |
| ђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отв |
| ј нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} До |
| мо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла |
| кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе д |
| е је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по |
| и „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она |
| </p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S |
| ли представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је ч |
| и раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с |
| гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} |
| ље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде |
| е са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша глав |
| и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули). |
| о и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентиј |
| ад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде |
| и се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, |
| е говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет |
| ареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за |
| ..</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре тр |
| Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и разв |
| ад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направи |
| о, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толи |
| , све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зо |
| и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{ |
| сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Се |
| штио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По |
| ад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p |
| гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар |
| љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци |
| медеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је г |
| гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном |
| ђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је дове |
| о, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора уб |
| еш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и сре |
| а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од |
| водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, |
| ака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, кој |
| арађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p> |
| ник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник в |
| ’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како мор |
| ли Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и п |
| чиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују |
| ли:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка |
| свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, |
| иштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и распо |
| сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље |
| е руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Мил |
| укова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје |
| е таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други |
| их су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева |
| је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа ј |
| но с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао |
| изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Ми |
| то се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p> |
| н човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Зби |
| III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани ч |
| ало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким |
| корашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је |
| случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља ч |
| за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </d |
| к не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се кол |
| јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша њег |
| а то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и |
| ен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гр |
| мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, ал |
| а смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што |
| ала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред |
| p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео |
| ним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих в |
| <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну ма |
| е:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> |
| оворе.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде |
| војица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу |
| буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, |
| S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p |
| ама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину |
| што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан |
| наде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала |
| 53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догн |
| е био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на |
| везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи |
| нтикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио |
| “...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из |
| он.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда з |
| <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђе |
| } Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари |
| н, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхла |
| а и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају са |
| могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински шт |
| и су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како |
| ко узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и п |
| е и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред |
| оје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет ка |
| <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутн |
| ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, го |
| Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће мно |
| е једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а |
| ној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> |
| чним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије |
| ћене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће пр |
| а поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болел |
| о нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то ува |
| итаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари |
| обовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије |
| ора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и п |
| и може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино |
| је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас |
| господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић с |
| Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало |
| ретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко |
| голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сва |
| еровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p> |
| ожно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од |
| човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p |
| говори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, не |
| исто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме |
| безглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали б |
| , упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми једа |
| не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се |
| , немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па |
| >— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па |
| а даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице |
| пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много |
| ехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво |
| за у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није ово |
| живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански |
| до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година |
| ким и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који с |
| пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гон |
| и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава |
| Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити |
| а морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Мара |
| доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да наред |
| та велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је |
| <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што нева |
| ј кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћутку |
| рло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> |
| ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно по |
| , а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емиг |
| можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира |
| е, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград |
| им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала о |
| — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити в |
| е и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потра |
| Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли в |
| ујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад |
| е био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се |
| рбин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ак |
| ма устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} |
| че били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спаса |
| им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони |
| егово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; м |
| не буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке глас |
| туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разгово |
| и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> < |
| оћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар д |
| омишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцим |
| мња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му. |
| аву Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Мил |
| упне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, с |
| а и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак |
| а шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помог |
| бо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ва |
| да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} |
| иштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то |
| дија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p |
| !</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S |
| и, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахиј |
| /p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је |
| помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити |
| ога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одма |
| да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, зн |
| су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби |
| во да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако |
| и му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, он |
| али двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} О |
| нка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...< |
| а хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно |
| мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко глав |
| > <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на |
| Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и |
| суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за |
| десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако |
| ји.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, |
| која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код |
| нити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговор |
| не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљив |
| до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мис |
| језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га |
| ћу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови доју |
| ве две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у |
| бе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Кара |
| мо, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он |
| а другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли |
| ака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као |
| вако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико |
| мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Ан |
| p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.< |
| и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у ов |
| >— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на |
| авом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да изв |
| у омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — |
| кључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно прегов |
| стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у как |
| м падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на распо |
| рим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и кол |
| исао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или тр |
| {S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не ми |
| друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је |
| у граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да |
| </p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.< |
| дао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа |
| а вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам |
| лиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристат |
| мо жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се т |
| ло после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а |
| ропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, ка |
| урци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и т |
| и и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем руског |
| Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он с |
| орђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања су |
| оговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетк |
| мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он св |
| то мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко |
| вљам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити јо |
| колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добиј |
| не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове ле |
| као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а |
| и ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га |
| ашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Мило |
| код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине |
| сад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Кара |
| су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте |
| да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговори |
| ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на |
| и ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда |
| ли да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да у |
| ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p |
| питка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да |
| За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнес |
| а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору нећ |
| ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митроп |
| требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то плат |
| Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па |
| И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, з |
| Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} |
| зује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали |
| ђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њ |
| ну наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да доне |
| 9" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јун |
| — Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, довед |
| да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким стра |
| ети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма |
| та хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и |
| зе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Мил |
| ињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу |
| ла кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је бил |
| Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у паме |
| амти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога п |
| и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито дв |
| , и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили. |
| pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— |
| ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жив |
| ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашт |
| и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" / |
| е тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене |
| га човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако г |
| им, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{ |
| ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам |
| се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Ј |
| свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање ви |
| ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и у |
| по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се н |
| пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су |
| ичко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог |
| с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се |
| вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана |
| а су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен п |
| а беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушник |
| е кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина с |
| заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени |
| клоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све ш |
| о је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-мо |
| — Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље |
| и да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве ств |
| одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, |
| веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слоб |
| ша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Мил |
| ије или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="1 |
| умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчу |
| д се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако |
| одством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводам |
| и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело |
| да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош п |
| и да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Ка |
| {S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његови |
| ши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђе |
| ти не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки г |
| ско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео |
| а је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поуз |
| ечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p |
| дније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и за |
| е рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хај |
| јицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша! |
| говорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и п |
| нули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске тр |
| и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако |
| и ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове дв |
| еома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ поче |
| , а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам гра |
| ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана при |
| е мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам |
| заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</ |
| ађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и |
| у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога |
| рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господаре |
| нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себ |
| Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађо |
| се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у о |
| ти; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали пог |
| е, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не |
| ују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и |
| пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће р |
| главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двоји |
| “.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека |
| азвалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} |
| Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, д |
| .{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са с |
| м пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Х |
| у голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије р |
| <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он |
| вати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би н |
| Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} |
| рци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причај |
| , да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, |
| ад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини |
| куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после |
| а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг |
| р и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који ј |
| >— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови н |
| а Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, г |
| /p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој друга |
| десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, |
| могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, |
| још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александ |
| водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су ч |
| као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S |
| ко га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, о |
| /p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат |
| еби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је |
| во прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потпис |
| к Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђ |
| епо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе |
| 88" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече сам |
| не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвеко |
| ум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, |
| очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} |
| било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовал |
| <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли |
| удне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке дог |
| а.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, |
| хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дрт |
| и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина сво |
| околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и |
| е овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, |
| је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, |
| вијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли. |
| прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог |
| снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија |
| ио човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је ок |
| икола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако о |
| ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријат |
| био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним |
| ево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смеде |
| и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако |
| ио од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана. |
| {S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигура |
| ко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се |
| а се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један н |
| изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> < |
| и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких |
| — Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па |
| мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи К |
| он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одма |
| ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опрош |
| е некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађ |
| ом.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, |
| е једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође пот |
| вно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја д |
| S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад с |
| } При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле вез |
| Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он до |
| це.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску вер |
| нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, |
| вор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није виш |
| ди?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људс |
| чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме о |
| е, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, и |
| ђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друг |
| !... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" |
| да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они г |
| о ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три к |
| ебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба по |
| ду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А мо |
| ре и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака |
| у, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога |
| {S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо |
| ти.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних |
| Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта |
| дних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, |
| је.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело |
| по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче |
| рбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за пола |
| у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао ј |
| Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се |
| наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница |
| ромакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" |
| радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} |
| ека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну ја |
| их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У од |
| вао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих |
| ени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их прет |
| p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, |
| ишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирн |
| везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S |
| > <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.< |
| гар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну |
| чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n |
| p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно. |
| ветина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са с |
| ртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схв |
| ћала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата п |
| их година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако б |
| а се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош. |
| .{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и с |
| ај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео д |
| ђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клешт |
| што ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, |
| Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им |
| а мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо |
| S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом |
| кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се |
| тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором |
| аве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао |
| с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а к |
| цима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо |
| упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику |
| а прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна пр |
| <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш |
| > <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не рад |
| му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђе |
| готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак |
| подару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти |
| а, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> |
| ебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађор |
| p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи ла |
| глед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, |
| ише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Јо |
| штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо сте |
| Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало п |
| n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p> |
| {S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрел |
| енуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народнос |
| ола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју слу |
| Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби ко |
| а сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отв |
| препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе ни |
| а онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђ |
| Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни |
| ве последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха неш |
| а.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</ |
| .</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и ве |
| два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спуст |
| верац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, |
| {S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па |
| и питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најп |
| вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насек |
| S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су с |
| рпску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један |
| ће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То т |
| братиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво |
| авити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми |
| ца.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— К |
| уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз |
| е.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали с |
| ор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је в |
| ље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад |
| ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти јед |
| на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брз |
| цније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће с |
| p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није бил |
| p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало |
| махну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци н |
| изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он |
| загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са з |
| што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још |
| и Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква ра |
| ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се г |
| ала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њим |
| ргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се |
| родужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на м |
| укић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и праз |
| ио је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат к |
| се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле |
| о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> ин |
| бра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, |
| т Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{ |
| су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} |
| могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био ја |
| није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете |
| ђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе м |
| ва као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за |
| Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету. |
| ца у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев |
| на чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одр |
| дознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну |
| је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш мож |
| уди који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна по |
| и у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је |
| послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много годи |
| можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они с |
| </p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, |
| о је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха баца |
| замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У |
| ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир дан |
| дару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме с |
| на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека |
| друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачува |
| јање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима њ |
| да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још ко |
| д тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су |
| оворили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не |
| а.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; г |
| S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престав |
| к има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање |
| ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ј |
| с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S |
| ањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна |
| да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђ |
| заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све п |
| — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварат |
| аменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{ |
| завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш к |
| — Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђ |
| да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја го |
| а пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош |
| иш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће т |
| ека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе |
| е позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али |
| а.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у |
| и сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се изл |
| сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балкан |
| год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину |
| и су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 го |
| — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо н |
| а негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да |
| ако да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко |
| наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити |
| Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отворе |
| е опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он дон |
| дио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима |
| духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми |
| ; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не ид |
| ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори ду |
| је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати. |
| у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обз |
| ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што б |
| само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p> |
| Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни |
| о, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе в |
| ко како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних |
| Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан |
| че.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и |
| дала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину |
| а пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасни |
| и да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак раз |
| бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пуст |
| ињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак |
| укчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> |
| и друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и љ |
| Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене корис |
| обравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци п |
| ве остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам на |
| да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се |
| е била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратобо |
| лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три |
| е кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу свето |
| } И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а |
| о је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, ос |
| лако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокач |
| како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн обла |
| ажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и |
| обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђ |
| ћ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе |
| други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> |
| од своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србиј |
| ни би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} |
| Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђ |
| емам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице |
| ани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њи |
| вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоћ |
| ренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде |
| с мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођен |
| би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење |
| скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штог |
| а има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, |
| нао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од |
| и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро |
| , ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, |
| е једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и |
| ="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео |
| ме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике |
| убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> |
| је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи |
| Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе |
| сту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, сп |
| јевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из |
| , на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, д |
| дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу |
| ожеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе |
| да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} |
| упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и |
| и стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на с |
| принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, наго |
| ио отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом чове |
| мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, ш |
| да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S |
| х посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник гр |
| и би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да |
| зили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p> |
| о и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се |
| нак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште с |
| ош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија |
| ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати |
| , које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио |
| а.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му ј |
| д је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да |
| нао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и т |
| и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу |
| ополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђор |
| не, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га уб |
| би се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац |
| тиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{ |
| а!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> |
| аква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целог |
| невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена |
| ну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разгово |
| ега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отвори |
| м да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако |
| своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли |
| >— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но |
| а би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе |
| из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — ре |
| да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако ка |
| ељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} П |
| кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а |
| {S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим |
| в устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео |
| о станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуц |
| доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци с |
| њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуц |
| е.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљн |
| сто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо |
| м издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод |
| подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очи |
| а гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о |
| а.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; плати |
| S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој |
| ак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао тур |
| двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Мил |
| тогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то н |
| а нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допу |
| олно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и поврат |
| а одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве |
| се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено |
| то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане |
| смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="2 |
| јаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи теш |
| самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говори |
| ко ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да д |
| : — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитар |
| S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут |
| емљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по |
| е, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима в |
| лако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле как |
| и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> |
| , која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата но |
| пех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутн |
| да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради каст |
| је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез |
| ни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха гово |
| </p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као у |
| амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излаз |
| ико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одј |
| која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека ч |
| вање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна |
| м и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали св |
| о, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, ск |
| биле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно шт |
| ли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је М |
| еђу мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су на |
| љати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и ди |
| гов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, н |
| о је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још |
| писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо д |
| се овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Нико |
| тана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила |
| ро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} О |
| ази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се. |
| па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смрт |
| о да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица |
| би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему |
| еч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несре |
| к двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренут |
| у качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету |
| су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264 |
| и су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се на |
| коси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништ |
| о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у |
| арао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче |
| , мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било |
| а му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и о |
| млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала |
| устави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и с |
| грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n |
| пазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему |
| ебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и К |
| била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака л |
| му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и |
| нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и |
| и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошт |
| умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске |
| а ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У по |
| сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које |
| би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену |
| жу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцет |
| амиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, |
| како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипају |
| крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном |
| “.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, |
| чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заб |
| м руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, к |
| , да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој с |
| мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милош |
| аву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и |
| Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто |
| p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Госпо |
| :</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати |
| силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: |
| је; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропада |
| Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зач |
| Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људ |
| један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта |
| исутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карл |
| и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он |
| свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кне |
| уком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив |
| <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— |
| и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више ст |
| учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер |
| ратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то |
| кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш ве |
| ко сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} |
| дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и |
| пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} |
| </p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо в |
| јчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, д |
| да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да |
| а обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао |
| .{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он |
| ебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја т |
| Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладно |
| , здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно и |
| осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за |
| аво и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чув |
| а српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово м |
| му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С ти |
| р човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, |
| као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, во |
| ш.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га дома |
| огао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> < |
| тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој поб |
| у.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чим |
| амо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, |
| му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да |
| итница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба. |
| „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мен |
| Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— |
| е и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које |
| дим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи п |
| главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пра |
| ећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се биј |
| а теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију... |
| е сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока |
| Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо |
| општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну гла |
| варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, прис |
| ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена |
| посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека |
| ивио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но ј |
| е Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— |
| и Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како |
| се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и ка |
| орђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за |
| родом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити |
| пски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћ |
| адоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стева |
| еће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим глас |
| да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо П |
| {S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој зем |
| де ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунц |
| >— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај троре |
| чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кн |
| и рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се |
| м погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по сто |
| ресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи |
| необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он зас |
| ај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад |
| рам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлиј |
| уђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је ос |
| ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покуша |
| е јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и д |
| бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и В |
| е њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> |
| учали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас |
| и да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Св |
| свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству |
| — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош ка |
| њаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су це |
| добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p |
| неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се |
| ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} |
| .{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По раниј |
| и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је и |
| пет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили |
| наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се |
| </p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару |
| иво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако! |
| подару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га ј |
| и ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама би |
| о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти р |
| ита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одм |
| дару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам |
| /p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњ |
| , да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се |
| нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва бри |
| вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели |
| !{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се |
| оро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код |
| ин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит ре |
| Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама не |
| први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ ј |
| ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио ј |
| излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А д |
| поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стига |
| јим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиск |
| одајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблаг |
| подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хв |
| n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра с |
| не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни п |
| е сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чи |
| е што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити |
| јица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његов |
| огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он т |
| обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S |
| ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди |
| емо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{ |
| јводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру |
| код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом |
| Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српс |
| а није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињев |
| удгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека с |
| а, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Кара |
| {S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле п |
| казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити с |
| још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја |
| и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Ан |
| о и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> |
| дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</ |
| ца, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од гос |
| ек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник |
| ли Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српск |
| ко да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:< |
| , прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији |
| рађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</ |
| успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички |
| p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два кр |
| .</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је |
| one unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да |
| <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са њего |
| ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S |
| па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њи |
| одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, |
| њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекај |
| вима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чол |
| вић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугача |
| говести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, а |
| енице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која |
| ви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих |
| ан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ств |
| <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што м |
| ате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који |
| ди људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оп |
| t="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као |
| дна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена |
| <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч |
| 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писм |
| head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горе |
| 7, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} |
| е на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — пр |
| не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то |
| м оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не ба |
| одолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми |
| , с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска |
| Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију |
| аткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> |
| о тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, |
| ори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема |
| шће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црном |
| а ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> |
| указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни |
| ри ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола |
| у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дук |
| ле равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где |
| ин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Ста |
| не прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним |
| леко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен с |
| p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била ј |
| е на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архип |
| p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа |
| Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија ни |
| а колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника. |
| ду.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на |
| вском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и ко |
| владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{ |
| о за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их зам |
| ве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала |
| ригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселис |
| ло, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где б |
| а сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за |
| неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе |
| и.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио |
| ани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши пору |
| кету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и поб |
| устријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од |
| вим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудр |
| то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе |
| оћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није тр |
| гао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао |
| би зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бле |
| лтана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хами |
| давину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, М |
| ана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га |
| .{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радо |
| скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сва |
| Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ва |
| .</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били |
| Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо р |
| продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је дав |
| а и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, д |
| аћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо |
| ито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} |
| а је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како |
| одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је к |
| ћи скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у |
| ек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у |
| ац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, су |
| ут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носил |
| ош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опе |
| прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама ба |
| ш.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш шт |
| само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је |
| си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су ј |
| испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћу |
| и говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, праз |
| зима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила |
| едно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они п |
| , да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји н |
| трављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад |
| е, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке з |
| ешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила |
| е у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некак |
| кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Ми |
| добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже |
| па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је |
| ептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве |
| била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> < |
| е неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву матер |
| ешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од ру |
| хом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом |
| клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило |
| ула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београд |
| Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народн |
| ције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као |
| је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и рад |
| ајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредс |
| . године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне п |
| али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било дост |
| путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаш |
| де, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турског |
| би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене |
| Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од |
| /p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећ |
| га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчи |
| рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пр |
| ебу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај |
| одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Н |
| јатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и |
| о ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник по |
| стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад |
| перије.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, |
| уздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним му |
| {S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слобод |
| ђења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слоб |
| ину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико |
| у, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, прем |
| роклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарн |
| граду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој пр |
| ше је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу свој |
| ао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје ра |
| рство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима |
| у одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђо |
| да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то каз |
| ут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да при |
| у оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, |
| истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поузда |
| d="SRP18933_C7"> <head>VII</head> <head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана ве |
| било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народ |
| етроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија |
| ну.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" / |
| и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо с |
| ло речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима. |
| Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканско |
| и!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њин |
| мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја с |
| нду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор |
| у из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <milestone unit=" |
| анти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом д |
| станичку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то д |
| и.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председ |
| такне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неогра |
| о интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, ко |
| је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног уч |
| ена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па |
| оглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не оме |
| <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То |
| за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилик |
| народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове |
| родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и смат |
| летом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове зна |
| ло устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити св |
| у Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага |
| p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана |
| ских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће оств |
| } То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских |
| устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразум |
| гов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца он |
| ања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико |
| нтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје |
| препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла ук |
| ми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче ј |
| аш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људ |
| {S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојиц |
| о разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се |
| ред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов м |
| да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како д |
| .</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће |
| к он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи |
| авити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету б |
| је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он сам |
| у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га н |
| мљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је уч |
| јим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезо |
| само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p |
| ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресека |
| иће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај |
| Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</ |
| адовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба |
| исменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p |
| ству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе |
| ољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> |
| е и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми би |
| чи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио |
| другљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то жи |
| ао кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињућ |
| .{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чин |
| не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S |
| ир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе до |
| толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Нај |
| о живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш |
| } Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа по |
| ој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша н |
| ко Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна стр |
| ни каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био зг |
| да.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад |
| Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крај |
| е дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану к |
| ало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само |
| много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га |
| ио на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да н |
| емља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику |
| рим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу |
| >— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужуј |
| веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређива |
| то видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{ |
| , и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово. |
| и драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замо |
| ору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју ру |
| прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову н |
| И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није |
| им Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на |
| овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један н |
| лугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ако ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} |
| а о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времен |
| цом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у пове |
| некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли. |
| и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко |
| ху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о сво |
| р и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара |
| S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван офи |
| бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пр |
| аке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а |
| и прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града сила |
| у Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и поп |
| <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја т |
| p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на |
| ви господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одм |
| пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> < |
| дмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, |
| који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мој |
| о не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, ка |
| влук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бит |
| од старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за зд |
| дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на ле |
| Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p |
| е амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама кој |
| што види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он |
| о и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа л |
| ежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да с |
| запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћ |
| из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека сп |
| орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата |
| ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада |
| и народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, |
| ње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне бо |
| јем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} |
| ћи ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену сла |
| да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застад |
| гранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, в |
| разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> |
| е, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти |
| Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи |
| ицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone |
| Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њ |
| /p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онак |
| т.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до |
| два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па |
| рискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах д |
| жним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводск |
| , скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира |
| струко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, |
| решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десил |
| Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ћ |
| о души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад |
| рано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио ј |
| јводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио св |
| но:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће ва |
| били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, |
| јдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју |
| није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах наред |
| тео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову на |
| е женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} |
| се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти |
| ње и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини |
| обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овог |
| а шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Ту |
| ком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?< |
| и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помага |
| нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Ву |
| нда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А а |
| рњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађ |
| за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, |
| мен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се н |
| тала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.< |
| служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто |
| је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом |
| ћ се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се б |
| о, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, |
| <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, |
| ако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља |
| вора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— |
| p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— |
| ла сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се ша |
| урга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамач |
| код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њ |
| мачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био |
| вај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо |
| аст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је |
| и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбољ |
| Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зов |
| , као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе |
| метнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђ |
| лошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао |
| дно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће |
| ављене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан |
| </p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, са |
| подарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се |
| а му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> |
| другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Кар |
| Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после |
| гдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да вис |
| 9" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узет |
| ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише вика |
| чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најз |
| у.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао п |
| се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што |
| ад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да нећ |
| и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге ст |
| и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поуздани |
| да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко |
| Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити |
| чију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да т |
| год с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они ник |
| слетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S |
| а црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ус |
| огнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву |
| крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем к |
| су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени |
| иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руск |
| весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској стра |
| опљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран не |
| џара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша см |
| као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа п |
| мној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се |
| иски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују |
| ећ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнут |
| ити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она жур |
| ица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста |
| турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскиј |
| , нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у сво |
| .</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад |
| од тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, п |
| ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па најед |
| — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци бе |
| d="SRP18933_C11"> <head>XI</head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе п |
| курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне заус |
| рски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да |
| (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петро |
| е било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и |
| народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекл |
| на, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома |
| као, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око с |
| ацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То |
| је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да зн |
| о молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо |
| а је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речито |
| ачисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је доврша |
| сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се |
| ла је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из твр |
| днесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на |
| је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Га |
| м понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се бун |
| ну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења вр |
| n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — реч |
| о ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жал |
| „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не в |
| удара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железн |
| ј.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још нек |
| од боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на |
| а ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три г |
| } Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На |
| има зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може би |
| је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда |
| и пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обре |
| смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљин |
| он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на |
| , да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах |
| , који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као с |
| ни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно ш |
| ата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се пон |
| у га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за |
| уче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекн |
| ај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља тр |
| прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, на |
| то пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у т |
| и се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{ |
| право хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изред |
| и неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква |
| о требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драг |
| а, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сирот |
| бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад |
| и престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те |
| као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати |
| пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана |
| пље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Ми |
| {S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао бого |
| се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> |
| ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, о |
| се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако с |
| ком селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре |
| па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да |
| ек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде. |
| ој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, |
| кој униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет |
| ок је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} |
| некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би |
| ва о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари чест |
| азати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога до |
| ша болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је зви |
| даније људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он |
| ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и б |
| , што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и вој |
| он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, |
| чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред с |
| треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир др |
| иром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице |
| само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из твр |
| но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и нек |
| же зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У остало |
| ем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уц |
| м.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>На |
| то је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкан |
| о бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо |
| једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак г |
| акав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вуј |
| одаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога н |
| да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све мол |
| о десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, ко |
| рбије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам |
| сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју |
| тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се |
| слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико |
| ли на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу с |
| о је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</ |
| рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је т |
| ји, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже пр |
| о крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, је |
| тури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћуј |
| на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p |
| ко је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и |
| исмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, к |
| ти.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, |
| веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S |
| е примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „П |
| аповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и |
| и.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око ње |
| ела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако |
| " /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част |
| о и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим |
| у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није |
| {S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улиц |
| дости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећ |
| Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су |
| ота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу зн |
| за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљив |
| ћ, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића |
| у и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљеп |
| грао му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која |
| Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се дв |
| <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава с |
| што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> < |
| ар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет дру |
| љане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи |
| е уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити ти |
| отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покв |
| безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, |
| о има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да с |
| е после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да |
| то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p |
| ава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, |
| , лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео сло |
| олибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, госп |
| била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Ка |
| ејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зн |
| ти свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се |
| дри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија беја |
| још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву |
| ивоту.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђ |
| српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињ |
| и радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у ра |
| а непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p |
| међу Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви уг |
| е књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Ве |
| на слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S |
| ивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и |
| атру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се не |
| прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</ |
| изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је це |
| е као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако пол |
| то је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај г |
| се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске |
| p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији |
| е, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седе |
| етим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја ј |
| рлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и јез |
| ох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и |
| ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако ј |
| а; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да |
| ли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води п |
| ре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од т |
| ло и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он ско |
| полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, |
| рагић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао ј |
| но било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изг |
| здрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је |
| нио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Б |
| у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је би |
| чи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут в |
| с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго блен |
| рађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањал |
| упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он |
| мак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му |
| роје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадо |
| т морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, |
| рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке |
| јала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се кр |
| ага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе |
| ругарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Ка |
| стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у ју |
| пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познав |
| а Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим в |
| рагић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи |
| глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар |
| планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нек |
| ад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна |
| хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред ж |
| м их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{ |
| скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> |
| лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је |
| {S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, а |
| <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да чи |
| у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше госп |
| јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек |
| арајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио. |
| Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У |
| се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико при |
| има и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно |
| /p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишт |
| дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се |
| род ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако |
| јеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори |
| дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке моли |
| е пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су с |
| ише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покрив |
| села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака |
| воме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа |
| а за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка време |
| ћи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен к |
| .{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на п |
| S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле |
| пунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је д |
| во имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по н |
| селе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новакови |
| ао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанк |
| риге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век с |
| же.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа н |
| оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку |
| ="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— |
| седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом ч |
| се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна |
| тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма |
| им ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, ова |
| равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <mileston |
| етњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још ј |
| S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару |
| су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је за |
| бљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у |
| обична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их нам |
| ко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, |
| изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га |
| их бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборе |
| опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићев |
| је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена б |
| колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено блен |
| у отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремн |
| из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословим |
| е знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и о |
| е трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Је |
| стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут |
| "137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме и |
| пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци |
| , но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док |
| Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разо |
| по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, оста |
| аћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ов |
| о с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се куртали |
| по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSec |
| та по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз про |
| ако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе |
| усне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на |
| <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), ко |
| е, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али |
| да из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“. |
| м што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га к |
| ћ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша |
| кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p> |
| и се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру |
| и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је д |
| ладу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња |
| и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без |
| повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатс |
| ead>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, |
| .{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје зас |
| } С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да ј |
| {S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задо |
| су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на о |
| ваковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се ук |
| арио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме пад |
| и некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и |
| острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада |
| ш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо |
| сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сеч |
| ат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече не |
| type="titlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предгов |
| одне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађо |
| бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Тур |
| кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Беогр |
| у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} |
| кога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са |
| _C3"> <head>III</head> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика ка |
| ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, |
| ..</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је св |
| његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честито |
| своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, кој |
| еђутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац |
| вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драг |
| а му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира. |
| о посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд |
| ка убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате |
| и што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се пос |
| г, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године. |
| и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац госпо |
| S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне зав |
| р.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тр |
| твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у |
| предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио |
| ано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="4 |
| му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да |
| му и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца. |
| дсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ов |
| Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му |
| едговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> </div> <pb n="2" /> <div type |
| благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада |
| уха склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Ср |
| е.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на |
| иља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момк |
| нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне К |
| баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујиц |
| ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су |
| јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњич |
| а, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом ро |
| натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и |
| се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први |
| аповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обич |
| ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по |
| тоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Беогр |
| а.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и да |
| скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, в |
| голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неи |
| похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заис |
| , мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе ка |
| дало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост. |
| ана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{ |
| сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош |
| на је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград |
| е све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турс |
| > <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видариц |
| о на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имал |
| вде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревско |
| у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по |
| и се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скит |
| ској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати гл |
| д.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле |
| , га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад о |
| из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји |
| ад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога п |
| ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове |
| о свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у |
| причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриск |
| , а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радњ |
| 136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га |
| ткину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме д |
| почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бран |
| уде не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја |
| ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не би |
| свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима шт |
| доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и |
| > <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата |
| оји махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије |
| највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у пон |
| {S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у чи |
| и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдј |
| си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиро |
| нута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијен |
| } На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за |
| } Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Ка |
| ази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „н |
| узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство |
| сретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за ми |
| акао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје сед |
| оумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе ко |
| колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме чове |
| а; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Мол |
| топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћ |
| је је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Б |
| су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а д |
| либи догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше |
| ољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми |
| ечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко |
| ичара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир ниј |
| жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је |
| р не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање |
| руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су |
| дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек сред |
| сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад |
| ака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, |
| два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да у |
| Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— |
| уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђени |
| ма ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.< |
| мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка |
| а биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с не |
| њетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били |
| ла дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два |
| помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затв |
| ло три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провирив |
| > <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола изву |
| чео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно и |
| ОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи л |
| а су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо |
| лонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га |
| , а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по какв |
| ику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачу |
| исам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требал |
| говара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет нас |
| знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се д |
| дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог |
| а неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео |
| рвом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и дру |
| ати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку п |
| урска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> и |
| ак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — реч |
| о покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и на |
| уче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес |
| тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, |
| ајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже ос |
| е, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по |
| и, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Мило |
| ободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је |
| к и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече |
| иш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S |
| е.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђав |
| ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људ |
| а много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} |
| зађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке пр |
| и узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p |
| "291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он са |
| !...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију |
| еви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и |
| е дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том пра |
| с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са свој |
| о, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир |
| рилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим в |
| едају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што |
| учај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити вез |
| едва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Тур |
| зиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је |
| Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша прола |
| шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> |
| , он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што о |
| ..</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — О |
| ом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Ме |
| е бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами |
| вим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је |
| склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички т |
| азове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш |
| p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој |
| а поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћ |
| у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда |
| , да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> |
| и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао б |
| p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у |
| ења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да проз |
| моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S |
| требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво им |
| о потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код са |
| д би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља ка |
| да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије |
| ка неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немо |
| ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више траж |
| се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио р |
| рбија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би |
| аметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и с |
| а је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подеран |
| рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се пра |
| за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај. |
| но, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе |
| је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрт |
| тински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да ва |
| друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се сту |
| нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији |
| сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, о |
| е дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друг |
| направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело н |
| д тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри љу |
| рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознат |
| био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије |
| и тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири г |
| и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се пос |
| а Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерав |
| је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички рад |
| амо да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађо |
| ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.< |
| турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила |
| ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја |
| да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{ |
| као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати |
| земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Ш |
| гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али ов |
| ио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на м |
| ица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> |
| иже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од |
| о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Савет |
| године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја ра |
| дметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати дв |
| нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао з |
| ш.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих мога |
| е се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабљ |
| уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, вољ |
| како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива од |
| е јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, п |
| , кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно до |
| у се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврат |
| ад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и |
| к се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу ј |
| ро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познав |
| е га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта б |
| м о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде р |
| Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душ |
| где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Мил |
| {S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измуче |
| ни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n=" |
| и опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на прос |
| ћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити ц |
| о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично |
| адовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за К |
| ролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући с |
| е налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то м |
| одина био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у к |
| г њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти |
| рака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице уч |
| за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но |
| а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је б |
| — Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик |
| а на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукањ |
| рије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозва |
| по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с то |
| , који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац м |
| >— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војвод |
| себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мут |
| н можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Срби |
| е прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака |
| клонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије |
| м зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, сам |
| о је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан |
| > <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога |
| иле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говори |
| ше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио ам |
| р да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било и |
| ења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао д |
| д би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше |
| Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље. |
| падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана ко |
| и по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при св |
| е само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с |
| српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако |
| а га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и |
| што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухам |
| упило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вож |
| асположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да пон |
| ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну |
| потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени |
| у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса |
| >И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би |
| дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} |
| ду зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко |
| атресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић |
| а боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их сви |
| арод.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод д |
| о турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захв |
| да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се |
| знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлиј |
| ди.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај тр |
| једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин |
| гову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити от |
| „Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад |
| мо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> а |
| јица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обој |
| ти, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју |
| се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Ј |
| о забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не сме |
| Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шт |
| га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни ник |
| сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорнос |
| га смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Ка |
| о они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да с |
| е канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двоји |
| би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је |
| и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико |
| а сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту |
| Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, осло |
| р, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе |
| уге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> |
| та?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама |
| не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се бун |
| и надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Срб |
| b n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвав |
| ану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су |
| д кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Анто |
| он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђ |
| Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{ |
| није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учини |
| има још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци |
| то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — |
| учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику од |
| е ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што ме |
| дгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланици |
| рши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би ж |
| намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Мил |
| аљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак |
| румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунав |
| као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад с |
| о бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би т |
| гао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову п |
| 122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> < |
| вакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би |
| /p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се теши |
| их, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики |
| оватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква бу |
| ко дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за п |
| S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га јед |
| рши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих |
| погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је |
| ве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе |
| ни што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S |
| азда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог с |
| бунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се |
| повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, д |
| S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, так |
| његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћу |
| рчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко |
| е зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> < |
| зад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, п |
| о неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, |
| мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> |
| тање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима мог |
| х одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима |
| рити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руско |
| мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по |
| и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По расп |
| штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> |
| вала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као ка |
| д.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стран |
| на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Ј |
| је вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледа |
| ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то прис |
| ли до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се |
| А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} |
| дбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите |
| ни би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас |
| збиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се |
| вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут ни |
| ен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у |
| да сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио |
| Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би |
| S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав нар |
| то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и |
| у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они г |
| се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С то |
| је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме го |
| S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згод |
| и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.< |
| А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Шт |
| и ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако |
| лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту |
| господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нем |
| д су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш |
| , вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, |
| не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништ |
| га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада |
| све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе |
| оји неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном пам |
| ађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> < |
| на није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S |
| Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> < |
| Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би п |
| арађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја |
| од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Пета |
| е ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну гл |
| окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као шт |
| е ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами |
| а да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S |
| а сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што с |
| е би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} |
| гово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им |
| емљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали |
| ти главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S |
| ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја д |
| ропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само д |
| ршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити |
| оји дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих крије |
| књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао. |
| } У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв н |
| њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет сврш |
| о.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> < |
| ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на си |
| има стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се |
| >Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакл |
| за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи! |
| и мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb |
| е на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} |
| у.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може |
| ристили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ос |
| ратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— |
| з људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име ње |
| е био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> |
| развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Д |
| ога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери |
| вет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, |
| е нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ј |
| апуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; т |
| и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао б |
| послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{ |
| је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други с |
| и, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од ко |
| ка, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који ј |
| итише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повис |
| овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло б |
| уло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у |
| јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод п |
| трао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би |
| е не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске до |
| рви мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и на |
| а, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге ни |
| више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Си |
| аједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ |
| се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у |
| закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да |
| сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш о |
| вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет |
| Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што ј |
| Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како |
| на снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограни |
| уде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш ' |
| разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађо |
| .{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду незави |
| но и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се |
| воде, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он |
| ио као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>Т |
| аси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ј |
| би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179 |
| омандант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле |
| јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред |
| крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим ск |
| .{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ов |
| е он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чув |
| ији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ о |
| имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</ |
| у душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се |
| сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да |
| о везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да т |
| а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би примети |
| кога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хт |
| Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p |
| о по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милош |
| срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> |
| њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страхов |
| силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у свој |
| ја би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито ка |
| томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србиј |
| тли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек им |
| <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазов |
| он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов.. |
| више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није бил |
| шити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред |
| е својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним |
| {S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе зада |
| каква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, |
| ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике |
| подару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се на |
| ким осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би |
| ма реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке г |
| лављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да |
| де жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице глед |
| авницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди да |
| добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>У |
| <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је букт |
| он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш т |
| а ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако ост |
| ве године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Срб |
| .</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести |
| ити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарат |
| иди балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе н |
| ати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош мо |
| ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и |
| еро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум |
| а како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се |
| ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} |
| та не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријате |
| се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе св |
| зму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је пи |
| а расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да |
| , како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, |
| , и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на кра |
| ђу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести |
| , у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне |
| , куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зат |
| вета, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се |
| оје се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо |
| .{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар из |
| кају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу ј |
| тогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих пита |
| најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши |
| дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (тргов |
| а одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо ш |
| како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад |
| има састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> |
| Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — |
| илом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике |
| о, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити |
| нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у |
| Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, з |
| е!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да |
| не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добр |
| S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се |
| лаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па ни |
| има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци |
| е свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчу |
| о војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину |
| ству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си т |
| љене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога ј |
| и могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ћ |
| тити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужу |
| рпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би |
| е дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, |
| и то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црни |
| росторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово н |
| утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја |
| урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, ка |
| горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је |
| и хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света |
| Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу и |
| ава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</ |
| ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага |
| S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рук |
| ла војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном |
| дсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу |
| памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, |
| и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који с |
| коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и |
| после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео у |
| сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло св |
| и понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле доте |
| ким селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кн |
| душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша. |
| ур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и |
| о као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћа |
| >„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да з |
| свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, п |
| авала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно. |
| и како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="2 |
| а сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се |
| га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а |
| лош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу |
| е грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало |
| онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и ма |
| има и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лу |
| стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад |
| ожда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући поглед |
| и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где |
| ега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да |
| и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу |
| га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> < |
| се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно |
| редовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.< |
| е, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, |
| је, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној кр |
| тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи нек |
| међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио |
| а досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да неста |
| ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али ова |
| ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не |
| дањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она и |
| тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да |
| тири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме н |
| у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи са |
| Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, ш |
| обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора н |
| ли, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а |
| а — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> |
| везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> |
| Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко М |
| ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно ј |
| власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год доче |
| ог.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети. |
| лавом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; |
| ођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само |
| почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не д |
| ли да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам |
| арађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена |
| , као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као |
| а вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и р |
| нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми п |
| ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето |
| а да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од |
| скочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би с |
| кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би ру |
| мак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвали |
| .</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њег |
| о, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везир |
| а; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне гл |
| љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе са |
| илош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђ |
| ка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола |
| о је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да |
| Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну |
| вори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја по |
| вао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће |
| едаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрили |
| ош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста крат |
| ало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет с |
| p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је бил |
| бију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Ву |
| о много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро |
| ду начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. |
| нијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од срп |
| м кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна пис |
| издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклет |
| говом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где |
| уси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском |
| е, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одову |
| могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његово |
| ве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им |
| ош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, как |
| загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види |
| и ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" |
| доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Е |
| море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у с |
| и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа сти |
| то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се ик |
| вцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог ду |
| тели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити |
| д ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шт |
| улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околи |
| а као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лакто |
| ло много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне п |
| њем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену са |
| > кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је н |
| ди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две |
| ије дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: |
| пширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} |
| аду; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога |
| о у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис |
| , „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије т |
| /p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине |
| што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно би |
| великим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за |
| ина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срц |
| вавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводи |
| заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није |
| опада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је би |
| Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се мож |
| сно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору оби |
| ојој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да |
| о кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једног |
| а Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде он |
| е уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у |
| спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху |
| главнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира пре |
| и из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио чи |
| резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је б |
| хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала |
| испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а |
| ицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће пох |
| спесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, |
| м браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али до |
| од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу |
| пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао |
| е Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђ |
| } То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради |
| лобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграци |
| од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Ми |
| знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити |
| азре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним р |
| народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички п |
| ругима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музик |
| д од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунеза |
| су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је в |
| дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, пром |
| } Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.< |
| ило и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задово |
| и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачки |
| знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно ж |
| жи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — |
| ађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алек |
| ете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су ха |
| годније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих е |
| нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сл |
| , господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало б |
| за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, из |
| изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> |
| у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то до |
| дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове с |
| ш се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што |
| реницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} |
| реко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук еп |
| и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем |
| ју, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврд |
| ма турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војск |
| о у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да п |
| хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ |
| е Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву ј |
| је их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост пр |
| Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и |
| и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је |
| ат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је |
| има чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту це |
| обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанк |
| зад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} |
| о тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу |
| авају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{ |
| ни и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Кар |
| римицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку гла |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се беја |
| е ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху |
| о вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, |
| ркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско |
| ница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне |
| већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на мало |
| си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} |
| о чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до полови |
| стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај |
| стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишава |
| ако ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} |
| ити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су |
| код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он б |
| о једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с |
| аки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била |
| у.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало |
| а.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Пет |
| <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљава |
| ацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пирин |
| словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води вел |
| да и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и |
| зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, |
| {S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, |
| мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану |
| ин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени |
| ено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} К |
| , и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером и |
| град.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом |
| крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала рет |
| у му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, |
| ска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди. |
| one unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграц |
| ква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као пос |
| ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласк |
| то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, ко |
| мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад |
| збацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић |
| аваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили |
| звршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се ж |
| то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поно |
| постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удес |
| цима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала |
| ојих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку |
| особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена |
| ногим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло деси |
| паде на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако от |
| ена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке |
| огло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозв |
| ко исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки има |
| с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и ош |
| вропских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по с |
| <head>II</head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично |
| >XV</head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула) |
| немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном н |
| е своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесн |
| оња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p |
| p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и |
| ња.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашк |
| оније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија |
| о околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и |
| е био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради |
| овца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола те |
| о десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити |
| живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{ |
| и га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p |
| другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуш |
| у казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе ур |
| су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се |
| и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијам |
| ну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим суза |
| у наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је ста |
| леба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, |
| Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два кра |
| о је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније |
| је кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као |
| повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле шт |
| вору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — |
| а, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељск |
| ead> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћ |
| "75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами сла |
| нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 181 |
| , Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с п |
| од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, п |
| и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он |
| е.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, в |
| д немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти н |
| та подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се б |
| евати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и |
| адци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства свој |
| рата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се раш |
| ељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Ка |
| /p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, |
| ростасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрче |
| а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску вла |
| ила устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро па |
| , барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску. |
| на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n |
| ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку п |
| да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> < |
| то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благ |
| алканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су |
| је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао |
| а је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до |
| творише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређ |
| аоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно замо |
| о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да с |
| суствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, ка |
| туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</ |
| илике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, |
| о много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак |
| вих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови са |
| толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју по |
| едној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у поте |
| и дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову п |
| сподство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, |
| рекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним аша |
| бични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине |
| зове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргну |
| д стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски |
| урђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због ду |
| ао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић |
| околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта |
| добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.< |
| је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да т |
| вели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике |
| морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више |
| ољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</ |
| у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type= |
| наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били сме |
| и <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим В |
| у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве |
| уми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, т |
| необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им |
| То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош наре |
| а они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки |
| ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од об |
| повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више мест |
| ез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо уту |
| углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> |
| раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код сви |
| чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном п |
| баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутк |
| има, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисови |
| су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n= |
| њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише |
| падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањ |
| далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са |
| а и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герм |
| ри бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграциј |
| .</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герм |
| ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Цр |
| тини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се |
| ез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и |
| су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канц |
| са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо |
| и.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народ |
| а накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби поно |
| се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим |
| у.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратио |
| е се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа. |
| а додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> |
| им, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше |
| е сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле |
| ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном с |
| што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за |
| ло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али |
| ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Срб |
| по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум |
| евица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђев |
| ву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српс |
| ки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску |
| огне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога |
| дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један |
| б с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним ок |
| реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој и |
| анину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, |
| су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је |
| што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за |
| начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кри |
| ... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад |
| ној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и њег |
| .{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, |
| о је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и |
| амо за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стран |
| ње љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао. |
| и.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно |
| .{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све |
| о у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и |
| да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђ |
| повест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се |
| га и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о це |
| натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да |
| Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна |
| после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети |
| ставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с |
| да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих |
| а.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавил |
| диже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и дру |
| пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показал |
| али разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, |
| азана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуг |
| зад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опе |
| смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{ |
| буситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи трену |
| зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му |
| крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је |
| глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало |
| е и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на д |
| астио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година тур |
| рала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак |
| ћали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно |
| снута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, сваког |
| утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{ |
| н је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} |
| лико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и п |
| постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња вел |
| свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хете |
| ом пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и д |
| е људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> |
| ор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да с |
| , кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао |
| , али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео бе |
| оју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, |
| творени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његов |
| окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да |
| , и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге п |
| ко је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисови |
| угљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је ум |
| рман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што |
| же и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{ |
| кли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, о |
| стина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја |
| се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован |
| своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трг |
| самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им пом |
| уго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вуји |
| скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђор |
| и кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио |
| ена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фами |
| д кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се к |
| која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо |
| иво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77 |
| мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S |
| после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="24 |
| кају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би |
| Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло |
| о он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? |
| н, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак |
| ије.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, |
| у не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити |
| е заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује се |
| себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је |
| полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би |
| очео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} |
| сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу са |
| и у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађива |
| урском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде |
| p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја |
| мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је б |
| лоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету л |
| тнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет |
| е разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога |
| требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, ми |
| ук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{ |
| све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни |
| е и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумра |
| руди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после |
| д је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био ук |
| да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умр |
| и на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на |
| је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се |
| врђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како д |
| Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слуш |
| рао једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те ј |
| уто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску. |
| били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навали |
| о отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут то |
| кад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ н |
| дговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бриг |
| ебало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је пр |
| у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби |
| јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што |
| урано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему |
| Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ ј |
| сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска с |
| рали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је |
| брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме мест |
| важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, |
| а се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" / |
| се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два тр |
| их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода |
| како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и д |
| имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> |
| аса.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде |
| ега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за о |
| вао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Кара |
| ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што |
| оји тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисл |
| оље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих с |
| д.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубљ |
| у тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, |
| ивљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што с |
| а се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} О |
| } Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извид |
| јзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с |
| ј о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце) |
| ме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и ко |
| да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло сврши |
| шу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} |
| ну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише |
| и добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би |
| мице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радов |
| ка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допр |
| а оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с о |
| снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне с |
| о седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам |
| Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози |
| урско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Мил |
| о и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или њ |
| це коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком п |
| ли и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо |
| пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад |
| уду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и та |
| Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио нек |
| и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана игра |
| е сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта н |
| двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне ре |
| вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у |
| и у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега |
| довуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би |
| о — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одла |
| а до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даљ |
| За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала |
| и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушев |
| е лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те |
| се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је |
| ак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била |
| зини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах п |
| казује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати. |
| м бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изро |
| У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило |
| чешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Руси |
| а живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>В |
| адржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама |
| оле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске оба |
| обрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нем |
| stone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај |
| <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убија |
| како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Тур |
| мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе |
| проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наме |
| прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имал |
| ана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник |
| за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зо |
| не ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој гово |
| и су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете мора |
| ше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше |
| </p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но к |
| Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога |
| Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па д |
| строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга же |
| ио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара |
| а од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употре |
| умунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, К |
| и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче |
| у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вуј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три нед |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је |
| ad>X</head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском г |
| ead>I</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протут |
| и су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџакл |
| спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао |
| су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи. |
| прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} |
| жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га |
| аредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у |
| рада.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима кар |
| лан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукић |
| када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке |
| Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе |
| <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао доб |
| о, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно ка |
| {S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога |
| ред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је к |
| ред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао стр |
| " /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђе |
| онем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мал |
| место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио |
| 9" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и н |
| боду, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче |
| — Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја те |
| ти ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; би |
| p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по |
| 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполе |
| /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома в |
| > <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа пон |
| ужа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p |
| ца му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он посл |
| риметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би |
| <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра |
| и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио п |
| дару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, зајед |
| ђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и н |
| омбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има зако |
| проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његов |
| х двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но |
| имали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта |
| Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отиш |
| ела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслу |
| Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се |
| — Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом |
| ху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се руча |
| дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљ |
| х могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни |
| уђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо ње |
| n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло д |
| ну.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да с |
| јао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жељ |
| ате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Кар |
| кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва са |
| јаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој |
| d>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваља |
| мом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште |
| е таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође |
| оме стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуљ |
| огагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој р |
| .{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> |
| неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије |
| аву независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који |
| ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он |
| } Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој душ |
| е и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада |
| ста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе ј |
| адио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> < |
| ко се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S |
| ћи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може у |
| тали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море |
| вар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влад |
| слуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свеча |
| шаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</ |
| сточњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског |
| и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао |
| ле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да од |
| икој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив |
| знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на |
| м деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, ме |
| — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло |
| и, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив |
| штени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако из |
| рати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је све |
| талим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> |
| т наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и |
| ала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било по |
| се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је в |
| p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, |
| гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејах |
| атише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? |
| лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На |
| општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балка |
| дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Рус |
| предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато |
| га дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана чов |
| После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вуј |
| /p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случа |
| ло, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из р |
| и.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он ј |
| > <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Пр |
| р за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао |
| ећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове гр |
| на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вуј |
| 51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, |
| му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са |
| збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа |
| спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ни |
| ве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се |
| састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" |
| но наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке |
| ледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, о |
| изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и |
| по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће |
| јући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче |
| им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је |
| Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био |
| Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих |
| ик је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси |
| закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе ве |
| лер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), |
| да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је |
| највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Ка |
| овој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбр |
| и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од ње |
| јтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о ж |
| о хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити. |
| мо што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у |
| Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, к |
| град и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друг |
| екали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд |
| е на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се К |
| ндру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она |
| хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још једа |
| илошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном |
| никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, |
| одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</ |
| ага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратн |
| а маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је би |
| аноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком |
| поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што |
| век, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разгов |
| а и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бур |
| изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме кра |
| човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађор |
| богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео з |
| адве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има |
| воје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отме |
| раћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разгов |
| је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир |
| ало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој о |
| — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде |
| о преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појеш |
| рстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је за |
| овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> |
| аци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га |
| главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све т |
| оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као |
| ра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу |
| ледње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па |
| ли лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кра |
| о.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула пе |
| ада га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулић |
| ла је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у |
| едну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n= |
| и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="su |
| сретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и |
| аваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог д |
| угла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо |
| вицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим ро |
| бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу |
| </p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p> |
| окашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа к |
| говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсе |
| е до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кн |
| крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота См |
| осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био д |
| враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му д |
| и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки кој |
| ничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Про |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} |
| в у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно |
| прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лак |
| мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пош |
| ј списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном |
| шљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли |
| спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред г |
| ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику в |
| >Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређаш |
| сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни |
| била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уз |
| <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био в |
| .</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много з |
| носио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је по |
| адима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, |
| ом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, |
| тици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико |
| ата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се |
| дно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те |
| на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је до |
| } А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не |
| а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку м |
| оже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славит |
| аких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе |
| дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита |
| је.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове |
| аправи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он |
| а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га пра |
| рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и |
| у борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та |
| што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да |
| тогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, з |
| {S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и |
| врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 |
| х.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће |
| Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина кућ |
| ћа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турс |
| десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасв |
| то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи |
| ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, о |
| најчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које |
| тање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пож |
| леда у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од о |
| вом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указ |
| снијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он |
| го преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони |
| и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош п |
| си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио. |
| да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, |
| треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{ |
| снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничен |
| љен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да св |
| тини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам ј |
| ом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је |
| ну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља ша |
| олико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамнича |
| досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимб |
| поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би |
| д могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је |
| унци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највиш |
| е кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољу |
| оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац |
| починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста |
| 33_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пан |
| S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а нис |
| не Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би би |
| олики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије |
| ебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро |
| </p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit= |
| држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисањ |
| <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изглед |
| х судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначниј |
| е воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је бил |
| европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво поч |
| скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила |
| х се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио |
| али, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били не |
| ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један |
| ни малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав |
| и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје |
| ке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био п |
| односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната |
| истили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила |
| ћи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао с |
| <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три г |
| етен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључ |
| Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и |
| све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а |
| краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испа |
| ло у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на з |
| о у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва пр |
| ким угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су к |
| збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Појав |
| зу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прав |
| но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} |
| жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу с |
| шеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево ве |
| би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту мас |
| о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, |
| га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се |
| ом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се |
| књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и |
| знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније п |
| ишта друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се о |
| о.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отво |
| е не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао б |
| тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулум |
| а погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту вели |
| p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено. |
| и за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно мог |
| драсла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име |
| едне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милоше |
| рбији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно р |
| лове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је |
| </p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву нек |
| ко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>у |
| {S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори ту |
| ограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску де |
| га ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{ |
| анимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био |
| аћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако |
| о сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошев |
| , он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, ј |
| Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два ли |
| е пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки |
| шој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на |
| ако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би ба |
| чаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта |
| ј и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском нез |
| који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После |
| ворио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из њ |
| у.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на с |
| а њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратниц |
| мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад м |
| је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <di |
| и сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Б |
| Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунти |
| ц, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше у |
| попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом |
| азио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му |
| са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У ње |
| </p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путни |
| утра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је гов |
| јвише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између |
| } У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад |
| /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с |
| о убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> < |
| најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном |
| у најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Мавр |
| ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи так |
| тар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан |
| То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања |
| е!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао |
| ентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Упр |
| па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви он |
| доровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а пог |
| се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до |
| лутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти свој |
| ве краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благод |
| ом, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се ис |
| гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са пауч |
| када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из свој |
| парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју |
| {S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче |
| су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија |
| ва?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувен |
| могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</ |
| дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједничк |
| д бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузе |
| аљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Мило |
| ени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут |
| леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окре |
| гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са со |
| ?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву м |
| , мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>По |
| едном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки п |
| абадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишља |
| е није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да ка |
| Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка |
| с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету р |
| у мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх дру |
| а јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убит |
| гобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја |
| огом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од ње |
| говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова |
| Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дош |
| ик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер |
| итељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си д |
| ску.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и зап |
| се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, в |
| по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу |
| га тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} |
| и да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, |
| тве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба т |
| и тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки ус |
| и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће свој |
| преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, рази |
| осподару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра |
| ти у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, |
| } А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим |
| штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће так |
| другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се оп |
| ве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраћ |
| како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја м |
| и вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као он |
| други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Ш |
| е послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кне |
| зуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора прис |
| дне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно х |
| ошћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким трен |
| ети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину |
| разуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони |
| стина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се у |
| и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере |
| ити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло |
| да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митропо |
| Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, госпо |
| укне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Ме |
| ари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да м |
| е крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, прекл |
| ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Кара |
| Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.< |
| ако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу к |
| става и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла |
| даред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) разв |
| .{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну |
| јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њи |
| у прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и |
| , е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну к |
| то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како т |
| о против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турк |
| а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском |
| чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма |
| чунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Мил |
| мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи |
| вам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно пита |
| ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша |
| ра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечер |
| ртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај |
| а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас |
| х слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога |
| Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Мил |
| оворио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако |
| нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по ов |
| ом опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми прил |
| или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој по |
| Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући с |
| p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено |
| ти ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији ј |
| ољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубит |
| савамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело |
| дсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му обра |
| боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчу |
| ока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда |
| оје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрска |
| наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} |
| но око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако уде |
| ђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p> |
| тава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв |
| Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Бео |
| д, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гле |
| е кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, |
| после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од |
| е незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начин |
| нас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље |
| идео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, к |
| за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га |
| судити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Ср |
| господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будет |
| еже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовн |
| највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, ка |
| квога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја сло |
| жљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући |
| е она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капи |
| и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али |
| говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлоз |
| ош би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све оста |
| штву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, |
| ако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Меленти |
| /p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Кара |
| је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењ |
| да се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође к |
| аређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право д |
| цу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би |
| ко бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му |
| је још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно |
| ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причиња |
| ао што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац |
| а тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и да |
| ејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борб |
| дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као |
| ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле |
| ра крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у м |
| це. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да г |
| вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чин |
| пску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе |
| што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арб |
| не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце |
| а сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим |
| едам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, |
| еђе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће |
| ће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће |
| ћу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, |
| а месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Ал |
| три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, |
| е.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p> |
| ћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита се |
| /p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању |
| ..{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p> |
| > <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако з |
| Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S |
| Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А ш |
| виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, |
| рогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да ј |
| е с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што д |
| бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не мога |
| бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са ови |
| мљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времен |
| рио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ет |
| још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као в |
| >— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди |
| о, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</ |
| и од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао о |
| емам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— |
| ма сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе ма |
| средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који та |
| аде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> |
| е први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од |
| о с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану |
| шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују |
| ио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при р |
| тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај |
| де; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта |
| ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> |
| очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да |
| радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ |
| их хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има ма |
| син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пруж |
| на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто |
| власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде |
| вуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек до |
| јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бој |
| што ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад |
| ровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а |
| а чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни њего |
| ц — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу не |
| тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се |
| удрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или |
| Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изла |
| .{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начи |
| н може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чи |
| то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да по |
| ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч пре |
| је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би јед |
| му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређу |
| вица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S |
| направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам |
| >— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут |
| твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар |
| знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с М |
| етле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у |
| тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Ка |
| — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, а |
| овору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове р |
| власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку |
| сле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покаје |
| месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да |
| ода, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су |
| , ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели. |
| ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да |
| ?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна краји |
| > <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи ј |
| х човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја личн |
| другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја јо |
| стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> |
| ћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те ди |
| ивоту и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме пра |
| Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом |
| о су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и |
| — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним жен |
| , Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред р |
| ном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла |
| ако ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја д |
| сно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> |
| и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи |
| !..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одоб |
| и убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли побе |
| Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута д |
| шнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва |
| је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој с |
| уски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у С |
| p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, ч |
| у је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> |
| је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али |
| {S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он б |
| нају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се |
| ирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изв |
| S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, саб |
| {S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милош |
| слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојев |
| ослушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, |
| ске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обра |
| лава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома бр |
| ро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде |
| кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на м |
| ушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама о |
| ожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ ј |
| ни османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p |
| ја Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </d |
| ећ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, иза |
| ка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију завод |
| фте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљив |
| ише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је |
| покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави леде |
| ао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чуд |
| н га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци |
| ји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшено |
| ет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; |
| дана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенц |
| </p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али |
| к је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповес |
| менит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна |
| , и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више |
| Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађ |
| даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с |
| и да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом |
| {S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стидниј |
| окрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост |
| вучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши |
| ога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и |
| а с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је по |
| ламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже о |
| твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тр |
| на господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Н |
| ела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она |
| <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као |
| То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке |
| о Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали св |
| мио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и |
| овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како |
| ш је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко |
| едао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији |
| то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом |
| ну.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се |
| нај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужасни |
| /p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна нер |
| b n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све |
| м Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, |
| } Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p |
| ама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће |
| о врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се ч |
| нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мег |
| олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заиг |
| пце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како |
| ђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки |
| ланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и |
| шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то |
| о некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издати |
| немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузим |
| даде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и доне |
| а су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни о |
| но јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спу |
| ке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред |
| S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба |
| д земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сен |
| чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се п |
| оје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још |
| </head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада г |
| S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је н |
| некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Нау |
| /p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није |
| ни она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела св |
| отера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и р |
| љати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми о |
| м, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоко |
| коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на |
| годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — ми |
| а.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћу |
| а будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, н |
| Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за о |
| ио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзго |
| и душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставил |
| е.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говор |
| је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и |
| пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је пла |
| , бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.< |
| може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, н |
| „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ј |
| </p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n= |
| уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мисл |
| иче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљ |
| ни.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад |
| да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, |
| м у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182 |
| не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су |
| е и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња |
| е лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле |
| и ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо п |
| тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке к |
| ћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођ |
| рилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо мо |
| нсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и |
| аспиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро д |
| вори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седи |
| Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгуби |
| :</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и |
| во проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио |
| а и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Ву |
| у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред он |
| побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш л |
| м и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се д |
| > <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва ј |
| анка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше |
| >— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n |
| , па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко |
| а у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре |
| </p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутав |
| вали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после с |
| , само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити. |
| т и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез |
| ло цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разби |
| ни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после. |
| Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, бола |
| прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити св |
| а? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта |
| <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} |
| хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше ш |
| ам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити |
| осле Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћ |
| вица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султан |
| ац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије вл |
| рђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај |
| но што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, по |
| а ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и пла |
| Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима |
| ије никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, н |
| мо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо |
| ије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једн |
| а би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо |
| > <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но д |
| би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пишт |
| !</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Ни |
| неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимб |
| то, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Ан |
| о још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ни |
| осле додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни |
| ком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, |
| Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за наро |
| око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице |
| махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> < |
| } Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред |
| ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде |
| паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — уп |
| слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве |
| Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало л |
| а добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио ј |
| з Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је |
| сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја с |
| > <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} |
| чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} |
| скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини |
| те јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратит |
| аде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} |
| с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{ |
| ђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не дадне |
| и је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво |
| ека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене ве |
| хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако б |
| аповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да |
| {S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код на |
| чије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио к |
| огинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити |
| S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што |
| даде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет за |
| опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више с |
| не.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне с |
| и.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се с |
| се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда ст |
| асније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз кази |
| .{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим оч |
| ко себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} |
| гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе |
| мојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па доб |
| ма, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па оди |
| ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све н |
| љ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то свет |
| говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ |
| едно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} |
| тавити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће |
| та падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он де |
| ац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка |
| аре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Сп |
| без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18933_N |
| е у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадит |
| која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, к |
| даред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повр |
| одаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} |
| да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S |
| уд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гд |
| е, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и |
| вајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају |
| постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз |
| ади и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода д |
| рном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од с |
| у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим љу |
| енога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом је |
| оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос |
| ахом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се |
| , кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ак |
| ваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато н |
| наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем бога |
| м црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} |
| а војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо |
| јала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушк |
| бола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили |
| су.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огро |
| псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би х |
| а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опасни |
| напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерал |
| уде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само |
| n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како |
| тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су з |
| одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним по |
| и спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је |
| уђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52 |
| ући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице виде |
| а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађо |
| арочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Неп |
| вете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју |
| арода, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> |
| .{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанам |
| атом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за |
| ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једн |
| руго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Мил |
| е одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нек |
| мам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да ман |
| </p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> < |
| мам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ра |
| к наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и кр |
| ва или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, |
| , господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да ј |
| гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош |
| на поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли |
| ијашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета |
| селих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која |
| во.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесв |
| коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материн |
| <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај н |
| гу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али ку |
| ин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{ |
| и се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио п |
| ично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио |
| од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Ист |
| заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ |
| гом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни по |
| воме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p |
| онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонс |
| b n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро на |
| учи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као |
| веравати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ј |
| ене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја |
| арлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим |
| >— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам |
| чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не бр |
| молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, по |
| му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и с |
| у ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био |
| <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и г |
| мака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да |
| ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се |
| овек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако г |
| .</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да сп |
| рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.< |
| попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем цар |
| поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Ка |
| шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и наро |
| аше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био прел |
| иде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси з |
| а сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути ос |
| м блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који г |
| тва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити |
| а, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, |
| о пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој дол |
| овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За така |
| је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се у |
| ио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и |
| с друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му |
| е бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће |
| а, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа п |
| ко Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да |
| богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те |
| ћ се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умре |
| кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе |
| је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити |
| ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош |
| !...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи |
| ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{ |
| човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује |
| чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а |
| телим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар |
| племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Как |
| ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спрем |
| а му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{ |
| љства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскаг |
| Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су са |
| намо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — |
| о људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спреми |
| а додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, из |
| то се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спа |
| пустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, |
| спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати з |
| ните с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо ј |
| , пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек катка |
| с овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с |
| воја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи |
| о Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало |
| оведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSec |
| <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, ал |
| ни.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, а |
| илиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и ду |
| ји су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде он |
| и онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!.. |
| са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми |
| несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар в |
| а измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, а |
| а и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Ту |
| чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, |
| не, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до |
| <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи |
| рестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини |
| дара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и |
| ло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе доброд |
| баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то шт |
| ханом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише рак |
| ао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран |
| о је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слоб |
| у Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана |
| ђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Д |
| ти:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би т |
| а убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па о |
| до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем |
| шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца |
| и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађо |
| нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Ант |
| се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{ |
| е овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујиц |
| та!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Ми |
| другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичк |
| а и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S |
| чекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није позна |
| н, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господ |
| гу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утиц |
| старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледа |
| > <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стар |
| а кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош |
| је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако |
| обом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прок |
| ак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се о |
| кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће |
| ад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити сво |
| , бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</ |
| едостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак |
| о он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазб |
| уго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— |
| шинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би г |
| ри да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђ |
| ике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што ст |
| к, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} |
| ече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, |
| ану, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p |
| , Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку |
| о имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p |
| ти.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу |
| ара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, |
| тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад |
| клони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа |
| браних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно |
| и к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим |
| слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђев |
| узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу има |
| лошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви |
| ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као о |
| — Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста б |
| души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дош |
| нда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар он |
| ти.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одго |
| и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непри |
| српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и |
| ли су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке л |
| Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао в |
| S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па теш |
| ине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни п |
| та то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но |
| им страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили вез |
| међу турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не |
| говом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову разди |
| рвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник по |
| е га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога |
| о се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио |
| ни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену |
| а и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму! |
| ом, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече М |
| усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватр |
| , бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посје |
| дар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу |
| а не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу |
| ртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватре |
| еним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени траж |
| S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има в |
| душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене град |
| , није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — |
| на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те в |
| {S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсу |
| у старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} |
| скрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепен |
| <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на ср |
| у и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што в |
| мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећ |
| дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чук |
| о ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крм |
| ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти падн |
| енице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p> |
| грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се |
| не однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али |
| утрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у цел |
| ило и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око р |
| љо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но д |
| } Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно зна |
| д бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <p |
| ом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су |
| на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица н |
| оша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у |
| езиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустриј |
| своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго |
| о барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загле |
| богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n=" |
| ета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} |
| т нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље неза |
| {S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не |
| јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћ |
| повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код |
| и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди |
| олећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за наши |
| а је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> |
| pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, |
| ан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињат |
| S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да |
| нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило |
| е.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покр |
| сма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма |
| иних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод на |
| тарост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — реч |
| , трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то |
| зви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Св |
| — Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове |
| , у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху оглед |
| ако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест |
| ујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страх |
| у жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p |
| рве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљи |
| онити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и б |
| 0" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то доче |
| о преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с |
| ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола |
| орио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо |
| {S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека и |
| Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић з |
| Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да |
| меш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала |
| нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као ста |
| ожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{ |
| .{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два |
| рна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, |
| његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола к |
| о да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то |
| мудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ух |
| ља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош ј |
| е дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава |
| ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српск |
| е и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л та |
| ема приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и в |
| и у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да док |
| миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и |
| свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља вр |
| Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, к |
| наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) |
| речуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и н |
| а сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па |
| љају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и |
| ва побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, ско |
| но?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, |
| узу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удеш |
| ли су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја ма |
| ко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад ниј |
| мачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља |
| о су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове |
| С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци по |
| се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризи |
| си, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих |
| ко ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно |
| кчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што бољ |
| то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, |
| лиже односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом |
| да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, |
| ђорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили. |
| море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедни |
| ш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумева |
| друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам н |
| же, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, |
| у?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у |
| >— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам |
| и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају |
| А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, госпо |
| бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.< |
| ме никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада |
| љење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас |
| , пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају запове |
| , но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет |
| градски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вре |
| је!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад |
| ра Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од |
| вица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да |
| величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људ |
| кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао |
| ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и |
| p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и не |
| арађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа њ |
| би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учи |
| илош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права з |
| доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши ј |
| а „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, |
| плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који |
| Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученичк |
| давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склони |
| мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје т |
| два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу |
| н да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих |
| о.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива |
| облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да каже |
| е.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретн |
| вој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има |
| читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева девет |
| ово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Ча |
| p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било |
| > <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних м |
| /p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колеб |
| о слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца |
| м решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемир |
| ољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, |
| них једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бо |
| де су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жр |
| ђорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу |
| вела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају |
| авицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што |
| ивали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у в |
| сиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили |
| прекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" / |
| која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и |
| еру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војско |
| значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима велик |
| ореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма |
| е војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне |
| дарцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба пре |
| е довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски пе |
| ога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много пол |
| тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се преп |
| савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле о |
| а их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу |
| унале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак |
| навске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији поја |
| Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио |
| анка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у ата |
| ко јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> |
| више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву |
| у исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{ |
| као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Мо |
| чином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на м |
| <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате |
| о да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и гр |
| д с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта |
| риворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године |
| ио застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистал |
| одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио с |
| убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за |
| год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста ј |
| е, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда |
| би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> < |
| а њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће |
| чађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић |
| и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах де |
| мичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд вез |
| свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n |
| јало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је |
| већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и пос |
| римицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p |
| а ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Мило |
| ојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледа |
| та, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опш |
| а што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> |
| је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Круп |
| рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веом |
| тац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напр |
| с.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је по |
| ли бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали |
| мцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих о |
| орђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у |
| и, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се |
| никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи н |
| руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно |
| о, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш |
| уних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слобод |
| да легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозв |
| утака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, по |
| турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је п |
| те ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте |
| <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдањ |
| бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Мил |
| , вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину и |
| Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остаја |
| ој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господар |
| бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њ |
| му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш кол |
| за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га пр |
| ма било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили |
| амерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Бог |
| то запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о то |
| рила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио свој |
| глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би |
| путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Ш |
| гов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и на |
| је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недел |
| у и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како |
| старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде заст |
| ије ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам н |
| оје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса ук |
| не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаков |
| <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S |
| застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе н |
| у дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда |
| да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи н |
| поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар пр |
| p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити! |
| а нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радос |
| говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рође |
| абља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене |
| отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они б |
| арод једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писм |
| „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако |
| сто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој |
| траха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијуниса |
| у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, |
| осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да |
| стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да бу |
| ви плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки п |
| p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо |
| еће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Ка |
| во!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило. |
| нске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које |
| а се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити |
| ош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је |
| лику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало. |
| а кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби та |
| али друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа |
| .</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо |
| од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова ско |
| е у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радо |
| Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше приско |
| коскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни... |
| Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка |
| места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски |
| е бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале чит |
| чица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горо |
| да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин |
| у зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p> |
| плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцн |
| лободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле ста |
| ушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, |
| .</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни |
| н као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гаје |
| а зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице |
| стић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p> |
| онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мал |
| уће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту |
| воме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију |
| не и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налаз |
| и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из |
| е ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме д |
| , и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Го |
| оћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема |
| о готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српс |
| муша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађ |
| ај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак |
| азговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљи |
| овечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а |
| и опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе |
| к Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митр |
| ат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији по |
| и дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде |
| на платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих из |
| огу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога п |
| о, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Ср |
| Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чут |
| атрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> < |
| олут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</ |
| слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, изв |
| > <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш |
| е ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му |
| у се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло. |
| , као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни |
| едним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штита |
| Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнул |
| исто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде? |
| нствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку |
| во не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, |
| место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Св |
| руга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало |
| е утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А |
| страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчан |
| м онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете д |
| ети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па |
| е на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер |
| тавио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресре |
| и: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и с |
| } Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могл |
| кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је |
| тру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне не |
| цњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углавље |
| преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb |
| ишта више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он |
| {S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупшт |
| зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згод |
| ас да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако |
| па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту |
| азити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо г |
| тане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права |
| ао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кне |
| ога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевн |
| брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати |
| да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> < |
| о блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш |
| азговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело |
| великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је за |
| у, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу |
| таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове |
| , да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{ |
| Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас н |
| ош те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, п |
| сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђ |
| Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, |
| ће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, |
| у распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, |
| кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретн |
| о доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што б |
| ар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је ов |
| леда страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме ду |
| исини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небе |
| рђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ћ |
| е дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шак |
| да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ћ |
| у ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом прав |
| ађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош |
| цу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар |
| и па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>Н |
| под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склон |
| да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а |
| јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, г |
| панице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљус |
| ’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамича |
| — Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене гор |
| а мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно |
| је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стег |
| а човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, в |
| оја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемира |
| љен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> |
| ао у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој |
| с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опе |
| ју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да |
| тампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </front> <body> |
| лужбе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па |
| постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и В |
| и за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја |
| како ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо |
| лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатем |
| ском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, ш |
| нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви |
| га земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу |
| у дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зр |
| онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Прот |
| га чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач |
| е присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био |
| ом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Ми |
| овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс |
| е ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних |
| токе, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и |
| е и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често о |
| ан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како т |
| звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву по |
| и, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гом |
| кама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа |
| та песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наск |
| ажније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим с |
| ло и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком |
| у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим |
| Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво свој |
| <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дођ |
| ука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, к |
| !{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с |
| ој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главу |
| арко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја |
| е га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз т |
| му била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођо |
| то год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда |
| шав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи |
| хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица |
| азни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има |
| има, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно р |
| њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њини |
| грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли |
| {S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапа |
| чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да |
| це вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био ж |
| опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и н |
| чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и |
| у и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не |
| где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су |
| инио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ва |
| остатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама |
| а да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништ |
| клевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето |
| ише и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А г |
| а натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет о |
| та треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па |
| ако ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека |
| собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бо |
| пам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео |
| S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би б |
| и.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се р |
| р наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном |
| ћ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су |
| о год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе |
| ако ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа |
| им изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поце |
| едило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари С |
| ају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћ |
| обунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Ми |
| {S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> |
| ори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, н |
| на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 |
| ти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: |
| ике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад |
| S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или од |
| ругога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи |
| треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити |
| много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се |
| у упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је |
| њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашл |
| омислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, |
| ла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек та |
| а навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би |
| ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада др |
| ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онд |
| реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, к |
| тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута бо |
| ити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек |
| Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чек |
| знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје упр |
| еча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Мил |
| но у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се н |
| складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, изблед |
| од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што |
| нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>Н |
| њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и |
| И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, кој |
| коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топли |
| епу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступ |
| p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, шт |
| е био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} |
| p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познај |
| али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам |
| </p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, бога |
| , где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter |
| ејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола но |
| се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи гла |
| еома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски |
| м у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлији |
| {S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у св |
| сан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, ко |
| коња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{ |
| , а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће |
| ="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и |
| над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Фра |
| ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се |
| ад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци |
| ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички |
| с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао |
| дио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као |
| а указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тај |
| а ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су |
| затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене |
| губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А |
| е, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она до |
| о као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" |
| већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна хр |
| правке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама с |
| вене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве |
| ти и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељс |
| а, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем |
| т не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно |
| .</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, |
| де од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ т |
| господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на |
| окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букаг |
| ка да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се пра |
| д коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је ст |
| ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није мог |
| Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им |
| ло се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупља |
| јивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сј |
| у државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг на |
| су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Тур |
| Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повр |
| Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичино |
| тио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а |
| се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши пр |
| ији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, зава |
| сно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га д |
| мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца |
| да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грч |
| зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и бог |
| ке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док |
| n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му с |
| p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и руско |
| намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> < |
| Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овд |
| а го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Т |
| ацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и |
| ћ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака св |
| дару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар на |
| ј посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Как |
| лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по ш |
| ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, |
| .</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S |
| у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одр |
| дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује |
| то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је зами |
| дмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се в |
| м тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку |
| човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, |
| тим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњ |
| ред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу? |
| о мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, |
| ли би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крс |
| почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахи |
| илош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од < |
| и за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила с |
| в устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S |
| лема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутр |
| Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара |
| иште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобође |
| десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима пров |
| било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} З |
| е се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне |
| b n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свије |
| о!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну |
| то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне |
| ипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није п |
| ко безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> |
| ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, ш |
| ађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили свој |
| е први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> д |
| ротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете н |
| која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и п |
| утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се св |
| ш ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени з |
| д!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџ |
| еше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су о |
| до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се |
| прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош |
| о како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити гл |
| то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру |
| мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p |
| шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, М |
| ше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С |
| вије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и |
| ако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Мило |
| ар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам стро |
| ара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека |
| како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А ко |
| е и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Т |
| на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза |
| ни не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је |
| ез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p |
| } Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде пре |
| од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече |
| пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови доч |
| вим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их с |
| ма само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је св |
| S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни љ |
| а умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако уп |
| уду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би |
| ију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом М |
| донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лакове |
| м на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не |
| рекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да |
| дите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало |
| а њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Т |
| и-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њ |
| ј ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и не |
| p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујин |
| , хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, он |
| ај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не |
| ну светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, о |
| дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за |
| иваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снез |
| даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном хра |
| ; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покри |
| них пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених гру |
| ум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу |
| е друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није вид |
| јевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем. |
| г дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те пон |
| постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, |
| пита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их |
| Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурен |
| езекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што |
| јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо пар |
| народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити шт |
| ad>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када |
| ечи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и |
| ћ разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини |
| смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је |
| lestone unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној ко |
| поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав о |
| о ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно |
| исоко над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све с |
| чно вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од |
| ајближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосн |
| грне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се скл |
| /p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу |
| скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали н |
| мо су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из |
| ну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој |
| е ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледа |
| е борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа |
| омљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју |
| грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p |
| ен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухва |
| .</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон |
| ађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће њ |
| после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства пр |
| звесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства ус |
| во.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели |
| одару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, шт |
| сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 |
| на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узет |
| ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика тр |
| изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбуш |
| рпско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представни |
| има балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња |
| о који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и гово |
| вор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци |
| ше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — реч |
| бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију стра |
| се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички |
| и док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, |
| је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{ |
| шлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах |
| је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскор |
| никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, д |
| урака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а ина |
| ницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Кар |
| као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода р |
| има ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би р |
| Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови о |
| тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, зас |
| а.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више |
| S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики па |
| и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви б |
| има, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу |
| е се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико |
| уде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крен |
| е захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцниј |
| ца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте п |
| Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турс |
| рпску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни |
| оче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово ова |
| Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош |
| охитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, п |
| досна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао |
| потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто п |
| ина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова доч |
| р од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку б |
| е снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргут |
| во велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном п |
| не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршт |
| ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он о |
| ј отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на н |
| бљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се |
| да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{ |
| двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се м |
| /p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповес |
| p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман |
| авле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда |
| људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља |
| И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Срби |
| отворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч |
| бодимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Д |
| сечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну суд |
| држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на |
| > <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је в |
| ји изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго |
| сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јет |
| огу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта |
| и овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран |
| ема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих |
| свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда з |
| ише, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Бор |
| га лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два чов |
| ви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S |
| обудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошев |
| и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спаса |
| браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто |
| а седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто |
| сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, ал |
| а ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После до |
| ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се |
| ово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчи |
| утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три годи |
| ари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дуга |
| — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико |
| , а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, |
| рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млек |
| вим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не з |
| сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним посло |
| а вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов |
| ва пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш п |
| а ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</ |
| вирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломил |
| зе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију гос |
| играда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка |
| обро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вријед |
| главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда |
| славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дуна |
| <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— М |
| било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледај |
| тињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у стра |
| послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени с |
| .{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава |
| све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И |
| себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико |
| ..{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми |
| претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би т |
| > <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дир |
| ислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба пр |
| осподару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабул |
| и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир |
| утници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у о |
| н се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико |
| итању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној |
| ч, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да при |
| м за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег бра |
| ад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или ра |
| везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то н |
| је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мис |
| он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како з |
| х мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један |
| ике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> < |
| е Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме |
| >Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, н |
| Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Од |
| е и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себ |
| ом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су |
| оли живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год |
| обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те гл |
| га-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин |
| , но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме |
| олотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је к |
| ислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотр |
| >— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други с |
| је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога нећ |
| ојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо |
| ам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију |
| сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, ш |
| , а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак м |
| ворили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Боји |
| шао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опоми |
| /p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пун |
| да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у |
| иним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и прип |
| долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одма |
| /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође |
| в Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се н |
| :</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} |
| ти, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може |
| о променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожарева |
| </p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује |
| потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе |
| ниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S |
| — Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окова |
| д, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање ј |
| дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, |
| По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљал |
| љину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи с |
| авно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту |
| p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако н |
| тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко на |
| и да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-па |
| изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше |
| о срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</ |
| рпским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишл |
| д је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, |
| ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путни |
| ражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко рум |
| а Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, о |
| , јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се |
| аље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђо |
| ма река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова прос |
| је познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У то |
| и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остваре |
| меха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић д |
| ного штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он |
| састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p |
| pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да |
| иколу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад м |
| али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, |
| ђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била |
| ете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изне |
| целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигд |
| !...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде дос |
| Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати с |
| ојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој ро |
| емишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под п |
| ако ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па н |
| , како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и |
| ћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за |
| зласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно. |
| а може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме |
| би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови дава |
| аћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p> |
| ма и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, |
| ђи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше п |
| сподару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредил |
| љнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зн |
| мљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду |
| и да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им н |
| ије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право |
| сти до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на вел |
| окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} П |
| ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим |
| ам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добр |
| па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути с |
| а!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навир |
| одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“ |
| ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца г |
| двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од |
| днако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе пре |
| а кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде б |
| ију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S |
| тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој ж |
| — Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p> |
| а Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад |
| ла, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите |
| пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год |
| е закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо по |
| ала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједн |
| и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђа |
| } Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо д |
| , пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да |
| нас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не поги |
| ојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни ј |
| не већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање |
| да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повра |
| Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину |
| оз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у пе |
| говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасо |
| и од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао м |
| p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе бли |
| ао што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор. |
| де је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика п |
| као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слоб |
| ом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски |
| вљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некад |
| донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покр |
| у се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{ |
| их је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову |
| ије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни јед |
| ојављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци |
| риске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадес |
| е згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна |
| је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слобод |
| људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не пом |
| носе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у |
| то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете о |
| год склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не м |
| жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас скло |
| доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још н |
| с склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљава |
| то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и |
| , па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слуш |
| тавите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражи |
| едим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чол |
| ли, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и |
| је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кад |
| на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на располож |
| p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може |
| ај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како д |
| <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне |
| <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павл |
| говоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ д |
| њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну глав |
| евешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, д |
| још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци кр |
| под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под М |
| е мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја |
| ицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У |
| Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке св |
| ле да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде |
| ује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас гос |
| ко полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за |
| изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је |
| p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими |
| и поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли |
| олан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад ј |
| </p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, |
| и исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа |
| да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим. |
| ни шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушно |
| ући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да б |
| је мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив. |
| својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души |
| вет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сј |
| ане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам |
| да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надж |
| каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само |
| туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе |
| ојску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња |
| се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га ис |
| пирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осве |
| врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главн |
| угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице би |
| <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одори |
| } Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на висок |
| S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на |
| ја је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај чо |
| остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бит |
| се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше |
| светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и |
| народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p> |
| а нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош |
| сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену н |
| Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друг |
| више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авл |
| не.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије |
| пет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сн |
| ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им |
| е главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе з |
| велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен де |
| кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома |
| и га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p> |
| ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи |
| мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, |
| јала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађ |
| <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> < |
| — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи |
| ед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је нем |
| ила празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које |
| још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је бруј |
| кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати |
| е момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола с |
| ја седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по ча |
| је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отвар |
| опушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би бил |
| ма, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, |
| Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господ |
| ја, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша |
| е, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим по |
| асмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бун |
| опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S |
| в!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирил |
| ахнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Ње |
| p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук |
| адежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле |
| црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обиј |
| сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букну |
| богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!. |
| гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} |
| ћ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиб |
| и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ак |
| , динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.< |
| >— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, бо |
| укић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би п |
| ога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете с |
| p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви и |
| лите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурс |
| а на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеница |
| p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Си |
| утра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погин |
| ванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет |
| Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем п |
| Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је |
| заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун) |
| едном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, |
| боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> < |
| ините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у план |
| , пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} |
| зујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам доша |
| или, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Пав |
| ли нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Ми |
| је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, кој |
| Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне |
| ње, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање |
| се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топл |
| много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом |
| е.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом живот |
| око ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалост |
| ила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} |
| Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду |
| а ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да |
| еш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком |
| кован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— |
| оран је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није бил |
| стио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, |
| се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк |
| ђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам с |
| сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља. |
| мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S |
| па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али |
| о не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, п |
| прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p> |
| естише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао с |
| више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један ком |
| гић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и вик |
| тва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само |
| рли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче |
| аступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између М |
| ребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак к |
| рчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији |
| е ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав |
| ијане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога |
| но ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пас |
| ребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крив |
| } Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разг |
| би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пу |
| упати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кне |
| рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам в |
| лош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од д |
| и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли д |
| епом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{ |
| лоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и |
| и ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) ам |
| д тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <p |
| езиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Ка |
| Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раков |
| опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним |
| зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од теб |
| а код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одруб |
| не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Тур |
| {S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је с |
| хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> |
| } Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који м |
| ма па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, проп |
| рци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обич |
| ешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа |
| мчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остан |
| заћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су |
| Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењи |
| то је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интер |
| јевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цу |
| Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушни |
| ве.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али |
| ебао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда |
| ња царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати к |
| ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, |
| не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} |
| , док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и д |
| Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{ |
| х, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати |
| исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у њег |
| То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин спор |
| нам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа н |
| г дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај |
| е било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" |
| /p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, ни |
| кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на |
| оверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} |
| ећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза |
| н данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p> |
| илош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уиса |
| поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све |
| сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевти |
| творено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Ка |
| како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на |
| онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} |
| на парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Ми |
| за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и |
| амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, |
| ати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, д |
| како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене |
| а свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао прати |
| одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође |
| шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па |
| о проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако до |
| да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да |
| дмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје нед |
| им, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам послед |
| аше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP |
| ар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од |
| побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био |
| } Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, |
| право хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли |
| t="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч |
| и!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд! |
| и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господст |
| а доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, ко |
| одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположен |
| кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је |
| совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавам |
| у <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично |
| у водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подско |
| у.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо |
| , што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали? |
| а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мо |
| ене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ни |
| Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <mi |
| е овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и род |
| угу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну |
| се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Мара |
| гдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се н |
| > <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаш |
| понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> < |
| <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким б |
| он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци |
| Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за |
| тавници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелат |
| од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <no |
| ари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоћ |
| бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдс |
| и да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео |
| вици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога гла |
| иром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја |
| овједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ |
| би.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овд |
| у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да т |
| и Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоће |
| рских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> < |
| обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати |
| аш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ с |
| т отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прел |
| ло даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овом |
| ок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држ |
| ила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење |
| радском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све д |
| ати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему зап |
| а за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата |
| уо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је |
| обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова зап |
| поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не |
| хатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прост |
| е Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај спораз |
| сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три ре |
| пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се |
| а углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног д |
| стави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у |
| је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те |
| тру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кн |
| избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он ве |
| ави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама |
| т побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окри |
| ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!... |
| ч, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, п |
| илош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати |
| се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не нак |
| ка вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем |
| обио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује |
| немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је |
| отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата |
| прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се |
| потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи |
| је нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам |
| а благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Н |
| о, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он |
| и бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Поја |
| се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их |
| еки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али |
| заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су мах |
| <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио |
| то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити |
| м мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа |
| а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p |
| му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну |
| помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изман |
| ком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је |
| ва глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, |
| риота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господа |
| вело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликам |
| а је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види |
| ридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век дев |
| ел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p |
| сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се ја |
| нска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо н |
| <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље |
| е имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи на |
| аћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А |
| се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи г |
| вским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по |
| баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на |
| отив тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, в |
| пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што с |
| или војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пра |
| ки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господ |
| е заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекат |
| на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А шт |
| еце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Ј |
| ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчк |
| Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на |
| а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} |
| е су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) ко |
| то предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило. |
| ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који |
| } После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо мо |
| аде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и ме |
| ека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао |
| народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које |
| куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право |
| ска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, |
| S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она до |
| ица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, |
| дну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан! |
| у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref targ |
| рдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су |
| му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убил |
| азговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу г |
| е и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које |
| ело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада в |
| Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга. |
| приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то ј |
| Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штого |
| ао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислит |
| чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S |
| > <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку В |
| живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он нар |
| ивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућан |
| о да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакр |
| у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, с |
| није после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашњ |
| сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, госп |
| Д</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна |
| иби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала ј |
| ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђ |
| у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и н |
| кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено |
| прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и да |
| ВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала |
| и и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти пре |
| урмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се с |
| аље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало не |
| , а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица |
| <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са |
| p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га |
| ди сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— А |
| скомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљ |
| авезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и |
| ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала с |
| народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и ж |
| наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат |
| елика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и н |
| зи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово деша |
| ромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се нам |
| аде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ј |
| ни за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ |
| разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спра |
| би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти |
| у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p |
| на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута запад |
| ри доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам |
| p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише |
| ну.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{ |
| артовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло проле |
| био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали |
| , <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава |
| pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби |
| .{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној вели |
| рочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вр |
| у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народ |
| је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу |
| жавне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника. |
| му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Рус |
| се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна |
| еш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, к |
| повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и |
| готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и преда |
| љем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички окло |
| и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женс |
| бијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њ |
| ју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и д |
| лоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог |
| истити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно |
| еном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и пос |
| и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бит |
| у сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом |
| да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и изда |
| обођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се пр |
| слобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се ш |
| лећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље и |
| ре с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки с |
| нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито |
| коро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном |
| некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од |
| о је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</ |
| згледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба. |
| у, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чвр |
| е емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју п |
| е су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су |
| це до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон |
| ћи се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> ши |
| ост, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему |
| икну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одруб |
| њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балкан |
| наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с |
| укање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде ш |
| ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени за |
| буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати |
| о ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао |
| оја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне г |
| ети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо |
| народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p |
| је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су х |
| на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао не |
| e unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима |
| на при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је им |
| 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} |
| орђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће и |
| је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београ |
| а ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га ј |
| ђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцим |
| ро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче |
| дишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у ње |
| ас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p> |
| одваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада б |
| но неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода |
| д њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубље |
| и ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{ |
| {S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све |
| /p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, к |
| шно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек вр |
| е.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљив |
| о те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p |
| S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо |
| све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.< |
| ану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.< |
| > <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване |
| прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче |
| о у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су |
| ице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Кара |
| да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови о |
| — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом дон |
| вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних дев |
| с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повез |
| оносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, |
| > <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и |
| .{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред |
| жао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.< |
| а, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало б |
| мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!... |
| мена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} |
| ман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџакли |
| узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњ |
| орећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у |
| смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколик |
| ни су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве ста |
| ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама |
| је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи |
| ш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која би |
| и, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ј |
| сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за др |
| ли ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем |
| спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после о |
| би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, ти |
| — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било |
| тив њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онак |
| урцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} |
| ачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући |
| ио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре б |
| тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ј |
| — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и |
| а ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="2 |
| шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива |
| {S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у |
| <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта с |
| ов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно |
| да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца м |
| ато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздањ |
| ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која |
| ао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отресити |
| {S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што с |
| прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља |
| о зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште |
| ме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло деси |
| знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су с |
| на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ј |
| су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, гос |
| лазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди |
| м те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да |
| нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам |
| а знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, |
| Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да |
| који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио ве |
| ен скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечу |
| н као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарал |
| p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колиб |
| ица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} |
| тат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био ни |
| али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} |
| и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено |
| лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веом |
| и је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јес |
| јна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране сав |
| а је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, |
| вори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова |
| збројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изра |
| >— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} |
| у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увуч |
| /p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дак |
| “!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га |
| н, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не |
| еше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се в |
| ави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје рук |
| </p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица ка |
| т за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 гл |
| најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдав |
| овек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око би |
| о општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пи |
| ети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло |
| билно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама |
| еџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила вел |
| е и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту г |
| урском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком па |
| .{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— |
| борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска |
| господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но |
| ам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалос |
| но дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове н |
| успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста |
| ом гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и |
| ех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} А |
| једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што с |
| а на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балка |
| тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{ |
| же.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао |
| земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, вели |
| , он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено |
| и, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као поко |
| од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још |
| е моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му д |
| ђорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за к |
| у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, |
| .{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има |
| то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој бор |
| е се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то б |
| ламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима |
| истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све в |
| горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан |
| лузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му |
| ласт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лиса |
| ануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладно |
| ош коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Пав |
| роду.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаб |
| и заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети з |
| тоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали |
| читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на |
| побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан |
| му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова |
| о, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове бед |
| за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског |
| а знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш |
| {S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али |
| поље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати |
| светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не! |
| сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} |
| био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем |
| > вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих |
| да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања. |
| уци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, з |
| азати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подр |
| промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се |
| да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој су |
| а сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе траж |
| Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турци |
| чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у ш |
| часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне ка |
| рвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем |
| ј, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не за |
| остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напре |
| ља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} |
| на реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је |
| уд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То |
| су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није |
| арађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је |
| и му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употре |
| p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Мило |
| гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у н |
| <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман |
| и Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш л |
| ина, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње |
| а?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Ан |
| {S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове свој |
| потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његов |
| их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу М |
| жете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија тре |
| S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} |
| три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> |
| стаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезов |
| нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сум |
| рују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S |
| верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њи |
| верење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују н |
| ледњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да |
| не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> св |
| " /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њ |
| је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но |
| бавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже наро |
| доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила. |
| љају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, |
| Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој |
| ст, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима ра |
| рад.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњ |
| убраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српс |
| <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу |
| мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим распол |
| ако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, |
| ло после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, шт |
| „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно |
| њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сре |
| де? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је |
| спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у с |
| азлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених |
| ес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе зас |
| >Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријат |
| воје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> < |
| кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повелики |
| ске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупн |
| , какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са зна |
| дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њи |
| азмештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже |
| ругоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној к |
| амо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Мило |
| уги ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи |
| опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слаб |
| А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад |
| греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму п |
| ="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи |
| е свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг прокл |
| и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се вр |
| е крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је |
| раста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху |
| је, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија наро |
| зивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како |
| ворили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору |
| и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити |
| јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам ј |
| била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђ |
| и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да |
| ма.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао |
| ле није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који |
| вољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили |
| зира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија п |
| и.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако |
| } Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бо |
| уде, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима |
| даде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом! |
| да!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убиј |
| у најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим чо |
| бијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како |
| само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срц |
| /p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, |
| кле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} |
| у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо |
| требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води |
| каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах ве |
| као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вуј |
| итању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне |
| ад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за |
| овољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш |
| д говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{ |
| на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S |
| сти, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар ј |
| а устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и до |
| — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, |
| х речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађор |
| х остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углав |
| кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном |
| е да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p> |
| {S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учин |
| ешавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се |
| ајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се |
| , и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље |
| е дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турск |
| — Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу ј |
| .{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила |
| па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све |
| (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> |
| ило је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљ |
| арађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не бе |
| ло бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо |
| Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слу |
| велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згод |
| 89" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и реч |
| ити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати |
| е, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> < |
| .{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али н |
| Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то не |
| морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свиј |
| у, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вож |
| е одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се |
| е убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Срб |
| једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, |
| није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској ма |
| изнавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао |
| енитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи б |
| руги пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Мараш |
| верљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је |
| преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакле |
| ентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разгов |
| начко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њ |
| ама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи соб |
| бриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227 |
| и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод и |
| ше не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после |
| р и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и некол |
| ли, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, |
| мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у о |
| } А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средов |
| аду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиро |
| нама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из о |
| , у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од |
| ао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поп |
| ли ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Мил |
| ланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме |
| етна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срд |
| невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p> |
| <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по |
| Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете |
| ad> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше с |
| сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића зате |
| ика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на |
| , а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из кућ |
| та, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу |
| вај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто |
| ешења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му ј |
| најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, |
| и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, ка |
| Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак |
| извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се с |
| lestone unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним м |
| Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — |
| n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су д |
| р.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онд |
| — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху слож |
| за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p> |
| ђе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вра |
| дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и в |
| да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само |
| о по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до с |
| о ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требал |
| ру!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; |
| отутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, |
| ко извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та |
| о су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" |
| једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозн |
| је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <mile |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} |
| али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} |
| све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> |
| е и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ов |
| ки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју ј |
| Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба п |
| е пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Мил |
| ац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, госпо |
| еше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p |
| м турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће на |
| д ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђор |
| Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало ј |
| минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се п |
| е било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће пров |
| све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших |
| њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту н |
| огату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомил |
| о!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можд |
| човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред |
| му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најз |
| о брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бац |
| догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још н |
| ићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнут |
| на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још једа |
| дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујиц |
| брали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то |
| је био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска ба |
| ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи по |
| <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да |
| ном.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да с |
| је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао |
| S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше зак |
| где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет |
| ени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те пи |
| ије казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изн |
| ајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо виде |
| , гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било. |
| мо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с |
| ти и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова |
| ума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћ |
| ашни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— |
| свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била ј |
| ивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јова |
| чем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је о |
| ошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело м |
| и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грд |
| бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев |
| .{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у ком |
| убима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и ве |
| } Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она |
| школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу ру |
| казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у до |
| стадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSec |
| Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и ра |
| мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примица |
| у!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу п |
| S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онд |
| стина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Кар |
| а вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац н |
| углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима преп |
| ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку гран |
| .{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бур |
| твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, н |
| p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и о |
| /p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је |
| носно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, изма |
| греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуна |
| ева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} |
| /head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале ос |
| ја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref targ |
| најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p |
| асе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покре |
| ло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С остал |
| ка почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би |
| кога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у сви |
| ак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су вре |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез |
| е Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало по |
| подарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да пог |
| е тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад с |
| и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћ |
| лош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од он |
| , чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе |
| био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачав |
| ко би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био |
| у од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружа |
| сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одго |
| агло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и зе |
| чних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда |
| човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} |
| сти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, ка |
| е подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпост |
| кав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сир |
| илно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширни |
| ањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се |
| није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је |
| помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се |
| настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. |
| ош трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, т |
| х је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивал |
| н није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш гово |
| астајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме |
| ла вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака |
| засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао |
| се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било |
| етња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и |
| 15).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој ст |
| зната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p> |
| ровели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се о |
| говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висил |
| гова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи п |
| дијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>Пос |
| планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{ |
| сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Е |
| IV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је |
| шту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да јо |
| е, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им |
| орђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум |
| поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се с |
| ти...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, |
| је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађо |
| н оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p> |
| еби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар |
| е понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу |
| ћ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и |
| в друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је о |
| в Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће |
| овор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово |
| .</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио |
| и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, ко |
| се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дом |
| ујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро |
| Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрада |
| ешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађ |
| вога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, п |
| околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилиц |
| вне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околин |
| ло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p |
| <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срц |
| гледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Го |
| ди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирн |
| ио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залога |
| трополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише |
| а му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захв |
| ађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији члан |
| Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца |
| ре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српско |
| о покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испо |
| о баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се |
| ш стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о с |
| ста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у по |
| бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај |
| , што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечен |
| p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, |
| Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и п |
| небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} |
| ет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даљ |
| го остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао |
| з пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздр |
| из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која |
| ворности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начу |
| ров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко ј |
| упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара |
| у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав |
| Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам! |
| м испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово ј |
| а и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S |
| и...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} |
| радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по |
| адим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну |
| дини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па |
| Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, |
| га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто |
| тиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густог |
| алогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете |
| исам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бо |
| {S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на г |
| м Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћ |
| <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мр |
| болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на са |
| чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и |
| од у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки по |
| адали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> < |
| да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и |
| акви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова |
| кну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци ка |
| >— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се |
| цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате с |
| тлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видит |
| е крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се у |
| ри.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и по |
| скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош доз |
| се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани к |
| и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи |
| ј сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Мил |
| , као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптужива |
| е негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, |
| ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали |
| .</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од љу |
| што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могл |
| старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да |
| нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати |
| ни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали |
| не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се т |
| — Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb |
| а слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Пав |
| а је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало ч |
| икако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је ла |
| pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је |
| олећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече С |
| е се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Ту |
| једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да |
| да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове с |
| ла је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш ве |
| е ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи |
| као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за сам |
| е у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је |
| , знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав до |
| лико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још |
| спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом |
| а то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хват |
| } И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, он |
| с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубит |
| ручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни прегра |
| обуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари на |
| pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p |
| же тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић б |
| доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но |
| у то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога |
| ином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S |
| ђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји |
| крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не |
| рађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево ок |
| Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У |
| но умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој о |
| рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себ |
| их кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове |
| који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађо |
| <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од г |
| заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње |
| е на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив |
| ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и с |
| енаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју |
| и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они |
| уму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устана |
| вно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гл |
| Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра зама |
| тење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили |
| е, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зи |
| тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то |
| изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Бе |
| и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи |
| Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу |
| побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне |
| као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, |
| начку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио |
| има, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова проб |
| и.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсилан |
| су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за п |
| разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш |
| се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо. |
| ло да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисл |
| глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у к |
| мати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после т |
| орила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује ј |
| у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да |
| иљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и т |
| све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња |
| ајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа |
| илош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је јо |
| асно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{ |
| и и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мисл |
| с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је |
| Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} |
| лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог та |
| о, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола п |
| сам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара |
| тави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их преср |
| одару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Ср |
| и.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни |
| ред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно м |
| у неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо в |
| тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S |
| ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош са |
| .</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким |
| но</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних м |
| рђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико |
| м на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји |
| ву.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озби |
| им очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првен |
| бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако о |
| томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде |
| треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они гл |
| састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; |
| ође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види |
| да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</ |
| напред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за с |
| бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто |
| етно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстово |
| ади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна |
| о знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору |
| јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгл |
| а се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у |
| а напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и п |
| земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас пл |
| м пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше ра |
| з Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, |
| утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још ј |
| Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица ско |
| зан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто |
| <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, |
| но се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо за |
| p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је би |
| евојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стој |
| га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се п |
| ти како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најм |
| и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се о |
| се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајк |
| сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он ни |
| ебало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око |
| молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" |
| аши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало |
| ану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе у |
| грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па д |
| окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, нал |
| вати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> < |
| зад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.< |
| ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пче |
| откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа |
| очи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим с |
| најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена |
| е што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичка |
| а ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква |
| има и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Т |
| јести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу |
| чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> |
| } Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, |
| о је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он обер |
| од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове |
| зредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да |
| заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао |
| није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од |
| у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, он |
| > <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он |
| астане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге усп |
| ; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> |
| ад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу |
| е уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу по |
| есеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, |
| к и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици |
| о уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{ |
| е да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога |
| <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од врем |
| p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромн |
| како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би |
| та му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права |
| куд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би |
| срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} |
| с потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли |
| оказујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, |
| е, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико глас |
| љен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање |
| рво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгл |
| сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на |
| егде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа |
| а би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да диг |
| арабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту к |
| ..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог ди |
| адоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе |
| а!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Мил |
| здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после н |
| Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му д |
| дино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе ду |
| ћемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпут |
| мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, |
| одари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка зад |
| то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу неср |
| требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што |
| бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ва |
| } Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>Н |
| х онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једно |
| е? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам |
| вукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да |
| пим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год бољ |
| а, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, |
| ло било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се |
| као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз |
| Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окр |
| во гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош |
| но, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> |
| во га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајућ |
| још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упи |
| већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир би |
| и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S |
| треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до |
| Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији |
| ој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пру |
| " /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Пашт |
| ета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођењ |
| ...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} |
| те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико |
| а су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они |
| и је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми |
| вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска во |
| у до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како |
| да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме |
| крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ак |
| ужани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоск |
| ла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану ста |
| луге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учи |
| ђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— |
| у војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте н |
| ијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем |
| {S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и |
| ег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта |
| е је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризниц |
| рпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харо |
| ивала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стаја |
| } А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, он |
| поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим |
| ји су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb |
| ња, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они |
| једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремај |
| о у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момц |
| разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их под |
| еђутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не |
| авом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га |
| ју страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике у |
| а маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде |
| рђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку њего |
| ене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је |
| } И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дош |
| м му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{ |
| обичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> |
| ш плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао! |
| нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сруч |
| <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште о |
| о души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старо |
| да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ј |
| е ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда |
| рвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на к |
| , он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, |
| и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не вез |
| у, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, |
| ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јан |
| те главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије мом |
| ати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћ |
| лас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако |
| чно не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изј |
| е с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из по |
| </p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развиј |
| во, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин д |
| дала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, |
| ибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима |
| S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он при |
| о Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујев |
| ера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође |
| {S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, |
| } Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> < |
| е гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе зау |
| в, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што ст |
| 89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имат |
| цама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за тава |
| су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и |
| нци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књаже |
| <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и д |
| ољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно |
| зводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и позна |
| слугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паш |
| S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива |
| ен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прс |
| је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић |
| руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} |
| с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог. |
| авао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} |
| але коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи |
| b n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још |
| мо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути. |
| p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не љ |
| о у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у о |
| ску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, |
| тиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи.. |
| средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} О |
| рђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Ал |
| је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он п |
| е се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиств |
| зручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где |
| и српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{ |
| ко да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као К |
| ле једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски |
| сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољу |
| , Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} О |
| уће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и |
| тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одма |
| ини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на |
| зове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у |
| ла, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих з |
| аде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „в |
| ра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој др |
| рђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више ми |
| ако облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту |
| вуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, про |
| веде митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника ниј |
| капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да |
| стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршча |
| рађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих н |
| гобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> кар |
| ела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око |
| рлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности нар |
| руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици р |
| ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако |
| ли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, |
| преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе св |
| одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се |
| кој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ват |
| ицом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а оба |
| ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети к |
| криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi> |
| изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она |
| ама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говори |
| крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвори |
| о да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо пис |
| бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас |
| илош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души ва |
| аз, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не |
| имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђев |
| против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>. |
| т штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друг |
| ротив мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Рус |
| аде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марк |
| ме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скид |
| и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, |
| подару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се теб |
| у старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под |
| Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, |
| упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} А |
| умунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из |
| решки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци њег |
| боље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му об |
| је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, с |
| ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, |
| ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} |
| ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злоч |
| рварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Чи |
| сретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванков |
| откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија |
| о.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква м |
| кацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Ос |
| као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он |
| мештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главн |
| сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као п |
| а добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:< |
| <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом д |
| е, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би |
| каша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џел |
| нку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражи |
| њи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су |
| предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлов |
| и.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 |
| дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи н |
| лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта л |
| зим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се н |
| свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике д |
| обом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим |
| моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> |
| им што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} З |
| се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске нар |
| он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, посл |
| кује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи |
| м, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рах |
| је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде б |
| ма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодо |
| авкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини њ |
| Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио па |
| ше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих ограна |
| , налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати |
| мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва |
| тим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спрема |
| ре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики б |
| апред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучн |
| о пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека |
| и.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и к |
| а пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понук |
| јек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога |
| Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — уп |
| загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и к |
| ево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Мил |
| етар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпо |
| по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и |
| рум, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, воза |
| се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постак |
| олно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, |
| на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја |
| о их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега |
| га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чо |
| потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Та |
| аву и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и |
| , ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Вр |
| ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда оста |
| мље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> |
| пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети н |
| у сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао |
| душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе сам |
| ну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не |
| тна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном та |
| да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да |
| рђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, гд |
| слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не |
| раније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</ |
| С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} |
| илике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, как |
| амно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као он |
| а, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</ |
| .</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понуд |
| . Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад |
| ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац |
| прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном |
| ош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу од |
| ко ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друшт |
| оложаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што |
| се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, п |
| ем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вал |
| заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под у |
| мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и |
| ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да пон |
| орње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тог |
| шу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у |
| што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину |
| лаве; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро зем |
| рџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, го |
| ма, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја |
| осле те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош сме |
| ко једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намер |
| ородице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао сп |
| а није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубок |
| о откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</ |
| и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивал |
| последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пишт |
| се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пун |
| ског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, |
| о.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна |
| одигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па з |
| рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> |
| ица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здр |
| м, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града |
| аже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт проти |
| срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</ |
| е духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срда |
| разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који |
| че он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} А |
| ар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њег |
| руго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у |
| о.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док |
| з саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, |
| розирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини. |
| куруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав |
| грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљ |
| сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побије |
| и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт |
| прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање |
| цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по о |
| цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош? |
| е далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове |
| ноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тог |
| атле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је је |
| да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже крас |
| д владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Му |
| рестола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутил |
| ш није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни |
| остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно |
| к Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гуж |
| еоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама св |
| ако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турск |
| оље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или |
| тити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати а |
| .{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и сп |
| ће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и з |
| и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био так |
| био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту |
| , где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је вел |
| урме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и |
| и.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Моле |
| Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а пос |
| епа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних |
| ка два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађо |
| , да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш |
| стане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто гла |
| о знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко |
| , а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правда |
| рца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретн |
| научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па |
| рало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Ал |
| дети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет р |
| ла страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове |
| мету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, |
| а распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажња |
| д рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да зај |
| дрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као вел |
| и душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру |
| оћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам друго |
| ај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметн |
| и једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар |
| страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо |
| {S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит |
| ена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав чов |
| } Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S |
| S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па вла |
| то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу. |
| говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послуж |
| ви да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести. |
| учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити |
| у је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у |
| е — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако о |
| сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и к |
| а се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у в |
| кит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из вис |
| о био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши |
| де је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бави |
| м с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али |
| на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више |
| Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека |
| > куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам п |
| изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га б |
| Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не вер |
| е!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да зап |
| се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро |
| цен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} М |
| о не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да |
| би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турц |
| у кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошт |
| бима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бо |
| {S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, |
| да, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим бра |
| народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске |
| лазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, б |
| тљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу б |
| ји план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Г |
| о џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбад |
| представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки. |
| ј и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и |
| има из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кроји |
| порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих прост |
| ула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам И |
| териста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у |
| ћара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га |
| тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, |
| но на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарск |
| мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и |
| ирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена г |
| грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају |
| ћ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетериј |
| и родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, |
| и отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једин |
| атак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господств |
| амо себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господс |
| дне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то ч |
| вију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, б |
| на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремал |
| p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бед |
| стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n |
| прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш |
| Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибего |
| к далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако от |
| асама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне шту |
| да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за с |
| нас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке пр |
| потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} |
| бог издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду је |
| где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само |
| о!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} М |
| краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је |
| ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем |
| наво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатк |
| есело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијо |
| рену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се |
| тири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тиши |
| аљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће |
| не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, |
| о на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Акс |
| ли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко сво |
| , да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p> |
| тна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да оч |
| еонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо |
| важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на ске |
| аоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући рук |
| ection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из |
| и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са |
| ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, |
| право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то п |
| укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно пови |
| су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Мило |
| рљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с ко |
| у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се |
| по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по н |
| држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и м |
| ubSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, |
| кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар и |
| да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, |
| one unit="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без |
| рчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нар |
| тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну |
| едати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба с |
| ега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у ц |
| која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа. |
| се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После с |
| алик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је прит |
| {S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам изде |
| текоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десе |
| њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет |
| е послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна г |
| умунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не |
| "36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписи |
| ви.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му |
| прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и преда |
| узбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је С |
| писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробно |
| р и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не |
| нским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Г |
| укне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да н |
| ојим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не го |
| ка њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим. |
| ермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођени |
| већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац о |
| } Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све |
| ила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла |
| де на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} |
| ба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне |
| ео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва ор |
| исти изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој па |
| ead> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина |
| љен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захв |
| њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војск |
| вали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске на |
| да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу |
| нта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S |
| , па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је пл |
| азуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као |
| од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Теш |
| о се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би |
| покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Р |
| ришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем |
| добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти |
| Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је |
| > <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где |
| то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплод |
| рђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два ч |
| ше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ у |
| ли везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сма |
| пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао |
| удо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путни |
| ам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једи |
| време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су Ка |
| но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој зе |
| рађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Т |
| ах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада с |
| а Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и |
| у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у |
| а о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова |
| Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Њ |
| га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто |
| ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у |
| врбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему др |
| вао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гоми |
| какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем |
| шњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизве |
| је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Однош |
| за Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његово |
| зио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запитки |
| <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мо |
| сле опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао од |
| а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ о |
| пахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под зак |
| дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету.. |
| 3_C7"> <head>VII</head> <head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка |
| где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим и |
| рке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни |
| .{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је |
| .{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Руси |
| де да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви |
| имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Мило |
| ти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а са |
| баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у о |
| да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} К |
| ста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грч |
| сио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је |
| у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> |
| је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађор |
| е је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли |
| ојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у |
| е ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</ |
| нат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком |
| , с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављ |
| догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштен |
| } Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по |
| годишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине |
| а он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се |
| аду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике р |
| м праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и |
| етеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао |
| p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушиј |
| и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси |
| тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удави |
| о бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет |
| окрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војво |
| ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа |
| > <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима |
| да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџ |
| Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p |
| а да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свак |
| руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да |
| је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да и |
| ић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихват |
| други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја |
| им гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> |
| рђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} |
| је што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} |
| Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија п |
| обровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га П |
| пка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље ж |
| у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге си |
| ловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, ра |
| ли су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове |
| о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружа |
| по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и д |
| д 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за с |
| ажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом |
| аде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је не |
| , да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вра |
| не за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту |
| p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случа |
| кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда н |
| ого навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С |
| војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову у |
| алканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чис |
| и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с |
| та пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенер |
| ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p |
| асполагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо |
| устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнут |
| опљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли |
| ни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбегл |
| — Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живљ |
| од на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони км |
| у, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и кој |
| ишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовн |
| кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја |
| повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био |
| одина неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једи |
| ојском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било к |
| ећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.< |
| очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђ |
| нскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на |
| исциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си жен |
| султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу |
| покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једн |
| ећу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, зб |
| ири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на |
| јала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем. |
| ине мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију тр |
| но сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њи |
| нте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђиват |
| ве водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање |
| ској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на |
| сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} |
| ли чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама поста |
| еравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учини |
| ња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.< |
| двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе с |
| а балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у п |
| један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јун |
| ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време |
| о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, у |
| ка војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад |
| диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србиј |
| на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој |
| аправе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царс |
| у вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одрж |
| и да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело |
| сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4 |
| о били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књ |
| узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да |
| у устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</ |
| ентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најт |
| е.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем |
| и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чи |
| S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или |
| том, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, |
| овања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и |
| е дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, ал |
| ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљи |
| по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра ка |
| о невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може |
| тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S |
| не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце та |
| о јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али усл |
| S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било |
| 102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта |
| бравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, |
| гову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пре |
| воје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, п |
| ума сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} |
| с, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се ниј |
| Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашл |
| илост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахат |
| >Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда п |
| је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он м |
| ви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски п |
| ињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а н |
| пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ст |
| </p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, |
| ој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а о |
| /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару доша |
| евоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу |
| ородицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да |
| но народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рек |
| е прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вуј |
| ак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизг |
| иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само |
| платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пи |
| .{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} |
| ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто |
| о би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, о |
| но онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.< |
| ју.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они |
| ао да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шт |
| но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да г |
| пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао т |
| из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био би |
| ао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешк |
| и, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш |
| палом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, |
| (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је |
| > <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султан |
| огла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као |
| на одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крили |
| глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пре |
| а Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки и |
| подар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да |
| са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памт |
| да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit="subSection" /> |
| ам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је д |
| ио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се |
| ма пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Полож |
| је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би с |
| х се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе ср |
| охвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава ш |
| нђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало ви |
| <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда ј |
| начке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски! |
| дно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да ту |
| један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч д |
| железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз сте |
| Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} |
| заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповје |
| ше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић |
| и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, |
| прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за нап |
| већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од |
| мраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Т |
| одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пу |
| <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, пр |
| ам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упит |
| ве било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробље |
| едала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде пови |
| то изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и н |
| p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос ш |
| д је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци |
| ом избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну ка |
| се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај |
| воре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> |
| ед да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и ду |
| њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Сна |
| етворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени |
| три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајн |
| — Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пас |
| е се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде |
| се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито г |
| запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама |
| варед понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> |
| рликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их бил |
| тараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште |
| ажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије |
| ошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцим |
| е нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни |
| </p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шака |
| се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у не |
| и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, |
| бијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарају |
| ека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо |
| наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго с |
| Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе |
| у бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту ск |
| ити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Ц |
| шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелен |
| на Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— |
| ак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се кре |
| рстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и |
| оја вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује |
| ешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! |
| то начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљив |
| му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, |
| > <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </ |
| о.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометњ |
| ...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије |
| >На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела |
| /p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна м |
| јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и |
| S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да с |
| ом ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је п |
| с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља ј |
| би казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> |
| узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то про |
| > <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што о |
| јаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју |
| је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио |
| Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{ |
| абљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они |
| кога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Боја |
| аробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као |
| оји га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — на |
| ари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отвориш |
| S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани о |
| а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Пет |
| пи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њи |
| p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Сабор |
| зе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога |
| оцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="41" |
| >— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опуст |
| тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опља |
| власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било проп |
| оград поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Ме |
| p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{ |
| утовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погост |
| е и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је |
| и.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распи |
| омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу |
| S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њем |
| рди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђ |
| > до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} |
| ао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и п |
| о, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта |
| авом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и |
| тив султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море |
| начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отво |
| ао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреб |
| , да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече |
| p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђ |
| е поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да ј |
| чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен |
| >Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, кој |
| гом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка лет |
| .</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ва |
| , док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају ко |
| арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два чо |
| ше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док |
| p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан |
| ом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по пл |
| „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p |
| зману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у |
| зману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није |
| е на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља гл |
| оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и |
| да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић ј |
| , пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, пр |
| се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они ш |
| оиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и |
| деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} |
| се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тад |
| тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао беог |
| и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртва |
| никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за |
| и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примири |
| ека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадн |
| глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте |
| ку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађ |
| одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак д |
| } Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом |
| у, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква пов |
| . год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и |
| испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а н |
| како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, |
| та је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем |
| о сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођ |
| огод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто пле |
| ецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да |
| ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се |
| да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као |
| тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} |
| са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је |
| и нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, она |
| влада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани |
| д оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, |
| азити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као |
| се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на трој |
| ро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме |
| на послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <p |
| ечи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.< |
| сториски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је |
| уначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије |
| у, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Мил |
| а, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нех |
| >Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу од |
| пи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиља |
| мао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, |
| д се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ј |
| о његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одр |
| ост отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађо |
| очастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на о |
| ="notes"> <note xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин бу |
| је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико п |
| зумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет |
| јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренута |
| ршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и |
| и.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милош |
| вао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а |
| штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, |
| </hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други каж |
| да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће |
| смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} |
| гинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни љу |
| овољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих |
| ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика д |
| мир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се пре |
| , и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама ш |
| годну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p> |
| ио је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је |
| ледњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу та |
| очека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> |
| што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испр |
| дгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратни |
| <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош са |
| у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно в |
| Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда ј |
| рзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је би |
| , па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли |
| шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђор |
| с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одм |
| ешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <mile |
| е њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њим |
| глед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни м |
| зговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час |
| е памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерај |
| ом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с |
| напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар |
| би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали сп |
| абио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући |
| се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без ко |
| је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесниц |
| болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним раст |
| ша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и полов |
| не освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се |
| је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови п |
| дозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који |
| чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни |
| живети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове |
| тно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе вр |
| памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградс |
| о се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о ве |
| о да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Н |
| ок се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после в |
| љао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свик |
| коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке с |
| слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што |
| дараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="14 |
| ече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од мно |
| и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није мога |
| кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских |
| вака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко |
| јом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију |
| рије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало |
| ажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи |
| а као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и оп |
| вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерњ |
| <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Мил |
| овори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњ |
| ст.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватр |
| куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пун |
| <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Пр |
| {S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величин |
| ости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S |
| ву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претер |
| ом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници св |
| Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према с |
| ваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голем |
| створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошло |
| лоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре |
| ко ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p |
| са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изр |
| умрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какв |
| бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао |
| је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у |
| ној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком |
| сију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18 |
| ило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим п |
| од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} |
| во вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно |
| азгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли |
| и вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) так |
| и велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p> |
| рошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од они |
| е ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледају |
| ко добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца сво |
| раницу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било т |
| ећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош |
| ило одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види |
| >Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, |
| е шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је |
| елима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учин |
| и), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да |
| ле оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> |
| естили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко |
| ла без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов с |
| ропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и |
| оће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ |
| ачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли о |
| ије смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ниш |
| /p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југоз |
| азговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју суро |
| о откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део уп |
| рај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са соб |
| ог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— |
| омамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам. |
| пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад |
| Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био |
| тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече М |
| ргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, |
| сле једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез М |
| ани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију о |
| а спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци з |
| е теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко |
| </p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p |
| .</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих п |
| <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута поно |
| <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим |
| оста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођ |
| — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе |
| , спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, ст |
| на чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настал |
| — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми мо |
| е везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити в |
| а свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — |
| говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете |
| огих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, |
| их везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он м |
| и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским с |
| ни колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује |
| боко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда о |
| > <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с ле |
| на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су м |
| а горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и |
| есно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог зл |
| ане дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је с |
| е од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто |
| и.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите с |
| то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, |
| над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то г |
| ад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња |
| јводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају |
| о ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако бл |
| ан напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема |
| и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бр |
| редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и |
| летеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жало |
| топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не |
| но хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под К |
| друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих |
| о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да |
| душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, |
| ном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетил |
| времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, |
| начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога |
| азнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан о |
| , који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је |
| ло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапиња |
| а су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> < |
| нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је на |
| одару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћ |
| свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је |
| ху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крај |
| ростасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сија |
| е Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему б |
| .</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последњ |
| ам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} |
| спеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> |
| рилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође са |
| сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Н |
| о, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитари |
| ојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају. |
| ше кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло неког |
| д Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као у |
| а му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда |
| х људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно пр |
| су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и |
| та је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице |
| асци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је с |
| ти.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је нала |
| му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело б |
| брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мр |
| наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је |
| Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека |
| >— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један друг |
| мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — р |
| /p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како |
| орђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Бриж |
| а когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћ |
| су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састана |
| ореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било |
| ћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{ |
| оји буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и чест |
| што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти г |
| бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — р |
| <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече: |
| ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још под |
| гао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и |
| ојим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавн |
| , Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са з |
| двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио |
| ицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљив |
| аз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаниц |
| очуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двоји |
| да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и |
| с двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, госпо |
| нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строг |
| вјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или т |
| Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{ |
| Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључи |
| само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му |
| ам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше п |
| азати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњ |
| и да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни |
| естрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа |
| мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може |
| и у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? |
| вна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, о |
| ако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом. |
| мо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивов |
| курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ће |
| у, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја |
| је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— |
| ише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да |
| t="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаљ |
| е му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} К |
| овем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени. |
| је стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће |
| да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има св |
| ега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти |
| Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долаз |
| уде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се п |
| постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ј |
| највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и |
| видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га жив |
| > <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби |
| да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{ |
| </p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гит |
| > <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Цел |
| оразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још ду |
| о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на |
| оше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су д |
| к чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђеви |
| слове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замаза |
| почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </div> </b |
| а сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију |
| и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина |
| ом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат |
| сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све лас |
| а донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Мило |
| е утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} О |
| то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, го |
| — Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него |
| рине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесел |
| д“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господа |
| је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се к |
| ађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е |
| се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза |
| у испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично |
| исмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{ |
| вних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђор |
| а — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао |
| едбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго ј |
| ао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то с |
| етак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схвати |
| нда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— С |
| а мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} А |
| ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p> |
| жио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма не |
| о.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! |
| еше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га |
| и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај пр |
| ма се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жа |
| ред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих |
| иља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћ |
| досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тог |
| био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађ |
| куда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на |
| и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило н |
| миров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употр |
| шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за им |
| о у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после пр |
| ра, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа |
| ви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пс |
| тим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дан |
| } Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро! |
| јзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гоми |
| них момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; н |
| изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све |
| о грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву глав |
| да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ног |
| </p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рек |
| } Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са со |
| пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, |
| > <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећута |
| утио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда |
| одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само |
| га дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом своји |
| хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је |
| ворио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и нај |
| ренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три |
| ланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поуздани |
| .</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме |
| его, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — п |
| Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S |
| мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од |
| рађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у |
| ам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шуруј |
| труг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дугот |
| .</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S |
| у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, |
| се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.< |
| >Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у |
| и код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за С |
| ану да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађ |
| у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Се |
| Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чи |
| и; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> |
| рађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мра |
| Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси |
| су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p |
| ког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах |
| <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је |
| е Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> |
| ти — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо бе |
| збачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Н |
| урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је т |
| арица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас. |
| p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколик |
| аји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а |
| ли сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој бли |
| ктање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне |
| тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђ |
| да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево |
| дну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по |
| ару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па |
| кну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p> |
| ва је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју гл |
| заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </div> </body> <b |
| под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} На |
| S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ход |
| ез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто |
| ла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за |
| и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад |
| пет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебњ |
| ш је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њ |
| арав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађ |
| мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш |
| му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треб |
| ла ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под њ |
| мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата т |
| на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала на |
| митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад |
| е.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађ |
| и!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p> |
| све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, |
| >„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће с |
| ти да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али с |
| је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио д |
| рачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чиња |
| својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, |
| а Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да |
| бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађор |
| служи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад ј |
| ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на |
| Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</ |
| да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожа |
| да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, |
| го склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече На |
| веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, па |
| гу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господ |
| ао сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> |
| , Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу |
| на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и с |
| се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, з |
| ај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми |
| ...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту п |
| до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам преза |
| те, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> |
| ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави |
| је и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 18 |
| Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао |
| ко се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говор |
| охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је |
| мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од б |
| аву укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетл |
| , ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу |
| За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова |
| ао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти вер |
| оручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово п |
| о с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим |
| подар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одма |
| , и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим го |
| Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се |
| совао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат |
| лан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, |
| на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу прот |
| ад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред ко |
| е писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнез |
| човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно |
| } Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подиграва |
| рође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Боја |
| е на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодно |
| наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га н |
| дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из |
| заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — у |
| ађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хет |
| срдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као стр |
| било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мис |
| вни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрек |
| зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт |
| еколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и ј |
| арађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена |
| ирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме ч |
| мо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да ј |
| гог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, |
| ђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог команди |
| два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хт |
| {S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Ал |
| } Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до |
| пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да |
| ишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је |
| {S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руко |
| родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости |
| славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изу |
| ње стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десн |
| да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — |
| ете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око т |
| о је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устад |
| ам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако |
| <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не |
| сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где ј |
| ашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсол |
| рошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{ |
| и, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герма |
| уше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Дра |
| без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је |
| апољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на |
| /p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под с |
| да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после |
| ћица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стој |
| ом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао |
| че ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло јед |
| ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нек |
| S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему в |
| — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна од |
| крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх в |
| елом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не с |
| о домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Ш |
| ад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита |
| ије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о живот |
| тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каж |
| шимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због т |
| онова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састан |
| иру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали лов |
| лази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за |
| и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} |
| њу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати |
| ању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати |
| е, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепот |
| S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењ |
| Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само шт |
| 133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти с |
| о.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред |
| украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се |
| поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да п |
| господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, |
| лош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је д |
| таре жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хле |
| а у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начи |
| ејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге |
| на мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из |
| мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својо |
| вник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> < |
| има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предоми |
| он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли о |
| >— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да |
| ко се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор и |
| о дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад ст |
| пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му |
| <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!... |
| тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секре |
| о до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али |
| Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази дец |
| Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а |
| акшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис |
| > <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, о |
| да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђ |
| ац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су пра |
| ђе бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на в |
| е паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Ал |
| енац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и п |
| куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима ни |
| рче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште |
| , што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе |
| p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати |
| као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и је |
| И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не м |
| а везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка њего |
| и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо п |
| оставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, |
| ња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> |
| ојим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече |
| >— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох прав |
| S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја |
| орђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на |
| ећ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасе |
| пет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Мил |
| то као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби |
| >Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спас |
| p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања |
| <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256 |
| p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим |
| пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хт |
| он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га |
| ткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и |
| м мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера |
| p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S |
| угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Б |
| вако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може |
| , осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мисл |
| ађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му пре |
| , бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да |
| ко невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћен |
| омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пре |
| S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле нек |
| љу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима |
| ш у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може |
| миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p> |
| е те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађ |
| ачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидн |
| арка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Пе |
| нуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједа |
| а, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том |
| пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај дру |
| — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли ов |
| е ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све не |
| жати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да уте |
| крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „з |
| позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате |
| .{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше |
| ште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је ут |
| ртији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> |
| котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић |
| 44" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече |
| <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муњ |
| е човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} |
| две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породи |
| још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p> |
| авих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се |
| тало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљ |
| чу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он в |
| те га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружј |
| теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припаз |
| ари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето |
| да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гос |
| оћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку гла |
| екли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне |
| јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и з |
| Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да р |
| , већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, |
| је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио |
| Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изр |
| , зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће с |
| Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вел |
| ..</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни ант |
| p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да с |
| се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он ј |
| рестрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша |
| оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био |
| ују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђо |
| нда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} С |
| ивио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који |
| који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушку |
| ва.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сим |
| а у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледа |
| ђе.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да |
| њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом |
| а чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцим |
| о год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао |
| Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога |
| Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да |
| ни не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> |
| давији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би план |
| о, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао |
| ао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> |
| кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:< |
| је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но |
| ако народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чи |
| иже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам п |
| сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља |
| срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном |
| старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То |
| аше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта |
| , побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима |
| е отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем |
| овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђењ |
| ј бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји |
| арађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом |
| е плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два ма |
| Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико по |
| и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет |
| Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у н |
| ажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаре |
| а његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем |
| онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; он |
| и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које не |
| им брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Пол |
| био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испа |
| рочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, |
| — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> |
| трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима. |
| Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, |
| ње, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не и |
| о кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по |
| дем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа |
| ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Мило |
| о дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div ty |
| ника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, прем |
| је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али к |
| ад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка |
| идећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— |
| о века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испр |
| Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда |
| не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те |
| едомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p |
| а и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелент |
| ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не п |
| е кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака с |
| ге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закљу |
| Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало д |
| сно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ства |
| илош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га д |
| Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и |
| и могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p |
| не и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.< |
| ју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никак |
| одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у груди |
| ша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше |
| то је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати при |
| је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво с |
| > <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и оста |
| >Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} |
| да најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом |
| ао што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комад |
| љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Сам |
| , ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да |
| отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве |
| с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — |
| Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} П |
| е толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није нико |
| да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Бо |
| у оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем |
| не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одг |
| је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам ц |
| ако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пу |
| бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена |
| </p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат |
| је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овак |
| сто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно |
| ли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и |
| кидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био |
| /p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је би |
| амо не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Ш |
| јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је го |
| Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су с |
| естиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су |
| то гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, |
| „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад |
| оред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="11 |
| кучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева |
| ик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком ст |
| и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно ј |
| овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помл |
| <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не р |
| ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало < |
| вде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте |
| } А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се не |
| ет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кр |
| но.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао? |
| p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако не |
| мао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се |
| чекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разгов |
| народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам |
| га.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док |
| ац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Ка |
| кочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се пр |
| један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиств |
| већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и прокл |
| до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Ра |
| а би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле н |
| имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И |
| ло поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам как |
| озиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиш |
| аредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност о |
| етремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени |
| оштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затв |
| ку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна л |
| ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће |
| је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем: |
| ек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, ст |
| двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на |
| о, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — |
| ти одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p> |
| а се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га |
| ајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и |
| ли баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} |
| од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} |
| мах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још ј |
| ли није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разго |
| двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, |
| рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво т |
| чео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад |
| је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било |
| /p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је к |
| ла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно п |
| што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Ми |
| д себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља уби |
| е још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, прот |
| } Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А кол |
| у, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штр |
| вор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p |
| ашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на ст |
| му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:< |
| ба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само рад |
| успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ јед |
| е, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благосло |
| оварао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после |
| е довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <d |
| </p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било |
| га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то д |
| о га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што |
| надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропус |
| , кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али ниј |
| ! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала друг |
| га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда ка |
| е ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво |
| има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њ |
| види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како |
| S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало |
| свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му ј |
| јатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ |
| p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене вр |
| рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка н |
| ића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не у |
| Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се |
| оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цу |
| мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи пр |
| аше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је |
| бало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води пре |
| спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо |
| запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, |
| да две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбе |
| уда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p |
| и!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока не |
| обро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на зд |
| } Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо |
| уте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало ш |
| и Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправда |
| мо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају по |
| ажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је |
| тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да о |
| ле лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће и |
| Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за с |
| себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вра |
| би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n=" |
| лук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, ш |
| о с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао |
| да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, на |
| удбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и н |
| рави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернато |
| жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа род |
| ко је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове |
| е да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили! |
| ве, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никш |
| тница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у окол |
| Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њи |
| пет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони |
| аде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине ова |
| ом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекл |
| ђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за |
| > <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неко |
| да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дал |
| чних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан |
| а и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли |
| штања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свим |
| на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незна |
| а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" / |
| аде — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунч |
| <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало ча |
| ора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; та |
| је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — |
| век устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, |
| те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, |
| ој механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбар |
| и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Мно |
| и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмор |
| е умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се м |
| .{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, |
| > <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.< |
| а уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу |
| >Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој запо |
| ке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомен |
| де састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђе |
| ило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и реши |
| и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно ба |
| Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није би |
| али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и В |
| у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли теш |
| руги не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је |
| судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовни |
| о да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као св |
| овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар |
| незу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Ка |
| урска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да ј |
| један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није |
| чи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не м |
| о нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе |
| онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А |
| обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о |
| ад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Не |
| ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцк |
| жива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи ко |
| а којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свеч |
| сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни |
| планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој бор |
| мо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су оби |
| одољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајт |
| сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знам |
| г ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, |
| о није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с |
| </p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоуздан |
| ина ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p |
| S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед о |
| ана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у нао |
| арац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошло |
| Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на груд |
| елат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој |
| и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; и |
| , у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>С |
| аћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће |
| на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и |
| и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полан |
| ло <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где |
| што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> |
| бише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Кара |
| рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после |
| во у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни |
| о те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја к |
| пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Н |
| ила једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро има |
| а се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао ј |
| пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском о |
| а до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољу |
| Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, ј |
| врати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се |
| м ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, г |
| ео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац пов |
| не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни вран |
| и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуваро |
| опио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула |
| ише!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где |
| вљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, гд |
| ...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене |
| одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке |
| све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто из |
| т година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде ни |
| е једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се од |
| акрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он |
| много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Кар |
| веду кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним иза |
| и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначк |
| турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је б |
| а која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једн |
| д његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, |
| стински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се |
| њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се к |
| и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и њег |
| д за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад |
| , а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука гост |
| од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, |
| часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише |
| а смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се |
| џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као д |
| се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили |
| 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије. |
| два је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Пета |
| избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На |
| из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, |
| Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не м |
| то их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на св |
| ишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су т |
| вен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште. |
| бљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако В |
| тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливад |
| усте шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мал |
| 41" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни |
| еђе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 |
| ковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> |
| е притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, |
| ад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кук |
| Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута же |
| а, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет- |
| даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> |
| ица, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве |
| едати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао пр |
| чном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде |
| ати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру |
| <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где |
| Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдан |
| је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова |
| м граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом |
| > <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све |
| то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћ |
| То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било |
| устити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Д |
| ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера п |
| ногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но |
| ине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли т |
| ама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, |
| дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је К |
| и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је ср |
| против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су |
| лони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p> |
| е су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била |
| /p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> < |
| ико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској против |
| ли да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао |
| ати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенств |
| д неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са срп |
| атаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талп |
| зе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </ |
| е да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и |
| трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „во |
| ве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то неста |
| крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толик |
| су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни |
| борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска |
| их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} |
| :</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у |
| спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов жур |
| заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он |
| } Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо б |
| же и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита? |
| Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисов |
| ка.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одгов |
| има се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— |
| Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били зат |
| рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели ц |
| .{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зу |
| е српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је |
| {S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, |
| ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девој |
| .{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S |
| ђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу зар |
| с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S |
| аједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога |
| јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прне |
| ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај |
| ак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је |
| бе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и |
| p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — |
| ле, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у ов |
| ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта тек |
| колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни |
| ара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другов |
| е и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађо |
| ђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око бил |
| углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прек |
| е према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист |
| дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао ст |
| уло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче он |
| то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може |
| традан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак. |
| а кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његов |
| козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака из |
| , где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво |
| слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар де |
| дграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који |
| и сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од |
| ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он |
| ви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само пра |
| речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; |
| ну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то ма |
| тавили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло гр |
| о поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с рус |
| Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n |
| о се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, |
| умћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ј |
| код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћа |
| еш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, |
| ехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је мал |
| утра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господин |
| који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако ра |
| склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на |
| еднак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можд |
| казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите в |
| се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} |
| S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мр |
| <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан |
| нало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зн |
| а другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо |
| p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац с |
| крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке пос |
| и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преоте |
| икако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у |
| али смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је б |
| — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо |
| угу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо |
| таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим |
| урунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро |
| ваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже |
| еди ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изго |
| ије убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад |
| досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја |
| оже јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и |
| у да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову |
| ди и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да м |
| дају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите харем |
| ија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно |
| Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали ру |
| о је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско госп |
| са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су нек |
| и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бак |
| може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огри |
| {S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски т |
| е издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, |
| ила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше б |
| ути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас б |
| у га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код ск |
| о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p |
| познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без јед |
| ило свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ |
| што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко свет |
| овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток к |
| кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим |
| а ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пунк |
| верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже сво |
| не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се ис |
| Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, |
| </p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да |
| мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто |
| о би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини |
| р Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обр |
| р Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше |
| мајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао |
| Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема |
| усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на |
| шао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било |
| ли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу |
| ?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему повери |
| довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе |
| писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између остало |
| а, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S |
| .{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да |
| ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди |
| ако ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез |
| и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником ниј |
| две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и о |
| је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је |
| ци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, |
| је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војво |
| рбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна с |
| ићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, св |
| > <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те о |
| ари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг |
| из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— |
| им ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме |
| итарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах |
| те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, ве |
| о и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар |
| <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцни |
| у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио |
| жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Је |
| убило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, ст |
| сам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну |
| шише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} С |
| му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту |
| мале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мал |
| без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и |
| колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми доша |
| p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај |
| ли на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био н |
| за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то у |
| везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако ка |
| која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па и |
| >Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у |
| онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се |
| ца, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и свет |
| "48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијал |
| лати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућ |
| ора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подр |
| зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јуна |
| га: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у |
| и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су б |
| Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Н |
| а уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече о |
| заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Та |
| ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага |
| то ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да |
| </p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као предст |
| Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, |
| нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар ни |
| што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, с |
| јд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="cha |
| ако ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва |
| умљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и |
| књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом п |
| срету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена трој |
| RP18933_C4"> <head>IV</head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у том |
| и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узим |
| љу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, вл |
| орђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веров |
| <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за чо |
| ешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је б |
| p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгл |
| ивено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Н |
| гледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p |
| ивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружан |
| ез питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече |
| да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити |
| о чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамач |
| ти ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} |
| н, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бел |
| ној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа |
| сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе |
| штији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чола |
| ак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима |
| она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</ |
| кавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S |
| це беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је з |
| тамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, |
| светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађор |
| гањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави.. |
| ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Б |
| о ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> |
| нка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу |
| уцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка глед |
| Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осу |
| шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смр |
| амо што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвен |
| дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их |
| оњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милоше |
| шна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и |
| ругога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгле |
| p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела су |
| лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетого |
| зира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, |
| гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало |
| да.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} |
| он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— |
| удима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите |
| како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, ко |
| е из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомада |
| да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два ма |
| ао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је с |
| ој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда |
| Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече чо |
| Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диж |
| S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> < |
| ама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да |
| <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која |
| ећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интер |
| је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кон |
| .{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда |
| ар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ет |
| човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, о |
| Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко |
| {S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он ј |
| кали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесни |
| х догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци |
| ави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред к |
| аква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му |
| ти и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савет |
| , и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају к |
| м.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права |
| насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, |
| еку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chapt |
| унтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сара |
| се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" |
| род.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то ви |
| и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако |
| за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека |
| ном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима. |
| вдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз |
| ати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и т |
| едном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ј |
| баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар пр |
| Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њег |
| ест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И так |
| вде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</for |
| одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо с |
| рао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да од |
| , ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Д |
| ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала р |
| рете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви |
| ајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледа |
| д тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако ле |
| аник, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом. |
| , јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет |
| они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет. |
| хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомил |
| кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин по |
| зи добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p |
| и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} |
| угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићан |
| заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам м |
| ати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта ј |
| у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, мар |
| м очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као кр |
| за Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турск |
| пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници? |
| д припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, |
| ам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађ |
| тву, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је о |
| аповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глу |
| ажили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S |
| Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју |
| ђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек им |
| уге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је |
| а поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане н |
| им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале т |
| Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да з |
| ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стот |
| >— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече |
| ди као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не пре |
| једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој пронала |
| ти редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав једа |
| их снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим |
| свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним стр |
| авији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, ш |
| "119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по |
| лане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, крен |
| енутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> < |
| иле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај |
| ила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших пу |
| <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајњ |
| латски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, |
| оци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима с |
| ан ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што |
| Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском |
| е.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана |
| по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p |
| ића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они ми |
| дрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђор |
| ко десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својом упра |
| ега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и а |
| није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од ути |
| биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом |
| , пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља у |
| p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра д |
| сле ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу |
| склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује |
| узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се о |
| код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На ра |
| <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се сек |
| јстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и |
| упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што луп |
| > <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> |
| ничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској |
| а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме ни |
| орили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски киј |
| , а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и од |
| S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, |
| ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и пр |
| не спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праск |
| и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господ |
| зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи ова |
| главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Д |
| о соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, |
| остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их |
| е одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ п |
| е више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се там |
| осподаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} |
| ети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је |
| уну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, п |
| ти, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времен |
| рана.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је |
| , али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио д |
| енутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и |
| ез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и |
| олера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога мом |
| е Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао на |
| р овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир б |
| да сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече |
| тим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замиш |
| ира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно |
| замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, се |
| жегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је |
| емлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Кра |
| азгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнак |
| </p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасо |
| ко, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је |
| бао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљ |
| тари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хт |
| се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{ |
| нава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ва |
| јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p> |
| ицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.< |
| , торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито из |
| исмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што |
| упник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта |
| изу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњ |
| град, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb |
| ди погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуг |
| веје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и |
| омитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_ |
| ли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао вољ |
| бедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; |
| ешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, к |
| — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви при |
| н од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло |
| и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са со |
| љотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хва |
| ору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени |
| већа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада |
| <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} |
| рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но |
| когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори |
| овек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од |
| 28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у |
| у заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су м |
| главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешт |
| лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си го |
| оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвику |
| гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико |
| S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његов |
| и народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да ог |
| оме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цу |
| кажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и н |
| лим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи би |
| сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати |
| опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берић |
| хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај |
| лава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p |
| а приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момк |
| > <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после |
| ило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни и |
| е ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита пр |
| ињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим д |
| .</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре |
| Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну |
| н вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} По |
| шају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а |
| укићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— |
| рђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p |
| уро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред |
| Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је |
| те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, и |
| укчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре |
| , трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинут |
| о и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић |
| нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија ду |
| д!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p> |
| кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсеч |
| ђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод |
| твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад |
| руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништ |
| ораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош б |
| предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то свр |
| ебама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу |
| толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим ка |
| а ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, |
| атим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио |
| у.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то беле |
| сно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непоми |
| {S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а са |
| ујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећ |
| не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога н |
| дничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан |
| зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека |
| ) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побунић |
| којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кне |
| авао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се з |
| сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим за |
| написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо |
| везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p |
| реба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога о |
| ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, уч |
| јно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" |
| с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у госпо |
| Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{ |
| ине.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба ус |
| ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђе |
| {S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господ |
| свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Б |
| трах!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си и |
| тву владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном с |
| и?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здра |
| м посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим |
| м прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђор |
| теру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, |
| своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. ју |
| га везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не уп |
| ло!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срце |
| љало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Така |
| ило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, |
| а.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и |
| ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у би |
| ви; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пре |
| на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Дру |
| за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом |
| ри пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пр |
| b n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“... |
| а идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} |
| /p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па М |
| боли и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је м |
| 0" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше |
| а што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљ |
| и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да |
| је да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разгова |
| од спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При п |
| кида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе |
| право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застај |
| ла подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да з |
| ађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова те |
| ло после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p> |
| ч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, р |
| проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај чов |
| орђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а ду |
| ма звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему |
| ..{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу |
| ејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што |
| сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо |
| како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, |
| — Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је |
| д је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити |
| се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да |
| тишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Ј |
| усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је |
| атим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, |
| /p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију |
| че духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а т |
| </p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда |
| а?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>О |
| 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, |
| гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, |
| на, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Срби |
| капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ов |
| >— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде |
| лико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да |
| а Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошље |
| и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога |
| а тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <div type="chapter" xm |
| ођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно |
| м.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројан |
| е у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле до |
| ум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кр |
| арађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов |
| дмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао та |
| и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, |
| тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провид |
| До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој с |
| Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез |
| д Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва |
| ромењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са |
| ром и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.< |
| рђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема |
| а, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков |
| наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достоја |
| ве сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко с |
| оте, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу ш |
| ини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво |
| т и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{ |
| то једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на сл |
| предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су би |
| ух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели |
| маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“< |
| ла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — р |
| да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што |
| свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да ош |
| ахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се при |
| служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше |
| то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад |
| није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене |
| таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, на |
| о гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран јед |
| неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и |
| орђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да |
| Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господ |
| кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамни |
| ружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади |
| .</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више |
| е говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Ми |
| таву балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски и |
| ника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с |
| <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве |
| шта да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је |
| ерује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је п |
| ер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најпов |
| уите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристр |
| ај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уш |
| је неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Те |
| е своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква н |
| гог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод |
| убоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега |
| т је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S |
| ља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опе |
| им разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке |
| љи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па д |
| даљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У п |
| рађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој |
| ској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у засл |
| дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трго |
| инама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и |
| — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија ја |
| е и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље |
| енца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невин |
| имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кн |
| у народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне д |
| пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, стара |
| а Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањ |
| силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У |
| д проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Ка |
| оре.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотун |
| тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да |
| зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте |
| и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они |
| ко нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднем |
| не мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти л |
| х рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две суз |
| о.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић |
| во мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, стра |
| ет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом |
| p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критич |
| галила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни |
| а рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од ка |
| ова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равн |
| времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и ви |
| е може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Ту |
| ; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још м |
| само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који |
| ати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, |
| к и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред к |
| њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— |
| ј Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="17 |
| еда измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети |
| су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад |
| будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се кр |
| он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно |
| кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим на |
| {S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S |
| <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочеп |
| Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гле |
| /p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље |
| ђен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе |
| замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних |
| бе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, |
| Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није ум |
| ла и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејах |
| .{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумр |
| во спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:< |
| д ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда нај |
| вало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад с |
| </p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече |
| Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то пр |
| и и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Пе |
| постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку |
| и на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и |
| стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто пр |
| ече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо |
| мице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су |
| а Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никол |
| трже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу |
| клије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{ |
| омну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледај |
| небесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.< |
| војицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његов |
| оразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучи |
| већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро п |
| ачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке |
| оји се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га на |
| ор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посав |
| /p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине би |
| те доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један др |
| о поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже |
| ева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се |
| у војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајд |
| е и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања. |
| свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обичн |
| n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију. |
| ни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне |
| овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи |
| се још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не |
| видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било |
| } У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба |
| илостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Т |
| рбију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости |
| а се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за |
| е амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама |
| ега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога |
| одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у н |
| сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома с |
| кла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло ј |
| сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагиња |
| отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се |
| а је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српско |
| е, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да |
| птирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђ |
| урци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Ниг |
| ких народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стек |
| ипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Пет |
| љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазд |
| и ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијањ |
| ега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{ |
| трављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и о |
| омашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав |
| авати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благос |
| емио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са |
| Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве по |
| нтије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} Н |
| случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсилант |
| д Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор |
| и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прих |
| > <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зе |
| </p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да о |
| оју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или к |
| дна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он р |
| да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске |
| /p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драг |
| и колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срц |
| од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јела |
| рио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну |
| у шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му с |
| ога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још |
| њ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p> |
| с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад |
| и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад б |
| стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми |
| о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне |
| виђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удар |
| рчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он п |
| о.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном п |
| ли и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су зам |
| </p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} О |
| сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мен |
| емо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</ |
| — Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази с |
| ђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мал |
| баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и прв |
| , несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер са |
| сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га |
| у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред дво |
| {S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сад |
| оворило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи |
| јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђ |
| pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош |
| дморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, |
| ујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> |
| у песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину к |
| штено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гу |
| се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу |
| даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и |
| да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n=" |
| зневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господар |
| ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.< |
| а тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљ |
| оће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</ |
| о сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је н |
| , од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш |
| RP18933_C3"> <head>III</head> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Ве |
| есто употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</n |
| , а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у с |
| јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на какв |
| за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче к |
| и!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одов |
| расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— |
| /p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од |
| о од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} |
| што истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да |
| кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прс |
| ош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно |
| ост цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, о |
| но да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увиде |
| гића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме н |
| ко, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији р |
| ас једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је п |
| већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији |
| змеђу Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и присло |
| од скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после |
| од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како на |
| ех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та |
| ез користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бр |
| во!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} |
| оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бу |
| рци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један |
| е се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; |
| p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је мога |
| аве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би п |
| граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други уг |
| тао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, |
| уто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиж |
| миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лу |
| ију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш |
| д чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш н |
| омовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу |
| ушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Д |
| отиву кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међ |
| х поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио |
| он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима пу |
| дара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај ј |
| симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и стра |
| ј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја ви |
| <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично |
| и ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а |
| арске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако ис |
| :</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујиц |
| им ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно в |
| што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако б |
| ако ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до п |
| рачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри |
| био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и гром |
| когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Срб |
| ти по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад д |
| невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} И |
| е, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за |
| ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја |
| повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских |
| та рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У кака |
| вереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београд |
| е онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију |
| ли.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удеш |
| гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p |
| г — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадо |
| } Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора |
| > <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у |
| Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— |
| у — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Ка |
| омами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба т |
| оменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</h |
| уго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ |
| рђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио. |
| егове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могл |
| арко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Ник |
| зира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао |
| два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч па |
| адгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да беј |
| чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} У |
| ајгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и при |
| етника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} |
| авле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павл |
| ахове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде |
| ко је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је не |
| синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлуча |
| д њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам |
| да је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разга |
| ви људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекид |
| се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво мах |
| у размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на после |
| че Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам |
| орђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле |
| своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Ца |
| лош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи. |
| вилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворез |
| ло те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај го |
| ој истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њ |
| а је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S |
| ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да в |
| о по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајка |
| то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад |
| естила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом се |
| > <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био ј |
| јте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек |
| е, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код |
| унам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али св |
| Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да |
| а ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Кара |
| поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набу |
| е рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свр |
| како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> < |
| ло сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала с |
| p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени време |
| ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове |
| вши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архи |
| као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ прот |
| народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да |
| а ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уре |
| ни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним |
| нашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни |
| рестоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије ј |
| е извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница |
| а је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> |
| {S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову |
| врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао |
| остарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хај |
| ао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцвар |
| вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима |
| ра стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ јед |
| Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоћ |
| ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао |
| и све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после |
| по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове |
| о, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо п |
| ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} |
| то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу он |
| или ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда |
| да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} |
| сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2 |
| та ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’ |
| тална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус би |
| здо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је |
| а, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се ник |
| {S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а по |
| на живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милан |
| старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, |
| лено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Ка |
| , то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на |
| о што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, |
| о не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истин |
| рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружан |
| ке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Н |
| а народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милош |
| унака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у ва |
| више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бр |
| > <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али не |
| т — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, |
| тка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; |
| гове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше под |
| ису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло би |
| <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана |
| и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обе |
| мо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, |
| ле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна |
| в и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очаја |
| се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош |
| емља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти |
| /p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод |
| а, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једног |
| орбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији син |
| им све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да ис |
| ти и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — |
| 16"> <head>XVI</head> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од |
| ма нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност |
| аховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да р |
| оро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане |
| има огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у |
| ко сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћ |
| лови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђ |
| ојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не |
| пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било ст |
| само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто на |
| еме.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема р |
| је, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затво |
| божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшн |
| а, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турск |
| рци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила п |
| е Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу до |
| уо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независно |
| аг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухива |
| >То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито |
| е бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Кара |
| никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Мил |
| , ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која |
| био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био про |
| де дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано |
| о због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није мога |
| српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и |
| d> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, |
| </p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме пу |
| аве живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <milestone unit="subSection" /> |
| " /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба бал |
| /p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSectio |
| ad> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљи |
| ion" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се |
| on" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевц |
| друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на |
| ВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганли |
| дишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била |
| ђорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју нагов |
| о је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо |
| оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену на |
| кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откуп |
| рдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било |
| ва оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S |
| е једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премест |
| пали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, |
| рај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учвр |
| и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичиј |
| } Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S |
| се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било |
| семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, |
| ом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се |
| уди и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1 |
| својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да с |
| спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао |
| ји се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно нос |
| се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране оп |
| ке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и С |
| крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта б |
| ати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и |
| чинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с т |
| Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пош |
| /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају |
| ас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на кол |
| ко је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> < |
| а није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено д |
| ашни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом кл |
| так у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> < |
| утњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела прир |
| где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући по |
| S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и оп |
| ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што |
| н само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово ј |
| је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити |
| о, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није |
| ђ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце |
| тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а |
| такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— |
| жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обна |
| придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај |
| {S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а н |
| очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> |
| лагословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљ |
| ом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и |
| о остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у но |
| S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро ни |
| њачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског паш |
| ни, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на н |
| умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљ |
| се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом |
| шко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} |
| нако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је има |
| оростасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пр |
| исто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену мо |
| идање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за св |
| гове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађ |
| рви пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту ј |
| да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек ба |
| не, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда |
| <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће |
| и амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и дон |
| ћи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио |
| а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених |
| >, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до да |
| крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Кара |
| </p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала кри |
| же боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби бал |
| решио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p |
| p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува |
| тварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити |
| /p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидиш |
| } Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— |
| је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се па |
| да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да ужива |
| ектрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу каз |
| хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља |
| е балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то ј |
| дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети н |
| Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да пону |
| но добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу д |
| о соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их |
| ога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} |
| адно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач |
| на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радо |
| у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p |
| ик, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, |
| игнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као |
| о је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и |
| о тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са за |
| где у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртн |
| пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> < |
| д незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази пох |
| њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито к |
| ава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и |
| еш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не |
| их Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p |
| ољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда |
| е биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, |
| етину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не |
| рема самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љуб |
| леници пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори |
| 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерек |
| а земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела ника |
| познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> |
| свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије н |
| чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопа |
| ишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тић |
| бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише вазд |
| звикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиља |
| а губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз |
| избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише |
| ахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, де |
| ећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у |
| н их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше |
| доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где с |
| љиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и до |
| је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су л |
| ерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих р |
| су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних о |
| су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p |
| Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу од |
| на била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и |
| дмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — зак |
| ут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Ву |
| на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два |
| а не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање к |
| билишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били |
| Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све је т |
| застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капи |
| ио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се прот |
| су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га |
| ико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те б |
| ије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се вра |
| оклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајк |
| е то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода |
| , а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да |
| чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{ |
| особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а |
| га, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумњ |
| зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж па |
| ће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види |
| азите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе |
| та би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су пошт |
| ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p |
| латом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим |
| ашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отвор |
| је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на |
| <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева. |
| е српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавањ |
| е пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје н |
| аховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаст |
| , сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ниш |
| у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз пр |
| кочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опе |
| ешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.< |
| да ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> |
| им планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јели |
| , писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још |
| он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас |
| урцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједн |
| дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће д |
| ији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се ти |
| у је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде би |
| зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Ско |
| да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он т |
| но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој |
| ада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека. |
| ction" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, |
| међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корак |
| Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће ис |
| авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је би |
| вовима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели с |
| и се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо |
| ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{ |
| p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српс |
| урке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе ч |
| за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њи |
| Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би пла |
| ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на к |
| од куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И за |
| рвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи |
| утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислит |
| ! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдит |
| Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „к |
| и по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати с |
| а, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала. |
| ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p |
| читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру |
| вом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као |
| ви им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и |
| ше барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} |
| ична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у чит |
| ена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изв |
| и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушн |
| сеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb |
| секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дел |
| Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између |
| ше и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" |
| ним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> |
| ичким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имал |
| зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како б |
| ове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Де |
| равља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одм |
| р и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, |
| у грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађ |
| <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда |
| одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ л |
| то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи |
| буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се |
| јарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној кос |
| че Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа |
| господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме |
| рију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пр |
| оће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево |
| ја, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међ |
| ер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p> |
| стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с о |
| очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у |
| смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је |
| дар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као ро |
| ља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти д |
| е бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С тако |
| ично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја |
| рну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Пала |
| е чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно б |
| p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар В |
| туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма. |
| дина тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никакв |
| веда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мор |
| а ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћем |
| љ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци |
| ац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — у |
| тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — |
| вину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори. |
| ве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забр |
| га сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{ |
| подару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош |
| <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџб |
| после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад |
| инуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу |
| рђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
| к га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражен |
| а ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако б |
| .</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио. |
| оду, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народ |
| аша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња |
| ишта не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа та |
| баша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде как |
| > <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ј |
| м отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милос |
| према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, т |
| а ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом |
| гао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Цига |
| е ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклон |
| ару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вел |
| ? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после |
| упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p |
| .</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадо |
| имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господст |
| етку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и млад |
| ести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, а |
| ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да |
| арод, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, п |
| имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило м |
| о познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз в |
| ажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на |
| Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја |
| гу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да |
| } Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу |
| о би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не б |
| па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих пр |
| ило без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли |
| незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на вис |
| атељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S |
| слуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на |
| <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и п |
| ну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни |
| у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласн |
| усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, зам |
| м, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари позн |
| , а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.< |
| ве или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљ |
| b n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручи |
| али су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који |
| аке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покуша |
| идљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царев |
| и он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли |
| ету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, на |
| ли да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега тре |
| ло, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као |
| да ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ов |
| уме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука |
| сече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кн |
| онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам по |
| м?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, |
| нио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, ту |
| > <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ре |
| <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем |
| би.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита |
| адном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, |
| од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Ост |
| </p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину ср |
| ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за с |
| — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио |
| се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А |
| — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчел |
| ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживе |
| цу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то |
| што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош |
| машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти |
| једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, |
| једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су т |
| устите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</ |
| од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али |
| на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ њего |
| Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p |
| овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби п |
| Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је в |
| м и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабу |
| глија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герма |
| узбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбин |
| усретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са су |
| /p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавиц |
| Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Ма |
| че Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јован |
| а обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{ |
| ине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не |
| оља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добр |
| друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго! |
| рачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неко |
| бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што |
| олике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза |
| сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он |
| скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толик |
| !{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекн |
| о.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је д |
| у право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толик |
| рум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и |
| ружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога |
| Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто |
| шу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кук |
| дговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Шт |
| е и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из к |
| ним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали б |
| авле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — ре |
| ло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, кој |
| о за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо |
| а готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних који |
| шпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особе |
| S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар |
| еби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...< |
| лавом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала |
| — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и |
| није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му н |
| и требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије т |
| ) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</ |
| мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, а |
| дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бој |
| јица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоум |
| ћу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драг |
| да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми дух |
| озлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучи |
| Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни А |
| ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а |
| биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест не |
| би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуње |
| један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа |
| дмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не |
| b n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у |
| .{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је гов |
| оље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи |
| сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвор |
| нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас |
| он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора |
| није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p |
| Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја |
| авише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађор |
| стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и |
| си главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо |
| га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Д |
| ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша М |
| дели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао |
| конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. м |
| олуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је про |
| о је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лиц |
| ануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које ј |
| им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђи |
| који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што в |
| S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти в |
| били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свит |
| , страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе |
| ароду, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{ |
| ра — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага |
| ="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за ка |
| } Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду |
| он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми пре |
| јешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Б |
| што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате д |
| и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом паме |
| али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у др |
| !{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само |
| да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{ |
| тојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, |
| ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дош |
| нога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било гос |
| ка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђ |
| а.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Пре |
| д Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Мор |
| ародна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме наро |
| шљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с |
| } С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али |
| ко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни |
| село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро о |
| упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шт |
| Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у л |
| им људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико зна |
| с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада |
| Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева пород |
| , видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобо |
| ешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само дом |
| и у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнеж |
| одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен |
| осподару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— До |
| егова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је п |
| иког дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величин |
| гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, |
| ти, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра |
| тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као |
| се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ног |
| пљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на са |
| рополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго т |
| итни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, |
| је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах |
| алазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други |
| авите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота |
| а од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опас |
| тив Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p |
| е, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу |
| друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда |
| гине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики и |
| не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} |
| Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак о |
| ор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S |
| и оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом пл |
| Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Ми |
| ци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош г |
| > <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је |
| лкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да п |
| ле душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло поне |
| е окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене |
| понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изаз |
| своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке њ |
| стити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те |
| руги прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући |
| ! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што |
| ај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобрав |
| то беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, К |
| гли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста к |
| ћи, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја |
| ојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па д |
| јаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Р |
| >Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније |
| гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — |
| 188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две р |
| /p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки б |
| било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цу |
| мо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти |
| окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је до |
| потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђе |
| м успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уст |
| , коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога |
| едне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумади |
| } Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господс |
| иње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет |
| д, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какв |
| ело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су |
| Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је неверничк |
| лужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> |
| звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одго |
| вест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> |
| ане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је гр |
| оветно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда |
| друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно |
| су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у |
| ад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дуб |
| е може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу |
| а не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разу |
| а заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p |
| ерује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови стра |
| јан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашч |
| во живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — |
| пским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од св |
| рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше |
| ко га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не мо |
| рђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе п |
| ици у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је |
| мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му |
| ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно |
| белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала |
| ад, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p |
| што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавско |
| да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и он |
| >Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је |
| ородицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада |
| говетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полаг |
| отребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдан |
| био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каж |
| милу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђа |
| У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају п |
| зан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је |
| ви ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало |
| рије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и |
| крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе |
| а варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на с |
| била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удови |
| ога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом |
| 3_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, |
| p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену гр |
| p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, ка |
| лише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиро |
| мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на јед |
| ли да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској |
| мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови |
| >Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и |
| е се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних |
| мрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људ |
| либом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се |
| спужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он |
| пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама |
| , што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, ко |
| чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, ка |
| <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан спл |
| се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је до |
| еде и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Крас |
| у, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само |
| за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два под |
| ажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и доша |
| ричању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивањ |
| а и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопц |
| мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђе |
| видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао |
| али.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и прошт |
| доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је св |
| .{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до п |
| о држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст |
| листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p |
| јски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S |
| а, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од |
| а сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} |
| {S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти г |
| доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија |
| пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се |
| н тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје |
| ислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога |
| и се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга д |
| изме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и шт |
| улио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то |
| и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем ма |
| су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" |
| </p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као не |
| колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он |
| на нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, |
| ш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако и |
| птуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, |
| По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним м |
| у да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим. |
| а.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико |
| ћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до пој |
| и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и |
| јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан |
| ла Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не |
| кија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у |
| рац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обиј |
| ија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се пр |
| се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стар |
| и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на п |
| труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош ј |
| своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>За |
| а их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгић |
| !{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије |
| се, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарс |
| p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бе |
| а синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би |
| немо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју д |
| а убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и |
| ћ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пру |
| } Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се о |
| пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној |
| ша, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страхов |
| ну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit="subSection |
| ога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ |
| <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, |
| и се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p |
| арод на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се |
| ио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости |
| богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писм |
| ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како ј |
| су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњ |
| :id="SRP18933_C1"> <head>I</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. г |
| рв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца сво |
| страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрест |
| гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати д |
| висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по д |
| где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било напис |
| шевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам |
| н.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> < |
| последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као |
| дљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме љ |
| Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта х |
| ојим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, је |
| орђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује п |
| ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, |
| Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећ |
| p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ва |
| аш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају |
| балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста |
| упнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>М |
| Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да |
| успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили |
| базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих вези |
| !{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити |
| нтима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Сп |
| , као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова |
| И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не |
| шен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, |
| 6" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она н |
| аја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то б |
| осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не прог |
| да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао |
| ешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Кар |
| а, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> |
| ражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их ј |
| pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим |
| банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокја |
| <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S |
| земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго позн |
| ли сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више |
| покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Ст |
| га нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, к |
| ћ бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретн |
| ој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> п |
| а колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и |
| ре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Ви |
| јим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђево |
| насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, |
| постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити |
| вац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, бо |
| а је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збо |
| у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и г |
| ; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађ |
| Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ов |
| ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учува |
| смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, |
| све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађо |
| у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Ту |
| је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С |
| итељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи зашт |
| ..{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа |
| ате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош позн |
| у очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишин |
| вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, с |
| о два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зе |
| нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је |
| ње издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зор |
| ла, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глав |
| ете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало |
| nit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чуде |
| дини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дуби |
| брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџако |
| развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да с |
| ји Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошн |
| шино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним прили |
| по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир |
| њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме |
| сити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који с |
| одужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки д |
| но, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапа |
| Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је та |
| даји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта виш |
| коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа |
| ољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и |
| на рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце |
| ижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој но |
| храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени на |
| едан део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребр |
| ми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у о |
| од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред |
| Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што ј |
| не руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чи |
| и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, по |
| уте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од п |
| јно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихно |
| дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би |
| кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан |
| ао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, |
| ном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — прел |
| ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толи |
| ма по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S |
| ерити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито и |
| и Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да |
| убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на |
| ле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи д |
| ничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекив |
| ако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је |
| , шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци |
| осумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> |
| а ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да |
| треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим о |
| Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се до |
| м и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или |
| жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робљ |
| отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија сл |
| цније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до не |
| грађе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је |
| Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у |
| рчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у |
| сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n=" |
| арем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мал |
| се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз |
| је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први за |
| читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи |
| иру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се |
| овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народ |
| нских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је |
| служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да по |
| ледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из |
| да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је |
| глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма |
| а клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго ј |
| и несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још |
| на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово |
| пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креш |
| сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебе |
| p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне |
| а осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи |
| ead> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се сво |
| ој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и о |
| географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n=" |
| анду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе св |
| и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би |
| вије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто та |
| стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало тур |
| ашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наве |
| миграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанс |
| мо грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокеф |
| мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе. |
| а и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у |
| одне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца |
| кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако |
| бљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле с |
| само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>П |
| је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русиј |
| чком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прв |
| њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, |
| остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним |
| побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на ос |
| Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су |
| росте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога ве |
| молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њег |
| n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу |
| о да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Н |
| иру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у др |
| S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> < |
| о је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па с |
| , велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила |
| али савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашко |
| Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за |
| ада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на бо |
| или.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ва |
| ојих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљ |
| оде и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и |
| ике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставит |
| у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру |
| угу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи |
| нске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазис |
| вари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавс |
| поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у |
| крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства |
| ци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од |
| навали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога |
| <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве |
| e unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој око |
| ачају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице |
| е, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост |
| едној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савам |
| ше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слаб |
| ећ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отво |
| > <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен |
| забрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{ |
| едну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски |
| рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза |
| тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци нека |
| што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак р |
| ио ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста коме |
| век прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, п |
| Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим та |
| ћа.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и ш |
| олебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p |
| ави која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци |
| е се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по |
| доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из ког |
| на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа вид |
| махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а На |
| “</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S |
| рушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n |
| које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове м |
| коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на к |
| оба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од |
| ћ се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво |
| а тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Нико |
| напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а М |
| S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, |
| широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла |
| стити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разро |
| ута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово |
| ио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе бук |
| рашна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учи |
| ија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док ј |
| те, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост оп |
| изини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час пр |
| нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више при |
| <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} И |
| .{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао д |
| у, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабљ |
| а црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна |
| иру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу |
| ичко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Ка |
| о Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, ку |
| <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и с |
| дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће |
| а тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, гос |
| све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више |
| о се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се ни |
| ашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња |
| Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Нико |
| све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата |
| омак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан |
| Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека р |
| у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турс |
| {S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом из |
| , Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако на |
| сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и |
| снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да |
| ели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> |
| великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шинд |
| тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и |
| ред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете де |
| рачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке |
| узи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су с |
| ћицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; б |
| угозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић |
| какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете |
| Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> < |
| > <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад р |
| рна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно беј |
| о пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у |
| дан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непоми |
| рећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и |
| Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, с |
| .</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, п |
| них брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје |
| ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, о |
| вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, |
| аде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат- |
| е да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сен |
| опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, |
| ки повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозапад |
| {S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Ов |
| } Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху |
| и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је |
| а.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки |
| ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гуш |
| крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омале |
| као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се прв |
| че Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва с |
| отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио ср |
| о навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} |
| зе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме г |
| од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, |
| мрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком |
| Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш? |
| вде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде и |
| еке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град |
| а зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се т |
| ма споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули. |
| и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не |
| и, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим |
| рабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чарш |
| не крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени |
| , кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити |
| лош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{ |
| /p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш |
| зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце н |
| оглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим |
| ље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас н |
| натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајућ |
| а турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" / |
| ацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све |
| адио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Д |
| , пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то мо |
| сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се ч |
| ош не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што |
| а собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али |
| риграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том пис |
| воју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; |
| се будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за оп |
| д прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар |
| ођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се так |
| душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да |
| ковина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће м |
| е то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у |
| е спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник сви |
| свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача ње |
| ом, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случа |
| пасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је |
| о их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, |
| ш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако |
| е он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу |
| на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини с |
| је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Ни |
| ам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу |
| о сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату |
| рљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што б |
| иру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било |
| одољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, |
| да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем с |
| адржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је |
| ога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог |
| омак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема излас |
| ти би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије |
| но моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да не |
| ати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство уб |
| Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{ |
| азноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језу |
| у како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам |
| ћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира |
| ће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцни |
| ор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и д |
| ако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар ука |
| ни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој стра |
| без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пишто |
| > <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у ку |
| ада ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сло |
| асположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони н |
| ни крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика. |
| рцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајат |
| , и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно мест |
| ти.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас п |
| два дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била |
| ну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак наз |
| зео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била |
| гих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На рас |
| арешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најс |
| од склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А |
| измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и дол |
| и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси |
| еки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да доби |
| хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш би |
| ад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џела |
| ас дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обич |
| надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је |
| жите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова зе |
| ада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у т |
| ву, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у |
| о оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, |
| опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједни |
| ва осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од њег |
| и да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и |
| ми.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се об |
| еју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} |
| о ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после д |
| и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с то |
| ледње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав гов |
| благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загре |
| стављањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар |
| а не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа т |
| лити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.< |
| кле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против с |
| о чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — |
| ини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, |
| не пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, |
| гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ст |
| али целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и |
| јући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павли |
| светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усуди |
| Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ха |
| " /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне |
| е се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке |
| егавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> < |
| Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} А |
| да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло |
| ђорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p |
| веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунц |
| а милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, д |
| није, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут доч |
| две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу |
| јчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан |
| пет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имал |
| у поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“. |
| д и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капет |
| равдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло р |
| е две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било ка |
| мо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времен |
| о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Кара |
| онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидн |
| читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са си |
| жем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њи |
| ику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толи |
| но теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње це |
| пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толик |
| послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, ка |
| у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под |
| , пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у нож |
| издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то |
| никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они |
| ога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и |
| ам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош |
| ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за |
| ико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p |
| кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добија |
| кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ћ |
| уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, |
| рске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Теш |
| Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Мило |
| ан табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и |
| бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За сада |
| и тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати н |
| о је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и |
| у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>А |
| так!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава ж |
| избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSect |
| у: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p |
| ласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, |
| трајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и |
| ој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она м |
| ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге |
| је до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме по |
| зу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</ |
| порођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се н |
| ред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу |
| ешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Сам |
| било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово ни |
| и им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашл |
| раве момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никол |
| овог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече стара |
| и кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} |
| сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости остави |
| е чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам |
| се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и д |
| Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у ру |
| овнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали |
| радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мет |
| тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду |
| ра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош т |
| ише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче к |
| синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Кар |
| ко они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад |
| рност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пре |
| и и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</ |
| ш и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујиц |
| да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане |
| говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, |
| везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен |
| кама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дад |
| S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— |
| у рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му |
| мртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови он |
| и само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> < |
| досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече К |
| Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="11 |
| пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало |
| вар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} |
| утрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> < |
| , бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за н |
| рђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да с |
| добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке ра |
| ји.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом |
| о себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И |
| а болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце |
| ски што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да |
| све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера |
| да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала |
| орази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а |
| ети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и ошт |
| м ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе |
| е коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек с |
| ља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мал |
| Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претерива |
| Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— |
| ога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> < |
| савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био круп |
| дим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непри |
| ао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допра |
| е презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може |
| тио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво |
| ата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.< |
| мљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p> |
| био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и |
| и муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— |
| се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали д |
| ци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или |
| ада ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас |
| о, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће |
| да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио |
| тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваљ |
| {S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује |
| свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних го |
| им.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је нау |
| риснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се |
| <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара |
| се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, па |
| p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад |
| аке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако до |
| е, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко |
| а свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без ик |
| турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, |
| или и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души њего |
| војим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријате |
| асни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се по |
| је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, М |
| мислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи |
| си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и в |
| од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне бун |
| и чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак |
| ирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе оч |
| убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне |
| оро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда |
| мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да |
| што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се нам |
| поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита |
| еднога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сва |
| адику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипар |
| ко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје ро |
| о да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твој |
| ве две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је |
| " />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не с |
| о довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Нау |
| ан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није |
| то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, б |
| ишта јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не |
| био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор |
| ни долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у |
| се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно из |
| ва питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручу |
| аке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не |
| е могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час |
| и њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не бе |
| аховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву |
| олико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно |
| ивим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне зе |
| нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две в |
| а се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем |
| <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу! |
| ђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бри |
| м господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се так |
| ли да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људим |
| замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати |
| онова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош заб |
| да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлав |
| дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, |
| ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, |
| тане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те |
| и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега |
| но вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчи |
| ђе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је |
| се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{ |
| аник оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се |
| Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече |
| >— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — |
| ј измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад сво |
| са, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „поп |
| продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништ |
| е ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, сву |
| ало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић |
| >И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb |
| арађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као |
| за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је св |
| Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је |
| вави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ов |
| везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне |
| ејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе ни |
| ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслуж |
| у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узви |
| годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунак |
| д ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, |
| ако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду |
| да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде |
| ју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ос |
| — С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити |
| е се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате |
| се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чини |
| ..{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујиц |
| ош живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заб |
| , а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, |
| зласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питањ |
| дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, гос |
| ће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мр |
| за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако |
| односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, д |
| ети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p |
| ред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Ал |
| ишта.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и су |
| црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још |
| се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својо |
| ом месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађо |
| ћу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар веч |
| му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Ми |
| ац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро ве |
| рху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на |
| ело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је би |
| н као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.< |
| ткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрем |
| ици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену ко |
| чић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама шт |
| пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он заст |
| н на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два мах |
| а и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено |
| и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га уса |
| тао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — |
| {S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нест |
| да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а |
| Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још ниј |
| последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не б |
| ма среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се |
| о тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђ |
| у се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој бун |
| ти неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме |
| ати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и од |
| <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Ру |
| ави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим је |
| ме да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да у |
| ки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим |
| II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</ |
| ао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешн |